Nisu svi ljudi stvoreni za multitasking...

svaka droga se proizvodi i konzumira u nekom drushtvu , shto znachi da su sve droge vishe manje socijabilne

shto se tiche ovog opisa ,vec vidim sebe kao ministra za kapitalne investicije

UN: U Avganistanu rekordna proizvodnja opijumskog maka
Autor: Beta | 27.08.2007 - 21:26


Uzgoj opijumskog maka u Avganistanu ove godine je dostigao novi rekord, uz opasnost da prihod od više milijardi dolara dodatno podstakne talibanski ekstremizam, navodi se u danas objavljenom izveštaju UN.
U Avganistanu se opijum uzgaja na 193.000 hektara, što je u odnosu na prošlogodišnjih 165.000 hektara porast od 17 odsto, navodi se u godišnjem pregledu kancelarije UN za drogu i kriminal (UNODC).
Ta zemlja proizvodi 93 odsto ukupne svetske proizvodnje opijuma - sirovog materijala za proizvodnju heroina i u odnosu na 2005. godinu izvoz je udvostručen.
"Situacija je dramatična i postaje gora svakim danom", ocenio je izvršni direktor UNODC Antonio Maria Kosta i dodao da se ni u jednoj drugoj zemlji na svetu, osim Kini pre 100 godina, ne koristi tolika površina za uzgoj nelegalnih kultura.
Ekspanzija proizvodnje opijuma i trgovine drogom dovodi u sumnju i efikasnost projekata, koje finasiraju SAD i druge zapadne države, za borbu protiv ilegalne trgovine.
Povećana proizvodnja narkotika, takođe, predstavlja problem za vladu predsednika Hamida Karzaija, za koju se ocenjuje da je uveliko korumpirana, a smatra se i da priliv novca od proizvođnje opijuma jača pozicije Al Kaide i talibanskih pobunjenika u toj zemlji.
Karzai je prošle godine odbacio predlog SAD da se površine zasađene makom prskaju herbicidima uz obrazloženje da bi to ugrozilo druge, legalne useve, uzgoj stoke i snabdevanje vodom.
Kosta je rekao da UN podržava taj stav avganistanske vlade, uprkos ocenama iz SAD da je strahovanje neosnovano, ali dodaje da je uništenje useva opijumskog maka ključno za strategiju borbe protiv trgovine drogom.
Godišnja vrednost proizvedenog maka na izlazu iz farmi je oko milijardu dolara, dok je ulična vrednost dobijenog heroina mnogostruko veća.
Iako je broj avganistanskih provincija u kojima se ne proizvodi opijumski mak na severu zemlje porastao sa šest, koliko ih je bilo 2006. godine, na 13 u ovoj godini, uzgajanje maka naglo je poraslo posebno u južnoj provinciji Helmand, gde su uglavnom stacionirani talibanski pobunjenici.
U Helmandu se mak uzgaja na 102.770 hektara, što je više od polovine ukupnog zasada te biljke u Avganistanu.
Kosta smatra da pobunjenici i pripadnici Al Kaide dopuštaju uzgajanje opijuma, ali i da uzimaju namet za zaštitu useva i konvoja isporuke u susedne zemlje.
Procenjuje se da je od 25 miliona Avganistanca oko 3,3 miliona uključeno u proivodnju opijuma.
Kosta je u izveštaju ocenio i da "vladina benigna tolerancija korupcije" podriva budućnost zemlje.
Uz ocenu da situacija nije "benadežna", Kosta je zatražio veće angažovanje međunarodnih snaga predvođenih SAD, kao i od avganistanske vlade. Prema njegovim rečima, smanjenje uzgoja se može postići i većom kontrolom uvoza hemikalija neophodnih za stvaranje heroina iz opijuma.

Izvor: Blic

Učinak kanabisa na tijek bipolarnog afektivnog poremećaja nakon prve hospitalizacije zbog manične epizode

Zloporaba kanabisa se povezuje s više vremena provedenog u afektivnim epizodama i sa stanjem brze izmjene epizoda, objavljeno je na stranicama HPD-a. 

Poznato je da mnogi bolesnici s bipolarnim afektivnim poremećajem (BAP) imaju problema s alkoholom ili drogama, najčešće kanabisom (Regier 1990, Strakowski 2000).

