Meskalin



Jedna od najpoznatijih indijanskih ritualnih droga je mali, okruglasti meksički kaktus pejotl, s botaničkim imenom Lophophora williamsii. Djelovanje mu je poznato više od 3000 godina. Domovina pejotla je aridno područje oko rijeke Rio Grande u sjeveroistočnom Meksiku i Teksasu. Najstariji poznati zapisi o pejotlu potječu od Francisca Hernandeza, liječnika španjolskog kralja Filipa II, koji u svojem djelu "De historia plantarum novae Hispaniae" (1651) između ostalog navodi:"Oni koji ga jedu mogu predvidjeti događaje ili otkriti onoga tko im ukrade neki alat ili bilo što drugo". Nekoliko godina kasnije, španjolski franjevac Bernardino de Sahagún izvještavao je o tom kaktusu: "Tko jede pejotl, gleda vizije, zastrašujuće i smiješne. Takvo otrovanje traje dva ili tri dana, zatim prestaje. Indijancima pejotl daje hrabrost da se bore i da ne osjećaju ni straha, ni gladi, ni žeđi. Oni smatraju da ih pejotl štiti od svake opasnosti". Inkvizicija je 1620. žigosala upotrebu pejotla. Međutim, španjolskim osvajačima nije pošlo za rukom da u Meksiku sasvim istrijebe taj kult, iako su to nastojali učiniti svim sredstvima. Prekršitelje su bičevali, čak ubijali. Španjolce je posebno smetalo što su domoroci osušeni pejotl uzimali gotovo na isti način kao što se uzimaju hostije kod katoličke pričesti. Jedan katolički priručnik, objavljen u meksiku 1760. godine, izjednačuje jedenje pejotla s ljudožderstvom. Poslije 1880. kult pejotla prešao je Rio Grande i počeo se iz Meksika (pleme Tarahumara) širiti na indijanska plemena Kiowa i Komanchi u Sjedinjenim Američkim Državama. Ta su plemena ubrzo izgradila posebni ceremonijal, miješajući kršćanske elemente s poganskim. Pripadnici kulta legalno su se organizirali kao Domorodačka američka crkva 1914., koja devedesetih godina 20. stoljeća imaju oko 250.000 vjernika, pretežno među Indijancima Sjedinjenih Država i Kanade.

Za kult pejotla nadzemni dio kaktusa u cvatu reže se u tanke kriške, koje se osuše na suncu. Osušene kriške kemijski su stabilne i dužim stajanjem ne gube djelovanje. Za vrijeme strogo određenog rituala svaki se osušeni komad najprije navlaži slinom, dlanovima oblikuje u kuglicu i nakon toga proguta bez žvakanja (pejotl je naime izvanredno gorak). Kiowa Indijanci, sjedeći oko vatre u takvim prilikama progutaju oko 12 takvih kuglica. Kroz godine kult pejotla sve se više približavao kršćanstvu, međutim, umjesto "krvi i tijela Isusovog", pejotisti kao sakrament uzimaju kriške svojeg svetog kaktusa. Taj običaj zbunjuje i iritira kako predstavnike Crkve, tako i antipsihodeličke krugove u SAD, tim više što, unatoč redovitoj intoksikaciji meskalinom, pejotisti ne pokazuju znakove metalnog, fizičkog ni moralnog propadanja. Obredi su im tihi, smireni, u atmosferi sabranosti i kontemplacije. Antropolozi koji su proučavali ovaj kult jedinstveni su u ocjeni da se radi o pravoj religiji, a ne o isprici za drogiranje (što su pokušali lansirati kršćanski misionari). Neka plemena u Meksiku, na čijem teritoriju pejotl ne raste, već stoljećima jednom godišnje hodočaste i do 400 kilometara do mjesta gdje beru sveti kaktus.
Danas je u većini država SAD trgovina pejotlom zabranjena, ali se npr., u rezervatima Indijanaca kriške svetog kaktusa mogu nabaviti za 5-10 centi po komadu. Kaktusu pejotlu danas prijeti istrebljenje, jer se biljka, u sveopćoj želji za psihodeličkim eksperimentiranjem, naveliko brala zajedno s korijenom i tako nemilosrdno uništavala. U posljednje vrijeme neki Indijanci, pejotisti, pokušavaju u Meksiku različitim mjerama zaštititi rast kaktusa.

