Nožem na oca
R. Dr., 15. oktobar 2007

KRVAVA serija porodičnog nasilja nastavljena je u ponedeljak oko 13.30 na Novom Beogradu. Dvadedesetogodišnji Marko Knežević nožem je teško ranio oca Zorana (45), posle čega je pobegao iz kuće.
Nesreća se dogodila na terasi porodičnog stana u Gramšijevoj ulici 3, posle kraće rasprave između oca i sina. Sin je, kako smo saznali, najpre tražio novac, posle čega je potegao nož i Zoranu naneo desetak uboda nožem po telu. Otac je u teškom stanju prevezen u KBC "Bežanijska kosa", gde je operisan.
Stanari Gramšijeve ulice u pola glasa navode da je razlog sukoba između oca i sina najverovatnije droga. Marko se, navodno, već više godina drogira, a nekoliko nedelja proveo je na lečenju u jednom od manastira.
Sa terapija je ubrzo pobegao, rekavši da nije mogao da izdrži maltretiranje. Kući se vratio juče, kako bi od oca zatražio novac za drogu.
Prema rečima komšija, ništa nije ukazivalo na to da će se nesreća dogoditi. Ranjenog Zorana prva je primetila komšinica koja je slučajno prolazila pored stana u prizemlju u kome žive Kneževići.
- Htela sam da se javim komšiji, kada sam primetila da sedi presamićen na terasi - ispričala nam je komšinica iz zgrade. - Bio je sav krvav, i samo je uspeo da mi kaže da pozovem Hitnu pomoć. Bio je svestan, iako je gubio dosta krvi. Po telu su se videli ubodi, a na rukama je bio više puta zasečen do kosti.
Kako kažu susedi, pošto je oca više puta isekao, Marko je pobegao u stan u istoj zgradi, u kome inače živi njegova baka. Tu se hladnokrvno presvukao i posle samo nekoliko minuta nestao u nepoznatom pravcu. Sa sobom je poneo nož, kojim je nasrnuo na Zorana.
O ranjenom Kneževiću komšije imaju samo reči hvale, ističući da je vredan i porodici privržen čovek. U stanu u kome ga je sin napao, živi sa devetogodišnjim sinom Mišom i trećom suprugom.
- Od kada se doselio u naš kraj, svakome je bio pri ruci - rekao nam je jedan od komšija iz zgrade. - Puno je radio proteklih godina, a kao vrstan kuvar promenio je nekoliko dobrih restorana. Zabrinjavalo ga je problematično ponašanje starijeg sina, pa je i od komšija tražio i savet kako da mu pomogne.


PREŽIVELI NATO RAKETU
PORODICA Knežević imala je puno sreće za vreme bombardovanja 1999. godine. Prema rečima komšija, porodica je tada živela u privatnoj kući na Zvezdari. Tokom rata, na njihov dom pala je NATO raketa, ali srećom nije eksplodirala, tako da se cela porodica samo srećom spasla od smrti.
Stan u kome se nesreća dogodila Kneževići su dobili kao kompenzaciju za kuću na Zvezdari, koja je zbog neeksplodirane rakete bila neuslovna za život. Dan kada im je na dom pao projektil, Zoran je sa porodicom proslavljao kao drugi rođendan.

Izvor: Novosti

"Petina žena žrtve nasilja"

25. oktobar 2007. | 13:54 | Izvor: Beta

Beograd -- Istraživanje Saveta Evrope pokazuje da je 20 do 25 odsto žena u 47 članica bilo žrtva nekog oblika fizičkog nasilja.

Šef Kancelarije Saveta Evrope u Srbiji Denis Iber rekao je danas na otvaranju Nacionalne konferencije o borbi protiv nasilja nad ženama kako studije pokazuju da su u većini slučajeva nasilnici bili muškraci iz njihove neposredne blizine, partneri ili bivši partneri.

Iber je rekao da su nasilje nad ženama i nasilje u porodici kršenje ljudskih prava i da podrivaju evropske vrednosti.

