Ovaj, nije bas bez skole, ono nije je zavrsio ali je studirao elektrotehniku u Gracu, (otuda njegov sistem razmisljanja, on nikako nije fizicar) i kasnije je ucio kroz rad i bio prilicno manijakalan u ucenju. Zapravo toliko manijakalan da su profesori predlagali njegovom ocu da ga ispise jer je to pocelo da mu skodi zdravlju.

Nikola Tesla – šta nam je ostavio genije … #2
Dr Velimir Abramović

* * *

Pokušavajući da rekonstruišem Teslin društveni život, koji je bio vrlo bogat, njegove veze sa uticajnim ljudima tog vremena, otkrio sam da su mu lični prijatelji bili iz kruga engleskih spiritualista, velikih naučnika koji su pokušavali da naucno dokažu egzistenciju duše umrlih ljudi i posle smrti,  egzistenciju duše van tela. To su bili Vilijem Kruks, čovek koji je 1915 – 1918. godine vršio dužnost predsednika Royal Society of  England, a još u XIX veku bavio se spiritualizmom kao naučno teorijskim saznanjem i spiritizmom kao tehnikom održavanja kontakata sa umrlim osobama.

Preko 40 godina Kruks je eksperimentisao i neki od čuvenih medijuma bili su opisani u njegovim naučnim radovima, kao što je to Daglas Houm, čovek koji je bio u stanju da telekinetički svira harmoniku, zatim, da levitira i najzad, bio je u mogućnosti da smanjuje težinu tela, za šta postoje mnogi dokazi u Kruksovim eksperimentima. Vilijam Kruks je bio inače eksperimentalni fizičar prvog ranga, poznate Kruksove cevi zapravo su prve katodne cevi, dakle pre Lenardovih i Roendgenovih cevi, zatim izumitelj spintariskopa, sprave za prebrojavanje radioaktivnih čestica u gasovima. Bavio se hemijom i pronašao element Talijum.

Drugi naučnik bio je Oliver Lodž, takođe Teslin prijatelj iz engleskog spiritualističkog kruga koji je kao rektor univerziteta u Glazgovu pisao udžbenike iz fizike koji se i danas smatraju najboljim srednjoškolskim udžbenicima. Oliveru Lodžu sin je poginuo u Prvom svetskom ratu i on je sa njim po sopstvenim rečima održavao redovnu komunikaciju.

Treći je bio Lord Kelvin, koji se bavio teozofijom i bio uveren da etar postoji. Bili su to Teslini lični prijatelji kao i tri američka predsednika, Teodor Ruzvelt, Vilijam Harding i Vudro Vilson. U svoje vreme Tesla je vrlo često izlazio na naslovnim stranama New York Times-a i ni najmanje nije bio usamljen. Utoliko je neobičnije što je danas u ovakvoj meri zaboravljen. U Srbiji Tesla takodje nije naročito cenjen od stručnih ljudi. Elektrotehnički fakultet u Beogradu nije dao niti jedan doktorat ili magistraturu, pa čak ni diplomski rad, na osnovu proucavanja Teslinog dela.

Ali, Tesline ideje bude mastu na Istoku. Nedavno je u emisiji na drzavnoj ruskoj televiziji, emitovanoj za svih petnaest casovnih zona Rusije,  jedan od najvecih ruskih akademika, Ribakov, govorio o tome kako je iskljucivo objasnjenje za Tungusku katastrofu 1908. godine zapravo test Tesline kule Vardenklif izgrađene na Long Ajlendu, koja je bila u stanju da celokupnu planetu zemlju uhvati u rezonantno kolo, jer je tako bila i konstruisana. Ruski naučni novinar Pravdivcev otišao je u kongresnu bibilioteku u Vašington i pronašao podatak da je Tesla poslao u martu 1908. godine svog asistenta Šerfa u Kongresnu biblioteku u Vašington da trebuje detaljne karte Sibira, posebno Tunguzije, a eksplozija se dogodila 30. jula u sedam sati i sedam minuta i uzrok je do danas ostao nepoznat iako su Rusi detaljno ispitivali mesto navodnog udara komete ili ledenog meteorita ili kako je to Pjotr Leonidevič Kapica pretpostavio vrlo malog parčenceta anti-materije koje je uspelo da prođe kroz atmosferu.