Fiziološko djelovanje pejotla identično je djelovanju njegovog glavnog alkaloida meskalina, kojeg u osušenom kaktusu ima 4-7%. Meskalin je izoliran iz pejotla još 1896, a po kemijskoj je strukturi 3,4,5-trimetoksifeniletilamin. Prva sinteza meskalina izvedena je 1919.
Na ilegalnom tržištu u SAD većinom se javlja sintetski meskalin, koji nema neugodan okus pejotla, a uzima se u dozi od 0,2 do 0,6 grama. Često se pojavljuje i pomiješan sa PCP.
Među prvima je iscrpna istraživanja o učincima meskalina izvodio na Čikaškom sveučilištu Heinrih Klüver (1926). Ustanovio je da je poslije uzimanja te supstancije nemoguće gledati u bijeli zid, a da se na njemu ne vide blještave i sjajne forme, koje je opisao kao rešetku, tunel, lijevak, rezbariju, filigran, saće, šahovsku ploču, paučinu i spiralu. Prema nekim opisima, kod meskalina su izraženije slušne halucinacije nego kod drugih halucinogenih droga. Poslije otkrića LSD, koji djeluje oko 10 000 puta jače od meskalina, pejotl i meskalin su uvelike izgubili na značenju i popularnosti.

Psilocibin

 

Psilocibin je halucinogen prisutan u velikom broju gljiva poglavito iz skupine Psylocibe. U pojedinim primitivnim kulturama te su gljive uživane u religiozno-mistične svrhe. Najpoznatiji slučaj jest uporaba tih ljiva među Aztecima, prastanovnicima Meksika. Riječ je o gljivi Psylocibe mexicana koju domoroci nazivaju "teonanakatl" što bi značilo "meso bogova". Prema nekim autorima čak su i ljudske žrtve prinošene pod djelovanjem tih gljiva. U velikim dozama one mogu dovesti do želje za samoubojstvom, čime se tumači da su žrtve relativno dobrovoljno sudjelovale u takvim krvavim ceremonijama. Danas je uživanje gljiva iz skupine Psylocibe prisutno u zapadnom svijetu, kao i uživanje drugih halucinogena, no točnih podataka nema. Psilocibin je izuzetno aktivna tvar u čovjeka. Prvi efekti se javljaju već pri dozi od 4 mg. Simptomi nastaju 0,4-2 sata nakon uzimanja, a sastoje se od glavobolje, vrtoglavice, mišićne slabosti, usporenja pulsa i sniženja krvnog tlaka te psihoznih učinaka koji mogu biti ugodni, ali i neugodni. Pojavljuje se euforija ili depresija, oslobađanje od kočenja svake vrste, erotskih osjećaja, halucinacija, poremećaja percepcije vremena i prostora, ali i agresija uključujući agresiju prema samome sebi. Učinak obično traje 6 do 10 sati.

