Stvarno veliki pronalazac,ispred svog vremena sigurno.Jednom prilikom sam gledao na televiziji jednu emisiju o njegovom zivotu,i tu se spominje da je jednom prilikom odbijen za dobijanje stipendije od drzave kao "netalentovan".
Nisam mogao da verujem u to, posle toga me i ne cudi sto je otisao u SAD.

Koje drzave?

bila je maloprije emsija o Tesli na ruskom kanalu vesti

Pionir lečenja strujom

Tajni život Nikole Tesle

Tesla je prvi uočio značaj telesnog i prirodnog elektriciteta za zdravlje i izrađivao elektroterapeutske uređaje Kako je svojim munjama prizivao vanzemaljce?

Piše Miodrag Milanović

Opraštajući se od svog sugrađanina, Nikole Tesle, gradonačelnik Njujorka La Gvardija je rekao: “Umro je Nikola Tesla, umro je siromašan, ali, bio je jedan od najkorisnijih ljudi koji su ikada hodali ovom planetom. Ono što je stvorio veliko je i, kako vreme prolazi, postaje sve veće i sve grandioznije.” Teslin najveći izum, koji je do temelja izmeni sliku Zemlje, bila je naizmenična struja. Njegova borba da se taj izum najpre shvati i potom prihvati, trajala je desetak godina. Između 1880. i 1890. još uvek je direktna (ili jednosmerna), “Edisonova struja”, imala prevagu. Edison se, u svojoj bespoštednoj borbi protiv Tesle, služio i najnevernovatnijim smicalicama samo da bi svet odvratio od naizmenične struje. Tako je, nakon ogromnog Edisonovog zalaganja, u SAD uvedeno izvršenje smrtne kazne na električnoj stolici kroz koju je tekla “Teslina struja”. Smrtna kazna je izvedena prvi put na ovaj način u zatvoru Sing Sing 1890. Nakon što je nesrećnik pogubljen, Edison je izjavio da svaka američka domaćica može da očekuje smrt u svom domaćinstvu, sličnu smrti na električnoj stolici, ako u svom radu koristi naizmeničnu struju!

Vibracije zemlje

U maju 1885. Džordž Vesetinghaus je otkupio patentna prava na Teslin višefazni sistem naizmenične struje, transformatore i motore, te je borba sa Tomasom A. Edisonom postala manje neizvesna. Naime, ubrzo su naučnici i biznismeni shvatili da Teslin sistem znači bolji prenos, sa manje rasipanja energije nego što je to bio slučaj sa jednosmernom strujom. I, kada je 1893. Vestinghaus odlučio da svetsku izložbu u Čikagu osvetli Teslinom strujom, postalo je sve jasno.
Taj uspeh i potonja pobeda na konkursu omogućila je Tesli potpisivanje ugovora po kome mu je bilo odobreno da napravi prvu “mašineriju za proizvodnju struje” ili hidrocentralu na vodopadima Nijagare. Projekat se već 1896. godine pokazao uspešnim, a građani Bufala su prvi dobili struju.
“Da je hteo samo novac i laskanje svetske naučne javnosti”, reći će potom Vesteinghaus (Njestinghouse), “Tesla bi već tad stao sa daljim pronalascima - ali, on se time nije zadovoljavao. Nije imao smisla za sopstveni marketing, već je jednostavno išao iz projekta u projekat”. Na teleautomatskim uređajima Tesla je radio već 1898, a do kraja DžIDž veka i na talasima koji bi se prostirali kroz zemlju. Otkrio je da se električne vibracije zemlje mogu upotrebiti za prenošenje nekih oblika energije. Kada je, probe radi, osvetlio 200 lampi na udaljenosti od 40 km, bez žičanih provodnika, mnogi su pomislili da se tu radi o triku a ne o bežičnom prenosu energije. Čovek je, kazivao je Tesla, izložen posebno “ratu” još od postanka sveta: ratu između pozitivno naelektrisanih talasa iz kosmosa i negativno naelektrisanih, iz zemlje.