Početkom XX veka sa razvojem kvantne mehanike i relativističke teorije Tesla je na izvestan način izašao iz fokusa zvanične svetske nauke i praktično je preostalih 38 godina (1905-1943) do smrti u Njujorku, radio u potpunoj usamljenosti razvijajuci sopstvenu teoriju materije, sopstvenu teoriju prostora, i vremena i onoga što je on, po Aristotelu, zvao – luminoferozni etar, dakle, prameterije, materie prima iz koje nastaje sva druga ’teška masa’.

U međuvremenu odbio je poziv i Lenjina i Staljina da ode da radi u Sovjetski Savez, gde su mu nudili bajkovite uslove, a nije održavao naučne kontakte ni sa Srbijom jer tu nauka prosto nije bila na tom nivou da bi joj Tesla bio od pomoći.

Redovni član srpske akademije nauka postao je tek sa punih osamdeset godina (1937) na predlog Đorđa Stanojevića i to tek posle trećeg glasanja. Ali, Tesla za to nije mario, iz jednostavnog razloga što je bio ne izvan politike i izvan društva, nego iznad njih. Nije se interesovao za bilo kakve počasti ili slavu koju bi mu donelo priznanje njegovog istorijskog rada.

Istražujući obiman materijal koji je Robert Uth prikupio za film o Tesli i koji nažalost zbog intervencije televizije SBS koja je otkupila film i poslala svog montažera da izbaci sav relevantan materijal iz konačne verzije – nije ušao u ono sto je došlo do publike, otkrio sam da je 1942. godine u jesen, dakle svega nekoliko meseci pred smrt, Tesla napisao predgovor za knjigu tadašnjeg potpredsednika Amerike, Ruzveltovog potpredsednika, Henrija Volasa, koji je bio levičarskih uverenja i koji je napisao knjigu The Age of The small man (Doba malog čoveka).

Pošao sam tim tragom i otkrio da je Henri Volas 1934. godine bio ministar poljoprivrede Amerike, što je u Americi velika funkcija i da je tada bio učenik cuvenog ruskog misticnog slikara Nikolaja Reriha, jednog od osnivača Ruskog kosmizma i vrlo visokog teozofa. Vazan je podatak da su Rerih, ezoterik masonske provenijencije i ministar Henri Volas, 1934. i 1935. godine zajedno putovali Mongolijom, Srednjom Azijom i stigli čak do Mandžurije u Kini, jer je Rerih pokušavao da osnuje sopstvenu državu od Tibeta, Mongolije i delova Altaja, kao i delova starih Himalajskih kraljevstava. Ovo mu nije uspelo zbog Staljinove intervencije kod Ruzvelta koji je Rerihu ukinuo podršku za taj poduhvat. Međutim, kao mističnu odmazdu, Nikolaj Rerih je Henriju Volasu predložio da se promeni revers dolara, dakle, da se na dolar unese crtež piramide sa svevidećim okom, veliki pečat SAD kao i drugi znaci koji se i danas tu nalaze. Do 1934. na reversu novčanice od jednog dolaru je pisalo samo ’one’. Za knjigu Rerihovog učenika Volasa, Tesla piše pogovor. Kako se to desilo, to nisam uspeo tačno da utvrdim, ali pretpostavljam da je ta veza išla dvostruko, preko ruskog masona Paje Radosavljevića i američkog masona i Teslinog sestrića – Save Kosanovića, koji je na kraju čitavu Teslinu zaostavštinu preneo kao lično nasleđe, dakle, kao sopstvenu imovinu u Srbiju i na taj način lišio Ameriku njenog tehničkog osnivača.

Iako je bio građanin Amerike od 1884. godine, po Teslinoj smrti 1943.g, njegovi naučni radovi smešteni su u Biro za imovinu stranaca. Ovo zvuči besmisleno kada se zna da Tesla rođen1856. godine u državi Austriji, u delu naseljenom Srbima, dakle u državi koja 1943. godine nije postojala u istom obliku i nije imala istu teritoriju. Čudnim prebacivanjem Tesline imovine u biro za strance  legalizovan  je inace  ilegalni transfer njegovih stvari u Beograd.