Predsednik Srbije Boris Tadić je na konferenciji rekao da je nasilje nad ženama socijalni problem koji je duboko u osnovi mnogih drugih problema koji uzmeniravaju i opterećuju svako društvo.

"Ako društvo hoće da potvrdi spremnost da se s tim problemom izbori, u tu borbu moraju biti uključeni i muškarci, pogotovo u Srbiji, gde je nasilje nad ženama odomaćeno i postalo je deo običajnog prava", ocenio je on.

Tadić je rekao i da društva u kojima je nasilje nad slabijima legitimizovano nemaju razloga da budu poštovana, već moraju biti civilizacijski diskreditovana.

Prema njegovim rečima, načini borbe protiv nasilja nad ženama su izmena zakona, njihova primena, stalni rad na afirmaciji nenasilja i podizanje administrativnih i socijalnih kapaciteta u društvu.

Savet Evrope poslednjih godinu dana vodi kampanju protiv nasilja nad ženama, kako bi se podigla svest građana o tom problemu i informisanja žrtava nasilja o tome gde mogu da nađu pomoć.



Izvor: B92

 Svi smo tako skloni jednostranom posmatranju problema. Najlakse je kad je sve crno- belo jer onda crno ide na jednu stranu belo na drugu. Skupove uce valjda u 1.razredu osnovne skole. Talashkam po razlicitim istrazivanjima i nigde ne mogu da nadjem neko istrazivanje, koliko zena u srbiji voli sado-mazo varijante. Neko moje licno istrazivanje (izmedju ostalog i neovlasceno citanje tudjih mailova) kaze da je problem sa nasiljem skoro neresiv. Jedan od primera , devojka intelektualka , koja je u prilici da moze bolje od prosecnog coveka da razume psiholoske procese, poverava se najboljoj prijateljici o vezi od par godina u kojoj ni sama ne zna sta trazi. Onda,  kad joj je bilo sve jedno hoce li ostati u vezi (sve jedno je ko je decko, imati vezu je bitno) desila se svadja i decko je grubo reagovao. Ona kaze da ni sama ne zna zasto joj je to sve prijalo. Saznala  je da voli grubosti. Mozemo li je osuditi zato sto zeli dobar orgazam? Ne. Trebamo li mi da placamo tudje perverzije? Ne. Kako prepoznati prevarenu zenu od strane nekog skota? I kako prepoznati skota koji misli da zato sto je intelektualno superiorniji moze da  bez posledica zasniva porodicu sa totalnim kretenom(po principu lako cu ja , umem sa budalama). Ako se radi o igri moci izmedju intelektualno superiornijeg i fizicki superiornijeg, mozemo li mirne savesti da sve svalimo na nekog ciju je superiornost lako videti po modricama na telu voljene zene. Zaljubio sam se do usiju skoro. Ne volim dominaciju, volim timski rad. Ali bez obzira sto sam nezniji od svake lezbejke morao sam dobro da je izsljapkam po guzi i budem grublji da bi voljeno mi stvorenje dozivelo orgazam.

Molim vas za informaciju o tome koliko zena u Srbiji uziva u sado-mazo varijantama.(Ne vezano za intenzitet bola koji je pozeljan, vec sam nacin dolazenja do orgazma) I da li se slucajno ovaj period od 20 godina posle kog zene pocinju da prijavljuju nasilnike slucajno ne poklapa sa gubitkom seksualne zelje zene ili je u pitanju pojacana seksualna zelja zene a dolazi do gubitka seksualne moci muza-nasilnika-pijanice. Smesno bi bilo da ga prijavi jer ne moze da ima erekciju. Ispada da nasilnici ne treba da brinu da ce biti prijavljeni dok ih alatka dobro sluzi. Sto kazu stari ljudi kad se mladi par svadja, sve to krevet resava.Jer kako je drugacije moguce objasniti da se mlada devojka u punoj snazi i mogucnosti da pocne zivot iz pocetka bez ikakve frke, odlucuje da doceka neke zrele godine pored nasilnika i tek onda kad mu stane alatka ona skupi snage da pocne iz pocetka u 50 godina zivota kad je sve ostavilo dubok trag na psihu dece (mozda kad bi postojao neki dobri komshija nasilje u porodici ne bi bilo problem nikada).
 