Rezultati dosadašnjih studija o ovom problemu pokazuju da bolesnici koji se razbole od BAP-a prije nego razviju ovisnost o alkoholu imaju lošiju prognozu što bi značilo da postoji podgrupa bolesnika koji razviju klinički blaži oblik BAP-a, ali tek nakon dugotrajne izloženosti alkoholu (Winokur 1995).

Da li i kanabis ima slične učinke još nije poznato. Strakowski i suradnici su 2007. objavili istraživanje 144 ispitanika starih od 12 do 45 godina koji su prvi put hospitalizirani u Sveučilišnoj bolnici u Cincinnatiju u maničnom stanju. Pratili ih kroz pet godina kako bi utvrdili da li postoji razlika u ishodu bolesti između onih koji su uzimali kanabis prije prvog liječenja u odnosu na drugu grupu gdje su bili ispitanici koji su to počeli nakon početka bolesti. Pronašli su da se u 33 ispitanika najprije javila zloporaba kanabisa, 36 ispitanika je počelo konzumirati kanabis nakon početka BAP-a, a 75 je imalo samo BAP.

Rezultati su pokazali da je prva grupa imala brži oporavak, no nakon prilagođavanja potencijalnim medijatornim varijablama, vrijeme oporavka je bilo isto za sve tri podgrupe.

Zloporaba kanabisa se povezuje s više vremena provedenog u afektivnim epizodama i sa stanjem brze izmjene epizoda (engl. rapid cycling). Povezuje se i a uspostavljanjem brze remisije nakon hospitalizacije, ali i s visokim stopama ponovnog javljanja bolesti.

Na temelju ovih rezultata Strakowski predlaže provođenje agresivnog liječenja zloporabe droga odmah nakon prve psihijatrijske hospitalizacije kako bi se smanjila stopa zloporabe kanabisa i smanjio broj novih konzumatora kanabisa.

Originalni članak:
Strakowski SM et. Al. Effects of co-occuring cannabis use disorders on the course of bipolar disorder after a first hospitalization for mania. Arch Gen Psychiatry.2007;64:57-64.
Psihijatrija
 

Narkomani još pristižu
Silvana STANKOVIĆ, 9. septembar 2007

TRI meseca posle tretmana u Specijalnoj ruskoj bolnici za lečenje zavisnosti "Doktor Vorobjov", u Zemunu, prvih deset pacijenata nisu posegli za drogom. Za njihove roditelje to je Božji znak, a za stručnjake u bolnici još jedan uspeh.

Neprestano zovu telefonom, njih na stotine. Mole majke da lekari prime njihovu decu, braću, sestriće... Ipak, lista čekanja.

- Želim da se lečim, pomozite - vapio je tridesetogodišnjak, u prijemnoj ambulanti bolnice u Zemunu. - Potpisaću sve, samo da se oslobodim ovog zla. Ne mogu više...

Neko je dr Nikolaju Vorobjevu rekao da u Srbiji ima mnogo bolesnih - narkomana, u šta se on brzo i sam uverio. Posle pet bolnica u Rusiji, otvorena je krajem aprila i jedna u Beogradu, tačnije u Zemunu.

- Mada se nikad sa sigurnošću ne može reći koliko je narkomana u nekom društvu, mislim da je preblaga procena da ih na ovim prostorima ima oko sto hiljada - kaže dr Vorobjev. - Ubeđen sam da ih je u Srbiji daleko više. Kroz našu ustanovu, u ova četiri meseca, prošlo ih je četrdesetak. Svi su, za sada, dobro, povratne informacije koje smo dobili iz njihovih porodica kazuju da se, polako, vraćaju normalnom životu.

Brzo se pročulo za bolnicu. Nevoljnici su javljali jedni drugima. Sada, posle četiri meseca, na spisku čekanja je mnogo imena, iz različitih gradova Srbije, Crne Gore, Hrvatske...

- Nisam znala, u prvom momentu, da mi se ćerka drogira, nisam ni sumnjala, jedva da je devojčica - iskrena je Marija K., majka osamnaestogodišnje Sanje. - Onda sam počela da obilazim bolnice, čitam istraživanja.