Sam Sava Kosanović radio je u diplomatiji kraljevine Jugoslavije a zatim se približio Titu i partizanima i kasnije bio i ambasador Titov u Americi i takođe Ministar spoljnih poslova. Sava Kosanović je aktivno pripadao organizaciji Američkih masona i čak je sačuvan njegov govor u masonskoj loži u Koloradu, i nalazi se danas u Teslinom muzeju. Poznato je da su Henri Volas i Sava Kosanović napisali tekst Tesline podrške Titu, koji je Tesla samo neznatno redigovao i zatim potpisao. U to vreme direktor FBI bio je čuveni Edgar Huver kome je Henri Volas bio neposredni predpostavljeni. I Sava Kosanović takođe je radio za FBI i  kao takav je postao član Titove zapadne grupe za podršku. U tenutku Tesline smrti koja je bila u periodu od 5-7 januara 1943. godine Sava Kosanović nije kontaktirao Teslu. Zašto?

On je 5-og januara pošao u hotel New Yorker kod Tesle, međutim, zaustavila ga je policija na ulici i tražila mu dokumenta. Imao dokumenta, ali agenti su rekli da ona nisu u redu i da moraju  da ih provere i odveli su Kosanovica u pritvor iz koga je pušten 7-og januara ujutru. Iz zatvora, Kosanović je otišao u svoj hotel da se istušira s namerom da odmah posle toga ode kod Tesle. Dok se tuširao, stekao je gosta, Mirka Markovića, takođe zanimljivu ličnost, generala koji je kasnije završio i kao staljinista na Golom otoku, a u to vreme je u Pitsburgu bio glavni urednik lista Slobodna Reč, koji je finansirala Kominterna. On je neočekivano, verovatno po nalogu, doputovao iz Pitsburga avionom u Njujork, i tako se desilo da zajednički Sava Kosanović i Mirko Marković odu u Teslin hotel. Tamo su već zatekli policiju koja je fotografisala Teslinu sobu, ali i sve Tesline stvari, još uvek netaknute. Tesla je imao apartman u kome je u jednoj sobi bila njegova labaratorija a u drugoj je spavao radio teorijski. U labaratoriji je bilo mnogo prototipova raznih aparata. Na očigled Mirka Markovića i Save Kosanovića došla su tri manja vozila iz  Pentagona i sve aparate iz sobe su odneli vojnici a takođe i tehničke crteže koji su bili A3 formata i veći i nalazili se u spavaćoj sobi  u velikom namenskom ormanu.

Taj mozda i najvažniji deo zaostavštine nikada nije došao u Beograd. Moja pretpostavka je da ako je neko hteo da nastavi Teslin rad i posle njegove smrti, onda je naravno idealno bilo da se kompletno njegovo naučno nasleđe zvanično prebaci na mesto na kome će ono biti sahranjeno bolje nego Titanik na dnu okeana. Jer niko se posle 1952.g., uključujući naš Elektrotehnički fakultet, Akademiju nauka, pa čak i slobodne istraživače nije ozbiljno bavio arhivom. Od 1956. godine do danas ta arhiva je još uvek nesređena i nedostupna javnosti u celini, na zahtev se stalno izdaju jedna te ista poznata dokumenta i tako je vec decenijama.

Pomenuti Mirko Marković koji se tako iznenadno umešao u stvari Teslinog nasleđa takođe je veoma čudna ličnost. Prijatelj Hemingveja, još iz Španskog građanskog rata, gde je bio komandant „Americke internacionalne brigade Džordž Vašington“, pri kojoj je Hemingvej bio ratni dopisnik, i posle je odlazio na Kubu kod Hemingveja. Kada se vratio u Beograd, Tito ga je konfinirao na Goli otok. Po odsluženoj kazni bio je profesor političke ekonomije na Pravnom fakultetu sve do smrti i ostavio zanimljive memoare.

Nastaviće se …
Пренето са...

Nikola Tesla – šta nam je ostavio genije … #3
Dr Velimir Abramović

* * *

Možda najčudnije od svega jeste da engleska nauka i kraljevsko društvo u kome je Tesla držao izuzetno zapažena predavanja 1893. i 1894. godine i posle toga objavio naučni rad Svetlost i drugi visokofrekventni fenomeni nije posvetila daleko više pažnje Tesli koji je bio tako blizak najvećim engleskim naučnicima toga doba. Kakvo je prijateljstvo i predanost postojala između Tesle i Lorda Kelvina najbolje ilustruje podatak iz 1903. godine kada je Tesla posle bljeska na povrsini Marsa  koje su sve astronomske opservatorije na svetu zabeležile, objavio da je to energetski zrak koji je on poslao na Mars da se reflektuje ka Zemlji. Zbog ovoga Tesla je imao polemiku u novinama gde su ga svi astronomi kritikovali, posebno američki i engleski, sumnjajući u te podatke.