Zli duhovi – štetni talasi

Nevidljivo more talasa koje nas zapljuskuje svake sekunde ima svoje mirne struje - to su talasi visoke frekvencije i male snage, zatim “pastelne struje” - to je vidljiv deo elektromagnetnog spektra, ali i opasne orkanske struje - zračenje vrlo male frekvencije razorne snage. Svakog trenutka svi ovi talasi se lome i sudaraju oko čoveka i u njemu. “Mitovi o zlim duhovima”, reći će Tesla jedne prilike za list Sunce (The Sun), “sigurno su, svojim velikim delom, nastali zbog nevidljivih, štetnih talasa koji se mogu registrovati samo naučnim eksperimentima. Tako uočeni, nebo i zemlja izgledaju kao iz nekog strašnog mita - neka potpuno strana i zastrašujuća planeta.” Tesla je prvi uočio (za sve svetske naučnike to je tada, 1890. godine, bila “puka fantazija”), da je elektromagnetska ravnoteža u ćelijama osnovni preduslov za zdrav, normalan život: “Ali, kad se čovek kreće po opasnim poljima može izgubiti dragocenu energiju ili je dobiti previše.”. Ceo vek će proći od ovih Teslinih reči da bi ih u potpunosti potvrdio rad nemačkog inženjera i fizičara Roberta Endrosa koji je serijom eksperimenata vršenih od 1992. nesumjivo utvrdio da unutrašnji elektricitet omogućava ćeliji da radi prema svom sopstvenom ritmu. Kad do nje stižu talasi inteziteta jačeg ili slabijeg od njenog, oni remete taj prirodni ritam (po principu rezonancije) i ona ubrzava ili usporava svoj rad, počinje da greši u radu, odumire ili se nekontrolisano deli izazivajući rak. Struja i elektricitet koliko može koristiti čoveku toliko mu mogu i odmoći. Tesla je, u medicinske svrhe, tokom 1891/92. godine projektovao i izradio više svojih električnih oscilatora visoke frekvencije. U principu, to su bili uređaji koji su se sastojali od mašine (generatora visoke frekvencije sa 5-10000 treptaja u sekundi), koju napaja transformator od više desetina hiljada volti. Na krajevima sekundara ovog transformatora se nalazi varničar - dve blisko razmaknute kuglice. Upotreba Teslinih struja u lečenju ljudi simbolično je najavljena njegovim čuvenim predavanjem pred članovima Američkog instituta elektroinženjera u Kolubija koledžu u Njujorku 20. maja 1891. godine. Tema predavanja je bila: “Eksperimenti sa naizmeničnim strujama vrlo visoke frekvencije i njihova primena”.

Čuda na predavanju

Predavanju je prisustvovao jedan mlad lekar, budući elektroterapeut, S. H. Monel ( Monell) koji je kasnije, kao profesor, opisao predavanje u svojoj knjizi “Visokofrekventne struje u medicini i zubarstvu”. Knjiga je bila namenjena studentima medicine i lekarima, a izdata je 1910. Jedan njen primerak, iz lične zaostavštine Nikole Tesle, nalazi se u beogradskom Muzeju. Koliki se tada značaj pripisivao Tesli u medicinskim krugovima može da se vidi na celoj početnoj strani ovog univerzitetskog udžbenika, gde je štampana fotografija Nikole Tesle kako sedi u svojoj laboratoriji pored svog transformatora, opkoljen električnim varnicama.
Teslini eksperimenti su zapanjili kako slušaoce na Kolumbija koledžu tako i čitaoce, jer je osam naučnih časopisa iz Amerike, Engleske, Francuske i Nemačke istovremeno objavilo ovo predavanje kojim je Tesla ukazao na moguće primene visokofrekventnih struja i njihovu neškodljivost po čoveka. Tesla je za lečenje koristio, u principu, dve vrste oscilatora. Jedni su imali po dve metalne ploče spojene provodnicima za krajeve oscilatora. Ove se ploče, umotane u gazu ovlaženu kiselinom, zbog zaštite kože, prislanjaju na obolelo mesto. Druga vrsta oscilatora je imala jedan svoj kraj uzemljen, a drugi vezan za metalnu ploču koja je radila kao emisiona antena i svojim zračenjem delovala na celo ljudsko telo.
Profesor Monel ovako je u svojoj knjizi opisao ovo Teslino nezaboravno predavanje: “Te majske noći 1891.g. Nikola Tesla, Srbin, mlad i entuzijasta sa poetskim nadahnućem i izgledom jednog genija, stajao je ispred Američkog instituta električnih inženjera, paleći sijalice sa strujom koja je neškodljivo prolazila kroz njegovo telo i grejala do usijanja žice dodirom njegove ruke... Sa veselim držanjem i bez fizičkog naprezanja, Tesla se uključio u električno kolo struje koja bi, po svim zakonima jednosmerne i naizmenične struje, dovela predavanje do kraja, jer bi dragi predavač bio mrtav! Ipak, on se izvukao, zapanjujući gledaoce, prikazujući sve više i više razna neuobičajena električna pražnjenja, novorođena u nauci o elektricitetu i krštena imenom visoke frekvencije. Ovo predavanje je proslavilo Teslu u celome svetu.”