I hajde sada, vi zene, koje se medjusobno poznajete, pogledajte se u oci i priznajte sebi ako imate nesto da priznate. I bilo bi prelepo da to podelite sa nama naravno totalno incognito.

Parovi u umetnickom klizanju su najbolji primer odnosa snage i vestine izmedju partnera. Ako se ne obrati dovoljno paznje na partnera ili se pretera u snazi....bup dupetom o led. I nista od harmonije pokreta i ostalih lepih stvari.

ne shvatam te ozbiljno zbog nicka

 Bitno da se vlada bavi novim izborima i koliko im kinte treba za laptopove u skupstini...

samo 90% njih treba da paze koje dugme da pritisnu da ih ne ubije struja

Istraživanje: Za nasilje u porodici ugalvnom uslovna kazna

Nasilnici u porodici su u 92 odsto slučaja muškarci, bračni ili bivši bračni partneri koji uglavnom ne priznaju to delo, a sud ga u čak 60 odsto slučajeva uslovno kažnjava, rekla je danas jedna od autorki istraživanja o nasilju u porodici Slobodanka Konstantonović-Vilić.

Vilićeva je na okruglom stolu "Krivično delo nasilje u porodici", u organizaciji Autonomnog ženskog centra, rekla da u profil nasilnika ulazi i da je najčešće srednjeg obrazovanja, zaposlen, star između 33 i 40 godina.

Ona je kazala da su to rezuzltati istraživanja vršenog na osnovu 529 predmeta beogradskih i niških sudova.

"Mesto izvršenja porodičnog nasilja uglavnom je zajednički stan ili stan žrtve, a žrtve su u 80 odsto slučajeva žene između 41 i 56 godina", dodala je ona.

Oko 64 odsto žrtava nije tražilo pomoć od institucija, međutim, prema rečima Konstantinović-Vilić, broj žena žrtava koje se uopšte nisu obraćale za pomoć ipak je smanjen za deset odsto.

Ona je dodala da je u preko 50 odsto slučajeva vršeno fizičko nasilje nad žrtvom, u 40 odsto i fizičko i psihičko, a u ostalim slučajevima samo psihičko.

Roditelj je nasilan prema detetu u deset odsto slučajeva, a dete prema roditelju u 15 odsto tih sudskih predmeta.

Druga autorka tog istraživanja Nevena Petrušić je istakla da je javni tužilac odbacio 30 odsto krivičnih prijava o nasilju u porodici zbog nedostatka dokaza.

"Iskaz žrtve najčešće je jedino dokazno sredstvo, a istražni postupak traje oko četiri meseca", precizirala je ona.

Prema oceni Nevene Petrušić, nedopustivo dugo trajanje postupka i tendencija blagog kažnjavanja su osnovne zamerke sudskim procesima obuhvaćenih tim istraživanjem.

Ona je dodala da izvršioci nasilja u porodici često mogu računati i na razumevanje sudija.

"Najviše je izrečeno uslovnih osuda - 60 odsto, 20 odsto efektivnih kazni zatvora i tri odsto oslobađajućih presuda", navela je Petrušićeva.

Autorke istraživanja, koje su i profesorke na Pravnom fakultetu u Nišu, ocenile su da bi bilo dobro izmeneti krivični zakon Srbije u delu o nasilju u porodici, kao i sudskog postupka u odnosu na video beleženje iskaza žrtve.

Izvor: Press

U Srbiji žene još kleče na kukuruzima
Autor: Srna | 31.10.2007 - 13:11

Muževi u Srbiji teraju svoje "neposlušne" žene da kleče na kukuruzima, a veoma često kažnjavaju ih brutalnim šamaranjem i prebijanjem, navodi se u studiji "Pravna regulativa o nasilju u porodici u Srbiji i medjunarodni standardi", koju je priredila Mirjana Tejić.

