Zakon jeste isti i on kaze: medjunarodne konvencije imaju supremaciju.

Za ono sto govore: ni jedan jedini minut pritvora, a kamoli bilo kakav zatvor.

Za "par samara": 3 godine zatvora mislim da bi bilo pravedno.

P.S. Anea: ako je zakon isti, onda ima li Divac americko drzavljanstvo ili nema?

Ako ima zasto se pravi cirkus, a ako nema, zasto da ne ide u vojsku? Ja sam licno vrlo protiv vojske, ali sam jos vise protiv da bilo ko u bilo kojoj zemlji bude privilegovan.

Podsecam na britansko-argentinski rat oko Malvinskih/Falkalndskih Ostrva, u koji je tadfasnja premijerka M.Thatcher poslala kraljicinog sina princa Andrewa, koji je ucestvovao u ratnim operacijama, dok je njen (Thatcherkin) sin Mark u to isto vreme vozio reli kroz Afriku, pa se izgubio, te je britanska armija psolata da ga trazi po Sahari.

Kasnije se, medjutim, vrlo snalazio u istoj toj Sahari ilegalno prodajuci oruzje pobunjenicima.

Ima dvojno drzavljanstvo...
Zasto se pravi cirkus - verovatno pripada nekoj drugoj politickoj struji, ili je to tipicni javasluk koji je posledica prelaska nadleznosti vojnih sudova na civilne...

@Tralalala

Ustavotvorna moc nije vezana ni ogranicena bilo cime, pa ni konvencijama. Uostalom, nije retka pojava da se drzave oglusuju o odredbe konvencija koje su potpisale. (Konkretno, SAD se uporno oslusava o Konvenciju o zabrani proizvodnje, razvoja i skladistenja bioloskog oruzja).
Svaki (dobro, skoro svaki) Ustav ima preambulu u kojoj se istice neprikosnovenost osnovnih ljudskih prava. Uostalom, ta prava su sadrzan i u Povelji o ljudskimi manjinskim pravima u SiCG. Medjutim, ako okolnosti tako nalazu, neka prava se mogu privremeno suspendovati radi opste sigurnosti, kao sto je sluchaj sa, npr, principom nepovredivosti tajne pisma, ili nadzorom komunikacija.
Ako cemo da se slepo pridrzavamo kulta ljudskih prava, drzava to ne bi smela da radi, poshto time krshi ljudska prava. Medjutim, drzva chesto pribegava tome, zarad opshteg dobra koje se ogleda u blagovremenom otkirivanju i sprechavanju aktivnosti koje bi eventualno dovele do narushavanja ustavnog poretka ili cinjenja teshkih krivichnih dela. I u tome uopshte ne vidim bilo kakav problem.
Prema tome, ako je potrebno da se every now and then krshe ljudska prava pojedinaca zarad opshteg dobra, nemam nikakav problem sa tim. Uostalom, ne verujem da ce sud za ljudska prava u Strazburu da se mnogo potrese nad tuznom sudbinom novosadskih neonacista. Jedno je teorija, drugo je praksa.

Na osnovu Polaznih osnova za preuređenje odnosa Srbije i Crne Gore, Savezna skupština, na sednici Veća građana od 4. februara 2003. godine i na sednici Veća republika od 4. februara 2003. godine, donela je


Proglašava se Ustavna povelja državne zajednice Srbija i Crna Gora, koju su usvojile Narodna skupština Republike Srbije, na sednici od 27. januara 2003. godine, Skupština Republike Crne Gore, na sednici od 29. januara 2003. godine i Savezna skupština, na sednici Veća građana od 4. februara 2003. godine i na sednici Veća republika od 4. februara 2003. godine.

Savezna skupština

AS br. 432       
4. februara 2003. godine
Beograd


Predsednik                                            Predsednik
Veća republika                                       Veća građana
mr Srđa Božović, s.r.                              prof. dr Dragoljub Mićunović, s.r.