Izlečio Edit Pjaf

Tesla je još tih dana podrobno objasnio da se sve struje prostiru po površini tela i da obavljaju njegovo površinsko zagrevanje. Time se objašnjava njihova bezopasnost jer ne prodiru duboko pod kožu, ne prolaze kroz srce ili pluća, usled čega bi mogla da nastupi smrt. Inače, oscilatori su bili prilično glomazni i zauzimali su znatan deo ordinacije. Obično su morali da imaju parni pogon za pokretanje mašine generatora visokofrekventne električne struje.
Bio je izuzetan uspeh kada je Tesla uradio prenosni minijaturni oscilator koji je popularno nazvan “mini Tesla” ili “džepni Tesla”. Lečenje Teslinim strujama je vremenom postalo vrlo efikasno i vrlo popularno. Monel u svojoj knjizi navodi čitav niz klinika u Americi i Evropi koje su naučno ispitivale dejstva ovih struja i našli su da su izuzetno blagotvorne za razne bolesti; na prvom mestu su bolesti kičme, reuma, artritis... Takođe, doprinose jačanju organizma i psihičkom ozdravljenju. Posle primene Teslinih struja dolazilo je do momentalnog sniženja mokraćne kiseline, što je bio ubedljiv dokaz njene lekovitosti. Pošto u tadašnje vreme nije bilo današnjih lekova (aspirini, vitamini, sulfo-preparati, antibiotici), to je primena ovih struja bila od vrlo velikog značaja.
U Evropi su veliki uspeh sa upotrebom Teslinih struja postigli Arsen de Arsonval, lekar i fizičar, akademik Blondel i nemački lekar iz Sarbrikena Marsel Fluge. No, kako navodi u svojoj knjizi S.H. Monel, jedino De Arsonval nikad nije pomenuo da se koristi Teslinim izumom. Naprotiv, govorio je o svojim strujama koje u odeljenjima za elektroterapiju i dan danas nazivaju de Arsonvalovim strujnim talasima! Ostalo je zapisano da je slavna francuska šansonjerka Edit Pjaf (Piaf) svojevremeno izlečila upalu grla Teslinim strujama - tačnije, koristila je oscilator “mini Tesla”.
Govoreći o dobrom i korisnom elektricitetu, Tesla je često napominjao da se treba štititi od onog lošeg - “zlog duha”. Tako je zapanjenom novinaru Sunca rekao: “Jedno od blagotvornih dejstava vode je i mehaničko spiranje elektriciteta sa površine kože. Ako još na dno kade stavite isitnjeno grumenje gline, ona će upiti sve štetne struje iz vašeg tela. Uzemljenje vršite i dok hodate po zemlji, pogotovo vlažnoj, ili pesku, travi... Kad ste u prilici, pustite da vam preko podlaktice teče mlaz vode. Boravak pored bilo koje vode - jezera, reke, fontane, vodoskoka ili potoka, napuniće vas prirodnim elekticitetom koji će se posle uspešno boriti protiv štetnog.”