U studiji se navodi da muževi tuku žene i u trudnoći, da ih zlostavljaju zatvarajući u burad, ranjavaju ih pištoljem, noževima...
Ova studija je promovisana u Novom Sadu, a učesnici promocije Danica Todorov, zamenik pokrajinskog ombudsmana, i dr Mirjana Dokmanović, istraživač iz beogradskog Viktimološkog društva, saglasile su se da Srbija mora da donese poseban zakon o nasilju u porodici koji bi sadržavao krivično-pravne i gradjansko-pravne mere zaštite žrtava tog nasilja.


Izvor: Blic

Skupovi se uče u petom razredu. A šta mislite da li žena nekad maltrretira muža? Kada dodje posle 10 sati fizikalisanja od nekog privatnika koju mu svaki dinar koji mu da dobro naplati kroz znoj, i onda ga sačeka zvocanje i prebacivanje, kako je nesposoban, kako ne donosi dovoljno, kako je ona mogla da bude u 5 puta boljoj situaciji da se udala za "toga i toga" (neki bivši, obično), kako je njena mama bila u pravu kada joj je rekla da se ne udaje za njega.... i tako iz dana u dan, iz dana u dan, i iz dana u dan,.... nedelju, dve , tri pet... mesec, tri meseca, godina, tri godine.... i pored svih molbi, i pored ćutanja muža.... onda se njemu ne dolazi kući, nego svrati sa prijateljem negde.... pa tako onda on krene iz noći u noć.... i normalno je da dobije jednom preko usta kada ne zna da umukne....

NE opravdavam, samo navodim primer, ne mora da znači da su svi slučajevi ovakvi, ali ja lično znam za par takvih. Drugo je ako je ona znala da on voli da pije, pa i pre braka bio takav, a ona (guska) se nadala da će da ga promeni. A ponekad i same dovedu do toga.

Mislite i o drugoj strani...

Nasilje u porodici obrazac ponašanja u Srbiji
Autor: Tanjug | 02.11.2007 - 09:20

Nasilje u porodici u Srbiji nije izlovani incident već obrazac ponašanja, a izvršilac porodičnog nasilja je u 91,5 odsto slučajeva muškarac, pokazuje istraživanje Autonomnog ženskog centra.

