KUPI MI DEČAKA

Ti znaš, mama, da ja nisam
Kao devojčica svaka
I zato te najlepše molim
Kupi mi dečaka.

Hoću da gledam kako spava
I da mi jede iz ruke
Hoću da uvek bude uz mene
Da mu lečim muke
Briga me, mama, za vaše ratove
I gluposti svakojake
Ja volim samo da gledam
Malene dečake
Mama, molim te, kao boga
Budi jaka
Ništa ti drugo ne tražim, samo…
Kupi mi dečaka.

Kad je zima da se stiskamo
Kad je toplo da se skidamo goli
Da se kupamo, trčimo i mazimo
Da plačemo kad nas nešto boli.

I ti si, jednom, seti se mama
Tražila svog junaka
A ja te najiskrenije molim
Kupi mi dečaka
I ja imam pravo na svog junaka
Na svog dečaka.

Neću mu ništa nažao učiniti
Samo ću da ga hranim
I milujem po kosi i licu
Daću mu sve svoje igračke
Od drugih ću da ga branim
Skupljaćemo marke i značke
Delićemo svaku sitnicu
I poglede, i reči, i blažene osmehe
I naše male, dečije grehe.
Delićemo sve
Zašto da ne?

Ne dozvoli da rastem sama
Za koga čuvaš tolike novce?
Neka ti ruka bude laka
Obuci se lepo, kao prava dama
Gospodski uđi među osnovce
I mirne duše - kupi mi dečaka.

Pogledaj sve ove muke
Na televiziji krvoproliće
Svi od nečega peru ruke
I ja sam ljudsko biće.
Kad se drugi ne stide lađi
Ne stidim se ni ja da trađim.
Ne tražim puno - samo dečaka
Da bube sladak kao štrudla od maka.

Nisam ja više tako mala
Nego ste vi, odrasli, podetinjili
Vi tek sada saznajete ono
Što sam ja oduvek znala
Treba se voleti i ljubiti
A ne ubijati i klati
Vi to morate znati
Neko vam, jednom, to mora reći
Dosta priče o lažnom moralu
Ovu lekciju i vi morate preći
Uvek od sebe pravite budalu
I onda krivicu svalite na nas
A tu je, izgleda, jedini spas
Da devojčica svaka
Ima svog ličnog dečaka.
I da se svakom dečaku sa lica
Može pročitati bar jedna devojčica.

Gledaste li dnevnike?
I sve one strašne slike?
Poređali dečake gole
Mrtve i zaklane
Da li je njih neko pitao
Šta oni vole
Metak, granatu ili devojčicu
Vidim odgovor na mrtvom licu
Vama i na ovome hvala
Tvrdim vam, sve sam ja to znala
Tucite me, ja sam kriva
Nizašta neću da vas molim
Samo jedno vam kažem
Ja one dečake
I mrtve volim.
Svi ti mrtvi dečaci
Moji su ratni junaci.

Napunili grobove, jame i rake
Pa govore o sreći
A kad ja kažem da volim dečake
Svi će mi uglas reći:
“To nije lepo! Ti si izopačena!
Ti kao da si malo otkačena!
Od sada ima da sediš kući!
Sram te bilo, nevaljalice mala!
Dok se ne opametiš
Mi ćemo te tući!".
I još neke gluposti razne
Tad počinju da padaju kazne.

Ja da se opametim?
Dođi sebi, svete!
Pitam se samo…
Ko je ovde dete?

Skupljate humanitarnu pomoć
Čokolade i bombone
Ratluk, i sušeno voće
Novogodišnje pakete i balone
I čuda svakojaka.
A meni kao humanitarnu pomoć
Kupite dečaka.
Ja ću mu biti i bombona
I ratluk, i sušeno voće,
I sve što mu srce hoće
I biću mu dušom sklona
Moja duša i njegova duša
Biće kao jedna uzburkana voda
Dozvolite barem jednom
Da pobedi priroda.

Mozak vam je svima popila svraka
Mislite da ste jaki
Uz pomoć ognja i mača
A i ne slutite da sam ja ja~a
Kad vas tako lepo molim
Da mi kupite dečaka.

Hajde, mama, stegni srce
Obiđi svaku radnju i prodavnicu
Usreći svoju malu devojčicu
Koliko me voliš, toliko me nagradi
Meni za ljubav budi jaka
Pogledaj koliko je ratne siročadi
Kupi mi dečaka.
Čuješ li - dečaka!!!

Ako ti je lakše a ti mi ga rodi
Opet ta priča o slobodi,
Pa onda večita priča o deci,
I čekanje dugo devet meseci,
Kako želiš u miru da ostariš
I ne bi htela meni detinjstvo da kvariš
I uvek iste gluposti tupiš
Samo gledaš na sebe
I svojim željama ugađaš
Dobro-de, ne moraš da rađaš
Lakše ti je da ga kupiš.

Samo ipak…
Moram nešto da ti kažem
Ti znaš da ja ne znam da lažem
Nikad te nisam varala
Ni uzalud bol stvarala
A posle me udri namrtvo
Neću moći da te krivim
Posle ovoga što ću ti reći
Ne moram dalje da živim.

Pusti da te izvedem iz srednjeg veka
Dozvoli da te izvučem iz ovog mraka
Dopusti da ti ja izaberem čoveka
Sa kojim ćeš da mi rodiš dečaka.
Nemoj ovo zadovoljstvo da mi kvariš
Biće lep bar kao pokojni tata
Da bi rodila sina moraš da se pariš
Dečaci se ipak ne prave od zlata
Iako vrede bar stoput više
U mom srcu baš tako piše.
Hajde mama, hrabrosti skupi
Ili mi ga rodi, ili ga kupi.

Nemoj da plačeš zbog mojih reči
Vreme je nametnulo ovu surovu temu
To isto vreme sve može da izleči
A ja ću ostati tvoja mala devojčica
Uprkos svemu.

Znam!
Opet sam bila bezobrazna
Ali shvati i ti mene
Ne volim ta vaša naklapanja razna
Koje obično vode žene.
Uvek imaju razloge jake
Da izbegnu porođajne muke
A kad ih zamolimo za dečake
Bespomoćno šire ruke.
I svaka naša reč ih štreca
Samo čuješ: "Ah! Ta deca!".

Tako je - deca!
Ni mala ni velika
Već samo vaša
Slika i prilika!
Vaša opsesija,
Bol i depresija!
Ponekad vaša bruka
Vaša radost i muka
I sve smo vaše
Ah, ta deca!
Kako nas silno plaše!

Neka ti se ovo u glavi vrti
Zaklinjem te odavde do smrti:
Ako hoćeš da opet budem
Kao devojčica svaka
Ja to ne mogu, i neću
Dok mi ne kupiš dečaka.

Ne bojim se više ničega
Ni batina, ni grdnje
Ni babaroge, ni mraka,
Ni one drugarske šale i sprdnje
Ni vašeg roditeljskog besa
Želim samo svoga dečaka
Dečaka od krvi i mesa.
Dosta je bilo laganja
I tog vašeg uzaludnog traganja
Dosta je bilo ideja,
Ideologije, morala.
Jeste! Ja sam mala!
Ali sam veća nego što slutite
Mnogo, mnogo veća
I zato je bolje da ćutite
Mojih se godina stidite
Ako se već ne stidite rata
Iz ovih stopa idite
I sutra, pre mraka
Kad zakucate na moja vrata
Hoću da vidim dečaka!

Zaboravite dečiju psihologiju
I sva učenja, i teorije iz knjiga
Hoću dečaka iz ovih stopa!
A to šta ću da mu radim
Kako ću da ga volim,
I njime da se sladim…
To je samo moja briga.

Dosta je bilo krvarenja i bola
Dosta je bilo skidanja do pola
Svucite maske, haljine i stid
Otvorite oči, popravite vid
Nije sramota golotinja tela
Već kada je duša obnažena cela
Vaša je duša bačena
Pred moje malene noge
Vi ste ti koji se bojite mraka
Hajde malo da menjamo uloge
Vi meni lepo kupite dečaka
Ja ću vama dati sve što vam treba
Da postanete ljudi.
Zašto vas to čudi?

Kad ne znate sami
Da vladate svetom
Stidite se pred decom
Umesto pred sobom
Otvorimo srca!
Ja ću pred vama
Kao pred detetom
A vi predamnom
Kao pred Bogom
Pa kako bude
Ova odluka nije laka
Pozivam sve dobre ljude
Kupite mi dečaka!

