koreni komunizma u skolstvu su ucinili svoje. i svi ti stari profesori su komunisti.
"novopeceni" - niti sta znaju, niti ih briga hoce li ucenik nauciti. biznis je to postao. privatni casovi za 2 uzmu koji dinar i to je to.

drugim recima, kolika je profesorska plata, toliko muzike.

ali mora se sve sve nauciti ... od stanovnika, gradova, industrije, reka, planina ... .. ....

osnovna, srednja, to je neko opste obrazovanje ....

faklutet ... e tu bih ja mnogo toga promenila ... sto tiger kaze ... fakultet treba da bude praksa, a ne prodavanje profesorskih knjiga i ucenje 1000 starna za ispit.

Nizak nivo znanja učenika u Srbiji
7. decembar 2007. | 16:45 -> 17:59 | Izvor: B92
Beograd -- Kada je reč o razumevanju pročitanog sadržaja, svaki četvrti učenik u Srbiji ne može da reši osnovne zadatke, kažu stručnjaci.

Povodom predstavljanja rezultata međunarodnog ispitivanja postignuća učenika (test Pisa), koje je sprovela Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), koordinatorka projekta Pisa za Srbiju Dragica Pavlović-Babić izjavila je da se prema rezultatima na tabeli u rangu Srbije nalaze Izrael, Čile i Bugarska.

Rezultati testa Pisa pokazuju da znanje koje se stiče u školama u Srbiji ne zadovoljava ni prosečne kriterijume.

U konkurenciji 57 zemalja sveta, koje je imalo više od pola miliona učesnika, đaci iz Srbije zauzeli su 41. mesto.

Testiranje Pisa je najveće međunarodno ispitivanje učeničkih dostignuća u domenu čitalačke, matematičke i naučne pismenosti.

Rezulitati testiranja prikazuju se na standardizovanoj skali od šest nivoa. Učenici iz Srbije ispod su OECD-ovog proseka od 500 bodova u sve tri oblasti.

Oni poseduju reproduktivno znaje, što je, na osnovu skale, drugi nivo dostignuća, kao i učenici iz Čilea, Izraela i Bugarske. Petu i šestu kategoriju, odnosno visoko dostignuće, ostvarilo je svega jedan odsto đaka iz Srbije.

"Treba pažljivo pročitati ovo i ne potrčati brzo na onu interpretaciju koja nas uključuje u tome da je sve u redu u obrazovnom sistemu i da ne moramo ništa da menjamo, nego da je ovde reč samo o nekim neadekvatnim pitanjima ili pitanjima koja su adekvatna za neke velike zemlje", kaže Bora Kuzmanović, direktor Instituta za psihologiju.

Najviše zadataka na ovogodišnjem testu bilo je iz oblasti prirodnih nauka, fizike, hemije, biologije, geografije. U odnosu na svoje vršnjake u znanju matematike, učenici iz Srbije su u zaostatku čak za 1,5 godinu.

Skoro svaki četvrti učenik nije uspeo da reši ni najjednostavniji zadatak u domenu čitalačke pismenosti i u ovoj oblasti ostvareni su najlošiji rezultati. U svim zemljama, sem Islanda, devojčice su dominantnije u razumevanju pročitanog sadržaja.

Prema rečima Dragice Pavlović-Babić, koordinatorke projekta Pisa za Srbiju, pokazan nizak kvalitet znanja govori u prilog promeni obrazovnog sistema.

"Ako analiza pokaže da su ovo znanja, da su ovo kompeticije koje želimo da izgradimo kod mladih ljudi u obrazovnom sistemu, onda bi logičan korak bio da se negde na nivou onoga što pružamo tokom njihovog obrazovnog procesa, da se prilagodimo tim potrebama", kaže ona.

Na uspeh učenika u određenom obrazovnom sistemu mogu da utiču način finansiranja tog sistema, koncept nastavnih planova i programa, kvalitet udžbenika, ali i program za stručno usavršavanje nastavnika.

"U svakom ciklusu istraživanja jedna oblast je centralna. Ove godine su to bile prirodne nauke i dve trećine zadataka na testu su bile iz te oblasti", kazala je koordinatorka Pisa testa za Srbiju.

Ona je rekla da je na zadacima iz prirodnih nauka manje od 1 odsto ispitanih učenika iz Srbije pokazalo visoke rezultate, dok je oko 12 odsto učenika pokazalo najniži nivo znanja.

Ona je rekla da je u Pisa testu za 2006. godinu iz Srbije učestvovalo 4.798 učenika, uzrasta od 15 godina iz 162 škole.

Test se radio dva sata. Najviše uspeha ostvarila su deca iz Hongkonga, Finske, Holandije, Japana. Slovenija je na 14. mestu, a Hrvatska na 26. mestu, dok je Crna Gora zauzela 48. mesto.