Istraživanje "Krivično delo nasilja u porodici: aktuelna pravosudna praksa u Beogradu i Nišu" sproveo je od januara 2006. do maja 2007. godine Autonomni ženski centar, a bazirano je na uvidu u 529 sudskih predmeta, od koji je 280 bilo iz opštinskih javnih tužilaštava u Beogradu, 50 predmeta iz Opštinskog javnog tužilaštva u Nišu, 140 sudskih predmeta iz Beograda i 59 predmeta iz Opštinskog suda u Nišu.
Gotovo polovina nasilnika ne priznaje izvršeno krivično delo, što je, u poređenju sa istraživanjem od pre pet godina, dvostruko veći procenat u odnosu na one koji priznaju da su počinili nasilje. Većina nasilnika (22,9 odsto) je starosti između 41 i 48 godina, skoro 17 odsto su muškarci od 25 do 32 godina, 15 odsto nasilnika je starosti od 33 do 40 godina, a među starijima od 65 godina ima najmanje nasilnika (6,4 odsto).
Od ukupnog broja predmeta koji su obuhvaćeni istraživanjem, u 48,98 odsto počinilac se izjasnio da ne priznaje krivično delo, odnosno da je izvršio nasilje. Nešto više od 31 odsto nasilnika odgovornost prebacuje na žrtvu, a 25 odsto ne prihvata svoju odgovornost, odnosno osporava vezu sa događajem. Samo 10,10 odsto izvršilaca nasilja krivi i sebe i žrtvu, a najmanji broj njih, svega 6,3 procenta, prihvata sopstvenu odgovornost. Sudska praksa je pokazala da je dominantan oblik nasilja u porodici nasilje prema bračnom drugu, odnosno ženi (48,9 procenta), vanbračnoj i razvedenoj ženi (18,20 odsto), zatim prema roditeljima, deci, svekrvi, pastorku, dedi, babi i sestri. Veliki je procenat nasilja dece prema roditeljima i iznosi 14,3 odsto, dok je dete žrtva roditeljskog nasilja u 8,6 odsto slučajeva.
Prikupljeni podaci pokazuju da akti nasilja nisu izolovani incidenti već pokazatelji obrasca zlostavljanja koje se dešavalo u dužem vremenskom periodu. S tim u vezi, zabrinjava činenica da se čak 63,5 odsto žrtava, uglavnom žena, nikada nikome nije obratilo za pomoć, iako su nasilje trpele godinama, pa i decenijama. Iz obrađenih predmeta se vidi da je najveći broj žrtava žena (163) bilo zlostavljano u dužem vremenskom periodu, od kojih stalno u 38,2 odsto slučajeva, a povremeno u 14,7 odsto slučajeva. Više od 36 procenata žrtava je, posle podnošenja krivične prijave, tvrdilo da optuženi prema njima ranije nije vršio nasilje, što treba prihvatiti sa velikom rezervom.
Među počiniocima nasilja najčešće se pominju zanimanja inženjer, stomatolog, mašinski tehničar, srednjoškolski profesor, umetnik, lekar, zemljoradnik, oficir, trgovac, stolar, ekonomista, doktor medicinskih nauka, vodoinstalater, socijalni radnik, pravnik, veterinar, pilot, taksista, pekar, mašinbravar, fizioterapeut, aviomehaničar... Takva "paleta" nasilnika samo potvrđuje opštevažeći stav da se izvršioci nasilja u porodici regrutuju iz svih društvenih slojeva, da su različitiog obrazovanja i različitih zanimanja. Fizičko nasilje je najzastupljeniji oblik nasilja (48,6 odsto), fizičko i psihičko nasilje čini 36,1 procenat, dok je u ostalim slučajevima vršeno različito psihičko nasilje.
Kad su u pitanju roditelji, deca ih najčešće udaraju rukama po glavi i telu, ali i roditelji znaju da budu veoma surovi i brutalni u kažnjavanju dece. U jednom slučaju otac je maloletnoj ćerki, učenici trećeg razreda srednje škole, naredio da sedne na stolicu, zatim je uzeo makaze i ošišao je do glave jer je ofarbala kosu bez njegovog znanja. To mu, međutim, nije bilo dovoljno kao kazna za neposlušnost, pa je ćerku udario drvenim štapom (dužine 70 santimetara) u predelu glave od čega je devojčica izgubila svest i zadobila ranu na temenu i potres mozga.
Psihičko nasilje u većini slučajeva podrazumeva uvrede, psovke, pretnje ubistvom, da će žrtvu iseći nožem i zapaliti, isterati iz kuće, stavljanje kuhinjskog noža pod grlo, paljenje stvari po kući, stavljanje konopca oko vrata, uskraćivanje lekova i odlazaka kod lekara ili postavljanje prislušnih uređaja u stanu da bi se kontrolisala supruga. Istraživanje je potvrdilo prethodne nalaze iz 2002/2003. godine da nasilje u porodici nesumnjivo postoji i da je model ponašanja, a ne izolovani incident. Pored toga, potvrđeno je da je nasilje u društvu direktno povezano sa porastom nasilja u porodici, da su posledice izloženosti nasilju brojne i da bitno utiču na mentalno zdravlje žrtve, ali i na one koji posmatraju nasilje (deca).
Otuda psiholozi, socijalni radnici, pedagozi upozoravaju da je porodično nasilje opasno po celo društvo jer "količina" nasilja doživljena u detinjstvu doprinosi razvoju i pribegavanju nasilju u međuljudskim odnosima u odraslom dobu.

Izvor: Blic