Од 57 земаља Србија заузела 41. место. – Знање стечено у нашим школама не задовољава ни просечне критеријуме овог међународног тестирања
Наша деца имају енциклопедијско
и нефункционално знање


Прелиминарни резултати Програма за међународно тестирање ученика (Programme for International Student Assessment) образовног постигнућа наших петнаестогодишњака, које је на јучерашњој конференцији за новинаре изнео Бранислав Павловић, председник Синдиката образовања Србије, а који сведоче да су наши ђаци у конкуренцији 57 земаља света заузели 41. место, по свему судећи, поново ће непријатно изненадити домаћу јавност.
Иако су ови резултати за нијансу бољи од претходног ПИСА тестирања, на коме су ученици из Србије, према показаном знању из математике, природних наука и разумевању прочитаног текста заузели последње место у Европи (док су на светском нивоу лошије резултате од наших ђака имали само Турска и неколико прекоокеанских, афричких и далекоисточних земаља), прелиминарни резултати показују да знање које се стиче у нашим школама не задовољава чак ни просечне критеријуме овог међународног тестирања.

ПИСА тестирање представља највеће и најбитније међународно испитивање ученичких постигнућа у доменима читалачке, математичке и научне писмености, а образовни експерти објашњавају да ПИСА тест не испитује у којој мери су деца овладала наставним планом и програмом, већ показује да ли су она овладала знањима која им помажу да се сналазе у животу и да ли су савладали тзв. научну писменост.

„Научна писменост је у оквиру ПИСА пројекта дефинисана као способност да користимо научно знање, идентификујемо научно релевантна питања и изводимо закључке засноване на научним резултатима, а све у циљу разумевања света у коме живимо”, објашњавају домаћи стручњаци који су учествовали у састављању питања ПИСА теста и који не желе да оцењују овогодишње резултате овог теста пре званичног коментара Министарства просвете.

Они, ипак, додају да резултати овог тестирања не представљају изненађење, јер свако истраживање о ефектима основног школовања потврђује да наша деца имају енциклопедијско и нефункционално знање и да смо из године у годину „стабилно лоши”. Наиме, прво истраживање о ефектима основног школовања, које је урадио Институт за психологију 1989. године и које је 2003. године поновљено за потребе Уницефове студије, показало је да је наш образовни систем неефикасан и да наши ученици имају репродуктивно и нефункционално знање. Са таквим знањем из основне школе ђаци настављају средњошколско образовање, што за последицу има продуковање некомпетентног стручног кадра, оцењују експерти. У том временском интермецу десио се рат и распад земље, али се образовни систем није урушио, већ је остао доследно лош, оцењују образовни експерти, користећи синтагму о „самоодрживости неефикасног система”. Из њихове визуре, резултати ПИСА тестирања не представљају „образовни инцидент”, већ хронично стање које траје дуже од двадесет година.

У ишчекивању званичних информација и ставова, треба се подсетити да је ово међународно тестирање школског знања петнаестодишњака први пут организовано 2000. године. Србија није учествовала у првој провери знања, а Словенци, Хрвати и Македонци нису партиципирали у другом истраживању, тако да резултати ПИСА теста неће задовољити радозналост оних који желе да знају где смо ми у поређењу са комшијама. Тачније речено, тек ће наредно ПИСА тестирање донети одговор на питање како изгледа надметање у знању словеначких, хрватских, црногорских, српских и македонских ђака.

Резултати последњег ПИСА теста сведоче да су најбољи математичари на свету – средњошколци из Хонгконга, на другом месту су Финци, на трећем Холанђани, па онда Лихтенштајнци, Јапанци, Канађани и Белгијанци... У првих десет пласирало се пет европских држава, а наши школарци су се нашли на незавидном 34. месту на лествици знања, са 436,87 поена, а овај резултат се најбоље може разумети у оквиру чињенице да је просек ОЕЦД-а фиксиран на 500 бодова. У разумевању прочитаног текста пласирани смо на 36. месту, а у природним наукама смо на 37. месту. Стандардно најбољи у свакој области били су Финци, Јапанци и ђаци из Кореје и Хонгконга.