Farmakologija

Heroin





          Heroin je droga sa visokim stepenom rizika od stvaranja zavisnosti. Kao i sve droge, nelegalan je. Proizvodi se od morfijuma, koji se dobija iz semena maka. Prodaje se u vidu belog ili braonkastog praha, oporog, gorkog ukusa. Postoje i crni štapici, cesto nazvani "heroinski gar" ili samo "garež". Ulicni naziv za heroin je i "hors", mada postoji obilje drugih naziva. Heroin se u ulicnoj prodaji cesto meša sa drugim supstancama, kao što su: šecer u prahu, mleko u prahu, štirak i kinin. Medutim, beskrupuloznost i želja za zaradom dilera ovog otrova po sebi, ogleda se i u dodavanju strihnina i drugih jako otrovnih materija. Cistoca heroina je, kod naših dilera, veoma mala. Svako ko sebi ubrizgava heroin dovodi se u opasnost da unese preveliku dozu (overdoz, od eng. "overdose", prevelika kolicina), koja cesto dovodi do smrti. Zajednicka oprema za ubirgavanje može biti zaražena HIV virusom koji izaziva AIDS.
Uobicajeno je da se heroin ubrizgana putem brizgalice(šprica) u vensku cirkulaciju, šmrce i ušmrkuje, ili da se puši. Brzina delovanja intraveski unetog heroina je 7-8 sekundi (!!) Ubrizgan u mišic, heroin deluje nešto sporije (5 do 8 minuta), dok se efekti ušmrkanog ili heroina unošenog putem pušenja mogu ocekivati za 10 do 15 minuta. Efekat heroina je snažan osecaj prijatnosti (euforija), koju zavisnici zovu "raš". Raš je nešto slabiji kod intramuskularno ubrizganog, odnosno ušmrkanog ili popušenog heroina. Svi načini unošenja heroina izazivaju zavisnost!!
          Koji su dugotrajni efekti zloupotrebe heroina?
Jedan od osnovnih dugotrajnih efekata je zavisnost, sama po sebi. To je dugotrajna, isprljujuca boelst, koja se manifestuje prisilnim traženjem droge, kao i prmenama u funkcionisanju mozga, pre svega na neurohemijskom i molekularnom nivou. Heroin izaziva visok stepen tolerancije i psihicke zavisnosti, što predstavlja glavni mortiv za prisilno traganje za drogom, koje, kod zavisnika, posle zloupotrebe vecih doza heroina, postaje glavni i cesto jedini životni cilj. Simptomui su najizraženiji 24 do 48 sati posle poslednjeg uzimanja droge. Povlace se za nedelju dana, ali kod onih koji duže vremena zloupotrebljavaju heroin, mogu trajati mesecima. Kriza obicno nije smrtonosna za zdravije odrasle ljude, ali može izazvati smrt ploda kod trudnih zavisnica.   
          Koje su medicinske komplikacije uzimanja heroina?
Intravensko ubrizgavanje heroina dovodi do ožiljno izmenjenih ili kolabirnaih vena, cestih bakterijskih infekcija oko krvnih sudova i na srcanim zaliscima, pojave cireva na koži i gnojnih kolekcija u mekim tkivima. Dolazi do oštecenja funkcija bubrega i jetre. Infekcije puteva i organa za disanje mogu biti posledica lošeg imunološkog statusa narkomana, kada se javljaju razliciti tipovi zapaljenja pluca i tuberkuloza, kao i snažnog delovanja opijata na slabljenje procesa disanja, uticajem na centre u produženoj moždini. Supstance koje se dodaju heroinu cesto se ne rastvaraju (heroin se unosi rastvoren) i mogu uzrokovati zacepljenja velikih krvnih sudova koji vode do vitalnih organa i tako uzrokovati smrt. Ukoliko i ne dode do smrti, dolazi do trajnih poremecaja u funkcionisanju vitalnih organa, jer propadaju citave grupe celija, što, na kraju, rezultuje slabljenjem organske ili tkivne funkcije. Zbog izmenjenog imunskog odgovora, dolazi do reumatoidnih zapaljenja i problema sa funkcionisanjem koštano-zglobnog i mišicnog sistema. Sigurno najteža komplikacija je zaraza krvno-prenosivim virusima HIV-a i hepatitisa (zarazne žutice) B i C. Ovi se virusi mogu preneti na plod, seksualne partnere i decu. Pomenute infekcije najcešce se prenose putem zajednicke opreme (špric i igla) za ubrizgavanje droge i najcešce su kod narkomana koji koriste heroin (inajce najcešca droga medu zavisnicima). Zbog izmenjenih ("zamagljenih") psihickih funkcija, dolazi do stupanja u rizicne polne odnose (hetero i homoseksualne), što takode predstavlja faktor visokog rizika za širenje krvno-prenosivih virusa. Od pomenutih infekcije najlakše oboljevaju narkomani koji žive u komunama (hipici i pripadnici verskih sekti).
      
            Kako se leci heroinska zavisnost?
Postoji veliki broj u ovu svrhu smišljenih nacina. Sigurno najpoznatiji je metadonski tretman, koji podrazimeva primenu slabijeg sintetskog opijata metadona. Sve više se u svrhu lecenja koristi LAAM (levo-alfa-acetil-metadol). Svrha ovih sintetskih opijata je da suzbiju apstinencijalnu krizu ili ublaže njene simptome dok se pacijent ne oslobodi zavisnosti od heroina
           LAAM i drugi lekovi:
LAAM se koristi od 1993. u terapiji heroinske zavisnosti. Ima tri puta duže dejstvo od heptanona (traje oko 72 sata), tako da se uzima samo tri puta nedeljno, te nije neophodno da pacijent svaki dan dolazi po lek. Iskustvo govori da se LAAM može koristiti tek pošto se pacijenti disciplinuju da uzimaju lekove (narkomanima licna i radna disciplina nije jaca osobina). Zahvaljujuci LAAM-u, izbegava se davanje lekova za uzimanje tokom vikenda (ukoliko ustanova ne radi subotom i nedeljom).

pokradeno sa : znanje.org

Kokain

 
 
