Hvala na pitanju, dobro sam - kako si ti ?   

Napisao sam nešto na ovoj temi - zato što je  danilobg  zanimalo mišljenje nas iz HR   

Dulisha, Dinamo-ZG

Pošto je Dulisha postirao da NATO izvodi vojnu vežbu u Hrvatskoj i da to košta delovalo je logično da pitamo i ljude iz Hrvatske šta misle o tome. Dinamo je dao svoj odgovor i nije u redu da ga vređaš zbog toga.

Ja sam se zezao. Bez obzira sto mislim da usko razmisljas(bez obzira na to koliko si informisan), statisticki(jer polemises na osnovu suvih podataka) i naivno(primio si se na te evroatalnske integracije kao nasi stari na bratstvo i jedinstvo) imam OK misljenje o tebi.
A verujem ti da si Crnogorac, jer se samo oni tako primaju na ovakve sale.
Sve u svemu  ,
bolje bi bilo da si na neki nacin uputio neku kontra salu, pa da smo se nasmejali nego ovo.


Evo, Danilo i ja:

Jes' ti ovaj levi? 

Niksa,

Živ ti meni bio..Nemam ništa protiv zajebancije, i da se slažemo i ne slažemo ali ima i u životu i onih stvari do kojih lično držimo i tu mi je fitilj kraći . Moguće je da i geni tu imaju veze...


Zemunac,

Obrati pažnju na ovu priču iz Poljske. Akcija "Sakrij babi ličnu kartu" 

Mladi Poljaci pred vanredne parlamentarne izbore 21. oktobra krenuli su u akciju „Sakrij babi ličnu kartu”. Mladi žele da spreče ponavljanje situacije iz 2005. kada su braći Kačinjski tesnu izbornu pobedu doneli glasovi starije i duboko religiozne generacije iz zaostalih, siromašnih seoskih regiona. Poljskom kruži SMS: „Idu izbori. Treba spasavati državu. Sakrij babi ličnu kartu. Šalji dalje. Nije lanac, već način da se spase država.”

Neki od zvaničnika vladajućih konzervativaca iz stranke Pravo i pravda premijera Jaroslava Kačinjskog besne na opoziciju, tvrdeći da je to njena ideja, ali opozicija to negira. „Nemamo veze s tim. Mi savetujemo unucima da upravo odvedu bake na glasanje, ali da ih ubede da glasaju za normalnu partiju”, rekao je listu Djenjik poslanik liberalne Građanske platforme Slavomir Novak. Prema nekim navodima, akciju su pokrenula tri studenta. (Beta)

Zanimljiva akcija.  Stvarno je za Poljsku vrlo bitno da na narednim izborima pobede socijaldemokratske i jasno proevropske snage. Poljska je u proteklih petnaesetak godina najviše napredovala u vreme vlasti socijaldemokrata bivšeg predsednika Kvašnjevskog.

Kad već pričamo o Poljskoj, u današnjem Presu piše da su im ameri isporučili neispravne
F-16 aparate, koje Poljaci moraju da popravljaju o svom trošku, jer u ugovoru o nabavci aviona nema klauzule o besplatnom servisu, bar u garantnom roku ??? 

Na stranu što ih zastarele F-16ice koštaju papreno (2,5 milijardi €), ali da im ameri isporuče neispravne kršine, mnogo je, čak i od "saveznika" sa druge strane Atlantika.

Izgleda da je bilo je problema sa više aviona. Inače, interesantno je da su Italijani uzeli 34 F-16 na lizing kako bi ojačali svoje vazduhoplovstvo dok im ne stignu novi Eurofajteri.

Poland Welcomes New F-16 Fighters
By MAJA CZARNECKA, AGENCE FRANCE-PRESSE, KRZESINY, Poland

Poland on Nov. 9 gave a fanfare welcome to the first of its new air force fleet of U.S.-built F-16 jets and bade a symbolic farewell to its aging, Soviet-era MiG fighters.

President Lech Kaczynski led a ceremony early on the afternoon of Nov. 9 to mark the arrival of four fighters emblazoned with Poland’s red and white colors, as a military band played on the tarmac of the Krzesiny air base, near the western city of Poznan.

