Plašim se tuđih smrti,svoje ne.Mislim da je strah od sopstvene smrti nedostatak vere ili nerazumevanje vere,nije vazno koje ste veroispovesti.

"Mislim da je strah od sopstvene smrti nedostatak vere ili nerazumevanje vere"
odlicna misao! 

koja veza ima izmedju veru i strah od smrti..
posle molim lepo skicu sa olovkom o jednu termonuklearnu elektranu
po mojom iskustvima ko je vise uplicen u neku veru mnogo vise strahuje od smrti

Ovo je lepo receno, i slazem sa time.

U zadnje vreme, previse ljudi iz moje okoline umire (od drugaricce otac, od druge drugarice majka, komsija - i to sve od nove godine), sve relativno mladi ljudi. Nikad nisam razmiljala nesto previse o smrti, ali u zadnje vreme od silnih sahrana, to mi je jedna od preokupacija. Svoje smrti se ne bojim, ali bojim se smrti svojih najblizih - brata, roditelja. Ne znam kako bih bez njih, ne daj Boze...

O umešanosti vere, odnosno veroispovesti u ovu problematiku ne bih komentarisala... Ipak je to za drugi podforum... Uostalom, nisam vernik, pa samim tim ni kompetentna da o tome govorim...

@Cupricanka
Nemoj me sad pogrešno shvatiti... Ali zar ne misliš da je mnogo prirodnije da ti doživiš smrt svojih roditelja, nego oni tvoju?
Surovo zvuči, znam, ali je po prirodnom zakonu da potomci nadžive svoje roditelje... Naravno da je to užasno teška tema i o njoj definitivno ne treba razmišljati, ali treba barem izdaleka prihvatiti da će se to jednom neminovno desiti...

Sta ima covek da se boji od necega sto je neminovno... vise se bojim ovog zivota, neostvarivanja onoga zbog cega sam ovde... a sta je to? Jos dugo cu se pitati...

ipak zanimljivo kad to uzmemo u obziru u  ovom technokratsko svetu, kad dizajniraju sve moguce i nemoguce, da stvarno najvise strahujemo od smrti?!i ako to uzmemo kad poslednji realna sansa  za nama i za nasu voljenima da kroz naseg smrtu vodi olaksanje, onda od zivot ce biti najveci strah.
mislim da od smrti ne postoji strah jer uopste nepoznajemo, jos niko nije se vratio. A drustvo sve ce uradtit da sadi u nama sumnju da vredi verovati u tome da je neko vratio se. Umesto toga sto sad pocne zapadne drustvo uraditi da vredi u zivotu ostati zbog svojih interese odnosno zbog genetski precima ili memi da dajemo za sledece generaciju, odnosno da predajemo znanje .

onodys, moram te pohvaliti da si mnogo poboljšao pisanje srpskog jezika, i sad su mi tvoji postovi mnogo razumljiviji... 

Da, to je baš paradoks... Postoje mašine, uređaji, algoritmi za sve, u cilju da nam olakšaju život, ali ipak je sve podređeno tome da imamo svoj rok trajanja... I sve će to ostati iza nas...
Baš zato što nam je smrt velika nepoznanica i niko od nas nema predstavu kako izgleda, daje joj još mističniji karakter... samim tim i iracionalniji, što može (ali naravno, ne mora) povećati strah od nje same...

nisi me dobro razumela, ni sebe nisi, nije moguce nista pored sebe ostaviti. Odnosno ni jedan mentalnu reprezentaciju nije moguce potpuno izbrisati. to samo smrt moze da urade. A taj sum sto ostave velike traume uvek ce delovati kao nesto jako depresivajuce entitete. sto je moguce , to je to da merimo znacaj stvarima i ako je na dobitku i ako je gubitku.
a drustvo ubije dusevni bolesnici, a sto je strasno medicinari asistiraju u tome.
U ovakvim okruzenju jedino beg je to sto ostaje. ili na neki nacinu naci taj mogucnost gde manje se unistava covek od toga kao sto od vreme bi bilo potrebno.

treba umreti kad si srecan ili kad ti je mnogo dosadno pa nemas sta da radis, toliko mi je dosadno...