 
          Kokain je jak adiktivni stimulant koji direktno utiče na mozak. Nazvan je - droga osamdesetih I devedesetih - zato što je postao izuzetno popularan tokom tog perioda. Međutim, kokain nije nova droga. U stvari, to je jedna od najstarijih droga. Čist hemijski preparat, kokain hidrohlorid, zloupotrebljava se već više od 100 godina, a lišće koke, izvor kokaina, koristi se za žvakanje hiljadama godina sredinom 19. veka čist kokain je vađen iz lista grma ERYTHROXYLON COCA koji raste uglavnom u Peruu u Boliviji. Početkom 20-og veka postao je glavna stimulativna droga i koristio se u većini tonika i eliksira koji su se pravili za lečenje velikog broja bolesti. Danas, kokain je na listi lekova koji imaju ogroman potencijal da budu zloupotrebljavani, ali, lekar ga može prepisati kao legalno medicinsko sredstvo, npr. kao lokalni anestetik za neke hiruške intervencije na oku, uhu ili grlu.
       Postoje dva hemijska oblika kokaina: so hidrohlorida i tzv. slobodna baza. So hidrohlorida tj. praškasti oblik kokaina, rastvara se u vodi i prilikom zloupotrebe može se uneti u organizam intravenozno (kroz venu) ili intranazalno (kroz nos, putem ušmrkavanja). "Slobodna baza" je smesa koja nije neutralizovana kiselinom da bi se dobila so hodrohlorida. "Slobodna baza" se koristi za pušenje.
Ulični dileri kokain prodaju kao fini, beli kristalni prah, poznat kao "koka", "belo", "k", "prah", "crta ".

        Krek je ulični naziv za oblik "slobodne baze" kokaina koja se dobija iz Hidrohlorida Kokaina u prahu da bi se dobila supstanca pogodna za pušenje. Izraz "Crack" (eng. znači pucketati) nastao je zbog pucketavog zvuka koji se čuje prilikom pušenja. Krek Kokain se pravi sa Amonijakom ili Bikarbonom sodom (ili praškom za pecivo ) i vodom, zagreva se da bi se odstranio Hidrohlorid. Prilikom pušenja Kreka uživalac već posle deset sekundi oseća prijatne efekte droge, "diže se". Ovo momentalno i euforično dejstvo je jedan od glavnih razloga što je Krek postao neverovatno popularan sredinom osamdesetih. Drugi razlog je to što je jeftin i za proizvodnju i za kupovinu.