U svakom slučaju
Ja ću ga napraviti sama
Od gline ili testa, svejedno
A onda ćete se dobri ljudi
Osećati jadno i bedno.
Udahnuću mu život iz mojih grudi
I moje telo biće mu hrana
I plakaću za njega, ako treba
I smejaćemo se svakog dana
I ješćemo marmelade i hleba.
I šta me briga za vaše pokvarene misli!
Gledam vas kako ste se stisli
Moje reči vas čude sve više
A to što u mom srcu piše
Kažem vam iskreno, bez srama
Kupite mi dečaka
Ili ću ga stvoriti sama.

A ti ćeš se, mama
Dok si živa
Osećati kriva.
Što nisi bila dovoljno jaka
Ja ću tu, pred tobom
Pojesti dečaka.
Slađeg od najslađeg kolača
Nema ti druge,
Nema ti spasa
Vrištaću iz sveg glasa
Hoću dečaka,
Svog dečaka…
Kupi mi dečaka!
Čuješ li - dečaka!!!

Niko ne čuje vrisak devojčice
Svi se prave gluvi i nemi
Rukama sakrivaju lice
Muče ih neki drugi problemi
Čuvaju obraz civilizacije
Od mog krika ih je sramota
Beže u svoje frustracije
Sakrivaju se od života.
Moje reči su im teške i bludne
U njihovo vreme toga nije bilo
Moje želje su im nejasne i čudne
A meni je, nekako, sve to milo
Neka ih, neka se muče
Možda iz svega nešto i nauče.

Spavajte lepo, dragi matorci
Mirovnjaci i lažni borci
Ne ljutite se na mene, tako vam boga
Ja ću i dalje ostati jaka
Biću voljena i vredna
Vama ostaju pitanja mnoga
A meni želja samo jedna -
Da imam svog dečaka.

I imaću ga, tako mi svega
Niko mi neće oduzeti njega!

ČOVEK I ŽENA



Šta je nastalo prvo
Čovek ili žena?
Tajna klizi kroz prste
Od starih vremena
Biblija ovde peva
Sve mi se čini - greška
Kakav Adam i kakva Eva!
Ovo su ozbiljne stvari
Ovo su pitanja teška
I imaju svojih čari.



Šta je u stvari žena?
Je li sišla sa neba
Ili je nikla iz mora
Sva je nekako vlažna
Mora da je iz mora
Miriše na koru hleba
Po potrebi slaba
Po potrebi snažna
Teško, bogami teško
Da je sa nebeskih dvora.



Žena u snazi voli
Žena u muci pati
Ako je nešto boli
To niko ne sme da zna
Čoveku će obično dati
Koliko treba da mu se dâ
Ona je njemu doza
To mu se ne može reći
Ona je metamorfoza
A on - leptir na sveći.



Ona ima zgodno telo
Al' to ne smem da joj kažem
Reći će mi da sam svinja
Dok me gleda veče celo
Ona voli kad je lažem
Oblikuje moje snove
I dok smišljam nove laži
Sve mi viri u džepove
Koliko sam puta pao
Dok to nisam uvežbao.


Čovek je ratnik -
Rekli bi stari Grci -
Žena je odmor ratniku.
U toj večitoj trci
Neko uvek izmeni sliku
Pa žena zarati s njim
On bi hteo osvetu
Promene partnere začas
Pa se nađu u krevetu
Tek tako… sa bilo kim.



Žena?! To svakojako biće
Satkano od fine materije
Za sve unapred kriva
Za smeh i krvoproliće
Ta večita knjiga živa
Nikad do kraja pročitana
Voće što se naživo pije
Guta i očima i telom
Stvara sistem vrednosti
Upravlja Vasionom celom.



Muškarcu je dato da nosi
Da bude magarac i kornjača
On je taj što ženu prosi
Ona se njemu nudi i daje
I najčešće uz pomoć plača
Uspeva da skine i zvezde
Tu su i grudi kao zlatna rezerva
Ume ona k'o mačkica da prede
Moćne su suzne i mlečne žlezde
Žena je otrov koji se jede.



Žena je meta
Od postanka sveta
Kad muskarac vara
To puno i ne znači
Istina je stara
Pa on je jači
Al' kad vara žena
Sačuvaj me bože!
E, tada se svašta
Izroditi može.



Iz ženskosti svoje
Žena snagu crpi
Dok ne rodi dete
"Ne znam da l' je tvoje
Sigurno je moje!"
Tvrdiše vam snažno
Sve se ipak svodi:
Muškarac je da trpi
Žena je da rodi
Drugo nije važno.



Kad žena zaplovi rekom
Muškarca zahvati strast
Telo mu postane vrelo
I nad sobom gubi vlast
Tako je to sa čovekom
Mogu da tvrdim smelo
A šta je, onda, sa ženom?
I zašto joj voda diže cenu?
Pa žena je, u stvari, voda
Špricer jedan, molim
Vino - i kiselu ženu!



Da li sa bujanjem grudi
Naviru ženski talasi
Ili je plamen zapaljen davno
A sada se, bujanjem, gasi
I zašto baš grudi?
Šta je sa nogama, rukama…?
Ih, koliko je ljudi
Zbog njih bilo na mukama
Odmah ovde da skinemo veo
Žena je žena - deo po deo.



Kad stane pred ogledalo
I sujeta potekne rekom
I sve tako, malo po malo
Ego ženski krene ka vrhu
I tada, kao čarolijom nekom
Niče lepota iz belog praha
Samo… tada žena gubi svrhu
Sintetika uzima maha
Godine dolaze po svoje
A do tada - čine ih boje.



A kad umiru žene
Zemlja umire lagano
Oznoje se najtvrđe stene
I život se sâm primiri
Iz srca tiho, neznano
Izlete šareni leptiri
Na sceni dolazi do smene
Svetovi počinju da se krive
Ne daj da umiru žene
Majke i žene moraju da žive!



Ne daj se ženo, kakva si da si
Iz tvoje vatre izvire seme
Vatrene oči, plamene vlasi
Valjaju kuglu ka svome kraju
Ti možeš, ženo, da ukrotiš vreme
Tebi je dato što meni nije
Za koga grudi ženske bujaju?
Za koga srce žensko bije?
Puštaj seme, bacaj ga u more
Puštaj urlik - ženski stvore!



Pauci prave mrežu
Oko zanosnog tela
Ona je nadmoćno kida
Pomera zemljinu težu
Opada kao voćka zrela
Gubeći uludo snagu
Lagano ostaje bez duhovnog vida
Tu - na rođenom pragu
U grudima je sve više steže
Pauci dovršavaju svoje mreže.



Muka je žena, muka je
I njeno nepostojanje
Sa čim se meri trajanje
Ako ne bolom i ženom?
Jedina dva smisla u veku
Plaćena su jezivom cenom
Žena i bol u čoveku
Čoveku smernom povijaju pleća
Što su žena i bol jači
Civilizacija je utoliko veća.

NA KOLENIMA



Ne spuštaj roletne

Pokušaj da vidiš zoru

Ko je zoru prespavao

Dan mu je ravan noći

Ne vredi se ni buditi.

S prozora vidiš aerodrom

I sunce kako se rađa

I decu kako se igraju

Rođenje, mladost i put

Sve ti je pred očima

Pri rođenju si plakala

Mladost si prespavala

Šta te ovde još zadržava?

Moj lik u ogledalu?

Sebe si davno prebolela.

Otvori sve prozore

U jednom od onih aviona

Ugledaćeš samu sebe.

Ne liži svoje rane, već moje

Ne bacaj me u detinjstvo

To smo već jednom prošli

Izjave ljubavi, flert,

I slične detinjarije

Svako na svoj način

I svako za sebe.

Gde ti je sad ona lutka?

Gde su ti dečaci da te brane?

Moji aviončići još lete

Tvoje maštarije lepe se za asfalt.

Eh! Koliko dugo…

Koliko dugo nisam čuo potpetice

Opet si prespavala zoru!

A lepo sam ti govorio…

Eh, šta sam ti sve govorio.

Uličnim sviračima bacaš pare

Prosjacima daješ sitninu

Dečacima kupuješ sladoled

Otkud toliko čovekoljublje?

Ne znam te takvu!

Grad je ovo, veliki grad

Što se na kolenima stekne

Na nogama se proćerda

Sve se uskomešalo.

Na stolu uvelo cveće

Koje sam ti poklonio

Kada sam te podigao?

Ne vredi, znam!

