NIKAD  VIŠE

Vidim kako ti rastu krila
Pretvaraš se u anđela
Hučiš i prelivaš se
Mirišeš na more
Gola na pesku
Gola u srcu
Gola u vodi
Šta je sa slikarima
Zar su baš svi pomrli
Šta je sa pesnicima
Zar je sve ostalo na meni
Zaboravi poeziju
Zaboravi palme
I južna mora
I severne vetrove
I plime i oseke
Sve zaboravi, sve
U zaboravu su najveći zbegovi
Svi bi nekud da pobegnu
Hajde verni moj psu
Ja ću da lajem u prazno
Ti ćeš da laješ na mesec
Pustimo senke na miru
Da dolutamo opet
Do onog istog mora
I onog peska, i vetra
I one poezije ko nekad
I onih oseka i plima
Samo nikad više
Nikad do nje, svete
Jer - ona je sunce
A mi smo samo planete.

BOGINJA  LJUBAVI

Primećuješ li da poprimam
Oreol sveca?
Poziraću ti za ikonu.
A ti ćeš, opijena mesecom,
Pevati o ljubavi.
Biću orahova ljuska
Na reci tvoje
Nabujale mladosti.
Svetac na kolenima
A nad njim
Boginja ljubavi
Šara noktima.
Kako je lako biti pesnik
U tvojoj blizini.


RUSKI  RULET

Plovila je na poreklu
Vesla joj ne trebaju
Već je do pojasa potonula
A čini joj se da hoda po površini
Na stolu Kiš, Andrić, Pekić…
I revolver sa jednim metkom
Posle svake pročitane knjige
Ruski rulet
Ipak je ona slovenske krvi
Izrodila je dvadeset dvoje
Mačji porod razmileo se
A onda je odjeknuo prasak
Tigrica je ustreljena
Knjiga je pogrešila
A ona i dalje plovi na poreklu.

PEŠČANI  SAT

Pesak ti škripi pod nogama
Pesak u očima
Pesak u zubima…
Okreni peščani sat
Pokušaj sve iznova
Ne vredi
Voda je već nadošla.



TVOJ  LIK

Vatra donosi miris pečenog mesa
Dok zaostali pucanj sa nečije svadbe
Kruži površinom da negde padne
Jele i borovi se klanjaju zemlji
U večernjoj molitvi
A ja vidim tvoj lik
U svakoj krošnji
Nekad me je pomalo stid
A onda se prepustim vetru.

Mesec je čarobnjak pravi
Radi sa senkama šta hoće
Dok zalutala deca u slamnom šeširu
Lože vatru, ribe da peku
Veče za pesnike otvara dušu
A ja vidim tvoj lik
I tvoje telo vidim
U svakom deblu
Nekad me je pomalo stid
A onda se prepustim vetru.

IZ  PRIKRAJKA


Poznadoh te u vremenskom viru
Plamen usne što proždiru tamu
Moćne oči u srce prodiru
Za trenutak ugledah te samu
I pomislih da se zemlja ljulja
Iz prikrajka posmatra te hulja.

Dubina te činila još većom
Noćne zverke mogu da te sreću
One ne bi trgovale srećom
Za tobom se sve sporije kreću
Plazi jezik zapenjena rulja
Iz prikrajka posmatra te hulja.


JOŠ  NIJE  ROĐENA

Sanjam je kako se kupa
Gola u hladnoj reci
Vrišti od naslade
Cepa Vasionu moćnim telom
Lebdi u magli
Svetli očima
Miriše na sveže čajeve
Trči ka brdu
Igra se s ježevima
Obara planine bedrima
Sanjam je…
Obeščastiću je u snu
Taj san ću zapakovati u celofan
I poslaću joj ga za rođendan.
Za rođendan?
Bože!
Pa ona još nije rođena!

VUČE  ME…

Vuče me da prerastem dečaka
Da zavirim iza obale stida
Da vidim šta to kriju sirene
Vuče me da budem među njima
One nikada ne izgore na suncu
One nikada ne pocrvene od vatre
One nikada ne plaču u mraku
Vuče me da budem među njima
A uveče kad vetrovi silni stanu
Kad se tama navuče preko horizonta
I kad se voda pretvori u mleko
One krenu da love nezrele dečake
I nastane cika, pesma iz raja
Umilna pesma što ne zna da stane
S kim se to one noću tako moćno pare
Vuče me da budem jedan od njih
Tada bih da noć pretvorim u vek
Da nebo nikad ne razgrne mesec
Sve bih to hteo, i sve me to vuče
Vuče me da prerastem dečaka
Da zavirim iza obale stida.

VATRA I VODA

Tražimo semenke, skupljamo zrnevlje
Tikve i bundeve skidamo sa zidova
Ližemo kamenje hrapavim jezikom
Noge nam otekle od bola i plikova

Proždiremo crvljivu, lepljivu hranu
Slepe miševe teramo sa čela
Kopamo noktima stvrdnutu zemlju
U ključalim kazanima voda je vrela.

Kradu nam šljive, kajsije, maline
Uništavaju šume, lome nam ograde
Tuku nas maljevima, teraju u torove
Satiru brda, stoku i livade.

Voda je presahla, bunari su prazni
Uprkos letnjim kišama u jeku
Spaljena žita ne prestaju da gore
Vatra i voda - jednom u veku.