Međutim, u to vreme Lord Kelvin, kao član gornjeg doma došao je u političku posetu Americi i bio je primljen kod Teodora Ruzvelta. Intervjuisan za Njujork Tajms, Lord Kelvin je potvrdio da je to što govori Tesla tačno, dakle, na prvoj strani u članku pod naslovom Mars signalizira Njujorku, Kelvin je rekao doslovno sledeću rečenicu: „Ako Tesla kaže da je tako, onda je to tako“.

S obzirom na politički značaj i nivo Kelvinove posete, to je ućutkalo ne samo novinare već pre svega naučnike i polemika je posle toga prestala. Treba takođe napomenuti da je Tesla sa novinarima imao jako dobar odnos, oni su ga voleli, jer je uvek za novine imao nešto senzecionalno da izjavi i takođe obećavao buduće pronalaske, anticipirajući svoj naučni rad.

Uzimajuci u obzir da je ono sto nazivamo svetska vlada - gobalno upravno telo mentalno planirano  jos u XIX veku konačno oformljeno 1913. godine i na ekonomskom nivou, jer je jednim amandmanom na Američki ustav koji je sproveo predsednik Vudro Vilson, omogućeno formiranje federalnih rezervi koje su kasnije postale glavna poluga finansijske moći svetskog sistema. Takođe, J. P. Morgan, Teslin finansijer za kulu Vardenklif, koji u stvari nije samostalno odlučivao, već je bio samo egzekutivni menadžer Rotšildovog kapitala u Americi. Bez obzira na Teslinu usamljenost tih godina, ekonomska i posebno naučna sekcija svetske vlade pratila je svaki Teslin korak i pokušavala da dozna svaku njegovu misao, jer je on još 1900. godine objavio osnove svetskog sistema telekomunikacije koji se tačku po tačku ostvarivao.

Jos 60-tih godina XIX veka desilo se razdvajanje nauke na tajnu i na javnu i to istovremeno u Engleskoj i u Rusiji. U Engleskoj u krug tajnih naučnika upisani su spiritualisti kojima je rukovodio Vilijem Kruks, dok je u Rusiji to isto učinio Mendeljejev. Fundamentalna naučna istraživanja i najsmelije ideje postale su vlasništvo ezoteričnih društava u državnim službama, odnosno, ezoterici-naučnici jedini su od tada uključeni u prava naučna istraživanja.



Ezoterijski nivo svetske vlade je visoko intelektualan, i naravno, filozofski sofisticiran i njemu je potpuno jasno da zapravo pravo naučno saznanje jeste harmoniziranje sa prirodom. Osnovno je težiti harmoniji čoveka i prirode, a ne  pobeđivanju prirode i nikako se naučna saznanja ne smeju koristiti za sticanje vojne premoći jer je to niži oblik upotrebe ideja, i sveti se kosmološkom nužnošću povratne sprege objektivnog, vanljudskog morala, kojim upravlja Kosmički razum.

Smatram da je to glavni razlog zašto je svetska vlada odlučila da Teslino naučno nasleđe za koje čovečanstvo još nije bilo spremno, a čini mi se u potpunosti nije spremno ni danas, skloni od očiju javnosti, univerzitetske nauke pre svega, i onemogući niz poluslobodnih i divljih centara moći da se domogne određenih tehnoloških sredstava čija se upotreba ne bi mogla planetarno etički kontrolisati.

Još jedna zanimljivost u vezi Tesle je da u javnosti ne postoji ni jedan metar filma o Tesli, i ako je on više puta sniman pa je čak 1936. godine  RCA (Američka kompanija koja je držala radio, a kasnije i televiziju) snimila tri i po sata tonskog filma na Teslin osamdeseti rođendan (tonski film u Americi postoji još od 1927.g.). U javnim arhivama nema ni snimka Teslinog glasa, iako se on,  došavši u Ameriku, zaposlio baš kod Edisona, i bio je jedan od prvih ljudi na svetu u istoriji čovečanstva koji je mogao da koristi Edisonov fonograf. I baš ga, eto, Tesla nije iskoristio…i sve tako do 1943.g.