Podaci pokazuju da se deca najčešće drogiraju ekstazijem, i to u periodu od 13. do 14. godine. Na drugom mestu su sedativi iz grupe benzodijazepina, zatim marihuana, na kraju heroin i kokain. Isto istraživanje govori da je svaki deseti sugrađanin probao drogu. Studenti češće koriste heroin, dok je kokain ređe zastupljen i smatra se zabavom bogatih, jer je preskup.

Mladić, jedan u moru onih koji je zažalio što je posegao za drogom, kaže:

- Dileri, najpre, deluju oko škola, poklanjaju nekoliko doza, uglavnom je to sedam paketića. Otprilike, toliko ti je potrebno da se navučeš. Onda, u krug sigurne smrti uvlačiš i ostale iz društva. To je kao neka zaraza...

Ispostavilo se da najmlađa osoba koja koristi drogu, u Srbiji, ima svega devet godina i da se lečila u beogradskom Zavodu za bolesti zavisnoti, u Drajzerovoj. Zvanično, jedna je od 5.000 narkomana registrovanih u Beogradu. Pretpostavlja se da, u stvarnosti, taj broj treba pomnožiti sa deset, dvanaest, pa i više.

- Pacijenti na lečenje dolaze, isključivo, sa nekim članom porodice, ili rođakom - priča dr Vorobjev. - Nismo mogli sve da primimo, pa smo mnoge slali u Rusiju, po istoj ceni. Najviše je zavisnika o heroinu, što je razumljivo, jer je on ovde najdostupniji. I pacijenti kažu da je veoma lako doći do droge.
Da li se nešto promenilo kod ljudi koji su prošli tronedeljni tretman lečenja bolesti zavisnosti u Specijalnoj ruskoj bolnici "Dr Vorobjev"?

- Polako se vraćaju normalnom životu, postaju zainteresovani za posao, porodicu, za emocije - objašnjava dr Vorobjev. - Umeju da kažu da su ponovo rođeni. Kvalitet života daleko im je bolji posle naše terapije, bukvalno, ne sećaju se osećaja posle uzete droge, niti imaju želju za ovim zlom.

Porodice, istrošene, psihički i materijalno, ipak, nalaze novac za lečenje. Hvataju se za slamku spasa. Milan P., pošto je doveo sina sa lečenja u Moskvi, priča:

- Znam da ovo ima efekta. Pre nego što sam doveo svoje dete, raspitao sam se kod ljudi koji su se lečili. Pokušavali smo u raznim bolnicama, ali, vidim, ovo je dalo rezultate. Znam da im daju neku infuziju i deluju posebnim aparatom. To mi je dovoljno, samo da pomaže. Sada će mu dati i vakcinu, koja ga štiti godinu dana.

Ozbiljna terapija, koja podrazumeva potpis i saglasnost pacijenta i roditelja, ne primenjuje se kod onih koji imaju mentalne poremećaje, šizofreniju, psihoze i slično. S obzirom na to da aparatom deluju na centar za sećanje u mozgu, lekari su veoma oprezni i vode računa da, pre primene terapije, detaljno prekontrolišu zavisnike.

- Imam utisak da, što ih više lečimo, oni više dolaze - rekao je dr Vorobjev. - Veoma je važno da vide da neko može da im pomogne, ali i porodica, koja je pored njih doživela ružne stvari, mora da im pruži oslonac.


KRIZA
LEKARI Specijalne ruske bolnice "Dr Vorobjev" potpuno bezbolno obavljaju neophodnu detoksikaciju narkomana koji se leče na ovoj klinici. Nema bolova u mišićima, kijanja, muka, povraćanja, napetosti, karakterističnih za klasične metode odvikavanja od droge.

Posle detoksikacije i tretmana lečenja, pacijentima se potkožno ugrađuju blokatori, čije dejstvo je tri, šest ili devet meseci, a ruski stručnjaci imaju i vakcinu koja organizam štiti godinu dana.

CENE
KVALITET droge određuje cenu na tržištu. Prema podacima iz policije, najčistiji heroin koji je oduzet imao je 70 odsto čiste droge. Na tržištu, droga se meša sa raznim dodacima, mišomorom, šećerom u prahu, što dodatno spušta cenu.

Tako, ovisnici, gram heroina mogu da kupe na ulici za manje od dve hiljade dinara, ekstazi košta stotinak dinara, a marihuana oko 400 dinara.

- Teže se leče pacijenti koji su uzimali više vrsta droga - kažu ruski lekari. - Posebno, posle dužeg uzimanja narkotika.