Polazeći od ravnopravnosti dve države članice, države Crne Gore i države Srbije koja uključuje Autonomnu Pokrajinu Vojvodinu i Autonomnu Pokrajinu Kosovo i Metohiju, koja se u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija trenutno nalazi pod upravom međunarodne administracije, na osnovu Polaznih osnova za preuređenje odnosa Srbije i Crne Gore od 14. marta 2002. godine,

Narodna skupština Republike Srbije, Skupština Republike Crne Gore i Savezna skupština, donose

USTAVNU POVELJU

DRŽAVNE ZAJEDNICE SRBIJA I CRNA GORA

II

Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama

Član 8.

Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama, koja je sastavni deo Ustavne povelje, usvaja se po postupku i na način predviđen za usvajanje Ustavne povelje.


Ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava i građanskih sloboda

Član 9.

Države članice uređuju, obezbeđuju i štite ljudska i manjinska prava i građanske slobode na svojoj teritoriji.

Dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava, individualnih i kolektivnih, i građanskih sloboda ne može se smanjivati.

Srbija i Crna Gora prati ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava i građanskih sloboda i obezbeđuje njihovu zaštitu, u slučaju kada ta zaštita nije obezbeđena u državama članicama.

Neposredna primena međunarodnih ugovora

Član 10.

Odredbe međunarodnih ugovora o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama koji važe na teritoriji Srbije i Crne Gore neposredno se primenjuju.

Primat međunarodnog prava

Član 16.

Ratifikovani međunarodni ugovori i opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava imaju primat nad pravom Srbije i Crne Gore i pravom država članica.


"Službeni list SiCG", br. 6/2003


Na osnovu čl. 8. i 61. Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora,

Savezna skupština, na sednici Veća građana od 28. februara 2003. godine i na sednici Veća republika od 28. februara 2003. godine, donela je


O D L U K U

O PROGLAŠENJU POVELJE O LJUDSKIM I MANJINSKIM PRAVIMA I GRAĐANSKIM SLOBODAMA

Proglašava se Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama, koju su usvojile Narodna skupština Republike Srbije, na sednici od 26. februara 2003. godine, Skupština Republike Crne Gore, na sednici od 26. februara 2003. godine i Savezna skupština, na sednici Veća građana od 28. februara 2003. godine i na sednici Veća republika od 28. februara 2003. godine.


Savezna skupština


AC br. 442
28. februara 2003. godine
Beograd

Predsednik
Veća republika
mr Srđa Božović, s.r.

Predsednik
Veća građana
prof. dr Dragoljub Mićunović, s.r.


Polazeći od toga da su ljudska i manjinska prava temelj svake demokratske zajednice,

Opredeljenje za demokratiju, mir, toleranciju, poštovanje ljudskih prava, vladavinu prava i socijalnu pravdu, Narodna skupština Republike Srbije, Skupština Republike Crne Gore i Savezna skupština donose


P O V E L J U

O LJUDSKIM I MANJINSKIM PRAVIMA I GRAĐANSKIM SLOBODAMA

Poštovanje ljudskih i manjinskih prava

Član 2.

Svako ima obavezu da poštuje ljudska i manjinska prava drugih.

Ljudska i manjinska prava zajemčena ovom poveljom neposredno sa primenjuju u skladu s Ustavnom poveljom državne zajednice Srbija i Crna Gora.

Ljudska i manjinska prava zajemčena ovom poveljom neposredno se uređuju, obezbeđuju i štite ustavima, zakonima i politikom država članica.


U S T A V

REPUBLIKE SRBIJE

II SLOBODE, PRAVA I DUŽNOSTI ČOVEKA I GRAĐANINA

 Član 11.

Slobode i prava čoveka i građanina ograničeni su samo jednakim slobodama i pravima drugih, i kad je to Ustavom utvrđeno.

gdi to pise? 

Ne pise. Naprotiv pise upravo to da je svako slobodan da govori sta hoce, donde dokle ne poziva na krivicno delo (nasilje, ubistvo itd.)

Poziv na uvodjenje diskriminacionih zakona nije krivicno delo ako se tim pozivom ne vredja direktno cast i dostojanstvo.

Npr. ako bi neko predlagao da se levorukima ukine pravo glasa jer je njihov mozak organizovan drugacije: kreativniji je, ali i manje sklon postovanju pravila, a istovremeno se ne bi omalovazavao takav nacin finkcionisanja jedinke u njenom sopstvenom zivotu i u drustvu, to bi bilo sasvim legalno.