Kontakt sa svemircima

Teslini intervuji i izjave izazivali su nevericu i čuđenje. Godine 1901. on je obznanio da je pokušao kontakt sa nekom eventualnom civilizacijom iz kosmosa (“ako je ona uopšte moguća”), tako što je poslao pruke u vidu uzastopne serije munja dugačkih od 41 do tri stotine metara. Tek kad su drugi naučnici potvrdili njegovo delo, splasnuo je podsmešljivi ton u nekim naučnim žurnalima koji je počeo dominirati kad se pominje “Teslina poruka Marsu”. Poruke su bile poslate iz laboratorije u Kolorado Springsu u kojoj se, po svedočenjima mnogih, Nikola Tesla igrao munjama.
Nik Harvin (Nic Harnjine), NASA inženjer, je 1963. objavio knjigu u kojoj je Slučaj Rozvel (navodni pad letećeg tanjira u SAD) povezao sa Teslinim eksperimentima “kontakta treće vrste”.
Sa kapitalom od 150 hiljada dolara, dobijenim od bankara Morgana, Tesla je 1900. godine počeo na Long Ajlendu da konstruiše toranj za emitovanje bez žica. Tesla se upustio u nove, smele naučne avanture koje su bez daha ostavile Edisona, njegove konkurente, saradnike i celu američku javnost.
Tesla je tvrdio da će naprviti sistem uz pomoć koga će bez žica, dakle vazdušnim putem, biti moguće na daljinu slati poruke, sliku (preteča TV), vremenske ili berzanske izveštaje. Edison je iskoristio sve svoje veze, uticaj i ucenu (tvrdnja novinara Erika Vimana), da ubedi Morgana kako bi ovaj povukao svoju finansijsku podršku. Edison je uspeo i Tesla ostaje bez finansijske podrške. Morgan izjavljuje da je zbog finansijske panike i nedoumice da li će se uloženi novac uopšte vratiti, uskratio Tesli podršku. Bio je to Teslin najveći poraz. Povlačenje postiđenog i utučenog Morgana iz Teslinog projekta na više načina se negativno odrazilo na njegov tadašnji i budući rad. Tadašnja Amerika i, ako ćemo zaključivati u planetarnim razmerama, civilizacija, bila je nedorasla Teslinim naučnim vizijama.

Izvor

Као и код многих великих личности и око Тесле има цела колекција митова и легенди.

Pa u tome je prednost Amerike u odnosu na druge zemlje, imas ogromno trziste za proizvode i za radnu snagu a da ne bude dosadno i da svi ne peku pljeskavice u meku izmislili su jos nekolko zanimanja kao sto je pedikir trudnih slonica izmedju 3 i 4 meseca trudnoce. Pa sad ako taj strucnjak ne moze da nadje posao u svom gradu ode u susedni, ako i tamo nema slonica, jos trudnih ima celu saveznu drzavu, ak i tu nema radnog mesta, pogleda u net i preseli se u bilo koju drugu saveznu drzavu. Jezik isti, isti naponski sistem u mrezi, ista valuta, primanja samo malko lokalno odstupaju, isti poreski i socijalni sistem... Tako oce od Evrope da naprave al koci jezik i jos milion malih prepreka kao sto su milion razlicitih zakona i sistema al se dosta uradilo. A ako si specijalista za bilogiju, recimo razvoj lekova dobijenih od zivih celija, posto se to u Srbiji ne trazi nesto ili ides u mek pa radis pljeskavice (moze i domaca verzija, kiosk, dragstor) ili naucis neki jezik pa u ambasadu, kod sudskih tumaca, prevodilaca i slicno. A samo kadedra za predavanje slicnih egzoticnih predmeta je prava sitnica, treba ti samo malko bolja laboratorija kakvih ima mozda sto u svetu i par profana koji kostaju sitnica na sat. Dobro, mozda taj biolog ne zna da promeni gumicu u slavini kad kaplje ili ocisti dizne na karburatoru od juga, a o moleraju i kuckanju po kuci da ne govorimo, al kad mu nesto u kuci ne radi, okrene telefon pa nazove nekog kome je to struka. A u Srbiji su zato svi talenti, zidari sviraju harmoniku posle posla a prodavacice u kiosku kroje haljine kuci a dobar domacin, iako radi u racunovodstvu ima po par debelih prasica koje gaji u slobodno vreme na selu.

Ima ih koji su culi za Tismu, al opet nije nesto mnogo, ne guraju se, al ipak

Nikola Tesla – šta nam je ostavio genije . . .#1
Dr Velimir Abramović

* * *

KAKO JE TESLINA ZAOSTAVŠTINA STIGLA U BEOGRAD

Još 80-tih godina dvadesetog veka, čitajući Teslu, video sam da u njegovoj zaostavštini koja je brojna, (desetine hiljada naučnih dokumenata u arhivu Teslinog muzeja u Beogradu), postoji potencijal jedne potpuno nove nauke, potpuno novog shvatanja prostora, vremena i energije, koje je dublje i od relativističkog i od kvantnomehaničkog, kao i od onog kosmološkog koje se danas u astrofizici razvija kao teorija ’velikog praska’.