Izvor: Novosti

Droge za silovanje vrebaju


Najgori i najniži način fizičkog i psihičkog napada, bilo na ženi ili muškarcu, upravo je čin silovanja. Prije nekoliko godina u zakonu se pojavio novi oblik ovog kaznenog djela, a to je silovanje pod utjecajem droge, što upućuje na silovanje pomoću supstanca koje čovjeka čini nemoćnim. Nasilnici za ovu metodu biraju klubove, kafiće, tulume ili druga mjesta te direktno komuniciraju sa žrtvom, a najčešće drogu stavljaju u piće. Ono što svemu daje još zlokobniju notu je činjenica da silovatelj ne mora biti samo nepoznata osoba već se često pokazalo kako je riječ o osoba s kojom je djevojka izašla na spoj ili pak dugogodišnji prijatelj, poznanik ili dečko..

Glavna karakteristika tvari koje bi spadale pod kategoriju droga za silovanje je ta što izazivaju pospanost i smirivanje- kao hipnoza te gubitak pamćenja, odnosno amnezija za razdoblje u kojem je osoba konzumirala te supstance.

Droge za silovanje dijele se u dvije skupine
Droge za silovanje u širem smislu, a uključuju drogu koju ovisnici čak i svakodnevno uzimaju, a to su ekstazi, amfetamini, kokain, pa čak i alkohol. Dok su droge za silovanje u užem smislu manje raširene, a poznate su pod nazivima flunitrazepam, gamahidroksibutrična kiselina (GHB) i ketamin.

Tvari iz prve skupine predstavljaju opasnost iz razloga što su psihostimulansi, odnosno smanjuju mogućnost prosudbe i povećavaju mogućnost izlaganja rizicima koji između ostalog uključuje i seksualni. Dok alkohol, iako nije droga u pravom smisli riječi, u većim količinama dovodi do opuštanja te se na taj način »pomiču granice« i »popuštaju kočnice«.

Druga skupina predstavlja tvari koje su droge za silovanje u užem smislu riječi. One su i najčešće korištene zbog nekih svojih svojstava koja pogoduju silovateljima. To su tvari bez boje, okusa i mirisa. Lako se stavljaju u hranu ili piće. Prilično brzo djeluju, a osoba pod njihovim utjecajem ostaje bez svijesti s pomućenim sjećanjem ili pak potpuno bez sjećanja na događaje koji su se dogodili nakon uzimanja tih tvari.

Još jedna stvar koja ide u prilog nasilnicima je što svi tragovi opijata nestaju iz tijela najkasnije nakon 72 sata od konzumacije i ne mogu se naći uobičajenim toksikološkim testom ili nalazom krvi, već policija i liječnici moraju tražiti baš te supstance i to na što brži način.

Kako ih prepoznati

Neke od ovih droga u nekim zemljama su se koristili ili se još koriste kao lijekovi ili čak analgetici..

Ketamnin je analgetik, a koristi se u medicini i veterini za uspavljivanje životinja. Osoba koja je uzela ketamin osjeća pospanost, ima gubitak pamćenja, a uzme li se veća doza mogu se javiti i halucinacije, poremećaji sluha i vida, gubitak samokontrole, epileptički napad, poteškoće u disanju i dr.

Flunitrazepam se u nekim zemljama koristi kao lijek za nesanicu, a poznatiji je pod nazivom Rohnypol. Nastup djelovanja je nakon 30 minuta, a najjače djelovanje nastupa nakon 2 sata. Učinak traje i do 8 sati njegovi glavni učinci su pospanost, smirivanje i gubitak pamćenja, no na flunitrazepam se može posumnjati i po nekim drugim njegovim učincima, kao to su: mučnina, smanjenje krvnog tlaka, vrtoglavica, smetnje vida, zbunjenost, poteškoće s govorom, problemi s probavom i nemogućnost mokrenja i poteškoće u kretanju

Gamahidroksibutrična kiselina ili skraćeno GHB je tekućina bez boje i mirisa, ali slankastog okusa. Može biti i u obliku bijelog praha te je izuzetno jaka i već je nekoliko kapi u kombinaciji s alkoholom dovoljno da izazove pospanost, smirivanje i gubitak pamćenja dok intoksikacija može dovesti do mučnine, vrtoglavice, epileptičkih napada, usporenog rada srce, stanju sličnom snu, kome, pa i do smrti.

