Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Prijavi me trajno:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:

ConQUIZtador
banner
Trenutno vreme je: 21. Apr 2021, 15:40:10
nazadnapred
Korisnici koji su trenutno na forumu 0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Ovo je forum u kome se postavljaju tekstovi i pesme nasih omiljenih pisaca.
Pre nego sto postavite neki sadrzaj obavezno proverite da li postoji tema sa tim piscem.

Idi dole
Stranice:
1 ... 9 10 12 13
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Tema: Najlepse bajke sveta  (Pročitano 238944 puta)
Veteran foruma
Svedok stvaranja istorije


Ne tece to reka,nego voda!Ne prolazi vreme,već mi!

Zodijak Taurus
Pol Žena
Poruke 18761
Zastava Srbija
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 1.5.0.4
Treća Zapovest

Išlo se preko polja, šuma i sela. U svojim srcima Bamba i Brusvalin znali su da će ih sresti treći Božji glasnik. Tako i bi. Sreli su trećeg crnčića. I ovaj je bio dotaknut od Boga-Stvoritelja i postavio je pitanje da li bi smeo da pođe zajedno sa Bambom i Brusvalinom.
Bamba je opet postavio odlučujuća pitanja o cilju i o Bogu. A onda upita:”Reci mi koju Zapovest ti zastupaš?”
Ne razmišljajući, dete reče:”Ja se zovem Blumlin i zastupam Treću Zapovest:
Svetkuj Sabat, praznik

Treća Zapovest glasi da svi ljudi tokom šest radnih dana treba da ispunjavaju zakon “Moli se i radi”. Sedmog dana treba da se odmaraju, da bi se ispunili novom snagom, novom energijom, da pođu u tišinu, jer Bog boravi u tišini. Tamo treba da Ga obožavaju, da Ga hvale, odaju Mu čast i slave Ga.
Nakon jedne napete radne nedelje dolazi,dakle, sedmi dan, dan mirovanja i tišine. Osim toga, poučavam o tome da u svemu treba poštovati Boga, pa tako i u carstvima prirode. Zato je upravo sedmi dan predviđen za šetnje u prirodi da bi se dokučio život kao celina: Bog je u svemu i On je sveprisutan.”
Draga deco, mi dan mirovanja zovemo nedelja. U drugim religijama, to može biti i petak i subota. Svejedno koji dan izmemo - sedmica bi uvek trebalo da ima jedan dan tišine. Svaki čovek trebao bi svakog dana da crpi iz Božje svemoći i ljubavi. No, taj jedan dan mirovanja, dan tišine, jeste dan poniranja u unutarnje.Tog dana čovek sve više treba da postaje svestan da je on sam hram Božji i da Bog boravi u njemu. Tako se on priprema za novu, radnu nedelju.
Blumlin reće dalje: “Ono ćemu ja poučavam u Trećoj Zapovesti jeste i to da treba paziti na unutarnji mir i tišinu i ulaziti u hram unutarnjeg.”
Bamba i Brusvalin slušali su Blumlina veoma pažljivo i govorili su sa uverenjem:”Ako hoćeš, pođi sa nama.”
IP sačuvana
social share
Ako je Supermen tako pametan zašto nosi donji veš preko odela??
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Veteran foruma
Svedok stvaranja istorije


Ne tece to reka,nego voda!Ne prolazi vreme,već mi!

Zodijak Taurus
Pol Žena
Poruke 18761
Zastava Srbija
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 1.5.0.4
Četvrta Zapovest

Blumlin je pošao sa njima i ova tri crnčića išla su zajedno. Uskoro ih srete četvrti. Bamba je opet postavljao svoja pitanja. Odgovori su pokazali da je i ovaj spreman i da je i on iskusio Božje vođstvo u svome životu. Četvrti crnčić predstavio se imenom Brasva i reče: “Ja zastupam Četvrtu Zapovest:

“Poštuj oca i majku.”
Brusvalin upita:”Kako ti poučavaš ovu Zapovest?”