Tada me je iznenadilo saznanje, do danas nepromenjeno, da se u Srbiji, zemlji gde se nalazi najveći deo Tesline naučne arhive, niko ozbiljno ne bavi ponavljanjem njegovih eksperimenata, čiji rezultati protivreče verovanjima u savremenoj nauci.

1899. Tesla je izveo niz eksperimenata i došao do značajnih otkrića i zapažanja koji su ostali u senci rada na bežičnom prenosu. Utvrdio je uslove pod kojima pri pražnjenju njegovog oscilatora nastaju vatrene lopte, u jednom trenutku je u pravilnim vremenskim razmacima registrovao signale nepoznatog porekla za koje je pomislio da dolaze od inteligentnih bića sa druge planete, stvorio je veštačku maglu u laboratoriji i uverio se u tehničku mogućnost veštačkog proizvođenja kiše. Pred sam odlazak iz Kolorada, Robert Džonson mu je poslao fotografa koji je snimio najvažnije detalje eksperimenata.

U patentu “Tehnika prenošenja električne energije kroz prirodne sredine” koji je prijavio 16. maja 1900. izneo je podatak da je najniža rezonatna frekvencija Zemlje 6 herca, što je potvrđeno tek merenjima koje je 60-tih godina  izveo Schuman. I dok mu je ovaj podatak obezbedio veliko priznanje tadašnje nauke, jedan drugi podatak je bio uzrok kritike  i mišljenja da je u svojim merenjima i proračunima negde pogrešio. Naime, on je tvrdio da se, na u patentu opisan način proizvedeni stacionarni talasi, šire planetom srednjom brzinom većom od brzine svetlosti, tačnije 471 240 kilometara u sekundi.

Teslin eksperiment i merenja izvedena su šest godina pre objavljivanja teorije relativnosti, čiji postulat o konstantnoj brzini svetlosti u vakumu obara Opšta teorija relativnosti, istog autora. Svetlost po ovoj teoriji skreće u blizini gravitacionih masa, što znači da ubrzava. Iz toga njena brzina po Opštoj teoriji relativnosti, kao što znamo, nije konstantna. Svoj gore navedeni reazultat, Tesla je prijavio kao patent, tačno pet godina pre objavljivanja Specijalne teorije relativnosti.

Sve u svemu, želeo sam da saznam zašto je naučna zaostavština Teslina uopšte došla u Beograd, kako se to uopšte desilo?  Zašto je Tesla neprirodno iščupan iz istorije Američke civilizacije, ne samo nauke,  iako je bio američki naučnik čitavog svog života, kao i holandjanin Edison, i kako je moguće da na primer u Smitsonian instituciji Tesla gotovo da nije zastupljen, mada je on taj koji je praktično zaslužan što je Amerika postala super sila. Bez Tesline tehnologije, (nauke+tehnike), organizacione sposobnosti J. P. Morgana i G. Westinghousa ostali bi na nivou farmersko-trgovačkog poslovanja, parne mašine i za industrijski razvoj nepogodne jednosmerne struje. Teslini izumi tu su bili ključni, fundamentalni, kao na primer patent daljinskog upravljanja iz 1898. godine, kojim je omogućen razvoj telekomunikacije, kada je Amerika bila još čisto agrarna zemlja.

Pre svega, važno je shvatiti da Tesla nije običan tehnolog elektrotehnike, već u suštini vizionar i mislilac jedne civilizacije, koja još uvek nije ostvarena. Njegove glavne ideje za koje je on već tada imao prototehnička rešenja, i takodje izveo osnovne eksperimente i merenja, zapravo još uvek pripadaju budućnosti.

U članku „Povećanje ljudske energije“ Tesla eksplicitno piše da je moguće materiju, odnosno atome i molekule, sintetisati direktno iz svetlosti, luminoferoznog etra, za koji je po njemu neka vrsta fluida koji se razređuje i zgušnjava. On ima merenja, konkretne merne rezultate superluminalnih brzina, odnosno brzina većih od svetlosne za nehercijanske talase koji se rasprostiru kroz zemlju ili obuhvataju zemljinu površinu.

Tesla je Zemlju tretirao kao sferni kondenzator vrlo velike snage koji se sam elektriše i nabija potencijalom. Zašto?

