Наши ђаци поново „пали” на ПИСА тесту :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Naša deca nisu naučena da primene znanje
Naše škole uče đake da bubaju
Autor: | 09.12.2007 - 06:00

Nacionalni prosvetni savet, Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i ministri prosvete iz prethodnog saziva - ubrajaju se među krivce za to što srpski osnovci ne umeju u svakodnevnom životu da upotrebe ono što su naučili u školi.

- Država nije jasno definisala standarde - šta je to što bi đaci trebalo da znaju u prvom, trećem, osmom razredu. Ako nemate to, onda ne pravite nastavne programe s idejom da đaci nešto nauče, nego više da sadržaj treba da bude obrađen na času pa ko nauči nauči. Loši rezultati, pogotovu iz dela koji se tiče razumevanja teksta (skoro svaki četvrti učenik ne razume ono što je pročitao) pokazuju da naše obrazovanje nije usmereno da osposobi decu da upotrebe znanje koje su stekli u školi. To znači da bi pre svega trebalo prekontrolisati nastavne planove i programe i metode rada nastavnika da se vidi u kojoj meri programi i nastavnici podržavaju puku reprodukciju gradiva - tvrdi Marina Vukasović iz Centra za obrazovne politike.
Želimir Popov, profesor Filozofskog fakulteta i bivši pomoćnik ministra prosvete, kaže da najveći deo krivice za "neupotrebljivo znanje" naših učenika snose institucije koje kroje obrazovnu politiku države - Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, koji pravi nastavne planove i programe, i Nacionalni prosvetni savet, koji ih odobrava.
- Oni ih nazivaju novim programima, a to su zapravo sve stari programi koji samo "zakucavaju" sistem koji je bio od devedesetih naovamo. Novi programi ne podržavaju novi koncept pismenosti, ne pripremaju učenike na rešavanje problema s kojima se susreću, već ih samo uče da reprodukuju znanje. Najbolji dokaz da naša škola podržava bubanje gradiva jeste prijemni ispit za srednje škole. Maturanti napamet uče zadatke iz zbirki jer će se neki od njih naći na prijemnom - kaže Popov.
Nažalost, sedam godina nakon što je u Srbiji startovala reforma obrazovanja došli smo u situaciju da stručna javnost, profesori univerziteta, srednjih škola, članovi kancelarije pokrajinskog ombudsmana i brojne nevladine i studentske organizacije zahtevaju reformu reforme. A imali smo istu početnu poziciju kao i Slovenija, čiji su đaci zauzeli 12. mesto na Pisa testiranju i s kojom smo do juče delili obrazovni sistem.
- Slovenija je zasluženo na tako visokoj poziciji jer je u reformu krenula još 1992. godine. Tada su počeli da pripremaju i usvajaju sistemske zakone, a nakon toga su počeli ozbiljnu reformu koju su sproveli u kontinuitetu - kaže Popov.
Slovenci su 2000. godine uveli nove nastavne planove i programe, devetogodišnje obrazovanje, osnovnu školu podelili na tri ciklusa, ukinuli prijemni i uveli nacionalnu proveru znanja. Nastavnicima su uveli obavezu da se konstantno usavršavaju.
- A mi smo to ukinuli Izmenama zakona o osnovama sistema obrazovanja, odnosno dolaskom Ljiljane Čolić za ministra - kaže Martina Vukasović iz Centra za obrazovne politike. J. Subotić

Za (ne)uspeh zaslužni i nastavnici
Rezultati Pisa testa (testiranja upotrebnog znanja učenika koje je 2006. sproveo OECD među više od 400.000 srednjoškolaca u 57 zemalja) pokazuju i da postoje razlike između škola i unutar škola. To nam govori da je za rezultat zaslužan i svaki nastavnik, odnosno sistem njegovog rada s decom. Znači da za neka poboljšanja nisu potrebne sistemske promene, već da nastavnici, na primer, promene sistem ocenjivanja ili predavanja, da đake motivišu da nauče da primenjuju znanje u praksi - precizira Martina Vukasović.

Izvor: Blic