Питања која се постављају у ПИСА тесту увек се узимају из „корпуса знања” које би ђаци требало да стекну током обавезног школовања, а широм света овим тестовима се „мери” знање петнаестогодишњака. Последње тестирање показало је да су наша деца најгоре прошла на тесту разумевања текста, али и да су се врло лоше сналазила на тесту знања из математике и природних наука. Тезу да ПИСА тест не испитује енциклипедијско, већ функционално знање, образовни експерти илуструју тврдњом да међу питањима на ПИСА тесту никада нећете пронаћи таблицу множења, али ће се од вас тражити одговор на питање – колико ћете новца у локалној валути добити када размените новац ваше земље.

Типичан пример питања са ПИСА теста јесте разумевање садржаја рецепта лека. Прецизније речено, на ПИСА тесту неће се наћи питање – чему служи тај лек, већ питање: ко сме да узима тај лек, да ли неко ко је млађи од десет година сме да узима тај лек, шта треба да се ради у случају да тај лек доведе до повишења температуре... Такође, у репертоару ПИСА питања неће се наћи директно питање – које године и ког датума откривена Америка, већ ће оно бити преформулисано у питање – да ли је то било пре или после пада Римског царства, пре или после Француске буржоаске револуције... Другим речима, од ученика се очекује да пронађе информације и да повеже различите делове текста, односно наученог градива.

Неке од бивших југословенских и бивших комунистичких земаља које су у првом ПИСА истраживању лоше прошли, као што је то случај са Пољском, већ у следећем тестирању постигле су знатно боље резултате, а велики број земаља који учествује у овом међународном истраживању прати квалитет свог образовања преко ПИСА индикатора.

Катарина Ђорђевић
[објављено: Politika 04.12.2007.]

---

"mi imamo najbolje skolstvo na svetu"

OECD: Srbija znatno zaostaje u obrazovanju
Autor: Beta | 04.12.2007 - 08:37

Finski učenici zauzeli su prvo mesto u studiji o obrazovanju PISA, koju je među više od 400.000 srednjoškolaca u 57 zemalja sprovela Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) sa ciljem da ustanovi efikanost obrazovnih sistema u svetu. Srbija se našla na 41. mestu, odnosno u delu tabele koji, kako se navodi, "statistički znatno zaostaje za prosekom OECD".

Prema prelimiranim podacima studije, koju OECD sprovodi svake tri godine i koja je obuhvatila zemlje koje objedinjuju gotovo 90 odsto svetskog društvenog proizvoda, odmah za Finskom slede Hongkong i Kanada, dok je Srbija rangirana na 41. mestu, u delu tabele koji, kako se navodi, "statistički znatno zaostaje za prosekom OECD". U poređenju sa Finskom, koja je prikupila 563 poena, Srbija je rangirana sa 436 poena.
 U gornjem delu tabele nalaze se još i Kineski Tajpej (Tajvan), Estonija, Japan, Novi Zeland i Australija.

Od republika bivše Jugoslavije, Slovenija je na tabeli 12, Hrvatska 26, a Crna Gora je na 48 mestu sa 412 poena.
Poređenja radi, SAD se nalaze na 29 mestu, Rusija na 35, a Italija na 36 mestu, dok nove članice EU Bugarska i Rumunija zauzimaju 42 i 47 mesto.

Najnovije istraživanje PISA za 2006. godinu, čija će kompletna verzija biti objavljena 4. decembra, bilo je fokusirano na poznavanje nauke i na sposobnost srednjoškolaca, petnaestogodišnjaka da svoje znanje primene u prepoznavanju i rešavanju problema u svakodnevnom životu, saopštio je OECD.

Prethodna istraživanja u okviru programa PISA, 2000. i 2003. godine odnosila su se na sposobnost čitanja, odnosno poznavanje matematike, pa se zbog razlike u prirodi testova ne mogu izvoditi valjana poređenja sa najnovijim istraživanjem, naveo je OECD.

Kometarišući rezultate testa PISA, generalni sekretar OECD Anhel Gurija izjavio je da je to oruđe koje pomaže vladama u donošenju odluka u vezi sa obrazovnom politikom.
"U današnjoj kompetitivnoj globalnoj ekonomiji, kvalitetno obrazovanje je jedno od najvrednijih dobara koje društvo i pojedinac mogu da poseduju", rekao je Gurija.