“Poučavam ovako” reče Brasva: “Nema slučajnosti u životu. Shvati: Bog je svakom detetu dao njegove zemaljske roditelje da bi se brinuli o svom detetu. Nebeski Otac je u njihovu nadležnost stavio da ga štite i budu mu uzor, jer ono treba da savlada svoj život na Zemlji kao dobar Bogo-savestan čovek. Roditelji su velika braća i sestre tog deteta i oni su ve odavno sakupili iskustva na Zemlji i zato mogu da pomažu to dete koje raste. Takođe je moguće da roditelji i dete budu vođeni zajedno kako bi na Zemlji ispunili neki nalog Boga.
Brasva reče dalje:”Osim toga, ja učim decu i tome da u njihovim zemaljskim roditeljima isto kao i u njima živi Bog i da su svi u Večnim Nebesima braća i sestre, deca jednog, večnog nebeskog Oca.
Često je slučaj da su duše roditelja i dece u nekom drugom životu na Zemlji kao ljudi već imali nešto jedno sa drugima.Ako iz tih nekadašnjih zemaljskih dana između njih postoji dug, onda bi oni trebalo to da očiste jedno sa drugim u ovom životu na Zemlji.
Poučavam takođe da ljudi ne bivaju slučajno dovedeni jedni sa drugima, već preko nevidljivih vrpci koje ih povezuju, jer Bog vodi svakog čoveka i svaku dušu onako kako je to dobro za tu dušu i tog čoveka.U prvom redu, Večni se seća duše a tek onda čoveka, jer duša nosi večni život.Duboko u duši jeste ono čisto, jeste Bog i biće u Bogu.
Ja, dakle, učim decu, a i odrasle da se međusobno poštuju i da jedni druge nesebično ljube.Deca treba svoje roditelje-kao i sve svoje bližnje-da poštuju i cene.”
Brasva reče dalje, dok su mu oči svetlucale: “Bog deluje kroz dobre roditeljekoji se pridržavaju zapovesti Večnoga. Bez Boga ništa ne bi postojalo, jer Bog je sve u svemu. On je u našoj duši i u svakoj ćeliji našeg tela. Bog je u svakome od nas. On je za svako duhovno Biće, za svaku dušu, i za svakog čoveka i Otac i Majka. On je Otac-Majka Bog.”
“Ura”! povikaše tri mala crnčića.”Ako hočeš, ostani sa nama i pođimo zajedno u svet.”
I Brasva pođe sa njima. Osetiše snagu koja se zasnivala na tome što je nekoliko - sada već četvoro ljudi sa istim ciljem i istim zadatkom - išlo istim putem.
Zajedno su bili jaki, a Duh Božji, Duh našeg večnog Oca bio je sa njima.Služili su Bogu, večnom zakonu ljubavi, a Bog, večni zakon ljubavi pripremao im je put. Njegova svetlost isounjavala ih je i zračila je kroz njih svetlucajući na njihovom putu.
Kako je svako od njih preko samospoznaje, ostvarivanja i ispunjavanja Božanskog zakona dobijao sve više svetlosti i snage, tako je i Bog mogao bolje da deluje kroz njih. Išli su po bespuću i svaki dan im je donosio nove zadatke koje su ispunjavali.
IP sačuvana
social share
Ako je Supermen tako pametan zašto nosi donji veš preko odela??
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Veteran foruma
Svedok stvaranja istorije


Ne tece to reka,nego voda!Ne prolazi vreme,već mi!

Zodijak Taurus
Pol Žena
Poruke 18761
Zastava Srbija
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 1.5.0.4
Peta Zapovest

Uskoro sretoše petog crnčića. Bamba opet reče svoju lozinku. Peti crnčić klimnu glavom, pogleda četvoricu braće, dok su mu oči svetlucale i reče:”Već sam čekao na vas. Ja sam Balvin i zastupam Petu Božju Zapovest:

Ne ubij.