       Glavni načini korišćenja kokaina su oralni, intranazalni, intra-venozni i putem udisanja dima. Sleng termini su žvakanje, šmrkanje, bodenje, pušenje, crta, (odnose se i na Kokain i na Krek ). Šmrkanjem se Kokain prah ušmrkava kroz nozdrve i u krvotok se apsorbuje kroz nosno tkivo. Bodenjem se droga unosi direktno u krvotok a time se pojačava njeno dejstvo. Pušenjem se dim unosi u pluća i apsorpcija je brža, gotovo kao kod intravenoznog unošenja. Još jedan od načina je utrljavanje kokaina na sluzokožu. Neki uživaoci kombinuju Kokain ili Krek sa Heroinom, a to se naziva "SPEEDBALL".
Jedan od mehanizma je dejstvo koje Kokain proizvodi na određene strukture duboko u ljudskom mozgu. Naučnici su otkrili neke oblasti u mozgu koje, kada su stimulisane, proizvode osećaj zadovoljstva. Jedan nervni sistem, na koji Kokain, izgleda najjače utiče, nalazi se u oblasti duboko u mozgu i naziva se septalni predeo (area septalis-AS). Nervne ćelije AS obuhvataju region koji se nalazi na unutreašnjoj strani hemisfere i čini ga grupa kod čoveka nedovoljno definisanih jedarnih struktura. Ovim jedrima se pridodaje nucleus accumbens (septi), koje je jedan od glavnih centara zadovoljstva u mozgu. U studijima i eksperimentima na životinjama, sve vrste stimulacije zadovoljstva kao što su hrana, voda, seks i mnoge druge, izazivaju pojačanu aktivnost u NUCLEUS ACCUMBENS..
        Kokain u mozgu, u normalnom procesu protoka materije, neurona u sinapsu (Sinapsa je mali prostor između dva neurona, u isto vreme "telefonska linija" komunikacije između dve nervne ćelije) ispušta dopamin, i on se u sinapsi vezuje sa receptorima dopamina na obližnjim neuronima. Pri normalnom procesu, specijalni protein koji se naziva prenosnik dopamina, reciklira dopamin i vraća ga nazad u neuron iz koja je otpušten.  Ako je kokain prisutan, vezuje se za prenosnik dopamina i blokira normalni proces reciklaže a to rezultira nagomilavanjem dopamina u sinapsi što doprinosi izazivanju zadovoljstva, i osećaja euforije.Ako je upotreba Kokaina učestala, često se razvija tolerancija. To znači da mozgu, da bi registrovao isti nivo zadovoljstva kao kod prvobitnih uzimanja, treba veća količina i češće unošenje Kokaina.
Skorašnje studije su pokazale da tokom perioda apstinencije od kokaina, samo sećanje na euforiju koju on izaziva ili osećanje raspoloženja sličnog onom koje kokain izaziva potiče neverovatnu želju za ponovnim uzimanjem. Moguć je i prekid apstinencije čak i posle dugih perioda apstinencije.
          Koji su efekti koji se javljaju posle kratkog vremena od početka uzimanja kokaina?
Efekti uzimanja kokaina pojavljuju se gotovo odmah posle prvobitnog uzimanja, a posle nekoliko minuta ili sati nestaju. Kada se uzime mala količina (do 100 mg.) uživalac oseća euforiju, energiju, pričljivost, mentalno je budniji, naročito na polju vida, sluha i dodira. Neki korisnici nalaze da im Kokain pomaže da proste fizičke i intelektualne zadatke obave brže i lakše, dok drugi smatraju da je efekat upravo suprotan. Trajanje euforije pod dejstvom kokaina u zavisnosti je od načina uzimanja. Što je apsorpcija brža, to je i osećaj intenzivniji, ali je kraće trajanje prijatnog stanja. Osećaj koji Kokain izaziva prilikom ušmrkavanja dolazi relativno sporo, ali traje 15 - 30 minuta, dok kod pušenja dolazi gotovo momentalno ali traje 5 - 10 minuta. Kratkoročni fiziološki efekti kokaina uključuju suženje krvnih sudova, proširenje zenica, povećanu telesnu temperaturu, brži rad srca i povišen krvni pritisak. Velike količine (nekoliko stotima mg.) povećavaju osećaj kod uživaoca ali takođe mogu mogu dovesti do bizarnog, hirovitog i nasilnog ponašanja. Može doći i do tremora, vrtoglavice, kontrakcije mišića, paranoje ili čak, prilikom ponovnog uzimanja većih količina, do toksične reakcije koja podseća na trovanje amfitaminima. Neki uživaoci kokaina prijavljuju osećanje nemira, iritaciju, anksioznost. U retkim slučajevima može doći do iznenadne smrti prilikom prvog uz imanja Kokaina ili neposredno posle. Smrt uzrokovana Kokainom često završava infarktom srca ili napadima koje prati infarkt disajnih puteva.
     