Sama planeta Zemlja očigledno je rotor gigantskog električnog generatora. Zemlja je zapravo magnet koji se obrće, i prema tome Tesla je zaključio da nema nikakve potrebe graditi objekte koji proizvode struju, jer Zemlja to već i onako čini, nego samo antene kojima bi se to zemljino ogromno električno polje jednostavno upotrebilo. Ono bi u potpunosti bilo i ekološki čisto, jer  energija zemljinog elektriciteta koja bi došla na aparat, izvršila rad i vratila se u sistem planete u istom elektromagnetskom obliku, ne bi podlegla konverziji. Dakle, konverzija energije, posebno preko fosilnih goriva, kao glavni zagađivač naše sredine, bila bi apsolutno izbegnuta.

Bilo mi je jasno da je Tesla neshvaćen naučnik čija su najveća naučna otkrića i dalje neprimenjena. On je išao trećim putem u fizici koji je u dvadesetom veku u potpunosti zanemaren. Razvijale su se relativistika i kvantna mehanika, ideje bez najdubljeg značaja, koje su danas potpuno iscrpljene. Pobedila je tehnologija zasnovana na, u filozofskom smislu, nedovoljno promišljenim fundamentima fizike i matematike, i zastranila koristeći zemljine resurse na takav način da to čitavo čovečanstvo danas dovodi u opasnost i ugrožava mu opstanak.

Rukovođen ovim čuđenjem zbog nepriznatih a u potpunosti proverljivih Teslinih rezultata, koji bi bili u stanju da razreše mnoge probleme današnjice i verovatno da globalnu civilizaciju usmere na jedan humanistički put, koji bi vodio u harmoniju čoveka i kosmosa. Zaustavio bi se trend ljudskih pokušaja da prirodu prilagode sebi na neadekvatan način, jer priroda je beskonačni osnovni entitet – uvek je iznad čoveka, jer i samo čovečanstvo nije ljudski proizvod. Znači, moramo imati u vidu da je Kosmos ono što je u svakom pogledu ne samo jače od svakog ljudskog fizičkog eksperimentalnog napora, vec istinitije i dublje i od svakog ljudskog mišljenja.

Zato sam 1996. godine otišao u Vašington i proveo tamo tri meseca pokušavajući da odgovorim na jedno jedino pitanje, a to je: „Zašto je Teslina zaostavština došla u Beograd, gde se njom niko ozbiljno ne bavi od 1953. godine kada je počela da stiže?“

U Americi sam bio gost Simonide Perica i Roberta Juta, bračnog para koji je sa pola miliona dolara kapitala finansirao film o Tesli u sopstvenoj produkciji. Robert Uth, scenarista i reditelj filma, četiri je godine filmovao svakoga do koga je uspeo da dođe uključujući i Teslinog poslednjeg  asistenta, kanadskog inženjera Metjusa. Robertovo istraživanje pokazalo je da se na bazi Tesline nauke, jedan broj vojnih inženjera u Americi, uglavnom penzionisanih, u svojim garažama i kućnim uslovima bavi ponavljanjem Teslinih ključnih eksperimenata.

Ti ljudi u Americi su u izvesnom smislu prezreni i i marginalizovani, kao na primer Thomas Burden, iako imaju određene uspehe u svom naučnom radu, zato što naučna zajednica zvanične univerzitetske nauke Teslu smatra nekim gotovo barbarogenijalnim izumiteljem, koji nikad nije dosegao nivo naučne spoznaje, dakle koji nikad nije u strogom stručnom smilu osvestio sopstvena saznanja.

Nastavlja se …
Пренето са...

Ovaj, desava se zapravo i obrnuto, da neko ne mrdnuvsi iz Srbije napravi cudo u svetskim okvirima a da ga ovde niko ne zarezuje. Najdrasticniji primer je Milutin Milankovic koji je na listi NASA 100 najznacajnijih naucnika 20. veka bio medju prvih 10 (mislim 5. ali mozda gresim) uz jednog Ajnstajna.
Inace je pored svog kanona osuncavanja poznat po najsavrsenijem kalendaru na svetu koji su usvojile Pravoslavne crkve (tzv, Novojulijanski) ali ga nijedna ne primenjuje, cak ni nasa... E to je prava sramota, da asteroidima i kraterima na Mesecu daju njegovo imena stranci a da pola Srbije uopste ne zna ko je on.

