Posle skole ja volim
Da ulazim u zgrade iz kraja
Tako sebi ubijam vreme
Ponekad cak bezim od ocaja

I tako tu je jedna zbilja siva
Hodnici smrde, vrata su joj kriva
Al u njoj zivota jos ima
Jedna baba izlazi iz dima.

Preti da ce zvati sup
Jer udjoh ja u njenu zgradu
Al nisam ja tolko glup
Oni ne vataju ni one sto kradu.

Drugo nesto mene muci
Sta cu ja u takvoj zgradi?
Neko drugi tada uci
Neko se necim sladi.

Još uvek ne shvatam da ne mogu svakog momenta da pogledam u te tvoje plave oči, malo iskošene na dole...trebalo je ranije da kažeš da ideš, trebalo je da učiniš čudo i ubediš me da dođem da te ispratim...trebalo je da povedeš i mene...
Mislila sam da će biti lako, da mi više nećeš zadavati tremu i znojenje dlanova, i što je nagore, da mi nećeš nedostajati. Ne znam kako, posle drugog dana sam se tek razbistrila i shvatila da si stvarno otišao, da nisi više blizu, da neću imati nenormalne pozive u pola noći. Gledala sam tvoju sliku, i bi mi čudno što sam ti tek sada, neke crte lica više upoznala. A mislila sam da te poznajem najbolje na svetu. Izgledao si mi stariji,  bistriji, iskreniji.
Nisi me tim osobinama posipao mnogo svih ovih godina.
No dobro, tako je-kako je.
Ali sam sigurna da ćemo se opet videti, možda za 20 godina, ali ćeš opet biti moj jedini primerak ljubavi.

  licci  i tarantulica 

moj naklon...

Kvatr je prepun ljudi
Munja je 1000 na nebu
Kriminalcima se silnim sudi
Al eto osecam se prazno

Blata ima na sve strane
Izbeglica pola miliona
Al eto osecam se prazno

Izlazim bez kapice na kisu
Tu je smisao zivota
Kavez ne treba ni misu
Napolju se nalazi toplina

Trazim gde su ljudi koje volim
Neke nadjem, drugih nema
Onda se nasalim
Za razgovor uvek ima tema

Napolju se nalazi toplina

               Ko zna zašto je to dobro?


Lutajući po hodnicima misli, toliko dugo da se više ne sećam ni odakle sam krenuo, ni gde idem, video sam hiljade slika i čuo hiljade glasova. Video sam klupko izmešanih bolova,patnje nepoznatih ljudi. Ne znam zašto sam im se uvek vraćao,stalno razmišljao o nepravdi,hteo da progovorim u ime svih onih koji ćute,ali njihova reč mi je zastajala u grlu i pekla me.
Pre nekoliko dana ustao sam težak i sanjiv,oči su me bolele kao da ih prvi put otvaram. „Od čega se svet sastoji?“Od tople postelje i zvuka kišnih kapi koje udaraju po prozoru. Od vrućeg hleba,od meda...Od jeseni i njenog jutra. Onog koje nam daje moć da se osetimo kao deo sveta. Svet se sastoji samo od prijatelja koji razumeju i pomažu gotovo bez reči. Bitange sam počeo da zaboravljam čim ih upoznam. U sećanju ostaju samo devojke u smešno velikim kaputima,koje vetar razgrće. Postoje na ovom svetu slatke treme prvih razgovora,iščekivanje osmeha.Postoje hladne ruke, vrele usne..postoje oči. Oči zbog kojih postoji sve drugo. Ima i onog nerazumljivog mira u bdenju i osećaja da se sve što je važno na svetu nalazi u jednom krevetu. Život je satkan od smeha, zvezda, kestenja,od pesama za koje se ne sećamo kad smo ih prvi put čuli a čini se da ih znamo oduvek. Od klavira, tambura i električnih gitara. Pesak,bosa stopala,zagrljaji...postoje uvek drage knjige,pisma i reči. Postoje hiljade vrsta sreće...
Ustanimo ujutru i tecimo kroz život, neka i život teče kroz nas- Sve je stvoreno samo za nas, sve je pred nama, sve je slomljeno i pleše.

Prođe i to, kao što sve prolazi,
Bolje ili lošije, ali prolazi,
Ne znam šta će mi sutra doneti,
Ali znam da će biti porazi.

Nisam izgubila dostojanstvo,
Ostala sam iskrena do kraja,
Meni je loše, tebi je zadovoljstvo
Da gledaš dok bledim od očaja.

Uludo bačena osećanja,
Kao prokockane pare na zelenoj čoji,
Za ništa obećana obećanja
Za nešto što više ne postoji.

Boli me što nije kraj,
Želim eutanaziju sa rečima tvojim,
Nije kraj...samo dugi očaj
Završimo to, pa da se više ne bojim.

Dajem ti svu slobodu sveta,
Imaj radost, ponos i strah...
Ja ću se izvući kao i uvek
Uvek uspem da isplivam i uzmem dah.

Samo zavši, molim te.
Neka bude kratko i da ne boli,
Ljubim te sad, poslednji put u mislima
Ali nema tu šta više da se voli.

Odlazi od mene, molim te.
Odlazi, daj mi priliku da se podignem.
Krenuću kuda sam i pošla
A stići ću tamo gde stignem.

  evo pocrveneo sam