         
            Šta se dešava posle dugotrajnijeg uživanja kokaina?
Kokain je droga koja izaziva snažnu zavisnost. Kad jednom proba drogu, individua će teško moći da predvidi ili kontroliše dalju upotrebu.  Stimulativni i adiktivni efekti kokaina su prvenstveno rezultat njegove mogućnosti da inhibira resorpciju dopamina u nervne ćelije. Dopamin se ispušta kao deo moždanog nagradnog sistema i uvek je direktno ili indirektno povezan sa adiktivnim osobinama narkotika. Kada je kokain u pitanju uglavnom se razvija prilično visoka tolerancija i mnogi korisnici su izjavili da pokušavaju, ali ne uspevaju da dožive istu količinu zadovoljstva kao pri prvim uzimanjima.  Neki uživaoci stalno povećavaju dozu da bi pojačali i produžili euforično stanje.Kao što se razvija tolerancija, uživaoci takođe mogu postati osetljiviji na anestetička i konvulzantna dejstva kokaina bez povećanja doze. Ta pojačana osetljivost može objasniti neke slučajeve smrti do kojih je došlo posle uzimanja relativno malih doza kokaina.   . Najčešće komplikacije su kardiovaskulatne prirode, a to su poremećaj srčanog ritma: srčani udar, disajni problemi kao što je bol u grudima, problemi sa disanjem. Neurološki problemi su napadi, udari i glavobolje. Gastrointestinalne komplikacije, kao npr. bolovi u stomaku, mučnina i sl.
        Širenje HIV virusa prouzrokovano upotrebom droge može biti rezultat direktnog prenosa virusa putem deljenja zaraženog šprica i ostale opreme za drogiranje. Takođe, majka zaražena HIV virusom prenatalno prenosi virus na dete. to je posebno alarmantno, s obzirom na to da su 60% nosioca virusa žene. Istraživanja takođe pokazuju da uzimanje droge može da poremeti moć pravilnog rasuđivanja i utiče na mere opreza u ponašanju. A to može dovesti do smanjenog opreza prilikom seksa, deljenja inekcije i ostale opreme, kao i do prostitucije i menjanja seksualnih usluga za drogu, od strane oba pola. Hepatitis C se rapidno širi među intravenoznim unosiocima droge. 65-90% te populacije je zaraženo.  Trenutno ne postoji vakcina protiv virusa hepatitis C a jedini dostupan tretman je izuzetno skup, često neuspešan a prate ga mnogi neželjeni efekti. Tokom osamdeseti i devedesetih došlo je do povećanja broja ljudi koji su tražili pomoć u odvikavanju od kokaina. Lekari registruju da je zavisnost o kokainu najčešći slučaj zavisnosti kod njihovih pacijenata. Najveći broj ljudi koji traže lečenje puše krek i skloni su upotrebi raznih droga.
            Trenutno ne postoji lek koji leči isključivo kokainsku zavisnost. Zbog toga se insistira na identifikaciji i testiranju novih lekova za lečenje kokainske zavisnosti. Istražuje se nekoliko novih komponenti da bi se utvedila njihova sigurnost i efikasnost u lečenju kokainske zavisnosti. Jedan od lekova koji najviše obećava zove se selegelin. On je 1999. godine ušao u treću fazu ispitivanja. Ta faza podrazumeva procenu 2 nova načina uzimanja tog leka: transdermalni zavoj i pilule sa produženim dejstvom, da bise utvrdilo koji je najdelotvorniji. Disulfiram (Tetidis®, Antabuse®), lek koji se koristio za lečenje alkoholizma pokazao se u kliničkim ispitivanjima kao efikasan u smanjenju zavisnosti o kokainu. Zbog toga što prilikom odvikavanja od kokaina dolazi do promene raspoloženja u ranoj fazi apstinencije, pokazalo se da su neki antidepresivi od prilične koristi. Kao dodatak rešavanju problema zavisnosti, razvijaju se medicinski tretmani koji bi pomagali u slučajevima prekomernih uzimanja kokaina koje dovodi do mnogih slučajeva smrti svake godine.

pokradeno sa:znanje.org

Ekstazi



ULIČNA IMENA
eks, esktaza, ekser, X, golubica, vesela tableta, Adam
IZGLED
U upotrebu dolazi u obliku tableta različitih oblika, veličina i boja, često sa crtežima na njima (voće, ptica, zec).
PORIJEKLO
Pod pojmom ekstazi svrstano je više različitih hemijskih spojeva identičnog djelovanja: amfedoksamin ili MDA (3,4-metilendioksifenilizopropilamin), zatim MMDA (3-metoksi-4,5-metilendioksi-fenil-izopropilamin), te MDMA (3,4-metilen dioksimetamfetamin). Svi spojevi se dobijaju sintetski. Često se mešaju sa drugim supstancama na putu do krajnjeg korisnika. Tako je i sadržaj tableta koje se kupuju na ulici izuzetno nepouzdan i obično sadrži druge psihoaktivne supstance kao što su: kofein, efedrin, amfetamin isl.
NAČIN UPOTREBE
Uzima se gutanjem. Delovanje počinje nakon 15-20 minuta od trenutka upotrebe i ukupno traje tri do šest sati.
EFEKTI
Svrstava se i u grupu stimulansa i u grupu halucinogena. Delovanje ostvaruje pojačavanjem delovanja nekih normalno prisutnih supstanci u mozgu (pojačano oslobađanje serotonina). Početak delovanja, “coming up”, korisnici osete kao zatezanje vilica, znojenje, sušenje usta, podrhtavanje i ubrzan rad srca. Krvni pritisak raste, kao i telesna temperatura. Može se javiti i mučnina. Dolazi do povećanja budnosti i energije, kao i potiskivanja žeđi, umora i sna. Javlja se živahnost i raste osećaj bliskosti sa drugom osobom ili okruženjem. Zvukovi, boje i emocije izgledaju i doživljavaju se intenzivnije. Visoke doze ove droge dovode do slabije koordinacija udova i brzo micanje zenica poznato pod nazivom nystagmus. Mogu se javiti i glavobolja, kao i bezrazložna agresivnost koju je teško obuzdati. Pod uticajem ekstazija moguće je plesati satima. Ovo povećanje fizičke aktivnosti, uz rast telesne temperature koji prati uzimanje ove droge, nosi opasnost od prekomernog gubitka telesne tečnosti i pregrejavanja. Prestankom delovanja javlja se osjećaj umora i depresije koji može potrajati satima. Korištenje ekstazija dovodi do razvoja tolerancije, umerene fizičke i psihičke zavisnosti. Javljaju se konfuzija, stalni strahovi i depresivna stanja. Mogu se javiti slušne i vidne halucinacije, a u najgorim slučajevima paranoidna psihoza, teško psihijatrijsko oboljenje.
NAJČEŠĆI ZNACI RASPOZNAVANJA AKUTNOG KORIŠĆENJA
odsustvo umora (dugotrajno plesanje), komunikativnost, glasan govor, široke zjenice, žeđ
NAJČEŠĆI ZNACI RASPOZNAVANJA HRONIČNOG KORIŠĆENJA
Promene na nivou mentalnog funkcionisanja i poremećaji ličnosti