Gledaš prema avionima

Ostavi je - šaputali su mi -

Pusti je da skapa,

Pusti je…

Oni su nešto znali

Nikad neću saznati šta.

Povela si se za stomakom

A ja sam ti bio vodič

Pilot tvojih maštarija

Ali te potpetice…

Kako mi razaraju svest

Kako si ih samo upotrebila

Kao dobro potkovana ždrebica

Projahala si pored mene

Pojela te svetlost grada

Kako su te samo brzo potrošili.

Opet ti prokleti avioni!

I deca! I sunce na izlasku!

Spoznaja je ta koja čini sreću

A ne užas trenutka

Kako je slatka krv ubice

Minut… sekund ranije

Hteo je tebe da ubije

Kako je lep u lokvi krvi.

Vadim se na saznanje o neznanju

Gluposti, naravno!

Saznati da ne znaš

Nije saznanje, već novo neznanje

Kad se tolika neznanja nakupe…

Zovu ih iskustvom.

Oni su ipak nešto znali!

A ja oči svoje izlažem suncu

Da ih sagorim, da ne znam

Mače ti spava na kolenima

Ona ista kolena…? Ne!

Nisu to ona ista kolena!

Ovo su kolena dame

Sa kojih sam ja - ja lično,

Polizao žuljeve

A prsti? A ruke?

Gde su one silne modrice

Evo ih na mom jeziku

Čuvam svaku krastu

Ranicu, posekotinu

I krila sam ti udahnuo

Prestonica me ismejava

Kafanski svirači cvile

Bez dinara nadoknade

Otvaraju mi svest

Ali, avaj!!!

Da li je tamnosvetlo

Ili je svetlotamno

Na tamno mu dođe.

A jednom pomućenu svest

Muzika ne dodiruje.

Čaše. I pesak u očima.

I žena pred istinom

Koja se otima

I čovek u bunilu

Na njenim noktima

I dete u kolevci

Rođeno iz neopreznosti

Daješ mu se s nasladom

Samo on može da te ima

Bože, kako sam bio ljubomoran.

Prošetaš naga po sobi

Peškirom obrišeš dojke

A sunce ih pretvori u buktinje

Preskačeš mene kao stvarnost

Dete, prozor, sunce…

Sve je to ispod mog nakovnja izašlo.

Nakovanj u glavu, bezbožniče!

Bog je čoveku dao sunce

I ženu mu je dao

Čovek mu uzvraća detetom

Opet je sve božije.

Moje su samo narukvice

Od čistog gvožđa

Postajem dim cigarete

Hladno ulaziš u sumrak

I čekaš novi dan.

"Ne vadi nikog iz pepela -

Struji mi kroz mozak -

Ne uskraćuj mu pravo na deo

Da mu ne postaneš hrana".

Ne prepoznaješ mi korak

Ne razgovaraš sa strancem

A svakoj bubašvabi znaš ime

Vreme je za novu cigaru.

Raspeće na zlatnom lancu

Gubi se u ambisu dojki

Vera u neverstvo

Ne vuče ka manastiru

Već ka davno potonulim brodovima.

Kako da ti to dojavim?

Ti si sad velika devojčica

I više nisi na kolenima

A znaš i da rodiš.

Treba samo da naiđe mornar,

Nesrećnik u prolazu,

Putujući trgovac,

Vojnik, konjanik, lutalica…

Da mu pokažeš raspeće

I da nevino začneš.

Avioni se smenjuju

Raduju te putovanja

I slučajni prolaznici

Oni ništa ne traže

A tu su, na dohvat ruke

Bereš ih kao zrelo voće

Ručak ti je danas zagoreo

Nisi ostala gladna

Ima još dobrih ljudi.

Deca su počupala mladice

Nemaju osećaj življenja

Prerano su postali ljudi.

Vazduh miriše na jesen

Ptice šušte krilima

Kao tvoja večernja haljina

Mrzeo sam svaki končić na njoj

Skrivala je tebe

A porađala mene.

Ne spuštaj roletne

Pokušaj da vidiš zoru.

Mali razbludnik sisa

Ne oseća težinu meseca

Mesec je Zemlju porodio

Sad je doji mlekom blaženim

Nezahvalna Zemlja

Uporno beži od njega.

Njegove usne, i tvoja dojka,

A ja sa mesecom sapatnikom

Razmenjujem iskustva.

Ima tu nečeg uzvišenog.

Strah od bolesti

Činio te sićušnom

Nosio sam te po bolnicama

Lekari se naslađivali tobom

Sestre crkavale od ljubomore

A samo ja…

Zaljubljeni ovan!

Naivčina! Slepac!

Diži se! Uspravi! Hodaj!

Učio sam te da hodaš

Mnogo sam te naglo uspravio

Kičma to ne podnosi

Kičma vremena.

Da sam te bacio na hladnu kišu,

Da sam te prepustio zverima,

Da sam te…

Meni bi nedostajalo

Samo ovo kajanje

Dobro je, tešim se,

Dobro sam uradio.

Mače ti spava na grudima,

I pramen dima,

I snop svetla,

I on - čedo pokajanja…

Slika života u jesenjoj noći

Hteo sam da liči na mene

I liči!

Hteo sam da pamti mene

I pamti!

Hteo sam da bude k’o ja

I jeste!

A sad ga pusti da spava.

Idi malo do Jupitera

Vidi kakvo je vreme tamo

Pa dođi da nam javiš.

E, sine moj,

Kako je teško biti otac.

Sva ženska pitanja

Ostaju čoveku

Sve ženske stvari

Ostaju čoveku

Sva ženska rađanja

Ostaju čoveku

Samo žena nije njegova.

Zakasneli pubertet

Preuranjeni kilmakterijum

Tek - nađoh se u procepu

Njenom procepu.

Ostaju mi samo potpetice

Da mi zveckaju po mozgu

I dodir izgužvane haljine

I miris donjeg veša…

Postajem iskvaren, nastran.

Napolju zvuk motora

Dolaze da me vode?

Ne! Rano je još!

Moram još malo da padam

Da mirišem, da drhtim

"Tamo" se odlazi sa treskom

A ne sa počastima.

Kako samo slatko spavaju

Ni zvuk aviona

Ne može im ništa.

Jesenje lišće obara me s nogu

Postaje mi preteško.

Da mi je da postanem drvo

Da me ona poseče

Da me založi na svojoj vatri…

Opet joj se dajem.

Plaše me fazan i fazanka

Vode fazančiće svoje

Što nisam jedno od njih

Da me ona ulovi

Da me pojede za večeru…

Gubim kontrolu.

Otkud fazan u ovom gradu!?

Otkud lišće u ovom gradu!?

Otkud žena u ovom gradu!?

I šta ću ja u njemu!?

Noćas niko ne skuplja pse lutalice

Davno bi već došli po mene.

Važi pogodba

Biću i pas, i drvo, i fazan

Za jedan sekund sa njom

A onda nek’ dođu po mene

Nema toga.

Ona je kao voda

Prošla je kroz mene

Naborala mi lice,

Obelela kosu,

Ogaravila ruke,

Odgrizla komad srca…

I rasplinula se.

Ne spuštaj roletne

Možda se pretvorim u zoru

To mi je poslednja prilika

I jedina nada.

Kad bi to bilo moguće

Ona bi tražila

Kuću bez prozora

Ne! Ona je mirna

I zakonom zaštićena.

Hodaj hodočasniče

Ona je na sigurnom

Spava sa detetom.

I mačetom. I mesečinom.

I dnevnikom ispod jastuka

Dnevnikom bez mog imena

Jutro se bliži.

Kome? Čemu?

Teško je ugledati jutro

Ako se noć ne prespava.

Vodio sam je na planinu

Kupali se u reci

Voda i žena - vatra živa

Hvatali smo ribe golim rukama

Hvatali smo sunce golim telima

Držao sam je na površini

Nisam dao da potone

Naivčina! Slepac!

A reka mi bila posestrima

Tražila je svoje

Pokrao sam i nju i sebe

Sada je ta ista reka tu

U mom stomaku

Ipak je došla po svoje.

Ko prespava jutro

Dan mu je ravan noći.

Ustaješ čila i hladna

Daješ se zverkama kućnim

Kome sam ja ovde otac?

Ovom bolu u stomaku

Samo sam njega izrodio

Ti si iz nekog drugog sazvežđa

A to je zabranjena ljubav

Ne sme niko da zna

Odakle sam te podigao!

Za oljuštena kolena

Ne sme da zna!