Što napraviti ako posumnjate da se upravo u vašoj čaši nalazi droga i kako najbolje izbjeći opasnost?

U slučaju da piće ima čudan okus, primjerice slankast kao što je to kod GHB-a, nikako ga nemojte ispiti do kraja, a također izbjegavajte piti iz otvorenih boca koje vam netko nudi. Prvi pokazatelj da nešto nije u redu je osjećaj opijenosti više nego što je to uobičajeno za vaš organizam. U tom slučaju bi bilo najbolje da izađete iz kluba s nekim prijateljem kojem možete vjerovati i koji će vam pomoći, pozovite policiju i potražite medicinsku pomoć.

No, sumnjate li da ste silovani što prije se testirajte na droge i potražite medicinsku pomoć ali se prije pregleda ne smijete tuširati, prati zube, ruke, jesti niti piti. Javite se policiji i probajte mjesto zločina ostaviti netaknuto.
 
Objavljeno:   14.9.2007 11:09:18
Autor: Petra Smoljak
Klik

Alkohol, duvan i droga
Kako se postaje zavisnik?
Razne vrste droge ne izazivaju zavisnost kod svakoga. Novija istraživanja omogućavaju bolje razumevanje ovog problema


 
Još davnih šezdesetih godina prošlog veka, jedan francuski doktor rekao je da se problem zavisnosti bazira na lošem spoju, i to osobe, droge i sociokulturnog konteksta. Moglo bi se reći da to još uvek važi.
Neko je podložniji i teže može da se odupre proizvodima koji izazivaju zavisnost. Sve zavisi od životne priče, ali i preživljenih povreda i trauma. Godine su neosporno faktor rizika. Uznemireni tinejdžer ne može tako lako da se odupre iskušenjima kao uravnotežena odrasla osoba. Problem se javlja i kod starijih osoba. Naime, jedan šezdesetogodišnjak, u paničnom strahu od starenja, lako može da upadne u zamku alkoholizma. Genetsko nasleđe takođe ima svoju ulogu stvaranjem određene predispozicije kod nekih osoba. Ipak, ono nije presudno.
Kada se genetskoj i psihološkoj preosetljivosti dodaju problemi na porodičnom, profesionalnom i socijalno-ekonomskom planu, dotična osoba, suočena sa velikim pritiskom, izlaz traži u nekoj vrsti droge.

Više ili manje brz proces
Zašto se neko odlučuje pre za vino nego za cigarete, ili za heroin pre nego za kokain? Sve zavisi od onoga šta se očekuje: smirenje, doping, "ambis"…
Niko neće postati zavistan posle prvog puta. Ali redovna upotreba bilo koje vrste droge brže ili sporije dovodi do stvaranja zavisnosti. Duvan, heroin i kokain (naročito u obliku kreka), po ovom pitanju su najopasniji. Veoma brzo, osoba više ne može bez njih. Alkohol malo sporije deluje na organizam, ali na kraju sve se svodi na isto. Što se tiče kanabisa, čija se upotreba poslednjih godina naglo povećava, naročito kod mladih, on ne izaziva pravu zavisnost u fizičkom smislu reči. Ipak, i ovim osobama je potrebna pomoć za izlazak iz depresije, pomirenje sa samim sobom, roditeljima, kao i spoljašnjim svetom uopšte…

Šta se dešava u mozgu
Duvan, alkohol, heroin, kokain, ekstazi… Sve ove, tzv. psihoaktivne supstance deluju na nervni sistem i progresivno ga menjaju. Stimulacijom određenih neurona u mozgu, ove supstance oslobađaju neurotransmitere, naročito dopamin, koji se smatra prenosiocem zadovoljstva. Novija istraživanja su pokazala da se ovom prilikom oslobađaju i drugi neurotransmiteri, kao što su serotonin (vrsta prirodnog antidepresiva) i noradrenalin.
Kada mozak normalno funkcioniše, kruženje dopamina, serotonina i noradrenalina je vezano. Međutim, droge imaju sposobnost da taj mehanizam rasture. Način na koji toksikoman posmatra svet je potpuno promenjen. Čim više nema uticaja bilo koje vrste droge, osoba postaje preosetljiva na okolinu, savladavaju je emocije i jedini način na koji ona može da prevaziđe tu situaciju jeste ponovno uzimanje droge. I tako sve kreće, a vremenom se i doze povećavaju.