------------------------



Ekstazi je amfetaminska droga, psiho-aktivnog dejstva (menja stanje svesti),halucinogenog tipa (izaziva halucinacije). Po strukturi je 3-4 metilen-dioksi-metamfetamin (MDMA). Kao sve amfetaminske droge, ostecuje mozdanu funkciju. na ulici se prodaje pod imenom Adam, golubica (dove, eng.golubica), u obliku tableta bele ili svetlo plave boje, cesto sa slikom golubice u poletu.
Ekstazi se uzima uglavnom u nocnim klubovima i na tzv. "rejv" zurkama (zato ga neki svrstavaju u "klupske droge" - club drugs). Kao i ostali amfetamini, potpuno suzbija zamor i osecaj umora, tako da uzivaoci igraju satima bez prestanka u, za normalne ljude, sumanutom ritmu. Obzirom da je potrebno nesto vise vremena za pocetak njegovog destva (30 do 60 minuta), posetioci rejv mesta ne moraju ih imati kod sebe (vazno obavestenje za organe javnog reda i mira).
      
Posljedice:
Dugotrajno uzimanje ekstazija dovodi do trajnog ostesenja mozga, na nivou na kome dve  nervne celije komuniciraju (sinapsa). Znatno ostecuje glasnika koji se zove serotonin, a predstavlja jednog od glavnih modulatora kada je u pitanju agresivnost, raspolozenje, san, seksualno ponasanje i osetljivost na bol. Snizenje efekta serotonina vidljivo je pogotovu u sferi sekcualnog ponasanja, kada postoji jako izrazena zelja, ali je sam ucinak slab. Nesanica, asocijalno ponasanje i povisena agresivnost kod osoba koje koriste ekstazi su takode posledice ostecenja serotoninskog sistema. Jos uvek se ne zna da li sam MDMA izazive promene na plodu, ali preterana aktivnost neodgovornih majki, promene u krvnom pritisku i ubrzani rad srca, zasigurno mogu dovesti do spontanog pobacaja.

pokradeno sa: www.zzzzu.org.yu i www.znanje.org

Izveštaj UN o narkoticima: Droga globalni problem

NJUJORK - Droga je i dalje bauk koji kruži svetom, donoseći velike nevolje mnogim zemljama i ogromne zarade kriminalnim klanovima, to je osnovna poruka upravo objavljenog godišnjeg izveštaja Odeljenja Ujedinjenih nacija za kontrolu narkotika.

Šverc opijata je u porastu na svim kontinentima, kao i broj narkomana, a u zemljama gde se, po tradiciji, proizvodi najviše droge, posao i dalje cveta.

U Avganistanu, uprkos ratu koji se tamo vodi, produkcija opijuma, iz kojeg se dobija heroin, premašila je 8.200 tona. Eksperti tvrde da je zarada od tog prljavog biznisa nekoliko milijardi dolara i da sve značajniji deo te sume odlazi u ruke pobunjenih talibana, koji su glavni zaštitnici uzgajivača maka.

Avganistanski heroin ide, u najvećoj meri, na tržiste Zapadne Evrope, raznim kanalima i preko više zemalja, počev od Irana i Turske.