A to da u Americi cvetaju ruze... malo sutra, sigurno da ulazu neuporedivo vise i da je daleko bolje nego ovde, ali tamo si jedan dan u struci a sledeci prodajes cipele, sve zavisi koliko si sposoban (za razliku od ovde gde se to desava iz drugih razloga). Ali je tu kljucna jedna razlika - oni ne ocekuju da im drzava bilo sta sem nekih osnovnih uslova, ovde svi cekaju da im neko nesto da, da im nadje posao itd. A poslovna klima kod nas jeste uzasna, ne kazu za dzabe da je Bil Gejets rodjen u Srbiji i dan danas bi trazio banku koja bi mu dala zajam najvise u vrednosti 30% njegove garaze. Ali video sam previse ljudi koji ce pre da trpe gladni nego da rade izuzetno placene (i casne) polsove nego da rade nesto ispod njihove umisljene casti itd.

Glavna stvar kod radne snage na zapadu je promena profila i obrazovanja, pocnes sa jednim, poslodavci traze drugo, prilagodis se, kod nas si nesto zavrsio i kraj, kukas kako nema poosla, kod njih se jednostavno prekvalifikujes, ides na kurseve, uce te od pocetka da ne postoji takva stvar koja se kod nas podrazumevala: da u jednoj firmi pocnes da radis, dobijes siguran posao i tu docekas penziju.

Onaj nas geneticar je ovde zavrsio veterinu i nikada ne bi dobio priliku da doktorira nesto drugo i da uopste ucestvuje u istrazivanjima slicnim onima u Njukaslu na maticnim celijama, postane svetski poznat i otvori kliniku u Leskovcu. Vuk Jeremic ( ne ulazim u njegovu politiku ili orijentaciju vec je poznat primer) je zavrsio fiziku, a doktorirao diplomatiju i medjunarodne odnose na Harvardu. Eto i sam Tesla je u pocetku u Americi kopao kanale dok se nije snasao, nije mu bilo ispod casti!!!
Sam obrazovni sistem je dosta fleskibilniji i tera te da se stalno menjas. Ili da se nadovezem na jedan od prethodno pomenutih primera i da ga malo doradim: kada ponestane trudnih slonica jednostavno predjes na nosoroge ili na pudle (njih nikada nece ponestati)... To je najveca razlika izmedju njih i nas, oni se ne predaju vec uvek traze povoljnu priliku.

Moj drugar ne moze da nadje dovoljno programera (Java), jednostavno ih nema, a primio bi ih i 50 za godinu dana postepeno da ih ima (a plata je prilicno solidna). Zato je potpisao ugovor sa PMF-om za profilisanje radne snage koja mu treba. Tako se radi i na zapadu, ali ce ovde proci jos dosta vremena dok se sve dovede u red. Inace na Forbsovoj listi najmanje je visoko obrazovanih, a najvise onih koji su se uspesno snasli, cak ni Bil Gejts nije zavrsio fakultet, batalio je Harvard kad je uocio bolju priliku... sve je u klikeru, poslovnoj klimi i u tome kako se ko snadje.
To su zakoni sirovog kapitalizma, nista te ne ceka kada zavrsis fakultet, vec se kroz borbu dokazes da vredis, a to znaci da sposobniji prolaze, dok kod nas prolaze partije, veze i ,ito. Tako da, jeste kod njih je bolje ali ti niko nista ne daje, prilicno surov sistem. Evropa dosta daje na socijalnu dimenziju, i zato ponekada nema ostricu koja je potrebna, ali zato skoro svako normalan vise voli da zivi u zapadnoj Evropi nego u SAD, osim ako je bas uspesan i jak na svom polju pa mu je i tamo dobro..

Лепо од вас што хвалите амерички начин школовања...али пошто је тема о Тесли, добро би било знати да  Тесла нема никакве школе... он је за физику елементарно меобразован,за разлику од генијалног Хајсенберга,али је зато Тесла својом духовношћу,снагом свог духа од Бога дарованог, ушао у нову димензију, где бројке (код њега је све у бројкама,зато је Тесла највиши од свих Питагорејаца...) објективизује,до реалних,опипљивих, предмета и што је најважније предмета који-СТВАРНО И РАДЕ!