Vera nema nikakve veze sa tim da li9 je strah od smrti veci ili manji. Mislim ako si vernik (bilo koje vere) ne plasis se vise da umres

kontam da coveka plasi sav taj splet dogadjaja do zadnje sekunde... kad dodje zadnja sekunda svejedno je da li si mrtav, da li je nebo zuto, da li je drvece belo,... iskljucujes se iz dimenzije zivota...

Jednom prilikom me pita moj prijatelj koji je vernik kao i ja, da li bih umro za neshto ili bih gledao da napravim kompromis. Ja sam se odluchio za kompromis jer mi se neshto i ne umire. On pita zashto ako verujesh da dusha ne umire. Moj odgovor je bio da iako dusha nikad ne umire, rado bih proveo shto vishe mogu vremena sa meni dragim ljudima.

To je bio jedan od dva zraka u mudrosti u mojoj karijeri.

Kako mislis 'da umres za nesto' i 'kompromis' ?

Kao -umreti za ideal ili... ?

Sine,istina je skoro uvek prosta i jednostavna.U duhovne i religijske kvalitete (iako jedo sa drugim nemaju mnogo dodirnih tachaka) sam se udubljivao daleko vishe od bilo koje prosechne osobe     i moji zakljuchci su upravo izvedeni na osnovu toga.A chinjenica da si me ti okvalifikovao kao nezrelog zbog moje izjave meni govori da si verski oshtrashcen a poneshto i o tvojoj inteligenciji.

A ako su ti ochi ipak dovoljno otvorene da smesh da pogledash iza svojih odbrambenih i uteshnih verskih mehanizama bice mi zadovoljstvo da ti objasnim zashto tvrdim to shto tvrdim.

Pricha je bila duga pa me mrzelo da pishem a sushtina je bila neshto tipa, umreti mlad sa machem u ruci ili se drzhati po strani i dozhiveti starost, tako je on barem to ilustrovao.
Ja odabrao naravno da igram poker u Vegasu sa nekih 80+ godina.

No za ovu temu je bitan detalj da i onaj koji veruje u zhivot posle zhivota, ne treba da se podsmeva smrti, i da bi svakako i ovaj zhivot trebalo da provede dugo i kvalitetno.

@arlekin
odbrambenih i uteshnih verskih mehanizama...
mehanizmi odbrane su smanjeni kod vernika, bilo represija, regresija, identifikacija...
"istina je skoro uvek prosta i jednostavna" doduse, ovde si u pravu
ako frojd nije osetio boga (bio je ateista) nije bio duhovno zreo.
jos je i Sokrat govorio o smrti. postavljao je pitanja. sto se ljudi plase smrti? da li je to kraj ili nije? sta ako je to nesto najbolje za covecanstvo? scio me nihil scire.
nisam ostrascen. ne verujem u religijsku ostrascenost. slepo verovanje nije verovanje.
sati i sati razmisljanja treba da prodju necijom glavom da bi dosao do nekog stava, i to prvenstveno upoznajuci sebe i boziju nit u sebi. a savrsena ljubav iskljucuje strah. toliko od mene

Oprosti mu, Bože, ne zna šta govori... 

Ozbiljno, Frojda mi ne diraj... 

ko bre dira frojda???? ....moju jedinu nadu,utehu i spas

Sati i sati?utroshio sam daleko vishe od toga 

O naprotiv,vernici imaju tako jake odbranbene mehanizme da kod nekih to prelazi u patologiju.
Ja to nazivam "chudni su putevi bozanski" sindrom.
Jedan od meni poznatih sluchajeva dobro opisuje to stanje,naime,poznajem choveka kojem je zena umrla posle porodjaja jer je pijani doktor zaboravio da proveri da li je cela posteljica izbachena,nije bila,ostalo je parche u materici i zena je dobila sepsu i umrla.Njegov odgovor je "Bozja volja" 
I upravo u tome se ogleda sushtina,vera kao pokrice za nesposobnost suochavanja sa realnoshcu.

Postoji jedna organizacija koja tezi da uspostavi kontrolu nad shirokim masama,a poshto uglavnom nema (mada se desi ponegde i ponekad da ima )  konkretne mehanizme za to (izvrshnu,zakonodavnu vlast,politichki,vojni ili ekonomski uticaj) ta organizacija pribegava lukavijim i shto je po nju josh bolje neosporivim metodama,cilja ljudsku psihu.
Kao shto sama tema govori,strah od smrti je vechiti ljudski strah,pa ta organizacija kontrolu nad masom uspostavlja tako shto na to i slichna pitanja pruza "odgovore,nadu i utehu".Ti strahovi su dovoljno veliki i jaki da su ljudi jako skloni da svashta uchine da bi sa te strane bili psihichki mirni.
Ta organizacija je naravno crkva.