1931. godine na prvoj stranici Američkog Tajm Magazina, izašla je reprodukcija Teslinog plavog portreta koji je grofica Sent-Paralji, nemačko-mađarskog porekla, tadašnji fensi slikar najpoznatijih ljudi Amerike, naslikala u čast svog prijateljstva sa Teslom. On nikada od nje nije uzeo portret, a kada je ona umrla, taj portret je prodat na aukciji, anonimnom kupcu za vrlo veliku svotu i od tada je nestao iz očiju javnosti.

Znači, nema Teslinog filma, nema portreta, i nema njegovog glasa. Ukratko, nedostaje sve ono što bi neke od karakteristika Tesline ličnosti moglo da izrazi u obliku odnosa prostor-vreme odnosno frekvencije.

Frekvencije glasa i način kretanja svakako bi mnogo otkrile o tome ko je Tesla. Po mom mišljenju, sve su to otkupili i sklonili u arhiv jos J. P. Morgan i njegovi naslednici, ali ne za sebe već za svoje gazde Rotšilde koji su već u to vreme bili u najužem krugu novoformirane svetske vlade. Danas međutim, sastav tog natplanetarnog upravnog tela menja se, i konkretno Dejvid Rotšild nije više onaj koji ima odlučujuću reč.

S druge strane, andergraund fizičari, koji ih ima oko 50 hiljada u svetu sve svoje nade polažu u revitalizaciju Teslinih ideja i njegovih tehničkih rešenja koji bi trebalo da dovedu do ovladavanja vremenom u psihološkim, biološkim i fizičkim procesima, jer Tesla u svojoj matematici materije nikad nije računao vreme. Svi njegovi rezultati bili su temporalni rezultati. Ovladavanje vremenom prema Teslinoj tehnologiji pokušano je i u Oktobru 1943. godine, naravno bez njega, u čuvenom Filadelfija eksperimentu koji više nije ponavljan sa ljudskom posadom zbog tragičnih događaja koji su se desili sa mornarima. Reč je o vrlo nisko frekventnom polju fokusiranom na jedan brod, na  razarač, koji je trebalo da jakim magnetskim poljem svojih degausera, (magnetski generatori koji detoniraju magnetske mine na daljinu),  tako prelomi svetlost da postane opticki nevidljiv. Umesto obične optičke nevidljivosti, čitav brod je nestao nakon pojavljivanja zelene magle oko pramca i onda su vojni naučnici, američki inžinjeri shvatili da taj eksperiment daleko prevazilazi tadašnju nauku, ljudsko znanje i potrebe rata.

Na kraju, po nekim simptomima specijalnog interesovanja za Teslu, može se zaključiti da je Teslina naučna ideja ona od koje se danas najviše očekuje u krugovima svetske vlade koji se bave naučnim istraživanjima. Samo Teslina ideja čoveka-pojedinca kao note u matematičkoj partituri kosmičke harmonije osmišljava pokušaj da se zajedno prevaziđu kriza civilizacije, kriza tehnologije i kriza ljudskoga duha.

Shvatanje vremena kao glavnog prirodnog zakona i uvodjenje u moć tehnologije beskonačnog, omogućiće da  savremeno čovečanstvo umesto da izazove prirodnu katastrofu i nestane, predje u novu fazu kolektivne svesti i preživi. Zato je Tesla toliko značajan, zato je on jedina preostala scijentistička nada, duhovni izlaz, a time i materijalni  spas Čoveka na Zemlji.

. . .

Kraj trilogije.
Остатак текста....

Ovaj, cisto istine radi, pomenuti "nestali" portret je nedavno nadjen ujednom muzeju (valjda u Nemackoj) na kome je pisalo portret nepoznatog muskarca. Kada su saznali o cemu se radi Nemci vise nisu bili zainteresovani za prodaju - barem po nekoj nama prihvatljivoj ceni (mislim na muzej kada kazem Nemci, a nasi su hteli da ga otkupe ali su bili glupi pa se izlanuli), a postoji i dosta njegovih fotografija, tako da nije tacno da ne postoje zapisi o Tesli.

A to da li je ili nije koristio fonogram... on nikako nije bio u dobrim odnosima sa Edisonom, jos dok je radio za njega - kada ga je ovaj dobrano zavrnuo za neki novac, taj posao je samo kratkotrajna epizoda. U ostalo u tekstu ne ulazim ali za ovo toliko.