Pismo stručnjaka Nacionalnom prosvetnom savetu

Grupa od 51 pojedinca i 42 organizacije poslala je otvoreno pismo pod nazivom "Neophodni koraci u reformi obrazovanja u Srbiji", koje je upućeno Nacionalnom savetu za obrazovanje, državnim organima, stručnoj i široj javnosti.

U pismu se predlažu mere za promenu obrazovnog sistema u Srbiji s obzirom na rezultate koje su učenici iz Srbije postigli na testu Pisa koje je uradio OECD.

"To je alarmantan pad u odnosu na rezultate Pisa testa od pre tri godine", ukazuje se u pismu.

U pismu se zahteva sveobuhvatan pristup obrazovanju u Srbiji i usvojanje strategije razvoja obrazovanja koja "mora da bude zasnovana na proceni stanja, analizama rezultata međunarodnih testiranja obrazovnih postignuća učenika iz Srbije.

"Obrazovni sistem u Srbiji trebalo bi da promoviše demokratske i humanističke vrednosti i adekvatno pripremi pojedince za funkcionisanje u demokratskom, pluralističkom društvu", ocenjeno je u pismu.

Kako se dodaje, "demokratizacija treba da obezbedi dostupnost kvalitetnog obrazovanja, učešće svih zainteresovanih u procesima promena obrazovanja, uslove za ostvarivanje permanentnog obrazovanja, veću fleksibilnost školskih programa za uticaj lokalne zajednice.

Među potpisnicima pisma su profesori univerziteta u Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu, profesori srednjih škola, članovi kancelarije pokrajinskog ombudsmana i brojne nevladine i studentske organizacije.

Pismo su potpisali i Fond za otvoreno društvo, Evropski pokret u Srbiji, Centar za obrazovne politike, Studentska unija Srbije, Studentska unija Univerziteta u Nišu, Dečiji romski centar, Centar za monitoring i evaluaciju, Edukativni centar Roma i druge organizacije.

Ja naprimjer sam kupio svega 5 knjiga u toku mog studiranja, ne zato sto sam sam bio prinudjen da kupim neku knjigu zato sto mi profesor kaze nego sam htio imati literaturu koja ce mi uvijek biti potrebna u zivotu i u mojim buducim poslovima...moji profesori ovdje uglavnom nam kazu koje knjige nam preporucuju kao dodatak svojih skripta ili za malo dublje ucenje te materije... a sve knjige koje nam oni preporucuju ja mogu onda poslje da za djaba iznajmim na biblioteci mog faxa..
Uz to moj fax ima partnerstvo sa Microsoftom tako da mogu da skinem sve produkte te firme i da korustim tu software koliko ja hocu dugo... tako da dobijam Windows Vista,XP,Office i sve ostale produkte za djabe!

A godisnje me fax kosta 1500€..

share software mit uns

pa to je taj sistem. uczimaju primere koji se koriste u stvarnosti. a ja ucila nesto sto nema vezu s vezom tj. sa stvarnoscu.
e, zato sad, sedi pa uci mirjana.

Uradio bih da se neide sve na moje ime... Ich habe jetzt alles zuhause was Microsoft jemals rausgebracht hat! 

Imam i ja ali sve za badava ! I mogu da ti kažem da radi kao munja ! 

A kada skidas update's...eh tu je onda stos.. 

Skidam i update ! Baš samga skinuo juce ,i veruj mi da nije nikakav problem !

Blah...
Ako prosecnom srpskom uceniku kazes da ti objasni sta je pismenost, recice ti da je pismenost da znas da citas, pises, ako je neko "streber" mozda ce ti reci da je pismenost znati da se najjaci pise sa dva "j", da se ne moze pise odvojeno, ili da je pravilnije reci "Po mom misljenju", nego "po meni", a mnogi to ne znaju.
Ako isto pitanje postavis uceniku sa Islanda ili Norveske, recice ti izmedju ostalog da je pismenost da umes pravilno da popunis uplatnicu, ili da na pretrazivacu potrazis ono sto te zanima, mozda cak da napises ispravno CV. E vidite, to se kod nas ne uci, i to je ogroman sistematski propust.

U II razredu gimnazije jos uvek cita Ana Karenjina, i bar 95 % moje generacije je smatralo da je to toliko dosadno, neshvatljivo, i da ne vide nikakvu poentu, a da ne govorim o danasnjim generacijama.
Literature treba da bude pitka, zanimljiva, naravno da treba ubaciti i nekog Ruskog klasika recimo, ali treba uzeti u obzir mentalne intelektualne kapacitete dece, i rukovoditi se nekim opstim nacelima strucnog rada sa decom pre nego sto im se servira knjiga od 2000 stranica, koju malo ko iz prvog citanja moze da razume.

