Beograd
nema lad
Na Vracaru
nemam baru
Po Cuburi
auto juri
Otiso bi sad na Taru

Ni u Nisu
Nemas kisu

Moje selo ko Sahara
Nije spas ni divna Tara

Zlatibor,
Durmitor,
Kopaonik
Rejkevik
Crna
Bela
Frusaka Gora
Odavde do Durmitora
Seku sume
Sranje prave-
Oce da nam dodju glave

Gradjani setaju ulicom
Kucici spavaju
Ja sedim za stolom
Zadaci me smaraju

Prolece(4.razred)

Kad u prolece cujes da nesto peva
znaj da se cuje vesela seva
Ona peva da ce usred noci
sledece zime Deda-Mraz doci...                                         

Ulica lažih imena

Ranjeni ne beže od boli
i uplašeni ne prizivaju
mlečno bele duhove,
ova ulica lažnih imena,
moj je svet, možda, oduvek.

Živi od lutalica, pod
otvorenim nebom zvezde broji,
a vreme večno stoji,
okamenjeno u nadi ili iluziji
ko zna?

Na svakom uglu, bar malo
je od nečije sudbine ostalo,
sasvim dovoljno,
da bi moje srce kucalo,
nedovršeno.

Anestezija...

Totalno smirenje ili možda bolje rečeno totalno smorenje... hmmm... šta ja znam... Depresija, velika depresija, usamljenost u gomili, u masi, u životu, u smrti... Obavezno se oraspoložim kada počnem da pišem o ovakvim stvarima... To je prokletsvo? Možda blagoslov?... Možda to nije ništa više no obično...hm, šta obično; možda obično samosažaljenje, nekako nam to najviše priliči, gomila plačipičaka...ups nisam hteo biti vulgaran, ali nema svrhe suzdržavati se, ne danas se nećemo praviti fini... Danas tj. upravo sada je vreme da se pravimo generalno ne zainteresovanim za smisao svega ovoga i povlačimo se polako i povlačimo, činimo ustupke nama na štetu; samo kako bi dokazali da smo... ustvari šta, ja, kome, ima da dokazujem... praktično se sve svodi na ono čiji je veći... prag tolerancije, gluposti; ovaj zid je hladan; ako se pitate koji zid, onaj koji je zaustavio povlačenje... levo ili desno, pokaži kakav si čovek i na koju stranu naginješ; ako ti se izbor..hm izbor... ne dopada nauči da prođeš kroz zid... sa druge strane ogledala nije sve kako izgleda, ali onda nije ni sa prve strane sve onako kako ti se čini; pa zar se nikad nisi zapitao zašto odraz izgleda tako nesrećno... čarobna formula *SSDD* ko shvata? ko zna?

Ista stranica

Možeš i ti krenuti
mojim stopama koje nikud ne vode,
ali, znaj, ja dišem uprkos
lancima koje vezao si,
čvrsto, sa bolnim izrazom lica,
(hej!) podneću i teret
tvojih koraka bez problema,
samo ako naučiš disati kao ja.

Vidiš, to i nije tako bolno,
i strahovi brzo utihnu,
samo ponekad sećanja uzdahnu,
na tren... jave se,
šapnu:
‚‚Još uvek živimo,
na ulici, kojoj
svoje živote ostavljamo".

Negde na sredini
i sam postaćeš samo pesma,
reč koju će neko
treći ispisati,
svaki tvoj korak, na kraju će
na istoj stranici završiti...
... tamo gde se i rodio...
ali ti uvek možeš poći sa mnom ponovo,
jer izabrali smo da se sećamo.

Jedna od mojih najiskrenijih, samo ako se shvati poruka:




Jednoj tebi

Volim te...
Eto, nista vise...
Sve i da moze ikada biti nesto vise
to bi bilo- volim te...

Poklon

Za žubor moga daha
Prikači svoje ime
Budi razlog straha
I krvotok mog veka
Ne prkosi vetru
Kosom modre noći
Daj mi sve što imaš
Ja nikad necu moci
Kudravu krv ti dajem
Što ubija te polako
Bilo šta drugo
Suviše je lako
Ako mi sve otmeš
Od članka do čela
Ništa mi ne vraćaj
Ništa mi ne vraćaj.

...the sleeper shall awake...
someday, somehow he will rise
from his long forsaken dreams.
And then it will be our turn to sleep,
to dream...to live... a thousand years
of dreams and nightmares,
because, when it all comes to an end
the everalsting dream will prevail.
And in our spirits
we'll die alone
as we were born alone.
And that will be our doom,
but we will embrace it
with both hands
and never let it escape again.
The dream...