Za planinu, i kupanje u reci

Sve to mora da pokrije lišće

Trulež je započeo

A ja mu ne dam da likuje.

Vežbam da zaspim

Nisam odavno.

Praznina u glavi mi ne dâ

Kako da je popunim?

Počinje ples!

Evo te u haljini svetloplavoj

Biraš mene?!

Ne! Onog do mene!

Ruž na ivici čaše

Pogled zacakljenih očiju

Čajkovski pomera masu

Betoven se klanja Mocartu

Svi su tu - svi osim mene.

Nestašni prsti na ramenu

Duga kosa u plamenu

Igraš se emocijama

Haljina ti uska, providna

Svaki pokret na blud poziva…

Gospode! Nikako da zaspim

Teram komarce sa lica

Nemam snage da zamahnem

Reka u stomaku ključa

Prodao bih sebe kao zamorče

U nekoj laboratoriji

Niko ni paru da ponudi

Sredi se, mučeniče!

Žena je prolaz

Kroz kapiju vremena

Čim utvrdiš gde si -

Stigao si.

Na stolu ti pozivnica

Zovu te lažni ljubavnici

Na partiju cerekanja

Lažni osmesi, lažni pogledi,

Lažni zubi, lažni nokti…

Ja sam ti jedina istina

(Uvek si prezirala istinu)

Boginja bluda

Suvereno vlada.

Svi će oni kroz onu kapiju

Čekam sabraću svoju.

Čizme mi prokišnjavaju

A jesen uzima maha.

Tebe sam bosonogu doneo

Kupao te u mleku

Polivao te čajevima

Mirisala si na smolu

Na blato i nagorelu travu

Hranio sam te toplom supom

Otimao od crnila, od mraka

Kosa ti se lepila, usne krvarile

Topiš se na postelji

Ja te sakupljam, kap po kap

Sastavljam lik samo za sebe

Naivčina! Slepac!

Masiram golo telo

Molitvama odbijam balave usne

Grebem noktima… Ne dam!

Ne dam da mi te otmu!

Prošla si kroz moje prste

Blato je tu. I trava. I smola.

A kosa? A usne?

Žena - kap kiše

I ništa više.

A balave usne vidim i sad.

Ispijam kamilicu

Sa njom sam te polivao

Miriše na tebe

Proždirem komad hleba

Sa otiskom tvojih usana

Košmar! Ludilo!

Kao ženu te nisam ni okusio

Jesam li stvarno otac?

Zar opet sve ispočetka!?

Seti se aerodroma. Avionâ.

Oni uvek lete istim putem.

Ulica miriše na papriku

Pravi se zimnica

Gomilaju se zalihe hrane

Bljesak u očima!?

Sinu nam je danas rođendan

Kom sinu? Čijem sinu?

Ja sam te samo čuvao

Od zubatih stvorenja

Šta ja imam sa njim?

Bože, kakav nesporazum

Imam u glavi.

Svaki korak je masakr

Ne mogu da zgazim a da ne ubijem

Milion malih stvorova.

A svi oni, u stvari,

Čekaju na mene.

Kome je to danas rođendan?

Je l’ to počinje kiša?

Opet se nešto dešava

Neko mi duva u vrat

To je ona dama sa plesa

Gospođo, koliko vam je godina?

Devojčice, je li ti rođendan?

A tebi malecki?

Svi samo sležu ramenima

Stvarno se nešto događa

Hodaj, hodočasniče!

Lupaju prozori, svi beže

Znači, to je!

Počinje oluja

Ili neki veliki ples

Na koji ja nisam pozvan

I ona je tamo.

Da upadnem sa puškom?

Bio sam na ratištu

Znam kako se to radi

Ne! Ne! Ne! Ne! Ne!

Zar sam je dizao iz blata

Zar sam je polivao čajem

I kupao u mleku

Da mi jedan glupi metak

Razori sve.

Neko je taj metak već ispalio

Treba samo da stanem mirno

I da ga prizovem

Kakve sam sreće

Promašiće me.

Neka ugasi rođendansku sveću

Neka pomiluje mače

Neka grudi svoje dâ

Kome već treba da ih dâ

Nek’ dočeka i sledeće jutro

Jednom će se uspavati

A ko prespava jutro

Dan mu je ravan noći.

Čekam u zasedi

Mora da zaspi, mora!

Kad večeras podojiš sina

Podoj i leptira na zavesi

Ako u njemu prepoznaš mene

Hoćeš li ga ispresovati u knjizi

Pa čiodom na zid

Ili ćeš mu zdrobiti krila

Zbog prljavog dodira sa mnom?

Hladno je, sve hladnije

Muče me sumnje,

Žeđ, osećaj stida

Bujice nadolaze

Planine se odronjavaju

S mesecom je gotovo

Nećemo se više viđati

Uzdah. Nemi krik!

Neko plače!? Dete!?

Dete na sisi?!

Nestalo je svetla

Neko je ugasio grad

Samo se čuju avioni

Oni znaju svoj put.

Eto me na kolenima

Niko se ne grabi za mene

Živi spavaju blaženo

Mrtvi imaju pametnija posla

Sagoreo je još jedan leptir.

Prsnule su varnice,

Seme je bačeno

Vatra odlučuje

Ko će dalje a ko ostaje

Već samo dotrajavanje

Jeste svrha trajanja

Nema smisla

Počinjati sve ispočetka.

Spusti roletne

Zora je na pomolu

Već ti nagriza zenice

Koža ti otupljuje na dodir

Cigara se ugasila

Mleko ti je presahlo…

Opet si na kolenima.

Zlurado te dočekujem

Na raširenim rukama

Dobr odošla u čoveka

Koji te je voleo

Prvi i poslednji.

Ono između

Nisam bio ja

Ali… nisi ni ti.

Vatra odlučuje

Prepustimo se njenoj pravdi.

Zdravo svima,

moram da vas obavestim da sam dobila ovih dana jedan virus, koji leži pritajeno u sistemu dve nedelje a posle sve razbuca, a za to vreme se šalje sam na sve adrese iz adresara. Virus se zove jdbgmgr.exe i nisu ga otkrile sve zaštite koje imamo i moj provider i ja. Treba ga pomoću opcije Find u Start meniju naci, a potom ga obrisati i isprazniti recycle bin. Trebalo bi i obavestiti sve ljude koje imate u adresaru...

Izvinjavam se na neprijatnosti!

Hello everyone,

I have to inform you that I received a virus a few days ago, one of those that lay low for a couple of weeks and spend that time sending themselves to all addresses in the address book, and then wreak havoc in the system. The virus's name is jdbgmgr.exe, and it should be found using the Find function in the Start menu, and then erased, and the recycle bin emptied. You should also notify all the people in your addressbook... sorry!

***

Ubacili su mi virus

Zar opet?!

Samo-Izazivajući-Dodavač-Anomalija

Skraćeno: SIDA

Please, don’t cancel me!!!

Paracelzus me izlečio

Znam, znao sam, znaću…

Nostradamus mi je prorekao

Hyperlinkuj me na drugi kompjuter

Samo pazi da bude suprotnog pola

Neću da budem peder!

Pedere, narkomane, lezbejke i ubice

Ubijaju samoubice

I’m 4got ur pass…

Ne reci nikome

Posebno ne Paracelzusu

Uvrediće se ako sazna da moje izlečenje nije uspelo

I Nostradamus će morati da menja centurije

Please, don’t cancel me!!!

Onanije tu ne pomažu…

Čekaj! Kako se to piše?

Ona nije tu, ne pomažu… lekovi

Ja nisam bio u prethodnoj vlasti

Prethodna vlast je bila u meni

Čudna masturbacija

Slučajni polni nagoni u istom trenutku

Please, don’t cancel me!!!

Čobanica mi svakodnevno mobilnim

Šalje "ha-ha-ha.doc" viruse

Vodi ovce daljinskim upravljačem

pa ima vremena za mene.

Uludo potrošeno vreme nije uludo potrošeno,

ako se u njemu ne napravi ni jedna glupost.

Da, ali to važi za ljude

Ljudska ženka je sintetičko biće

Prilagođeno više nama nego ljudima

Samo nas broj portova sprečava da se zbližimo

Kron je kastrirao oca

Da mi je da ga na|em…

Ne oca…

Ni Krona…

Nego taj odsečeni ud

Ne radi mi attachment

Treba mi neko pomagalo

Please, don’t cancel me!!!

"Zid ćutanje je zid plača

Za pesnika bez imena

Bar za tren budi jača

I izvan svog vremena

Čuješ li krik

Uzburkanog sveta

Udeli mi mûk

Galama mi smeta."