Ja poučavam ovako: ljudi, veliki i mali, poštujte život, svejedno u kom obliku vam se pokazuje, u ljudima, životinjama, biljkama i kamenju - u svemu je Bog, sve živi kroz Boga, jer Bog je život, a život je sveprisutan. Sve što jeste, sve što živi, živi jedino kroz Boga. U najmanjem je ono najveće, taj moćni Duh-Stvoritelj, a u najvećem je sadržano ono najmanje, opet taj močni Duh Stvoritelj.
Potrudi se, o čoveče, da u svemu vidiš život, Boga, i onda ćeš se sve više čuditi i služićeš ovoj moćnoj, večnoj moći, koja sve drži u svojim dobrim rukama, koja sve ljubi, jer ova najviša moć, Bog, jeste ljubav.”
Balvin je crpeo dalje iz Pete Zapovesti govoreći:”Ne ugasi namerno ni jedan život. Ko namerno ubija životinje, opterećuje svoju dušu, ubija takođe jedan deo svog sopstvenog zemaljskog života.Ko namerno gazi i kida biljke, taj gazi jedan deo svog života. Ko ubija ljude, taj ubija takoreći jedan deo svog zemaljskog života. Dolazi vreme kada će posledice doći do onih ljudi koji ne poštuju Božju volju, koji krše i Petu Zapovest: Ne ubij. Čovek žanje ono što je posejao. Ko podiže oružje - mač ili pesnicu protiv svog bližnjeg, poginuće od oružja.
Ja takođe poučavam: ko i samo poželi smrt drugome, taj se već ogrešio o Petu Zapovest. To je učenje koje ja zastupam.
Bamba, Brusvalin, Blumlim i Brasva rekoše Balvinu:”Hočeš i ti sa nama?” “Svaki od nas zastupa jednu zapovest: prvu, drugu, treću i četvrtu.”
A Balvin reče:”Znam da pripadam vama” - i pođe na put sa četri crnčića i tako ih bude pet.
Njih petorica krenuše složno dalje, govoreći još dugo o Petoj Zapovesti. Govorili su o tome da su mnoge životinje od ljudi preuzele programe gonjenja i ubijanja.I sada gone i ubijaju druge životinje
Govorili su i tome da put koji vodi ubijanju počinje malim negativnim mislima, mislima zavisti, omalovažavanja, požude, pohlepe. Govorili su o tome kako negativne misli za posledice imaju negativne reči i konačno zlodela. Govorili su da se svo zlo na vreme mora prepoznati i očistiti.
Pet glasnika Božjih govorilo je o čišæenju koje počinje spoznajom grešnog i dubokim kajanjem.Zatim sledi moljenje za oproštaj, praštanje i ispravljanje, ukoliko je to još moguće. Ali najvažnije je da se to negativno koje smo prepoznali više ne čini, da se ubuduće umesto toga postupa dobro i zakonito. Svako od petorice braće je sada naročito pazio na svoje misli. Ako bi neki u njima prepoznao zavist ili zlovolju, ili čak neprijateljstvo, očistio bi to brzo, jer svi su oni hteli da čiste svoje duše kako bi se približili Bogu, velikj ljubavi, i da bi postali pravi, nesebični, učitelji i glasnici Božji.
Brusvalin primeti:”Sada nas je već petorica. Osećam u svojoj duši da postajermo sve jači, jer gradimo jedinstvo.”
IP sačuvana
social share
Ako je Supermen tako pametan zašto nosi donji veš preko odela??
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Veteran foruma
Svedok stvaranja istorije


Ne tece to reka,nego voda!Ne prolazi vreme,već mi!

Zodijak Taurus
Pol Žena
Poruke 18761
Zastava Srbija
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 1.5.0.4
Šesta Zapovest

Pođoše dalje i ne potraje dugo, a priđe im šesti crnčić po imenu Dalven. Bamba najstariji je pokušao svijim pitanjima da dozna da li je Dalvin bio saputnik koga su tražili.A onda je Dalven izrekao Zapovest za koju je bio odgovoran:

Rekao je:”Ja sam glasnik Božji za Šestu Zapovest Božju:
Ne čini preljube.”