Onda, Biologija za osmi razred...znaci nisam mogao da verujem. Treba da znas naziv svakog misica u telu, autonomni centralni i periferni nervni sistem nije objasnjen nista manje nego u literaturi iz koje radimo na faksu, pa onda ceo sistem organa za varenje, razmenu gasova, pa gradja bubrega, zdrela, jednjaka, jetre itd itd...
Ja sam prvi za to da se znaju neke stvari iz opste kulture, pa i kad je medicina u pitanju; koliko covek ima kostiju, koja je kost najduza, kako je gradjeno srce, kako se pravi beba, ali ono sto deca od 15 godina rade danas na casovima toliko spada pod uze strucne medicinske lekcije, da ne znam kako uopste uspevaju ista da zapamte.

Meni je geografija uvek bila zanimljiva, i nismo ucili mnogo manje u odnosu na danasnje gradivo, ali ne mogu da se ne zapitam cemu iscrpna analiza svake zemlje u Africi, njene privrede, demografije, prirodnih bogatstava, politickog uredjenja, uvoznih i izvoznih proizvoda??
Cemu sve to, kada je mala verovatnoca da ce neko ko nabuba svih 4-5 stranica za peticu sutra uspeti da se orijentise na mapi sveta, i pokaze npr. tu istu zemlju.
Znam klince tog god. za koje sumnjam da su u stanju da nadju Rusiju na mapi. Hej, Rusiju!

I onda postavljam pitanje, kada ta deca zavrse tu skolu, pa ih u srednjoj saceka jos gradiva, koje se uglavnom samo ponavlja uz neke dodatke, cak je obimnije, i kada izadju na trziste rada, sta ce da se desi? Koji iole normalan poslodavac ce imati potrebu da zaposljava nekog tog profila, bez obzira na njegov formalni nivo obrazovanja?
Da vidim..hm..mozda neko nadje mesto na salteru, ili na parkingu, u najboljem slucaju ako ima dobre noge kao sekretarica nekog novokomponovanog "biznismena", ali je mnogo jadno ako se veliki broj te dece zadovoljni prosecnim poslovima, i ne uspe da napravi nesto od svog zivota.

Nesto bi definitivno trebalo uraditi, velika je sramota da je Srbija u istom rangu sa Azerbejdzanom, a iznedrili smo toliko umova, problem je sto sad drzava ima prioritet na nekim drugim pitanjima, gotovo gori pod nogama, i dok se to ne resi mislim da se nece raditi nista bitnije po ovom pitanju.
Strajkuju profesori, a mene cudi kako ne strajkuju i ucenici, u gorem su polozaju 
Nekako mi se cini da proslih par Ministara i njihovih pomocnika nisu uradili nista radikalno na reformi obrazovanja. Vuksanovic je imao krizu, uhapsen mu je pomocnik, otkrivena prevara na Pravnom faksu u Kragujevcu, Loncar se gotovo uopste ne mesa u svoj posao ( na TV Nis je pred pocetak mandata davao neki intervju, i voditelj ga je pitao " Ministre, mnogi kazu da vi necete moci da obavljate svoj posao, pre ste se bavili Kosovskim pitanjima, i niste imali nikakve veze sa obrazovanjem", a on se samo nasmejao  ), a gotovo mesec dana 95 % svih skola radi skraceno.
Nekako mi se ono vreme kad sam ja bio klinac, a ministar prosvete Gasa Knezevic sada cini mnogo boljim.

Moj brat je ove godine upisivao srednju skolu...
Frka i panika... Ispravljanje ocena... bubanje matematike i srpskog....
Zasto?
Zato sto je npr. iz hemije za dve godine promenio 6 nastavnika, a nastavnici iz matematike i srpskog nisu hteli da im drze pripremnu nastavu jer to nije potrebno... znaju oni to sami... 
U svakom slucaju... klinac je za 4 meseca sa mojom majkom presao 2 godine predavanja iz hemije, a kada je imao prvi test u srednjoj, bio je najbolji... oni koji su te dve godine imali regularna predavanja... nisu znali o cemu se tu uopste radi... 

   Osam godina pokušavam da objasnim :prvo učiteljici mog starijeg sina , a sada i nastavnicima  da mi nauče dete da pronađe podatke u knjigama i na internetu a ne da ga teraju da buba . Tražim od njih da mi nauče  dete da živi i da se snalazi u sredini , a oni svaki dan domaći koji mu je oduzimao slobodno vreme  za:hobije, igru i sport .
   Ludim  više ne znam šta da radim upropastili su mi dete , ljudi to nije stolica pogrešio stolar , baci napravi novu. Moje dete što je najgore zamrzeo je učenje , a za divno čudo voli da čita klasiku . Piše divne sastave ali gramatički netačno 

   Ma ne znam šta više da pišem , ubiću nekoga