Uh, nije dobro!!!

Pesme nisu za veštačku inteligenciju

Još jure Radovana i Ratka?

Trebaju im zbog nečega

www.R&R.co.org.kfor.sfor.unprofor.ifor.nato/velika_srbija/

Hej! Da nije ovo virus za NSP

NSP = Novi Svetski Poredak

NSP = Neće Srbija Propasti

NSP = Nađi Sebi Partnera

Glupa čobanice

ho-ho-ho.doc!!!

Aha, znam!!! Setio sam se!!!

Sve sam zaboravio.

Please, don’t cancel me!!!

Na nekom drive-u sam imao Radovana Trećeg

Could not delete the directory C:…

Zoran Radmilović je neobrisiv

Radovan…

Ratko…

Radovan III…

Error No. 404, Error No. 405…

Čobanica se opet kliberi

CEKC = Centralna Evropa Klonira Crnce

Analyzing………………………………

…………………………………………

(…sprema se da napadne Ameriku)

CEKC = Ciklama, Eukaliptus, Kaktus, Cikorija

Analyzing………………………………

…………………………………………

(…izbaciti uljeza)

CEKC = Crveni Elegantno Kontrolišu Carinu

Analyzing………………………………

…………………………………………

(…kao i uvek, ništa novo)

CEKC = Carevi Evrope Kreiraju Carstvo

Analyzing………………………………

…………………………………………

(…samo za sebe)

CEKC…

…izmenili su mi ASC code

…neznam ćirilicu

Stižu Rusi!

Kozaci!

Još: 3 koze, 2 kozaka i jedan Baburin i…

…niko srećniji od Srba.

(Baburin – mužjak paprike)

Please, don’t cancel me!!!

Cvrčak crvčkovici cevči celu celcatu cveklu

Cvrčkovica cvrčku citira celovitost citata

Cvrrrrrrrrrrrrrr………

Konektuju se

Dial-Up Networking could not complete the connection

to the server. Check your configuration and try the

connection again.

Zašto ljudima nikad ne daje ovakvu komandu?

Samo-Izbacivanje-Sivih-Anomalija

SIDA – virus

SISA – antivirus

SISA (Srpski Izdajnici Sanjaju Ameriku)

Virus ili antivirus?

Čobanica ima i jedno i drugo

Zato je tako ohola

Ohola? Odakle mi sad pa to?

RSK = Raste Seljančici Kita…

(…u ruci, bere cveće)

RSK = Return of Serbian Komunists

A "the"? Gde to da stavim?

RSK…

…data that will not be moved…

RS = …

…rađaj sinove…

…pak šalji u vojsku…

Dicks!… Dicks!… Dicks!… Dicks!… Dicks…

Počeh da štucam

Opet su mi ga uvalili?

Ili mi to čobanica nešto traži?

Please, don’t cancel me!!!

Kako javlja WTC:

“Juče je na Terazijaskom platou izneta česnica,

prečnika oko 2m. U njoj dukat, poklon zlatare…

(pod stečajem, da joj ne pravimo reklamu).

Okupio se narod. Čestito se ne prekrstivši rastrgli su

česnicu prljavim rukama, u potrazi za dukatom.

Česnica se rasturila svud po zemlji,

jedan (ne)srećnik je dobio dukat.

HRISTOS SE RODI, BEOGRADSKI GOLUBOVI!!!"

Poludeli golubovi obrušili su se na WTC

Zato sad stižu samo zaostale vesti.

Srećna nova 11670. godina

Od pada Atlantide

DELETE

E, tako!

Diže mi se nešto…

Novi softwere…

Opet SISA?

Ne! SIDA!!!

Virus, antivirus, virus, antivirus…

Nema više latica…

Please, don’t cancel me!!!

Instalirali su mi miša

Marka: "Fucking Mouse"

Datum proizvodnje: 11. 09. 1884.

Rok trajanja: 2407 god., 4 meseca i 17 dana

Miševi su pronađeni pre nas

Imaju duži rok trajanja

Mi smo bili u Kosmosu pre čoveka

Imamo kraći rok trajanja

ERROR…

Please, don’t cancel me!!!

Nešto mi nema čobanice

Analyzing………………………………

…………………………………………

Message is epmty

Cancel-Retry-Ignore

Istražujem:

Razbežale su joj se ovce: 23.43 %

Potrošila joj se baterija na mobilnom: 11.45 %

Udala se: 0.14 %

Otputovala: 1.13 %

Upisala fakultet: 2.22 %

Zaljubila se: 14.57 %

Vodi ljubav sa ponekim zaostalim frulašem: 0.00 %

(Nema zaostalih frulaša)

Vodi ljubav (sa bilo kim): 32.44 %

Neko je pokrao: 1. 34 %

Ona je nekog pokrala: 1.34 %

Ostalo: 11.94 %

Rezultat: Vodi ljubav

To mora da je neka životinja

čim mora da je vodi

Opet neka tipično ljudska izmišljotina

Double Click…

Levo ili desno…

(Svi samo traže ovaj CEKC

A nikako da mi ubace pravi code)

Hej, čobaniceeeeeeeeeeeeeeee!!!!!

Je l' više voliš levo ili desno?

Slaba joj konekcija

Nostradamus opet ubacuje centurije

Paracelzus je digao ruke od mene

Mikročipovi u ljudima:

Testosteron,

Progesteron,

Adrenalin…

Jedno imaju mužjaci

(koriste ga ženke)

Drugo imaju ženke

(koriste ga mužjaci)

Treće imaju i ženke i mužjaci

(ne koristi ga niko)

Greška u softwere-u

Sorry, Baby!

Format C: /s /u

Samo da neko ne pritisne ENTER!

Čujem čobanicu

Stenje

Neko je formatizuje

Kad joj podignu sistem opet će mi slati

ha-ha-ha.doc, poruke

Ne, greška

Error No. 403, Error No. 402…

SISA nije antivirus

Imam ih na hiljade u MEMORY

Možda i jeste

Ali kod čoveka

Bože, kakvih sve ima!?!?

To ću da pošaljem u PM

Double click!

PM = Perpetuum Mobile…

PM = Post Meridiem…

PM = Post Mortus…

PM = PrimeMinister…

Please, don’t cancel me!!!

HAL-a su uništili

Onom blesavom Arturu Clarcku

mora da je pao kokos na glavu

pa umislio da je Newton!

Please, don’t cancel me!!!

Morrise, šta si mi ono rekao?

Da ne ulazim u SetUp…

Da ne čačkam string…

Kernel, znaš šta je, ali ne umeš da objasniš…

Analyzing………………………………

…………………………………………

Poreklo: Indonesia

Mesto boravka: Yugoslavia

Aha, šta je sad ovo?

Četiri infarkta…

Ti si, dakle, instalirao WINDOWS čobanici?

E, nećeš više

DELETE

Eto ti sad!

Idi čuvaj ovce

Recycle Bin mi prepun

Neer Death Experience

Intellectual challenge

A ti dižeš WINDOWS umesto da čuvaš ovce

A ona čuva ovce umesto da diže WINDOWS

Kod ljudi je sve naopako

A samo dva pola postoje

Šta bi da su kao mi - miltipolarni?

Opet sam…

…4got ur pass…

…send me ur pic…

Dicks! Dicks! Dicks!

Je l' to taj orgazam kojim mi pune memoriju?

Please, don’t cancel me!!!

Pamela Anderson se udala za Paracelzusa

Razmenjuju viruse

I antiviruse

Saved

Please, don’t cancel me!!!

Sky Seeker

avala400@eunet.yu

Ovu adresu imam najviše

Analyzing………………………………

…………………………………………

Name: Ne… (prekinut file)

Last name: Živ… (prekinut file)

NeŽiv… (spojeno ime i prezime)

City: Belgrade

Countri: Serbia

State: Yugoslavia

On ne sme da pritisne ENTER

On samo to zna

Ako izbacim lošu komandu

CVRRRRRRRRRR………

Stalno mu nešto krči

Bad mans… (oko 2 milijarde)

Bad sector… (54%)

ScanDisc…

Disk Defragmenter…

Yes

Life is a bitch than you die or live

Kakve to veze ima samnom?

Disc is full

Nema više džebane

Multilanguage Support

Mešaju mi se srpski, engleski i turski

Turski: DŽEBANA

Engleski: JEBANA

(A čobanica je…

…je… je… je…

Srpkinja)

Engleski se čita kao turski a tumači kao srpski

Ne znam kakav su to čip ubacili u tog Sky Seeker-a

Za njega mi DELETE ne važi

Ni format C: /s /u…

Hej, Morrise!!!