Zašto je odvikavanje tako teško?
Utičući na kretanje neurona, droge ostavljaju dubok trag. Malo-pomalo, mozak se prilagođava i pamti sve promene. A vremenom ih je sve teže izbrisati. Zato se dešava da bivši alkoholičar ponovo posegne za čašom, čak i posle deset godina apstinencije.
Odvikavanje je veoma veliki korak. Ipak, nije dovoljno samo se osloboditi zavisnosti, već je važno i šta će dotična osoba postati posle. Naime, droga utiče na način poimanja stvarnosti, na odnose sa drugim ljudima, ali i na sam identitet osobe. Posle odvikavanja, neophodno je živeti bez "pomoći" droge, a to je veoma dug i mukotrpan proces.
VIVA

Ljubavlju protiv đavola
D. KLjAJIĆ, 28. septembar 2007

ZAVISNOST bilo koje vrste, oduzima nam, postepeno, bogomdanu slobodu, kako je govorio apostol Pavle: “Sve mi je dano, ali, da li je sve na korist”. Mi se trudimo da povratimo slobodu onima koji su je izgubili i da umesto lažnog Boga, a to je najčešće heroin, u njima duhovnošću oformimo ljubav, prema zajedničkom tvorcu, životu, ljudima.
Ovako razgovor za “Novosti” počinje dr Srboljub Bulić, sveštenik i klinički psiholog, saradnik Pravoslavnog pastirsko-savetodavnog centra SPC iz Beograda. Tokom deset godina napornog rada tima stručnjaka u ovom centru, održano je preko 35.000 savetodavnih i terapeutskih sastanaka sa pojedincima i porodicama, bez obzira na njihovu versku i nacionalnu pripadnost. Dr Bulić podseća:
- Od početka godine do 26. septembra imali smo 2.657 susreta sa onima koje, naš narod bi rekao, boli duša. Trudili smo se da im ukažemo pomoć na osnovama vere Hristove, i da ih, posle razgovora sa nekim od naših saradnika: teologom, psihologom, psihijatrom, ili socijalnim radnikom, uputimo dalje.
Dr Bulić ističe da je ideja centra bila da se od pravoslavljem produhovljenih stručnjaka omogući pomoć bolesnima, iznemoglima, obeshrabrenima, ili duhovno osiromašenima, među kojima je za sve ove godine bio i znatan procenat zavisnika.
- Zavisnost stvara najpre želju, koja postepeno prelazi i neizbežno postaje potreba i preokupacija ka i za određene ovozemaljske ciljeve, bilo da su u pitanju droga, alkohol, novac, vlast ili druga osoba - priča naš sagovornik.
On navodi da je naročito kod narkomanskih zavisnika smanjena, a posle određenog vremena konačno i eliminisana, sposobnost odlučivanja, sloboda delovanja:
- Vremenom, narkoman postaje rob svoje adikcije, a ta ista zavisnost, duhovno gledano, objekat njegove idololatrije - njegovo božanstvo, na čiji je oltar on spreman da kao žrtve prinese: krađe, prevare, pronevere, zločine, svoje voljene. U stvari - prinosi sebe.
Naš sagovornik kaže da, pošto zavisnici nisu u stanju da pomognu sami sebi, po modelu sličnih duhovnih centara sa zapada, se pristupa naročitoj vrsti terapije - priziva se pomoć više sile - Boga, pa se bolesnik, uz pomoć molitvi i aktivnog rada, dakle, vraćanja u društvo, postepeno oporavlja.
- Bilo koja pomoć stručne osobe, neuspešna je ako ne uključuje i religiozni način lečenja, molitve i pre svega veru u izlečenje. Moje iskustvo iz američkog Centra za lečenje zavisnosti od alkohola i narkomanije, u kojem sam radio nekoliko godina, pokazalo je da je to najuspešniji način rada.
Prema rečima dr Bulića takav vid izlečenja u svetu primenjuju tzv. anonimni alkoholičari ili anonimni narkomani, a kod nas episkop Porfirije u manastiru Kovilj, ili monasi u Crnoj Reci. Pastirski centar je samo prijemna stanica:
- Mi ovde nemamo sve uslove da izolujemo, narkomana recimo, ali im zato kroz duhovne razgovore i savete ukazujemo kako da se izvuku iz tog “vrzinog kola”. Težimo da oni povrate ili izgrade ljubav prema bližnjima i sebi, da budu svesni svog samopovređivanja.