“A kako ti podučavaš?” Upita Brasva. A Dalven objasni:”Ja poučavam ovako:Vi ljudi poštujte jedni druge, jer u svakome od vas je Bog. Životnim partnerima govorim: Ako jedno drugo stvarno volite onda ste zaključili savez sa Bogom, jer prava ljubav u sebi sadrži vernost.Bog je vernost.
Ne gledaj, o čoveče, samo na greške koje mi ljudi svi imamo - osećaj sve više u tvom srcu da Bog boravi u svakom od vas, u tvom partneru i u tvojoj partnerki. Poštuj i ceni svog bližnjeg i daj mu slobodu da se razvija kako on želi.A ti se razvijaj prema Bogu, otkrivaj se i razvijaj svoje čisto unutarnje biće i živi ispunjen život. Tada ćeš iti uzor svom bližnjem i bićeš mu potpora.
Svako bi trebalo da shvati da je dete Božje, da su pred Bogom svi jednaki i da nas Bog sve jednako ljubi. Iako smo svi različito opterećeni i na različitim smo stupnjevima razvoja, svi smo mi na putu natrag u božanstvenost, u našu Večnu Domovinu. Bog, veliki Duh vidi nas savršeno, onakvim kakvim nas je stvorio
Shvati: Bog, naš Otac stvorio nas je kao slobodna bića i zauvek nam je darovao slobodu odluke. Zakonitost glasi: Ono što ne želiš da drugi tebi čini, to ti nemoj činiti drugome. Ko poštuje ovu zakonitost taj æe i sa svojim bližnjim održavati mir. Dakle, dopusti svom partneru, svojoj partnerki slobodu volje.
Znaj: greške i slabosti ima svako pa i ti. Nauči da Boga pronalaziš u svom bližnjem, i onda ćeš i poštovati svoje bližnje, cenićeš h i voleti. Vi ste dovedeni zajedno da bi jedno sa drugim razrešili poneki zadatak.
Ovo, je dato tebi i svima vama za vaš zemaljski život. Razmisli o tome i ispunjavaj ono što ti dani pokažu jer tek tada čeć stvarno živeti.
I ne pitaj zašto imaš ovog partnera ili ovu partnerku:, samo Bog zna zašto ti je doveo ovog čoveka. Samo Bog zna šta postoji između vas za čišćenje. Odaj čast, ceni, dakle, Boga u svom bližnjem i budi mu brat i ssestra. Nemoj ga povrediti ružnim ogovaranjem i klevetom, i onda ni tebe neće povređivati.”
A Delven reče:”Ići ću sa vama jer znam svoj zadatak”.Uvek kada bi novi Božji glasnik pristupio toj maloj četi radost bi bila velika. Ali, iz toga su za sve njih proizilazili novi zadaci. Jer, onako kako su saputnici prihvatali novog brata u svoje redove, prihvatali su i ono što je ovaj poneo sa sobom: negovo učenje. Svaki put bi preduzeli da one bitne zakonitosti u svom zajedničkom životu poštuju i slede.
Tako su uvek imali zadatke oko čijeg su se ispunjavanja svakodnevno trudili. Kada bi jedan od njih zaboravio šta su zajednièki bili preduzeli, ostali bi ga na to podsetili. Pomagali su mu da ispuni ono što je obećao Bogu i svojim saputnicima.

