Stefan Nemanjić Prvovenčani
(oko 1165-1227)

Molitva Svetom Simeonu

Ne zaboravi mene,
ubogoga tvojega!
Ne zaboravi mene,
koji ležim u bezakonjima!
Ne zaboravi mene,
koji se valjam u blatu slasnom,
nego pruži presvetu svoju desnicu
kojom me i blagoslovi
u varljivom životu ovom
i rukovodeći nauči
da idem stopama tvojim,
ako i nedostojna,
ako i nekorisna,
ako i nepotrebna!

Domentijan
(oko 1210-posle 1264)

Inoplemenik zvani glad

Kada tako inoplemenici dođoše,
otačastvo svetog, uistinu,
u pustoš pretvoriše
i sa svih strana sabrano prepodobnim
na razgrabljene predadoše -
jedni od oružja padoše,
drugi u ropstvo otidoše,
neki sve imanje pogubiše
i u siromaštvu telesnom se predadoše.

I kada se Božjom pomoću
vremenom ovi istrebiše
i kada prominuše,
posle njih dođe drugi inoplemenik,
zvani glad, gori od promuklih,
i satvori drugi svoj plen veći od prvog,
nikako ne voleći rod naš -
bez strele streljajući,
bez koplja bodući,
bez mača sekući,
bez palice ubijajući
i prosto reći bez nogu goneći,
bez ruku hvatajući,
bez noža koljući,
bez ikakvog oružja hodeći
i tolika tela polažući mrtva...

I tako zbog grehova naših
sva zemlja naša puna bejaše mrtvaca
i dvori puni i kuće pune
i putevi puni i raspuća puna.

Zbog grehova naših
ni grobari ih ne mogahu pokopati,
samo ih u žitne rupe jedva smeštahu.

Reč o Svetlosti

Pohitajte, braćo,
i s ljubavlju sačuvajte zapovesti moje
da rajskih radosti istiniti naslednici budemo
i dostojni slave nebesne svetlosti
koju nam dolikuje u Gospoda moliti.

Ne one svetlosti što na istoku ishodi
i na zapadu zahodi,
što s vremenom okončava
i što se nailaskom noći odeljuje,
koju zajedno sa životinjama vidimo

No molimo svetlosti
koju videti možemo s jednim anđelima,
kojoj ni početak ne počinje
ni kraj ne iščezava.

Teodosije
(sredina XIII v. - početak XIV v.)

Slovo utehe sv. Save upućeno Stefanu Nemanji

Ne tuguj mi gospodaru i oče:
ja sam tvoj post
i stajanje i klanjanje.

Ja sam tvoje podvizanje,
što je i po duši trud,
na meni je greh tvoj ako ga ima

Ja za te odgovaram,
pošto si me poslušao,
od mene dušu tvoju Gospod neka ište.

Siluan
(XIV vek)

Slavi otbegnuv, slavu obrete, Savo

Slavi otbegnuv, slavu obrete, Savo
Tamo otjudu slava javi se rodu.

Roda svetlost veri svetlost prezre,
Tem že rodu svetilo javi se vsemu.

Uma visota sana visotu svrže,
Tem ubo uma više dobrotu stiže.

Slovo slavi Save splete Siluan.

Arhiepiskop Danilo
(oko 1270-1337)

Molitva pred tvrdima Sunca

A šta ću ja jadna učiniti?
Gde ću sakriti množinu svojih grehova?
Stazu spasenja ne nalazim nigde.

No ti caru vekova, besmrtni Gospode,
koji hoćeš da se svi spasu,
daruj i meni nedostojnoj način
da se pre smrti tebi pokajem.

Meni je dovoljno
ako i dva dana budem robinja
tebi Vladici mome Hristu,
i duh svoj predam,
a da ne budem robinja
besovima i grehu.

Jer evo sunce izlazi na tvrdi svoje,
hoteći osvetliti svu vaseljenu,
a ja grešna ne čekam
da te vidim gde zalaziš,
jer bolje bi bilo
da se nisam ni rodila.

Svako disanje i svako stvorenje
slavi te, Gospode,
a ja jedina zaboravih
da slavim tvoje ime.
Šta da činim?

Molitva pred anđelima ljutim

Šta da činim ja grešna, puna stida?
Jer pokri sramota lice moje
i tesno mi je odasvud.

Jaoj meni
odakle ću početi oplakivati
svoja ljuta bezakonja,
koja se ne mogu lako ispovediti?

Zbog čega prvo da zaplačem?
Zbog čega da zastenjem
i zbog čega da zaridam?
Zbog množine grehova
ili zbog odlučenja od Boga?

Pomisli, dušo, šta će te sresti
posle izlaska tvoga od tela!
Evo ti se spremaju razne muke,
anđeli ljuti i nemilosrdni
hoće da te uhvate.

Molitva u malovremenoj krasoti

Dušo okajana,
o dušo greholjubiva,
evo se svrši život tvoj u ovom veku
i poći ćeš u drugi svet
i među druge ljude.

Jer evo ostavljaš malovremenu krasotu,
gde si čekala da se na vekove nahraniš
sladosno živeći.

Jer evo pristupiše i poslanici
i rekoše:
Zovu te, ustaj i ne kasni.

Danilov učenik
(kraj XIII v.- posle 1337)

Plač bugarskih vojnika za Carem Mihailom

O ljubimi i slatki naš gospodine,
krepki caru,
tako li pogibe,
i sada ležiš ne imajući nikakve potrebe
od slave tvoga carstva?

Gde je sada tvoj zlatni presto?
Gde slava tvoga bogatstva?
Gde dragoceni biseri tvoji
i drago kamenje i razne zlatne haljine?
Gde su tvoje misli?

Ustani i vidi našu veliku skrb i tugu,
koja nam se danas dogodila.
Evo lišeni slave svoje
i u velikom poniženju
stojimo vođeni silom, kuda i nećemo.

Jefimija Mrnjavčević
oko 1349 - posle 1404

Molitva knezu Lazaru

Dođi na pomoć našu, gde da si.
Na moja mala prinošenja pogledaj
i u mnogo ubroj ovo,
jer ne po zasluzi tebi pohvalu prinesoh,
no po sili maloga mi razuma.
Zato i male nagrade očekujem.

No nisi tako ti,
o mili moj gospodine i sveti mučeniče,
malopodatljiv bio
u propadljivom i malovečnom,
koliko više u neprolaznom i velikom,
što si primo od Boga.

jer telesno tuđu mene
među tuđim ishranio si izobilno,
A sada dvostruko molim:
da me ishraniš
i da utišaš buru ljutu
duše i tela moga.