PRODAJA DUŠE
DR SRBOLjUB Bulić ne krije da su motivi narkomanskih zavisnika bili različiti: od onih da žele sve da probaju, preko nesloge u porodici, do “prodaje duše đavolu”:
- U dečjoj psihologiji naći ćete da dete mora da ima ljubav i disciplinu da bi se zdravo razvijalo, pa se čini da je osnovni uzrok svim našim teškoćama i zlu, među koje spada i narkomanija, rasturena porodica, poremećene vrednosti, ali i sve više trend podražavanja Zapada, odakle nam ništa dobro nije došlo.

DOK IMA VERE...
PRAVOSLAVNI pastirsko-savetodavni centar SPC jedinstvena je institucija ove vrste u Evropi. Prvi pravoslavni centar po čijem uzoru je i oformljen PPSC u Beogradu, otvoren je u Pitsburgu 1990. godine, a dr Srboljub Bulić bio je jedan od vodećih stručnjaka. Često voli da kaže da je terapija jedno zajedničko “putovanje” pacijenta i terapeuta i da u svakom čoveku, pa i u najtvrdokornijem zavisniku, postoji božanska klica, samo je treba probuditi:
- Oni koji su zaista hteli da se izvuku iz surovog kola narkomanije išli su dotle da počine neki zločin, dospeju u zatvor i izleče se pomoću totalne izolacije od sveta i starog načina života. Dok ima vere, ima i nade.
 

Izvor: Novosti

Spas od heroina
S. STANKOVIĆ, 30. septembar 2007

MOŽE se reći da Srbiju, polako, ali sigurno, osvajaju inostrani stručnjaci koji leče bolesti zavisnosti. Još jedna bolnica, u kojoj će se ruski stručnjaci, zajedno sa našim lekarima boriti protiv narkomanije, otvorena je pre nekoliko dana.

"Rus Inter" još jednom je doveo ekipu vrhunskih lekara, koji će znanje i evropske metode sa odličnim rezultatima prenositi na naše stručnjake. Ogroman broj zavisnika od droge koji neprestano raste, jasan je pokazatelj da je Srbija ušla u crvenu zonu i da se sve čini da se ljudi izvuku iz kandži heroina, marihuane, kokaina, esktazija...

- Ova bolnica razlikuje se od dosadašnjih, pre svega jer pruža mnoštvo terapija, među kojima i transpersonalnu, jedinu na ovim prostorima - kaže Danijel Dojčinović, zamenik direktora "Rus Intera".

Nova bolnica, saznajemo, ima dvadesetak kreveta, a u svakoj sobi je savremena aparatura za praćenje rada vitalnih organa, koju nema nijedna klinika u Srbiji. Smeštena je u blizini centra, ali dovoljno izolovano, da bi pacijenti imali potpun tretman.

- Osim medikamenata, u primeni je i savremeni aparat, koji deluje i na smanjenje praga bola, umanjenje depresije - objašnjava Dojčinović. - U bolnici sa pacijentima rade i psiholozi, fizijatri. Veoma je važna i porodična terapija, kojoj će se kod nas pridavati ogroman značaj, jer podrška najbližih veoma je važna za lečenje i izlečenje narkomana.
I u ovoj bolnici, takođe, stručnjaci utiču na smanjenje želje i zaboravljanje dejstva droge, posle čega narkomani bukvalno zaboravljaju osećaj izazvan narkoticima. Među pacijentima, ispostavilo se, najviše je zavisnika od heroina, kažu sami, zbog niske cene i velike dostupnosti. Dugogodišnje iskustvo ruskih stručnjaka koje je već dalo veliki korak napred u lečenju bolesti zavisnosti, bilo je dovoljan razlog da oni budu konsultanti našim lekarima u ovoj bolnici. Rezultati su neminovni. Posle ove terapije, narkomani se, uglavnom, nikad više ne vraćaju starom poroku.