”This is a fantastic aircraft. It’s the most efficient plane of the day,” Roscislaw Stepaniuk, the first Polish pilot to receive a license to fly an F-16, told AFP. ”Most importantly, Poland is finally equipped with modern jets,” said the 40-year-old, who flew his F-16 from the United States to his homeland.

Poland has ordered a total of 48 F-16s to gradually replace its current fighter force. At the end of 2002, U.S. manufacturer Lockheed Martin won a $3.5 billion (2.9 billion euro) contract to help Poland bring its ageing fleet of MiG-21s and MiG-29s up to the standards of the North Atlantic Treaty Organization (NATO), which Poland had joined three years earlier.

The F-16 deal was the most costly defense procurement contract ever inked by Poland, and Warsaw faced criticism from some other European countries for opting for US-made fighters. British-Swedish company BAE Systems-SAAB and France’s Dassault Aviation had also fought hard for the contract, proposing respectively the Jas-39 Gripen and the Mirage 2000-5.

There have been some last minute headaches for the F-16s.

- On Nov. 8, Polish authorities said that they had asked Lockheed Martin to give details of the technical problems that forced the new fighters to turn around when they were en route for delivery in Poland.

- On Nov. 6, the jets had to head back when they were over the Atlantic, after technical problems were detected in one of the aircraft.

- On the second attempt to fly the high-technology fighters to Poland, a fresh set of problems forced two of the planes to land at a base in Iceland. The others flew on to Germany as planned.

Two eventually reached the Krzesiny air base on the afternoon of Nov. 8 and the remaining jets arrived on Nov. 9.

Reports in the Polish press have hypothesized that the problems were linked to in-flight refueling or the fighter jets’ positioning system. Under the F-16 deal, 28 further aircraft are to arrive by the end of 2007.

The remaining fighters are scheduled to be delivered by the end of 2008, but the F-16 fleet will not be at full combat level until 2010, when 45 pilots and 183 technical staff have been trained to operate them.

Air force pilot Jacek Szczotka, 26, who flies MiGs every day from a base at Minsk Mazowiecki in central Poland, gazed longingly at the F-16s parked on the tarmac at Krzesiny.

”They are every Polish pilot’s dream,” he said.

The newly-arrived aircraft were blessed at the Nov. 9 ceremony by Poland’s top army chaplain, as well as Roman Catholic, Orthodox and Protestant bishops.

There are currently 4,300 F-16s in service with 42 air forces around the world.

The Czech Republic and Hungary, two other former communist countries which joined NATO at the same time as Poland, opted for the Jas-39 Gripen. Romania, which joined the alliance two years ago, is shortly expected to decide which fighter will replace its own outdated fleet.