Теслина стража у Ботуњи под Копаоником

Библиографија са око 12.000 одредница, аутора Милована Матића, биће окосница мултимедијалног пројекта Теслапедија који израста под окриљем Музеја „Никола Тесла”

Милован Матић у својој кући у Ботуњи Фото М. Вујовић
Ботуња – Сеоце Ботуња у Расинском округу, окружено масивом Копаоника и долином Александровачке Жупе, прави је видиковац с кога пуца поглед на велики део Србије. Планине, брда и долине неодољиво подсећају на крајолике Теслине родне Лике.

Винова лоза и црвено вино, можда и неко од оних у којима је уживао Тесла, чак и смоква, окружују имање Милована Матића који је овде у Ботуњи, на дедовини, опремио не само истраживачку лабораторију него и стражарницу из које се Тесла и његово дело изгледа виде обухватније и јасније.
Сведоци смо да се овде обликује фасцинантни пројекат Теслапедија, у чијем је стварању Музеј „Никола Тесла” правог сарадника нашао баш у Матићу, човеку који две деценије пасионирано пише „Библиографију Николе Тесле (1856–2008)”.
Суви језик биографије: наш домаћин је рођен 1963, завршио је Математичку гимназијуи студирао теоријску физику на Природно-математичком факултетуу Београду, Теслом је опчињен од своје 13. године. Његова прва књига „Теслино пророчанство” из 1989. објављена је до сада у више од десет издања, написао је и друге књиге,студије и фељтоне(стотинак библиографских јединица). Био јестручни сарадник на снимању научно-документарне ТВ серије „Никола Тесла” ТВ Београд 1990, када је и упознао Владимира Јеленковића, тада уредника научног програма РТБ, а данас директора Музеја „Никола Тесла”.
Матићје сарађивао и на поставциизложбепосвећене НиколиТесли у Галерији САНУ 1993. године.
О пројекту Теслапедије, током пута на југ Србије, у главним цртама нас обавештавају Младен Вујовић, помоћник директора Музеја „Никола Тесла”, и систем инжењер у овом музеју, Александар Ђокић. Његова софтверска решења ће омогућити да подаци из Матићеве „Библиографије” буду преточени у форму подобну за онлајн коришћење, када стартује Теслапедија.

Уз саветодавну помоћ угледних домаћих стручњака, Матић је дограђивао „Библиографију” која сада има структуру засновану на највишим стандардима за ову врсту дела.
Библиографија серијских и монографских публикација уређена је хронолошки, по годинама, а унутар године по датуму издавања. После 2006. одреднице су груписане и по месецима, а посебним целинама обухваћена је и грађа о недатираним јединицама, електронскимиздањима, рок-групи„Тесла”, филмовима, телевизијским емисијама, драмама, докторским, магистарским и дипломскимрадовима, симпозијумима, конгресима и научнимскуповима посвећеним Тесли, енциклопедијским и лексиконским одредницама.
Свему треба додати библиографије Николе Тесле и остале библиографије, као и фељтоне о генију из Смиљана.

У „Библиографији” су дефинисани регистри и индекси, претраживање ће бити једноставно јер рад садржи азбучник,предметни и ауторски регистар, регистар преводилаца, фотографа и илустратора, топографски регистар, регистар периодике и издавача.
Поготово фасцинира ритам у коме се одвија Матићева сарадња са Музејом „Никола Тесла”. Директора Владимира Јеленковића он је упознао с радом на „Библиографији” колико јуче, почетком 2008, после чега је Весна Радојев, библиотекара Музеја, отом материјалу дала стручно мишљење. Матић је извршио предложене корекције и крајем октобра 2008, у електронској и штампаној форми, Музеју доставио редиговани текст „Библиографије”.
Убрзо је пала одлука да буде објављена у електронској форми, на сајту Музеја, као јавна база података, која ће временом бити допуњавана.

Биће то окосница ширег, мултимедијалног концепта и пројекта Теслапедијекоји ће обухватити све што је на било ком медију или облику забележено, а везано је за Николу Теслу.
Ажурирање Теслапедије биће ригорозније него у случају Википедије, што је разумљиво, јер ћеона бити у власништву Музеја и креирана под његовим надзором.
Нарочита посластица биће исечци из богате колекције оригиналних новинскихнаписа из личне заоставштине Николе Тесле, који је пасионирано градио својеврсну кулу прес-клипинга.
Из те непознате грађе моћи ће много тога да се закључи о Теслином делу, али и о његовом односу према медијима, јер је он за живота, по некој врсти култног обрасца, стварао своју новинску библиографију.