U tom svetlu, dodao je generalni sekretar, "PISA je mnogo više od pukog rangiranja. Reč je o tome u kojoj meri obrazovni sistemi pripremaju mlade ljude za sutrašnjicu. Prvo i najvažnije, ona ukazuje zemljama gde leže njihova snaga i njihove slabosti".

Test PISA, OECD sprovodi svake tri godine u zemljama članicama i zemljama partnerima medju petnaestogodišnjim učenicima srednjih škola.
U 2006. godin sveobuhvatni dvočasovni test bio je usredsređen na nauku, ali je obuhvatio i veštinu čitanja, matematiku, a poslužio je i za prikupljanje podataka o samim učenicima, porodičnim i institucionalnim činiocima koji mogu pojasne razlike u rezultatima, navodi se u saopštenju OECD.

Učenici iz Srbije nalazili su se pri dnu tabele i u istraživanju PISA iz 2003. godine, koje je tada obuhvatilo 41 zemlju. Oni su te godine, kada je Srbija prvi put učestvovala u projektu PISA, bili rangirani od 33 do 37 mesta.

Izvor: Blic

Bitno je da moj sestric uci o "nervnom sistemu clankastih glista" 

Naravno da imaju nefunkcionalno i enciklopedijsko znanje kad im se u skolama takav sadrzaj servira. Vecina dece pod ucenjem podrazumeva memorisanje informacija koje im koristi samo dok ne odgovaraju, odmah potom i to se zaboravlja. Nisu u stanju da razmisljaju svojom glavom i da donose sami zakljucke kad su optereceni tolikom gomilom glupih podataka,tipa nervni sistem clankastih glista i slicno, kako rece neko gore.

Iz geografije , na primer,slucajno sam pogledala udzbenik za osnovnu skolu, uce koliko koji grad u Vojvodini ima stanovnika i metara kvadratnih povrsine i razne druge nebuloze, a da pitate nekog koja je najveca planina u Vojvodini, znaci ono sto je bitno, ne bi znali da kazu. Gube se u gomili nepotrebnih stvari i ne uspevaju od svega toga da nauce ono sto je stvarno bitno i sto ce im realno koristiti ili uci u sastav njihove licne kulture. Radim u skoli, i pricam iz iskustva...

al zato rasturamo kvizove opste kulture... strasno je to ali vidite kakva drzava i narod tj omladina mora biti "obucena" da ne mislli glavom...

Bravo za ovaj forum ovo je katastrofa kod našeg školstva treba podhitno pokrenuti nešto da se program školovanja menja

ma promenice se ... ja posle 6 godina hemije na fakultetu sam prvi put video neka jedinjenja al ljdu video... epruvetu nisam drzao u ruci do pre 6 nedelja... i to je skola, sto je najtuznije sve je gore i gore... zamislite eksperiment na ozbiljnoj ustanovi... zamislite da ovde uspemo ovo, pa onda da ovo radi onda bi ocitali na ovom polupanom staklenom brojacu... to nam je drug Tito ostavio a rezervni delovi se na prave zadnjih 30 godina rece covek kroz zajebanciju a place mu se a mi ko teled zamisljamo da mecemo nesto u to sto ne radi 
Muzicko, Likovno, Fizika, Hemija koji ce to kurac svima nama... lepo usmereno obrazovanje.. pa brale ako znas hemiju i biologiju da ne procitas ni pesmicu od mike antica sve ti je oprosteno al brate da nesto bar znas zglavno...
oni nas poklase prvo do 8mog, pa onda izborom prepametne i predobre gimnazije, tvrdim najvece djubre od skole, jer zavisi od slucaja do slucaja, ja tvrdim da poznajem klasiku bolje od nekog sa akademije muzicke.. ali takodje znam da matematiku zna bolje od mene neko iz 6 razreda koji nesto uci i kome predaje mentalno stabilna osoba...

Pa nije ni cudo kakvo nam je obrazovanje u globalu!Kad nam djaci uce koliko ima crnaca u Africi,Indijanaca u Americi....Nije ni cudo sto steceno znaje ne znaju da iskoriste na pravi nacin!