9
Ne ispravil ti jesam, Gospodi,
pokajanija i ispovedanija na zemlji sej,
va vse dni života mojego,
ne ispravil ti jesam, Gospodi,
va belceh krštenija
a v črnorizceh obeta mnišskago žitija
i velikago svetago obraza skitničeskago,
i ne ispravil jesam, Gospodi,
otcem svojim duhovnim va pokajaniji
i va ispovedaniji i va opitemijah,
i ne ispravil jesam, Gospodi,
posta, poklonov molitvi
i vsakija ne stvoril jesam opitemiji
i vsegda stvoril jesam delo Božije
s nebreženijem.

10
Gospodi, sija vse sgreših,
sija vse ispoveduju,
sih vse kaju se,
sih vseh prosti me.

Gospodi,
prosti me, Gospodi,
prosti me,
jeliko pomnju, Gospodi, sgreših,
prosti me.

Gospodi,
pomiluj me nedostojnago,
očisti me, spasi me grešnago,
okajanago, skvrnago,
nečistago, nedostojnago
i bezakonago, bezumnago,
nerazumnago, neistovnago,
zlonravnago, zlokozananago,
zloobraznago, zlopomnimago,
zlopitljivato, zlosrdago,
zlodejivago,
ljubodejivago,
neključimago, nepostavnago,
svraštenago, razvraštenago,
osuždenago, padšago,
slabago, unilago,
lenjivago, netrpeljivago,
sonljivago,
neposlušljivago, nebržljivago,
nečistivago, nepokorljivago,
lastljivago, roptivago,
strpotljivago, gnevljivago,
gordeljivago, zavistljivago
lukavago, bestudnago,
bezrodnago, besčinago,
licemernago, jarosnago,
strastnago, naprasnago,
pomračenago, otemnjenago,
okajanago i ožestočalago,
nečuvstnago, nečlovečnago,
nepotrebnago,
vrednoumnago, sujeumnago,
sujetnago, surovago,
sverepago rugatelja,
dosaditelja postidnago,
mrzkago, skarednago,
gnusnago, grubago,
glupago, gluhago,
hudago, bednago,
nemoštnago, smertnago,
tlenago raba svojego
vredoljubca, bljudoljubca,
pltoljubca, smeholjubca,
slavoljubca, slastoljubca,
pohotljubca.

11
Uvi mne,
kako hoštu ot vraga izbiti
greholjubiv si!

Gospodi, sgreših, prosti me,
primi me, Gospodi, kajuštago se
i pomiluj me, Bože,
milostiv budi mne grešnomu
i pomiluj me, Bože,
očisti me grešnago i pomiluj me,
sazdavi me i pomiluj me,
besčisla sgreših, Gospodi, prosti me.

Ispovedaju ti se, Gospodi,
Bože nebesi i zemlji.

Vse jaže sut tajnaja srdca mojego
jeliko otrečno svetimi knjigami
i jeliko otrečno va svetom kršteniji
i jeliko va postriganiji obeta mnišskago -
a togo vsego jesam neispravil,
a v tom jesam va vsem slagal i prestupil.

12
Jeliko sgreših -
pače čisla peska morskago,
prosti me, Gospodi.

Jeliko ti sgreših
va vse dni života mojego
i jeliko va ninješni dan
i va siju nošt i va si čas.

I vsegda bez čisla sgreših
dušeju i telom,
snom i lenostiju,
omračenijem besovskim,
va pomisleh nečistih
i va zabitiji uma.

Sgreših srcem i vsemi čuvsti,
sluhom, vidom, slovom i delom
i pomišljenijem, voljeju i nevoljeju.

Nest bo togo greha jegože ne stvorih,
no o vse kaju se,
prosti me, Gospodi, i blagoslovi.

Monah iz Ravanice
(sredina XIV v. - posle 1398)

Oplakivanje porobljenog otačastva

Bože, dođoše neznabošci
u dostojanje tvoje.
I ne samo što oskrvnuše svete crkve,
no ognja delo tvorahu od njih.
I položiše truplje slugu tvojih
za hranu pticama nebesnim,
tela prepodobnih tvojih
zverima zemljinim.