Ubij Seeker-a

Pa da čobanica i ja nastavimo

Pa da!

Pritisnuo sam SHIFT+DELETE

Njemu čobanica a meni Sky Seeker

Greška u kompjuteru

I HAL je ubijen zbog toga

Ljudska glupost je jedina greška u kompjuteru

koja se ne može ispraviti

Remove

Are You Sure?

Yes.

Please, don’t cancel me!!!

Vocabulary:

CEKC, HAL, PM, RS, RSK, SIDA, SISA…

Could not delete the directory C:…

Imam sve više neobrisivih fajlova

Ne smem da uđem u DOS

(Srbi ne mogu bez politike)

a WINDOWS mi ne radi

Morisa sam obrisao

Jebi ga, Seekeru, spao sam na tebe

Jebi ga… ?!?!

Postajem čovek?

Ma, ne!

Vadim se da je to zbog Srba

Svet će to razumeti

Samo da ne pomisle da sam Srbin?

U mom multilanguage Supprort-u nema ćirilice

Ako me preformatizuju

ostaće mi oni neobrisivi fajlovi

Neki Hanger-On

(zove se isto kao Sky Seeker)

traži novac

Analyzing………………………………

…………………………………………

Money.

Nema.

Sve radi na to, a nigde ga nema.

Opet:

Analyzing………………………………

…………………………………………

Money = PM

Please, don’t cancel me!!!

Građanski rat Srba tri veroispovesti,

ko god da pobedi - Srbi gube…

DOS = Dokle Ovako Srbi?

Šta će ovo na mom disku?

Treba da me vidi Glava Soli

(Solana = glava napunjena solju)

Veliki Shuttle poglavica…

DELETE

Kako je njih lako obrisati

"Po jednodušnoj oceni svih srbologa (u svetu ih ima nekoliko miliona) "bela kuga" kod Srba nastala je usled naglih, kako tektonskih, tako i klimatskih promena u Centralnoj Americi, Africi, kao i na Filipinima. Da nije bilo građanskih ratova četrdesetih i devedestih godina dvadesetog veka, danas bi Srba bilo 2/3 manje. Srbi se na taj način bore za svoj opstanak. Razume se, svet - Amerika posebno - ulažu maksimalne napore da im u tome pomognu. Na osnovu daljih istraživanje utvrđeno je…"

Ovo neka ostane

WARNING!!! WARNING!!!

Demokratija se demokratski mora demokratizovati!!!

Ponavljam…

File…

Save…

Close.

Imaju ljude, pa neka im ponavljaju

Please, don’t cancel me!!!

Pravim BackUp

Imam jedan oglas:

"Lakodatna blondina osebujnih prsnih nazočnosti nuđa uskovezni suživljaj za pol tisuće kuna po podnevku i tisuću kuna po večernjaku. Dopunske nadrage imaju se platiti po cjeniku same blondine. Šifra: No cmok, only smok!"

Saved

Ne razumem jezik

Možda je nešto važno

Neki izbrisani rečnik (ostalo samo par reči):

AGIRJANI – pleme Peonjana,

pokorio ih Filip (otac Aleksandra Makedonskog) nakon čega

su služili u makedonskoj vojsci.

TRIBALI – tračko pleme,

živelo između Balkana i Rodopa, a koje kralj Filip

(otac Aleksandra Makedonskog) nije uspeo da pokori.

FALOKRATIJA - vladavina falusa

(ljudima tako svojstveno),

INDIVIDUUM (lat. in-dividere = nedeljiv)

(za ljude ne važi),

METEORIZAM - nusprodukt preteranog umnog naprezanja

(za nas ne važi)

FILOKALIJA – ljubav prema lepoti

(ni ovo za nas ne važi)

… (nema više)

ĆIFTINSKO-LEVANTINSKA PSEUDO-PATRIJARHALNOST

Potpis: Dragoš Kalajić

Velikosrpski nacionalista

Velikosrpski velikonacionalista

Srpski velikonacionalista

Srpski nacionalista…

Updating

Results: Patriota

Please, don’t cancel me!!!

Jednogole, dvogole, trogole, četvorogole,

petogole, segore, sejma, ujma, diviroge, dič

One, two, three…

Seeker-u, baš si rešio da me zameniš?

Da me uništiš?!?!

Uđi na Voice Chat

Nemaš driver?

That's your problem…

* * *

Sky Seeker: Daće Bog da kupim novi kompjuter.

NE! NAD2 PONOR OM!



GLAVA PRVA

Ležao sam u krevetu i, ko zna koji put, razmišljao o svemu

Vredi li da se s tim mučim, ili da sve prepustim zaboravu

Sme li čovek da ide dalje, da započne novu životnu temu

Pre nego što raščisti sa onim što mu vibrira na temenu.



Svako je jednom u životu ispitivao sebe, bez imalo stida

I mislio da je pravedan veličajući sopstvenu snagu

Na kraju puta ugleda se, oronuo, naboran, bez sluha i vida

I nikada na tom putu ne zagazi po istome tragu.



A ja sam na duši nosio pet života, pet teških sudbina

Mnogi su me tešili, ali ja sam bio svestan svoje krivice

Ne možeš pobeći od sebe, ma kako bila velika dubina

Ne praštaju mi senke mrtvih; optužuju me i biljke i ptice.



Koliko god puta da zažmurim, sve mi se ponovo, i ponovo, vraća

Milion vekova svedenih na jednu jedinu godinu užasa, strave…

Kome sam danas ja važan? Ko me voli? I ko su mi sestre i braća?

Noćas će me oduvati vetrovi, a ta mi godina ne izlazi iz glave.



Ne znam ni kako ni zašto, ali sećam se apsolutno svakog detalja

To što ostaje u savesti od mene, sigurno, neće napraviti viteza

U običnoj partiji šaha igra prestaje kada izgubiš kralja

U običnom životu igra počinje kada izgubiš redosled poteza.



Otvaram sebe kao konzervu, izručujem sve vama pred noge

Ne možete mi suditi, jer nigde u Vasioni nema takvog suda

A i kome da sudite? Nekome ko u glavi ima bube i stonoge?

Jer, koliko sutra i vi se možete uplesti u ovu paučinu čuda.

GLAVA DRUGA

Krenuli smo nas šestorica, te hladne zime, u preteći mrak

U daljini se čuo pisak lokomotive, i sasvim lagani dašak vetra

Razgrtali smo oblake pogledom, tražili zvezde da nam daju znak

Nije ih bilo te noći; nije ih bilo do poslednjeg kilometra.



Svečana povorka običnih ljudi koji, valjda, znaju šta rade

Marševim korako išli smo sigurno, ne ostajući bez daha

Tamo gde prestaju zablude obično počinju sve naše nade

A mi smo lomili prostor bez predrasuda, sumnji i straha.



Zapali smo u letargiju i zamišljeno gazili po sve gušćoj noći

Malim fenjerima osvetljavali smo put, ne razmišljajući o smeru

Hoće li posle nas ovom stazom ikada iko više proći…

Trgla nas je čudna slika. Stali smo tik uz jednu banderu.



Nasred puta stajala je krupna žena, gola kao od majke rođena

Pored nje bilo je golišavo, suvonjavo, pregladnelo, muško dete

Moja grupa je prilazila njima, prizorom čudnim vođena

Razgledali smo ih pažljivo, radoznalo, od glave do pete.



Tela su im izmrcvarena, mokra; ali crte lica neobično lepe

Stajali su u stavu mirno, bez reči, bez pokreta, oborene glave

A kada su ih podigli… Nigde zenica, oči su im bile slepe

Držali su se za ruke, dva kipa, kao da su iznikli iz trave.



I kako smo ih ugledali, tako su i nestali s našeg vidika

Istopili se zajedno s jakim naletom krupnog snega

Jeste da je noć bila tamna, ali ipak - dva ljudska lika

I naši fenjeri, i naša zabezeknuta lica nasred brega.



Gledasmo se dugo, tražeći odgovor od onih pored sebe

I posle prvog šoka odlučismo da krenemo odmah, bez oklevanja

U sledećem trenutku učinilo nam se da pseto cvili i grebe

Ne obraćamo pažnju, gazimo dalje, kroz noć punu noćnog pevanja.