Није да није, док смо у Ботуњи уживали гостопримство Милована Матића и његове супруге Лидије, свако од присутних на тој Теслиној стражарници под Копаоником, у неком тренутку је рекао да нас Тесла можда гледа и да је задовољан радом на његовој „Библиографији” и пројекту Теслапедија.
Слободан Кљакић
-----------------------------------------------------------
Андерсон и Матић
До сада су објављене две Теслине библиографије у САД од којих једна садржи 2.000 а друга 3.000 библиографских јединица. Прва је објављена 1978. а друга 1998. године. Прва садржи пуно грешака и непоузданости, а друга, позната као Андерсонова (аутори су Џон Рацлаф и Леланд Андерсон), јесте прецизнија, али је временски и просторно ограничена.

Милован Матић је до сада у своју „Библиографију” унео око 12.000 библиографских јединица, па је добродошло поређење са управо ових дана објављеном вешћу да ће Матица српска и Задужбина Иве Андрића, објавити Андрићеву библиографију са око 10.000 јединица.

На том пројекту раде тимови, а Матић је радио сам.
Пренето са...

Ovo je lepo i nadam se da ce biti uspesno. Svaka cast 

tesla je nucni kalibra poput newtona ili ajnstajna po meni cak i bolji jer sta je ajnstajn izumeu u znak pomoci svetu nista a zamislite zivot bez struje nema kompjutera, televizora, telefona. pa verovatno ne bi ja sad bio na ovom forumu da nije bilo njega a ne znati za takvu osobu odakle god da si je po meni apsulutna katastrofa

Волстрит џорнал” о повратку „српског емигранта” на заслужени трон: Тесла је ''кул''
ПОЛИТИКА   

Николи Тесли се убрзано враћа заслужена слава која му је ускраћена када је, готово пре седам деценија, умро у дубоком сиромаштву, а међу „технофилима”, он је већ сасвим потиснуо свог ривала за живота Томаса Едисона.
Ово је главна порука у тексту од готово 1.300 речи који објављује најтиражнији (два милиона примерака) амерички дневник „Волстрит џорнал”. Главна порука је да је „српски емигрант” који је 1943. преминуо у једном њујоршком хотелу, без породице и пријатеља, незаслужено дуго био заборављен, док је његов, за напредак цивилизације у сваком случају мање заслужан, конкурент подједнако неоправдано уздизан.

Кад су калифорнијски изумитељи пре три године желели да „брендирају” свој електрични аутомобил од 100.000 долара, дали су му име „тесла”. Исту ствар су учинили и у маркетингу познатог произвођача графичких процесора „Нвидија”, који су новој серији напредних чипова такође дали Теслино име.

Продуценти видео-игрице „тамна празнина” су лику који је једини у стању да разуме принцип функционисања свемирског брода којим су приспели ванземаљци дали име – Никола Тесла.

Теслу, наводи новинар „Џорнала”, често, као своју инспирацију, помиње и један од двојице оснивача „Гугла” – Лери Пејџ. Док је Теслина наизменична струја у венама данашње цивилизације, изуми који су прославили Едисона – међу њима и грамофон и филмска камера – већ су у музеју. Његова енергетски расипна сијалица са ужареним влакном у развијеним земљама већ се забрањује и замењује флуоресцентном – коју је предвидео Тесла.

Едисон је, попут Форда, „човек 20. века”, констатује „Џорнал”, док је Тесла актуелан и у 21. веку. По својим изумима и ономе што је замишљао, али није стигао да реализује, оно је у сваком случају био испред свог времена. Бавио се рендгенским зрацима и ласерима пре него што су постали стварност.

Тесла је, укратко, „кул”, како би се рекло језиком данашње младежи. Око свега шта је радио постоји „елеменат научне фантастике”. „Његова аура је непроцењива”, кажу у маркетингу „Нвидије”.

Пренето са...

 

Glupi ameri, indolentni muzeki; sad su otkrili toplu vodu. Inace, taj Edison je podosta bio govnar!

Malo iz novina