Vojna neutralnost Srbije
Piše DRAGAN JOČIĆ, 5. oktobar 2007

Čim se u javnosti pojavila ideja o vojnoj neutralnosti Srbije, protumačena je kao izjašnjavanje protiv članstva u NATO. Umesto da se odgovori na pitanje - šta je loše u neutralnosti da bismo je se odrekli, traži se odgovor na drugo pitanje - šta nećemo dobiti ako ne pristupimo najmoćnijem vojnom savezu, nezavisno od toga što nas je bombardovao i što podržava otcepljenje Kosova i Metohije. Time se potiskuje u drugi plan suštinski smisao zalaganja za vojnu nezavisnost koji se tiče ideje političke samostalnosti, slobode odlučivanja i delovanja po meri sopstvenih potreba i interesa.
Ovi pokušaji da se opredeljenje za vojnu neutralnost dovede u sumnju polaze od uverenja da je, spram koristi koju donosi članstvo u NATO, ideja vojne neutralnosti, navodno, štetna i protivna interesima Srbije. Konstruisani su u ime toga razni argumenti: da je reč o najmoćnijoj vojnoj i političkoj organizaciji, moćnijoj čak i od UN; da je to jedini pravi bezbednosni štit na planeti; da je širenje NATO istovetno sa širenjem demokratije; da on okuplja ekonomski najrazvijenije zemlje sveta te da je zbog toga dobro biti u njihovom društvu; da ćemo od članstva imati samo ekonomske koristi jer NATO pomaže male zemlje; da je to nužan uslov za članstvo u EU i jedini način da izbegnemo samoizolaciju, i slično. Ono što povezuje sve ove pokušaje jeste pretpostavka da je politički, ekonomski i tehnološki napredak mogućan samo pod vojnim okriljem NATO.
Ovoj idealizovanoj predstavi o NATO kao `milosrdnom anđelu` dosta toga protivreči, uključujući i naše sopstveno iskustvo.
To što je NATO, možda, moćniji i od UN ne govori u prilog tome da treba podržavati potčinjavanje UN jednoj vojnoj organizaciji. Naprotiv. Ako bismo poverovali da jedino ovaj vojni savez može da garantuje planetarnu bezbednost, morali bismo prihvatiti i da je svaki rat koji bi on vodio, uključivši i preventivne, unapred definisan kao pravedan. To nije ni tačno, ni moralno dopustivo.
Svakako da je dobro biti u društvu bogatih zemalja. Ali, na osnovu toga što većina članova NATO spada u najrazvijenije zemlje, ne znači da samo preko njega možemo postati razvijena zemlja. Kada bi širenje NATO bilo istovetno sa širenjem demokratije, ipak bi, na primer, bio demokratska oaza, ili bar pionir demokratije. Da li je tako?
O koristi i šteti članstva Srbije u NATO još uvek niko nije izveo ni približnu računicu.
Ako je uslov za evropsku integraciju Srbije učlanjenje u ovu vojnu organizaciju - onda ono samo može da pokoleba evropsko opredeljenje većine građana Srbije. Istraživanja javnog mnjenja konstantno pokazuju da je pozitivan stav prema EU, u najmanju ruku, obrnuto proporcionalan u poređenju sa stavom srpskih građana prema NATO. Insistiranje na tome da je članstvo u NATO nužan uslov za uključenje u EU, moglo bi da ima sasvim suprotne efekte - osipanje pozitivnog stava prema EU.
Nezavisna vojna politika Srbije, uz sve to, ne vodi sama po sebi u samoizolaciju. Nepripadanje jednom vojnom savezu ne isključuje mogućnost saradnje. Ako se tvrdi da je tako, ne znači li to da upravo oni koji podržavaju NATO vide u njemu potencijalnu opasnost za sve zemlje koje slede nezavisnu politiku? Drugim rečima, pokušaji da se dovede u sumnju ideja nezavisnosti i fascinacija pripadanja NATO počivaju na pretpostavci real-političkog fatalizma.
Članstvo u NATO ne donosi samo koristi. Zar se, takođe, ne može pretpostaviti da na taj način možemo postati instrument za ostvarenje real-političkih interesa ove vojne organizacije, a istovremeno da zbog toga postanemo i meta terorizma. Na primer, da se pripadanje NATO svede na puko učešće u sanitarnom kordonu prema zemljama koje on definiše kao protivničke, nezavisno od interesa Srbije. U tom slučaju, izjašnjavanje protiv vojne nezavisnosti moglo bi da se pretvori u podržavanje jedne imperijalne politike i ideje o jednopolarnom svetu.
Valjan argument protiv vojne neutralnosti ne može se izvesti samo na osnovu prednosti koje donosi članstvo u NATO, nego mora da se uključi i mane tog članstva.
Realnopolitički fatalizam i protivljenje ideji vojne neutralnosti, nosi i nedostatak poverenja u sopstvene mogućnosti. I to ne samo vojne, nego i ekonomske, političke i civilizacijske. Nezavisnost se, u stvari, odbacuje ne zbog toga što je ona sama po sebi loša, nego zbog toga što se smatra da je Srbija nesposobna da samostalno brine o sebi, te da drugi mogu učiniti za njene interese više od nje same. Mogu li zaista?
Poenta spora oko toga da li treba voditi nezavisnu vojnu politiku nije u tome koji su nedostaci nepripadanja NATO, nego koje su prednosti neutralnosti. Tek kada se dokaže da nezavisnosti nema opravdanja, može se razmatrati u okviru koje vojne organizacije Srbija može najbolje da zaštiti sopstvene interese. Drugim rečima, odluci o pristupanju nekoj vojnoj organizaciji, mora da prethodi odluka da se odričemo vojne neutralnosti i svih prednosti po interese države koje ona pruža. Umesto odgovora na pitanje zašto ne ući u NATO, prethodno bi trebalo odgovoriti na pitanje: zbog čega bi se trebalo odreći nezavisnosti?
Vojna neutralnost je politički održiva, a moralno opravdana, dosledna i čista. Ona ne ugrožava ni sopstvenu ni regionalnu bezbednost. Ne sprečava, nego širi mogućnosti saradnje. Ne vodi u izolaciju. Nije prepreka ni evropskim integracijama, ni ekonomskom, političkom, tehnološkom ili kulturnom napretku zemlje. Nije obeshrabrujuća nego podsticajna za razvoj sopstvenih kapaciteta. Nije uperena protiv sopstvenih interesa, a nije ni pretnja tuđim.
Snaga argumenta je na strani - vojne neutralnosti!