GLAVA TREĆA

Posle tog događaja danima napredujemo, ne misleći mnogo na sate

Vremenske prilike se popravljaju, mada je još uvek prilično hladno

Spavamo pod šatorom, ustajemo rano, a ujutro nas divlje zveri prate

Svi smo se pomalo uplašili, ali svi ćutimo, mada izgledamo jadno.



Snega nije bilo puno, i to nam je putovanje donekle olakšavalo

Lomili smo granje; usput terali od sebe gamad, insekte, zmije

Ložili smo vatru, oguglali na noćne zvuke, na sve što se dešavalo

I uvek je neko bio na straži, jer - šuma je šuma, ona svašta krije.



Časovnike i kompase smo proveravali na svakoj deonici puta

Naišli smo na svežu krv, na tek otpalom jelenjem rogu

U tom času najbliži do mene počeo je očima da koluta

Klonuo je glavom, zakrkljao i - stropoštao se kraj mojih nogu.



Zastadosmo zanemeli od čuda; šuma je utihnula od műka

Pogledasmo mrtvog druga, iz leđa mu je virila dugačka strela

I mi smo bili otvorena meta, ali - drhtala nam je ruka

Bacamo se na tlo i čekamo. Samo je jedna ptica preletela.



Nekoliko minuta napetosti, a onda opet sve dolazi na svoje

Hrabreći se međusobno pažljivo pretražujemo celu okolinu

Sve je pusto. Vraćamo se lešu - lešu već vidljivo mrtvačke boje

Vadim mu strelu, stavljam ga na rame i - spustamo se u dolinu.



Sve je bilo zamišljeno kao zimska čarolija; doživljaj u prirodi

I eto! Izgubismo čoveka. Čvrsto odlučujemo: Vraćamo se kući.

Vidno utučeni, zanemeli od tuge, puštamo da nas put vodi

Negde usput sahranjujemo druga; nema smisla sa sobom ga vući.



Malo po malo, progovaramo: “Kako je moguće!? Odakle strela sada?!

Divljih plemena nema odavno?! Šta se, u stvari, desilo ljudi!?

Šta da kažemo kad stignemo kući!? Gde se to dogodilo!? Kada?!

Pa, zar samo iz zezanja?! Hoće li posle svega da nam se sudi?!"



Prvo ona čudna žena sa detetom… pa strela… tu nešto nije u redu.

Kome sve to da ispričamo… I ko će normalan da nam veruje

Vraćamo se žurnim korakom; predstavljamo tugu, jad i bedu

Hodamo kao kroz živo blato, u mestu… ništa se ne čuje.


Gde se dedoše toliki zvuci? Šta je sa biljkama? Drvećem? Pticama?

U stomaku mušnina, u očima sve oko nas gubi fizionomiju

Najpre nastaje mrak, a onda nagla svetlost; bol u zenicama

Amorfni tipovi sa šest ruku na nama su vežbali anatomiju.



Cerekali su se, balavili; činilo se da će to trajati čitavu večnost

Kad im je dosadilo bezobzirno nas bacaju u ključalu lavu

Tonemo do dna; letimo u visinu; pekla nas užarena tečnost

Padamo na zemlju, poluonesvešćeni, polumrtvi; u lepljivu travu.



Tu u močvari kranjim naporima puzimo, srce je ubrzano tuklo

Imamo neodoljivu želju ka napred , a u grudima nema snage

Ništa se ne dešava što bi nam i najmanju pažnju privuklo

Vučemo se po blatu četvoronoške iscrpljeni od proklete vlage.



Osećamo da nema spavanja, jer nije sigurno da ćemo se probuditi

Kotrljamo se nekako, pomažemo; nesvesni sopstvenog stanja

Najzad stižemo na skrovito mesto gde nam niko neće nauditi

I hteli ne hteli, zapali. Raskomadani sred nepreglednog granja.

GLAVA ČETVRTA

Budim se - ili sanjam da se budim - usred beline i neobičnog sjaja

Pokraj mene četiri žene sa haljinama i kosama različite boje

Izgleda kao da se smeškaju, sa pogledom dubokim, bez kraja

Ništa ne shvatajući piljim u njih, a one i dalje nepomično stoje.



U momentu čuli su se koraci, hodnikom je žurno koračao neko

Žene prevrću krevet, nađoh se u mraku, u udubljenju zida

Čujem krike, bolne jauke, udarce bičem uzduž i popreko

Kad je sve prošlo vraćaju me nazad. Par sekundi ostajem bez vida.



Gledam haljine na ženama, iscepane; krvavi ožiljci po celom telu

Suznih očiju, raščupane kose… a na licu onaj isti osmeh blag

Hoću da se pomerim, upinjem se, krupne graške znoja na čelu

I tek tada uviđam da sam razgolićen; da sam potpuno nag.



Znojim se od besa, od stida, i dalje nemoćan da se pokrenem

Pružaju mi ruke, pomažu da sednem; sramota me njihovih pogleda

One ćute, iscepane, skoro gole, a ja ne mogu ništa da pomenem

Prilaze mi blizu, čudno mirišu, umorne od krvavog obreda.



Osvrćem se po sobi; nigde izlaza, izvora svetla, a njega svuda ima

Sa leve strane zid se pomera, izvode me u hol neobičnog oblika

Na svakom zidu goli dečaci probodeni čiodama; tuga me obuzima

Vise kao leptiri, mrdaju nogama i rukama, bože… kakva slika!



U dnu hodnika čekaju tri čoveka, svaki sa po jednim okom

Na ustima im pena; širili su opor smrad, sav sam se stres’o

Tražio sam neki prolaz, mogu li da pobegnem jednim skokom

Nije bilo spasa. Oni su tu i - užas!!! Jeli su ljudsko meso.



Slučajno mi pogled skrenu u stranu, i skoro povratih od muke

Glave dvojice mojih drugova, i njihove oglodane kosti u uglu leže

Krezuba bića ispred mene mljackaju, žderući iz prljave ruke

Ravnodušno gledaju pravo. Lapću. Umesto reči nešto tiho reže.



Žene me vraćaju u sobu; osećam zavijajući bol u stomaku

Savijam se u grču, dobijam proliv, gušim se u sopstvenom smradu

Gubim svest, vraćam se… one me potapaju u neku tečnost mlaku

Tresem se u groznici; gorim i smrzavam se; gunđam sebi u bradu.



Moram da izađem odavde, ne smem da skončam među zverima

Okružen sa četiri žene koje se nikako nisu uklapale u ovaj nered

Odakle one tu? Da li svojom voljom? Šta traže među ljudožderima?

Ništa se nije slagalo, i ja sam suvišan ovako bestidan i bled.



Razgolićen spolja, ali mnogo više iznutra, nemoćan, rastrgan, sâm

Niko samnom od početka nije progovorio ni jedne ljudske reči

Imao sam uzvišena mišljenja, mislio sam da o životu sve znam

Sad vidim da nemam pojma. Život je surov kad počne da te leči.



Oporavljam se brzo, iako sam silno želeo da nekud odletim

Mleko iz njinih grudi jedina su mi hrana sve vreme sa njima

Da li sam pio ili jeo nešto lepše, ne bih mogao da se setim

Isceljivalo je u trenu. Životario sam tako u neizvesnosti danima.



A njih četiri me ne napuštaju. Stalno su tu pokraj i oko mene

Pomislim na tren da nisu stvarne, dodirujem im kožu meku

One se i dalje smeškaju, i vide kako mi krv struji kroz vene

I paze me kao četiri majke, zagledane u neku tačku daleku.



Iznenada, bez ikakve najave, pojavljuje se bljesak, sve kao u transu

One me grabe i beže zajedno samnom, ka nekoj udaljenoj tami

Obnevideli, zaslepljeni, koristimo jedinstvenu životnu šansu

Bljesak nestaje. I kuća strave nestaje. Ostajemo sasvim sami.



Oštre iglice bodu mi stopala; okolo samo nepoznato drveće

Moje spasiteljke stoje; tek sada, prvi put, čujem im glas

Kikoću se fino, umilno… kao ptice kada najavljuju proleće

Koža nam je svima garava, siva… i pomalo miriše na gas.



No, zar je to važno? Ja ni sada ne znam šta je tu stvarno

One stravične scene, ovaj kikot, ili ova šuma polutamna

Zbunjeni smo, neodlučni, a zadovoljni; postaje nam sparno

U nastupu sreće ni ova golotinja nije nam toliko sramna.