Ne oko Jerusalima samo,
no po svoj zemlji ovoj.
I bi da se vidi plač
i ridanje ne manje od prvog.
Jer ove klahu, a one
koji ostadoše živi
odvođahu u svoju zemlju.

I ne na reci vavilonskoj,
kao što oni tada, seđasmo,
no na onom u koga sve reke,
male i velike, utiču.
Razdvajani bismo
i rasprodavani u svu zemlju tih.
I mati zbog čeda plakaše,
i otac gorko ridaše,
i brat brata obuhvativši
suze ljute prolivaše,
i sestre braću, i braća sestre,
gledajući gde drugoga drugde odvode,
ruke oko vrata jedan drugom spletoše,
žalosno kričahu.

O zemljo, rastvori se,
žive primi sve nas!

I drugi kud drugde odvođen
natrag gledaše,
sve dok očima koje ga gledaju
nevidljiv bivaše

Plač za knezom Lazarom

Gde slatka njegovih očiju tihost?
Gde sveti na usnama osmejak?
Gde ljubazna desnica,
koja svima obilno pruža?

Avaj, iznenadne promene!
Kako pocrne lepota!
Kako se pokrade skrovište!
Kako odjednom otkinut bi cvet!

Vaistinu sasuši se biljka
i cvet otpade,
oslabi istočnik,
sasuši se reka,
zatim u krv
pretvori se voda.

Nepoznati iz Ravanice
(sredina XIV v. - posle 1404)

Pohvala knezu Lazaru

Danas sunce svoje zrake prostire
i ozarava svega sveta krajeve.
Danas zaduhaše vetri od zapada na istok
propovedajući tvojih čudesa silu.

Jer evo iziđe od zapada na istok
reč tvoja, o novi mučeniče Lazare!

Blaženi smo mi danas
više od svake vidljive i nevidljive tvari.
Blaženi, uistinu, i preblaženi,
i po dostojanju.
Blaženi, blaženih si zemlju nasledio.

Danas mučenici,
lik sastavivši za slavni pomen tvoj,
blaženi onaj glas Vladici svih,
s tobom pevaju, psalmski prizivajući:
prođosmo kroz oganj i vodu,
i izveo si nas u pokoj.

Plač za knezom Lazarom

Ko je ovaj
Govorite u uši moje.

Da li je ovaj koga pre željah,
moj ukras,
mojoj deci rasejanoj sabranje?

Da li je ovaj koga iz zavisti
htedoše neprijatelji srušiti
i svetlost moga vida
kao tamnicom mračnim tamnicama držati,
i ne mogoše?

Da li je ovaj udovstvu mojemu ženik?

Molitva knezu Lazaru

Dođi, o ženiče, dođi,
i podaj onima koji mi čine zla
po delima njihovim,
jer ne razumeše tvoj dolazak
na pomoć moju.

Primi oružje
i ustani i ne zakasni.
Zabi strele izoštrene
u srca njihova,
koje za mene izoštriše,
bezakoni.

Ne trpim k tomu bremena onih na me.
Kolikim žrtvama mrskim oskrvnuše me.
Dođi, osveti me krvlju svojom.
Priđi, padanju mome potporo.
Saberi mi čeda rastočena,
koja zavišću vrazi od mene otrgnuše.
Saberi ih u ogradu moju,
pasi čeda moja,
da ne jede vuk od stada moga,
da ne rastera ih zavišću svojom,
kao pre, kada ne bi s njima.

Da ne zadrema oko tvoje.
Da ne oslabe noge tvoje.

Pasi mi stado, koje ti uručih.
Prognaj od njih bezakone varvare.
Da ne prestaneš da se boriš s njima
za mene i stado moje!

Grigorije Camblak
(oko 1364 - 1419/20)

Vraćanje vida Stefanu Dečanskom ili čudo Sv. Nikole

Imaš li u pameti
što ti ranije rekoh kad se javih?

Rekoh ti - ne tuguj,
jer u mojoj su ruci tvoje zenice
i ove ti pokazah.

Što ti tada rekoh,
danas sam poslan da ispunim.

Gospod naš Isus Hristos,
koji slepome od rođenja dade vid,
i tvojim očima prvi daruje zrak.