Autor Dragan Jočić je potpredsednik DSS
i ministar policije

Izvor: Novosti

Srbija i NATO: koliko košta članstvo
Za alijansu od milion do milijarde evra
Iako NATO zvanično traži samo jedinstven sistem veza i procedure, mnoge nove članice imaju velike izdatke za modernizaciju armija 
 


Svaka nova članica NATO-a, a od devedesetih godina to su nekadašnje istočnoevropske države, mora da podnese troškove prijema i članstva u zapadnoj vojnoj alijansi. Ono što svaka zemlja mora da plati to su članarina za funkcionisanje administracije NATO-a i plate svog vojnog i civilnog osoblja zaposlenog u njoj. Sve bivše socijalističke države morale su i da snose troškove modernizacije sistema veza koji moraju biti kompatibilni sa drugim članicama i uvođenja procedura zapadne vojne alijanse.

Na osnovu analize podataka objavljenih u medijima, moglo bi se zaključiti da puko članstvo zemalja regiona u NATO-u košta otprilike jedan evro po stanovniku – Slovenci su prve godine platili milion i po, a Bugari oko sedam miliona evra. Ipak, skoro sve istočnoevropske članice alijanse otišle su dalje od plaćanja „članarine”, njihovi budžeti su na iskušenju posebno ako se nabavljaju novi borbeni avioni.

Bila u NATO-u ili ne, Vojska Srbije će morati da se modernizuje. Taj ceh, posebno ako se uračunaju novi borbeni avioni koje nabavljaju nove članice zapadne alijanse (Mađari su izabrali švedski JAS-39 „gripen”, Poljaci američki F-16) tokom narednih desetak godina može dostići i milijardu dolara. Naime, cene pomenutih aviona „po komadu” kreću se od 20 do 50 miliona dolara, zavisno od opreme.

Ipak, u Ministarstvu odbrane ističu da nije moguće napraviti preciznu računicu koliko bi Srbiju koštao ulazak u NATO.

– Članstvo u NATO-u ne može se gledati samo kroz novac, već, pre svega, iz ugla politike i sistema kolektivne bezbednosti. Kada se sve to uzme u obzir, nijedna država nije ušla „u minus” zbog članstva u ovom savezu – kaže Petar Bošković, načelnik Uprave za odnose sa javnošću Ministarstva odbrane.

Danijel Šunter, predsednik nevladine organizacije Evroatlantska inicijativa, tvrdi da je u javnosti stvorena zabluda da NATO pritiska nove članice da odbacuju rusko i kupuju zapadno naoružanje i opremu. Mnoge države zadržale su do daljnjeg klasični sovjetski puščani kalibar 7,62 mm, koji koristi i Vojska Srbije. Mađari koriste ruske vojne kamione „kao nekad”, Česi su kupili popularne transportne helikoptere Mi-17...

– Ono što svaka nova članica mora da ima, i plati, jesu sistem veza i uvođenje procedura po NATO standardu. Svi plaćaju troškove administracije, kao što se plaća za UN ili OEBS. I u Hrvatskoj se vodi velika polemika oko cene ulaska u NATO. Novinari su napravili računicu po kojoj je jevtinije ući u savez i imati kolektivnu odbranu nego biti neutralan što zahteva veću armiju – objašnjava Šunter.   