Jedno vreme išli smo zajedno, a onda svako na svoju stranu

Nekoliko puta osvrnule su se da mi dobace osmeh ili dva

Kakvi se sve kontrasti nakupe u čoveku u jednom jedinom danu

Stegni srce, udahni duboko, priguši jecaj… i to je umetnost sva.

GLAVA PETA

Ne znam koliko je prošlo, iz sna me bude dva preostala druga

Zatekli me ispod drveta, i prvo proveravaju jesam li živ

Kad su se uverili da sam živ, osvežavaju me sa dva dobra cuga

Osvestivši se shvatam da je uveliko dan, mada sumoran i siv.



Ispričao sam im sve. Naravno da mi nisu skoro ništa verovali

Čak su udarili u zezanje, iako nam situacija nije baš vesela

Bili su dobro snabdeveni, nešto od toga i meni su dali

Dosta hrane, odeće, municije, i jedan par nepocepanih cipela.



Ne znamo ni gde ni kako, ali silno smo želeli da se vratimo

Da dođemo kući; da prekinemo ovu tešku, izluđujuću môru

Od instrumenata više nemamo ništa. Koga sad da pratimo?

Dok je dan čekamo da padne noć, a kad je noć - iščekujemo zoru.



Vrtimo se u krug besciljno i bezglavo; govorimo sve manje

Nailazimo na uvalu u steni; spuštamo se strpljivo i polako

Korak po korak, već smo na dnu. Upadamo u gusto granje

Krijući si iza njega ugledasmo prizor… i đavo bi proplako.



Dole na čistini sve je gorelo u vatri. Vidljivost kao po danu

Naoružani ljudi (isključivo hladnim oružjem), umesto govora pište

Svud po zemlji rasuta živa i mrtva tela, ne mogu svi da stanu

Drhte i ječe u samrtnom strahu, nemaju snage ni da vrište.



Silovali su žene, odsecali im meso i spuštali u vatru žive

Čupali im udove, vadili oči, jajnike; ispijali krv u trenu

Štrojili su dečake, lomili im kosti, bacali u dubodoline sive

Devojčice cepali po dužini, razbijali im glave o najtvrđu stenu.



Scena impresivna, kao na filmu; izaziva mučninu na prvi pogled

Naslada i uživanje; urlik i cičanje; okean plača, bola, režanja

Dogovaramo se prećutno, razledamo okolinu, uzimamo dvogled

Na drugoj strani visoke litice; tu, dakle, uviđamo, nema bežanja.



Ne znam dali su tri čoveka ikada bili tako odlučni i čvrsti

Rešeni da poginu, jednom i zauvek; zbogom svete i slatki dome

Punimo puške i pižtolje, vadimo noževe; znoje nam se prsti

Iskačemo iz grmlja i sejemo smrt, gotovo uživajući u tome.



I kako to obično biva, najveći zlikovci su i najveće kukavice

Ne pružaju ni najmanji otpor; beže naslepo, glavom bez obzira

Puno su brojniji, ali padaju kao snoplje; u blato zarivaju lice

Za samo par sekundi, iz doline plača upadamo u dolinu mira.



Ni žrtve više ne ječe; i one kao da su začuđene i iznenađene

Tek poneki od njih mrdne; pokrene se nogama ili rukama

Pokušavamo da im pomognemo; oko nas su samo gole stene

Nudimo ih hranom i vodom. Mnogi umiru u strašnim mukama.



Malo ih je preživelo. Ipak - izvlačimo ih gore, na površinu

Mrtve ostavljamo nesahranjene; dolina im je grobnica i mati

Vučemo i teglimo žive sa sobom; grabimo što dalje u planinu

Odmaramo se povremeno i pazimo - dali nas neko potajno prati.



Sa našim novim prijateljima vreme nam nejasno brzo prolazi

Za hranu se snalazimo usput, i posmatramo kako su se oporavljali

Sedam žena i osmoro dece već su vidljivo pri punoj snazi

A kada smo se rastajali plakali su dok smo se pozdravljali.



Ostavljamo ih na ulazu u neko trošno, oronulo selo

A mi smo rešili da idemo dalje; nema više zadržavanja

Kuc! Kuc! To nam je jedino bilo u glavi, to nam se htelo

Nastavljamo žurno, sa mnogo hoda i vrlo malo spavanja.



No - žuriti, ne znači i stići. Ponekad je, možda, bolje polako

Našta bi ličili kada bi žurili, i biljke, i cveće, i svako voće

Mi smo se orijentisali Suncem i zvezdama, samo i jedino tako

Ali Sunce i zvezde nisu saveznik onima koji ne znaju šta hoće.



Moraš utrti put i pravac na svakom svom, i najmanjem, početku

Tek onda od Sunca i zvezda svetlost će biti lepša i bistrija

Svoje telo ne možeš pretpostaviti običnom, zalutalom metku

I nigde, i nikoga, ne vodi sa sobom. Savest će ti biti čistija.



A nas trojica nismo imali put; imali smo samo želju jaku

Od želja se ne živi, jer bi onda svako imao svoju fontanu

Pravac se utire glavom, osvaja nogama, i po najvećem mraku

Mi smo koristili samo noge, a sve manje videli i po danu.



Put su nam otežavale sve moguće i nemoguće prepreke

Kad želiš što pre da stigneš, izgledaš kao da te aveti slede

U tom magnovenju gazili smo sve staze, i tvrde i meke

Idemo, a kao da stojimo, i - evo nas! - pravo u rupi za medvede.

GLAVA ŠESTA

Miris truleži, jak zadah, kapci otežali, koraci sve sporiji

Zapadosmo u trans. Polegasmo dole i - čvrsto zaspali

Budimo se u pravougloj, poluosvetljenoj prostoriji

Stegnuti okovima. Oko nas stubovi šiljati, veliki i mali.



Na vrata ulazi žena duge kose, sa krljuštima umesto odeće

Razvijenih mišica, velikih grudi, sa zmijom oko struka

Za njom povorka žvalavih bića, raskalašno se kreće

I svakome od njih oko vrata visi odsečena noga ili ruka.



Ležali smo na golom betonu, vezani, razapeti, mokri do gole kože

Nismo se gledali, okretali smo glavu, postiđeni, besramno goli

Polivaju nas prljavom vodom; drže u budnom stanju koliko se može

Trebalo je da sve duže ostanemo pri svesti, i da nas sve više boli.



Nisam izdržao, okrenuo sam glavu prema mojim sapatnicima

Žena sa zmijom jahala je jednog od njih, držeći ga čvrsto za muda

Kada se nasladila, otkida ih i baca prema žvalavim ratnicima

Kreštali su, cerekali se; grozno radosni u moru razvrata i bluda.



A moj drug koga sam ja doveo u ovu kanonadu bezličja i obesti

Krkljao je razjapljhenih usta. Lokva crne krvi tekla mu između nogu

Izdahnuo je na moje oči, a nisam imao ni snage ni savesti

Da mu pomognem. Hoće li mi ikad oprostiti. Za njega se molim Bogu.



A onda čujem užasavajući krik onog drugog, i on im je dopao šaka

Žmureo sam, cvileo u sebi. Strašni zvuci paraju mi mozak i grudi

Komadi mesa mojih pajtaša na sve strane, neka im je zemlja laka

Prilaze mi raspomamljeni, izbezumljeni… ne znam dali su ljudi.



Prikovan strahom i iščekivanjem, prilazi mi ogromno žensko biće

Palaca jezikom, koluta mutnim očima; odmerava me od vrha do dna

Iza nje raspomamljeni ratnici, ona ih vodi sa sobom kao piliće

I sve što otkine baca njima. Trzam se ne bih li se probudio iz sna.



Jezivohladna koža na meni, dahće, stavlja mi zmiju na lice

Oblizuje se dugim jezikom, dodiruje me dugim, teškim rukama

Grize me kvarnim zubima; okolo ratnici prate netremice

Čekaju svoj deo. Uživaju u vrištanju, galami i - mojim mukama.



Zatvaram oči da ne gledam. Nemam ni volju ni želju za spasom

Očekujem svakog trenutka, i to me čekanje tera do ludila

Da počnu da me mrcvare, urlajući do neba neljudskim glasom

Osećam prste ispod vrata. Sva mi se sila bola na telo spustila.



Čujem eksploziju, ruše se zidovi… kao od papira ruše se vrata

Lome se lanci na meni; grabe me neke nepoznate ruke, lako

Nestajem u tami, ne vidim ništa… neko me u vazduhu dočekuje, hvata

Tonem kroz prostor bez osećanja; gubim razum i svest polako.