Kolumbija "podmiruje" 90 odsto tržišta u SAD

Lane je proizvodnja opijuma povećana i u Laosu i Mjanmaru, a na jugoistok Azije sve više stiže i kokain iz Latinske Amerike.

Na "zelenom kontinentu", uz Kolimbiju, koja prednjači po uzgajanju koke, odnosno proizvodnji kokaina, Peru i Bolivija postaju sve prisutniji u narko biznisu.

Kolumbijski kokain se i dalje najviše troši u SAD, gde čini oko 90 odsto ukupnih količina narkotika prošvercovanih u tu zemlju.

Trgovci droge su značajno ojačali i u Meksiku, čemu je dokaz da naoružani odredi njihovih zaštitnika sve češće ulaze u otvorene sukobe s vladinim snagama.

U Africi se najviše koristi kanabis, a zapadna obala tog kontinenta polako postaje najvažnija ruta za prebacivanje narkotika iz Latinske Amerike u Evropu.

Zbog korišćenja droge, zdravstveni problemi Afrikanaca su sve izraženiji.

Toleriše se drogiranje zvezda šou biznisa

U izveštaju UN je, između ostalog, konstatovano da se za prenos narkotika sve više koriste avioni, čak i između tako udaljenih destinacija kao što su zapadna Afrika i jugoistok Azije.

Navedeno je, takođe, da u mnogim zemljama, uprkos najavama i obećanjima, borba protiv švercera droge nije na potrebnom nivou, a izostaje i bolja koordinacija na međunarodnom planu.

Ozbiljne su primedbe i na propise i rad nacionalnih sudova, a nema ni dovoljno edukativnih akcija, naročito za mlade.

Jedno od zapažanja sastavljača najnovijeg izveštaja UN jeste da su pravosudni organi suviše blagi u kažnjavanju poznatih ličnosti, koje koriste drogu i tako daju loš primer mladima.

Vlasti mnogih zemalja, navedeno je, gotovo isključivo progone obične zavisnike i ulične dilere. Istovremeno, prema drogiranim zvezdama su blage, a u sudaru sa organizovanim švercerskim bandama - potpuno neefikasne.

RTV

el ima neko ko je prosao lecenje kod rusa u zemunu

Trava je zakon,manite se ljudi tih stimulansa...

Međunarodni dan borbe protiv droge

Njujork -- Ujedinjene nacije širom sveta obeležavaju 26. jun pod sloganom "Da li droga upravlja tvojim životom? Tvoj život, tvoje okruženje - tu mesta za drogu nema".

Povodom Međunarodnog dana borbe protiv zloupotrebe i krijumčarenja droge, generalni sekretar UN Ban Ki Mun saopštio je da, iako i dalje droge "uništavaju živote, podstiču kriminal i prete održivom razvoju, ipak smo stekli bolje znanje o tome kako da se suprotstavimo zloupotrebi i krijumčarenju droga".

On je naveo da su međunarodna saradnja i tehnička pomoć unapredili sposobnost kriminalističkih službi, a sve veći fondovi za pomoć u razvoju doprinose smanjenju siromaštva i prodaje ilegalnih useva, obezbeđujući zemljoposednicima održive alternative.

"Sve veće usredsređenje na prevenciju i lečenje postavlja zdravlje u centar strategije za borbu protiv droga i pomaže u sprečavanju širenja virusa HIV", rekao je u svom saopštenju generalni sekretar UN.

On je naveo da je državama sa slabim sistemom krivičnog sudstva i ograničenim sposobnostima kriminalističkih službi potrebna pomoć u suzbijanju krijumčarenja droge, koje podstiče kriminal, korupciju i nestabilnost, i koje neminovno ugrožava uspešno sprovođenje razvojnih ciljeva usvojenih Milenijumskom deklaracijom UN.

Ban je, podsetivši da se ove godine obeležava šezdesetogodišnjica usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, naveo da niko ne sme biti žigosan niti diskriminisan zbog svoje zavisnosti od droga.

"Kombinovani napori tokom prošle dekade uveliko su produbili naše razumevanje problema droga širom sveta i ojačali našu sposobnost i rešenost da smanjujemo štetu koju droga nanosi pojedincima, njihovim porodicama, zajednicama i državama", zaključio je Ban u svom saopštenju povodom svetskog dana borbe protiv droge.

Svake godine, 26. juna Kancelarija Ujedinjenih nacija za borbu protiv droge i kriminala objavljuje i godišnji izveštaj o drogama.




Izvor: B92

    Jes,vala...