Vojni analitičar Aleksandar Radić kaže da je međunarodni standard da se približno dva odsto bruto-društvenog proizvoda izdvaja za vojsku.

– Mi, dakle, ne menjamo sumu koju trošimo, već sa tim istim sredstvima koje imamo uspostavljamo vezu sa strancima. Postoje, naravno, standardi NATO-a koji se moraju ispuniti, ali koliko će koja zemlja držati ljudi pod oružjem i koja će sredstva birati, zavisi od nacionalne politike – rekao je Radić.

Zemlje iz regiona imale su različita iskustva kada je reč o članstvu u NATO-u, posebno ako se imaju u vidu troškovi modernizacije armija koju NATO, zvanično, ne traži. Prva susedna zemlja koja je ušla u NATO bila je Mađarska i to u martu 1999. godine, svega tri nedelje pre vazdušnih udara alijanse na tadašnju SR Jugoslaviju. Tokom tog rata nekadašnju sovjetsku bazu u Tasaru stavili su na raspolaganje američkoj avijaciji. Mađarska vojska, kao i sve armije nekadašnjeg Varšavskog pakta, redukovana je, ali su uložena značajna sredstva u njenu modernizaciju. Pre osam godina, NATO je procenio da će severni susedi na modernizaciju vojske potrošiti 312 miliona dolara. U međuvremenu, Mađari su nabavili i pomenute najsavremenije avione „gripen”.

Slovenija je, kao jedina bivša jugoslovenska republika koja je ušla u zapadni vojni savez, već tri godine u NATO-u. Odrekli su se tek modernizovanih sovjetskih tenkova T-55M, čiji su upotrebu planirali do 2015. godine, i kupili finske oklopne transportere „patrija” koje su platili 265 miliona evra. Sami snose troškove boravka svoje manje jedinice u Avganistanu. Da bi pokazali spremnost za učešće u snagama Kfora na Kosmetu, izveli su veliku vežbu na poligonu u Mađarskoj, što su domaćinima platili oko 200.000 evra. Prvu godinu članstva platili su NATO-u milion i po evra (za administraciju alijanse i plate svojih zaposlenih).

I Bugarska i Rumunija su u zapadnom savezu od 2004. godine. Bugari su u NATO ušli sa pretpostavkom da će ih puko članstvo koštati evro po glavi stanovnika godišnje, odnosno oko sedam miliona evra. Ulazak u alijansu propraćen je oduševljenjem koje je splaslo nakon angažovanja manjih jedinica u ratu u Iraku gde je bilo i žrtava. 

Jočić: Vojna neutralnost nije izolacija države

BEOGRAD - Ministar unutrašnjih poslova Srbije Dragan Jočić smatra da vojna neutralnost Srbije i odluka da zemlja ne uđe u NATO nije prepreka evropskim integracijama, javlja Srna. On je rekao da je vojna neutralnost podsticajna za razvoj kapaciteta države i da nije uperena protiv njenih interesa.

- Vojna neutralnost je politički održiva, a moralno opravdana, dosledna i čista. Ona ne ugrožava ni sopstvenu ni regionalnu bezbednost. Ne sprečava, nego širi mogućnosti saradnje. Ne vodi u izolaciju. Nije prepreka ni evropskim integracijama, ni ekonomskom, političkom, tehnološkom ili kulturnom napretku zemlje - kazao je Jočić i dodao da su u pokušaju da se opredeljenje za vojnu neutralnost dovede u sumnju konstruisani razni argumenti kako bi se pokazalo da je politički, ekonomski i tehnološki napredak moguć samo pod vojnim okriljem NATO.

- O koristi i šteti članstva Srbije u NATO još nije izveo ni približnu računicu. Ako je uslov za evropsku integraciju Srbije učlanjenje u ovu vojnu organizaciju - onda ono samo može da pokoleba evropsko opredeljenje većine građana Srbije - rekao je on i dodao da istraživanja javnog mnjenja konstantno pokazuju da je pozitivan stav prema EU obrnuto proporcionalan u poređenju sa stavom srpskih građana prema NATO.
Autor:
E. G.


Izvor: Glas Javnosti