voleo sam te
ranije
volim te i dalje
ne kao nekada
ali i dalje te volim
volim te
više nego ranije

lagao sam
nekad
lažem te i sad
ne kao ranije
ali i dalje te lažem
nikada te nisam slagao
više nego sad

znaš
upravo sam te slagao
nikad te nisam lagao
i...
i volim te
više nego ikad

SIVILO


Sedeo je i razmisljao. Razmisljao je da li ovaj zivot uopste ima nekog smisla. Kako su godine prolazile cinilo mu se da smisla stvarno i nema. Taj utisak ga je iz dana u dan sve vise pritiskao i ponekad mu se cinilo da mu jos samo malo treba da eksplodira. Imao je porodicu, par pravih prijatelja koji su bili tu kada su mu bili potrebni, ali ipak je bio nezadovoljan svojim kako ga je on cesto nazivao pateticnim zivotom. Mnogi od nas bi pozeleli da se nadju na njegovom mestu, ali on nikako nije bio srecan. Sve oko njega bilo je sivo. Ceo njegov svet bio je siv. Cesto je setao ulicama u potrazi za jednom jedinom cesticom bilo kakve boje. Isao je satima ocajavajuci, gledao, patio. Niko ga nije razumeo. Povremeno bi seo u park i gledao kako ljudi prolaze rutinski svakoga dana u isto vreme na potpuno isti nacin. Gledao je kako se ljudi iznenada pojavljuju iz sive bezlicne mase samo da bi se ponovo u nju utopili. Hteo je da vidi boju, mada vise ni sam nije bio siguran da se seca sta je to uopste boja ili da to mozda nije nesto sto je on izmislio u svom izopacenom umu. Da cinilo mu se da postaje izopacen jer su svi bili srecni i pocinjao je da misli da mozda sa njim nesto nije u redu. Probao je svasta: alkohol, drogu, ali nista nije pomoglo. Ipak jednoga dana dok se vracao kuci iz jedne od beskonacnih potraga ucinilo mu se da je video jednu osobu u svim onim predivnim bojama koje je on trazio. Potrcao je prema toj osobi, ali nje vise nije bilo na tom mestu. Poludeo je. Trcao je na sve strane, levo, desno, ali od boja ni traga. Svuda samo turobne nijanse sivila. To je bilo previse, pao je na kolena i briznuo u plac. Shvatio je da vise ne moze podneti i resio je sebi oduzeti zivot. Otisao je kuci. Skinuo je kaput i polako otisao uz stepenice. Usao je u kupatilo i pustio je vodu da se kada napuni. Nasao je brijac i kada se kada napunila do pola legao je u vodu. Osecajuci neko neobjasnjivo olaksanje polako je povukao ziletom preko vene i imao je sta i da vidi. Iz rane je jurnula zarko crvena krv. Prerezao je i drugu ruku i iz nje je takodje potekla vrela crvena krv. Nije mogao da prestane da gleda. Bio je odusevljen. Celoga zivota trazio je nesto sto se oduvek nalazilo u njemu, gledao je sve dok konacno nije izgubio svest. Umro je srecan znajuci da se vise nikada nece suociti sa sivilom nasih zivota. 

20.07.2001