Trpamo u nedra vinovu lozu
Gliste i crve, neka se nađe
Prašnjavim putem prolaze vojske
U mutnoj reci potopljene lađe.

Kuće su puste, prozori tamni
Puzimo tiho, staklo nas seče
Ognjišta zgasla, mnogo je mrtvih
Skupljene kosti u džakovima zveče.

Otimaju žene, siluju ćerke
Decu bacaju u kanjone sive
Ruše nam crkve, skrnave groblja
Još samo pacovi mogu da žive.

Skupljaju seno, oblažu kuće
Mešaju krv u majčinom mleku
Prinose baklje, raspaljuju žar
Vatra i voda - jednom u veku.


VEČNA  PAMJAT

Oni tamo preko vode
Kažu da sam bez izvora
Moje su se oči svikle
Na njihove vatre jake.
Večna pamjat braćo, sestre
U mene su mrtvi konji
U meni je jaka želja
To je ono što me drži.

Vi ste došli posle mene
I nosite moje ime
Vi jašete goropadno
Preko mojih mrtvih leđa
Večna pamjat braćo, sestre
U mene su kosti jake
Kad oživi moja slika
Vaši konji biće mrtvi.

ZAŠTO

Začto sunce tako prži
Kad za život može manje
Preživeće ko je brži
Da izmeni ovo stanje
Stanje mira u očaju
I zakona u slučaju.

Zašto mesec menja klimu
Kad on ne zna za dubinu
Huči vetar stvara plimu
A ja gleam u daljinu
Da dokučim tajnu neba
I poretka što me vreba.

ZLE  GODINE

Sećaš li se te godine,
kada sam vrištao za srećom i smehom,
rekoše mi da su to zle godine,
i da sam opsednut grehom.
Sećaš li se ratova, ubijanja,
gladi, bolesti, pošasti,
bili su tu otac, majka, brat, sestra,
drug, drugarica, da me zagrle,
da mi odaju bar malo počasti.
A gledaj sada, svetlost neona,
televizija, razbijene govornice,
prete da ću bez igde ikoga nestati
sa velikim praskom.
Kad bih mogao bar malo da se vratim
u te zle godine, da skoknem
trenutak, časkom, da odmorim nerve
i da se pružim ko proštac,
pa da se opet sa danas, i sa sutra
uhvatim u koštac.

Lektor

Neko je ukrao list iz knjige, iz nekog dobrog, poznatog romana. Neko, ko je bio potpuno nepismen, svojim nepogrešivim njuhom procenio je da je baš taj list suvišan.
Pismenom čoveku trebaju decenije da spozna delić suvišnosti, nepismenom je dovoljan sekund da ispravi grešku pismenog.
Recite mi, molim vas, kada bi se pismen čovek, dosetio da u list od knjige, zamota jedan dobar cigar duvana?

Potop


U velikom gradu, jednog jutra, milion dečaka i devojčica se dogovori da se istovremeno upiški, usred grada.
I sad je potopljen ceo grad: Vožači automobila veslaju; umesto autobusa idu hidrogliseri; muškarci idu na posao u čamcima; žene, razgolićene, plivaju na kafu kod komšinice; deca, umesto fudbala, igraju vaterpolo; šalteri rade samo na višim spratovima; đubretari i odžačari, u ronilačkim odelima, traže dobrovoljni prilog; privatne radnje su na splavovima; turisti pecaju ribice…
Bilo kako bilo, tek - grad funkcioniše.
Jedino kurve čekaju da deca odrastu.
Jedino deca ne znaju da kurve vladaju svetom, i da će ih taj nestašluk, jednom, skupo koštati.

Slepac


Hteo sam da prećutim neke stvari, hteo sam da slažem, ukradem, hteo sam toliko toga… Oči su me izdale.
Slepci su tu u prednosti, oči su im saveznici.
Ja se pravim da sve znam, glumim, pretvaram se, gledam razjebani svet.
Čovek sa tamom u očima, gleda me podrugljivo, i smeška se u sebi.
Otvoriti četvore oči znači - imati slepca pored sebe.

Traganje


Posuvraćeni mozgovi oštre noževe ne bi li ušli u čitanke.
Sve je spremno za poslednju predstavu.
Pseća psihologija: koščica i kućica (lavež je arhetipska prevara)
Krv je život - govore se svih strana; i rasipaju ga nemilice.
Kakva glupost: Taman kad spoznah sebe - zaboravih ko sam
Začepi profesore!!! Tvoji učenici upravo zamenjuju kerove:
Cvile, laju, ujedaju, glođu, smrde, zakopavaju kosti…
Trudnice traže mesto za porod: Ubi ih neizvesnost:
Šta nose?
Cara, ubicu, skitnicu, pesnika, zlikovca, prosjaka…
Tragam za ludakom u sebi.
Ne vredi: Razjeda me zdrav razum, tišina, bol u preponama…
Strah od smrti: Očajnički udišem svaku kap života.
Lažem - hoću da živim.
Šta vredi? Ne umem…
Život je umeti živeti, a ne umeti mrzeti…
Kako odabrati?




[Edit by Ace_Ventura: Pisanje teksta velikim slovima [ALLCAPS] zabranjeno Pravilnikom Burek Foruma. Koristite blagodeti formatiranja teksta ako zelite nesto naglasiti!]