CENA
LEČENJE bolesti zavisnosti u privatnim bolnicama, kreće se od četiri do osam hiljada evra. U "Rus Mediku", kažu, cene će biti konkurentske i obuhvataju i lečenje i ambulantno praćenje pacijenata, koje traje narednih godinu dana. Osim tretmana lečenja, ovde se pacijentima ugrađuju i implanti na tri, šest, ili devet meseci. Pod dejstvom implanta, čak i da se uzme droga, kod narkomana ne nastaje osećaj koji se do tada pojavljivao.

Izvor: Novosti

Екстази потиснуо марихуану

На случајном узорку од 1459 младих од 15 до 19 година код 4,88 одсто испитаника откривено присуство наркотика у урину. – Лаке дроге изазивају еуфорију, али и смрт

Један од заплењених "приноса" марихуане
(Фото М. Игњатовић)

Истраживање присуства дроге у урину, које је обављено у неколико округа, а којим је било обухваћено 1459 младих од 15 до 19 година, показало је да је 4,88 одсто испитаника било позитивно на неку од четири опијатске супстанце, које су биле испитиване. Како је за „Политику” изјавио доцент др Иван Димитријевић, из Института за психијатрију Клиничког центра Србије, иначе, координатор владине Комисије за превенцију болести зависности, највеће изненађење за истраживаче јесте што је код младих забележена много већа употреба екстазија него марихуане.

– На првом месту у узорку урина био је екстази, на другом месту бензодијазепамске супстанце, а тек на трећем марихуана. Истраживање смо спровели у пиротском, зајечарском, мачванском, шабачком и златиборском округу, а међу децом, чији су налази били позитивни, било је и врло добрих и одличних ђака који живе са родитељима – каже др Димитријевић.

Димитријевић објашњава да је избијање екстазија на прво место по употреби и потискивање марихуане показало да су синтетичке дроге код нас тренд.

– То су нове супстанце, вештачки синтетисане и од једног литра аналога метанила који кошта 2000 долара добија се 50 милиона дозних јединица за уличну употребу у вредности од два милиона долара. Значи, млади и не знају о како великом профиту је реч. С друге стране, реч је о супстанцама које се лако налазе на улици, а производе их „кухињски хемичари” у приручним лабораторијама или у кухињама – додаје наш саговорник и примећује да се на тај начин један тренд, који је био модеран пре двадесет година у Холандији, стиже код нас са свим последицама.

Родитељи нису забринути, јер деца не пију пиво „на ћошку” већ на радном столу држе конзерве разних енергетског напитка. Не осећа се мирис марихуане. Вене им нису избодене. Одлазе редовно у школу, једино викендом остају на журкама до раних јутарњих сати, а потом спавају... Тако родитељи или не сумњају или не желе себи да признају да добра деца, чак одлични ђаци, више не могу да замисле своје најлепше године без таблета „екстазија”, синтетичке дроге, која је у Србији све доступнија. „Екстази”, међутим, није бомбона. Он убија као и свака дрога. И наши лекари су се суочили са смртним случајевима као последицом употребе ове дроге, за коју се погрешно сматра да је безазлена. Жртва је имала 21 годину, а до лекара је стигла дезоријентисана, са халуцинацијама, пулсом од 150 откуцаја у минути. Телесна температура се попела на 42 степена Целзијуса. Отказивало је дисање, бубрези нису издржали. Све предузете мере реанимације биле су без ефекта. Младић је умро само четири сата након пријема у здравствену установу, а токсиколошким анализама после смрти доказано је присуство МДМА супстанце у крви и органима. Реч је о деривату амфетамина, 3,4 метилен-диоксиметамфетамина, састојку таблета „екстазија”. Ова дрога делује на серотонин у мозгу, који је задужен за осећај среће, еуфорије и заљубљености, па млади кажу да узимањем „ексера” бивају ближи једни другима „улазе у мисли оног другог”...

Нико више и не броји колико је живота до сада однела ова дрога широм Европе. Смрт је могућа и настаје зависно од количине и учесталости узимања овог стимуланса, а наступа због губитка соли, односно повећања количине воде у слободном међућелијском простору. Тело се зноји, организам прегрејава.
Др Димитријевић наводи податак да је између седам и 16 одсто младих чуло за синтетичке дроге. После овог обављеног испитивања и на основу ових података, Димитријевић наводи да је важно да се ураде програми превенције и специфични програми едукације.

Оливера Поповић
[објављено: 12.10.2007.]


Izvor: Politika