Pretpostavljam da bi takav zakon tesko prosao u skupstini, mada... ko zna...? U svakom slucaju bio bi diskriminacioni i verovatno bi ga Strasbourg ukinuo.

Medjutim samo pozivanje da se donese takav zakon ne moze i ne sme biti zabranjeno. Jednostavno drzava nema prava na tako nesto.

Oni koji to ne razumeju i koji su za drzavu koja je "samo malo tiranija" -- kao ainhoa -- racunaju sa tim da ce "samo malo tiranije" uvek da se odnosi na nekog drugog, a ne na njih same.

Iskreno se nadam da joj se nece ostvariti ova paklena zelja i da ce se drzava Srbija dozvati pameti. A ako se to ne desi, onda se nadam da ce ainhoa prva biti zrtva "zakona" (tj. tiranije) koji zagovara, npr. zato sto vredja osecanja pripadnika dominantne nacije, ili vec sta god.

Meni licno nije bitna ni najbrojnija, ni najmanje brojna nacija, a narocito nikakva fikcija zvana "opste dobro", "inters zajednice" i slicne istinski fasisticke floskule.

Interesuje me samo pojedinac.

Ako jedan jedini covek(muskarac/zena) u naciji od 450 miliona ne moze da govori sta god hoce -- i onda kad ostalih 449.999.999 misli drugacije, odnosnoi suprotno od onoga sto on(a) misli -- onda je to drustvo tiranija i ja ga se gadim i nastojacu na svaki nacin da se ono ili radikalno promeni ili urusi iznutra.

@Tralalala

Chini mi se da smo raspravu o odnosu licnog dobra i opsteg dobra vec imali na jednoj drugoj temi, pa bolje da ne davimo one koje chitaju ovaj topik. (Ako nekoga evenutalno zanima tok razgovora, neka pogleda http://forum.burek.com/index.php/topic,23396.msg271951.html#msg271951)
I zaista mi je fascinantno kako uspevash mene i moj stav o primatu opshteg dobrog nad lichnim dobrom povezesh i dovedesh u vezu sa fashizmom. Da nije krajnje zlonamerno i uvredljivo, slatko bih se nasmejala.   

Po tome sto fasizam pretpostavlja interes zajednice interesu pojedinca.

Ti jesi fasista

jer zagovaras ukidanje ljudskih prava pojedinaca u ime toboznjeg opsteg interesa

(ustvari tvog licnog interesa da pojedinaca razlicitih od tebe -- onih koje ti nazivas nacistima -- ne bude u drustvu na koje ti pretendujes kao na sopstveno dobro),

elem: ti jesi fasista,

pa smejala se istini

ili je smatrala za zlonamernu -- svejedno.

Heh... znachi sada sam ja fashista. Divno, sada cu to da pridodam mom CV-u... 

Pretpostavljanje interesa pojedinca (i to ne elementarnih interesa) interesima zajednice ne predstavlja fasizam. A ne zaboravi da drzavu posmatram iskljucivo kao jedan od vishih nivoa organizovanosti ljudske zajednice... ali o tome smo vec prichali, zar ne? To se nasi stavovi sukobljavaju: ti drzavu posmatrash iskljuchivo kao sistem prinude i ogranichavanja ljudskih prava, i uopshte, sklon si tom anarhistichkom pogledu na drzavu. A ja drzavu posmatram kao apsolunu nuznost i logichan korak napred u razvoju ljudskih zajednica, sa sim manama i prednostima.

Ljudska prava... ne govorim o ukidanju ljudskih prava, vec o ogranichavanju istih, a tu ima razlike. I to ne uvek, vec samo kada je neophodno za dobro funkcionisanje zajednice. Ako treba birati izmedju dva zla, treba izabrati manje.

I zaista me interesuje tvoj stav po pitanju krsenja nachela nepovrdivosti pisma i prepiske od strane drzavnih organa kada je bezbednost zemlje u pitanju. Po tebi, da li je to OK ili ne? Da li to drzava sme da radi ili ne?