Ispričaću vam kao primer sledeće: Brasva, glasnik za Četvrtu Božju Zapovest govorio je:”Deca i odrasli bi trebalo jedni druge da poštuju i nesebično ljube, i da poštuju sve bližnje...” Zatim su četri crnčića razgovarala o tome šta bi ovo za njih moglo da znači.
Na kraju Bamba reče:”Kao što Bog, veliki Duh, ljubi svu svoju decu, tako ću i ja sa njim ljubiti njegovu decu, svoju braću i sestre. Ja ću, dakle, svim ljudima ukazivati poštovanje, bez obzira na to kako se oni ponašaju prema meni.
Brusvalin i Blumlin videše u tome za sebe glavni zadatak, da budu uzor za mnoge bližnje: “Toga ću ja uvek iznova postajati svestan, kada postanem nemaran - (lenj).” Reče Brasva.
Narednih dana, a i nadalje, sva četvorica su često imali priliku da ovo vežbaju. Uveče bi još često sedeli zajedno i razgovarali o tome kako im je išlo sa zadacima i vežbama. Pritom su se i mnogo smejali, jer su dnevne situacije proticale potpuno drugačije nego što su oni naumili. “Nema veze ako se ponekad padne na nos,” - imali su običaj da kažu.Glavno je da se opet ustane i da čovek razmišlja o nečem boljem.”
Kada je sada Dalven govorio o zakonitosti koja glasi:”Ono što ne želiš da tebi čine, to ni ti nemoj činiti drugima.” Svi su odmah shvatili koliko je ova rečenica važna. “To je tako jednostavno”, rekoše jedni drugima. “Dopusti da od sada obraćamo pažnju na ovo pravilo kako bi mir Božji mogao da bude među nama i kako bismo taj mir mogli donositi novoj braćio i sestrama.”
Svakodnevno je bilo mnogo, mnogo prilika da se ovo jednostavno pravilo zajedništva i primenjuje.
I u vašem životu, draga deco, ima ovakvih prilika. Prepoznaćete ih ako budete budni i pažljivi.
_________________
IP sačuvana
social share
Ako je Supermen tako pametan zašto nosi donji veš preko odela??
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Veteran foruma
Svedok stvaranja istorije


Ne tece to reka,nego voda!Ne prolazi vreme,već mi!

Zodijak Taurus
Pol Žena
Poruke 18761
Zastava Srbija
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 1.5.0.4
Sedma Zapovest

Šest crnčića pođoše dalje, sigurni dsa æe ih sedmi crnčiæ uskoro slediti. Tako i bi. Jednog dana sretoše sedmog crnčića koji se zvao Dušlar. Bamba opet izgovori reči otvaranja, a sedmi crnčić odgovori:”Ja sam glasnik Sedme Božje Zapovesti:

Ne kradi.

Poučavam ovako:Ne prisvajajte stvari koje vam ne pripadaju.Ne poželite stvari i predmete svojih bližnjih jer ćete postati zavidljivi, a zavist sadrži želju da se uzme ono što nam ne pripada.
Sedma Zapovest sadrži više.Ne kradi ni vreme svom bližnjem, uvlačćeći ga u razgovore koji su besmisleni i dugo traju, dakle ne donose dobre plodove.
Poštuj imovinu svog bližnjeg i primićeš ono što ti je potrebno za život. Onda nećeš postati ni utajivač ni kradljivac.
Svakom čoveku biće data ona zemaljska dobra koja su dobra za njegovu dušu. Svako, dakle, prima ono što mu pripada, što je na pošten način stekao u predhodnim egzistencijama, a i u ovom životu.
Svakome se daje prema stanju njegove svesti.Ko se svakodnevno vežba u otvorenosti, iskrenosti i pristojnosti, postaće dobar čovek i dopašće se Bogu.Onda neće nikad ni oskudevati.Samo onaj ko je u unutarnjem siromašan, zavidljiv je i može postati lopov.”
Dušlar nastavi:”Ja takođe poučavam da u životu nema slučajnosti.Ko je u ovom životu stvorio dobre uslove za život poštenim i čestitim radom i ko Boga, život, stavlja na prvo mesto, taj će i imati siguran krov nad glavom i posedovaće sve što mu je potrebno.Ko se nesebično daje Bogu, taj će od Boga i primati.Staviti Boga na prvo mesto znači voditi računa o Zapovestima života, dakle poštovati i voleti prvu, drugu, treæu, četvrtu, petu, šestu i sedmu Zapovest, težiti im i živeti po njima.
Krađa je protivna zakonu života koji sadrži davanje. Dalje se kaže: Kako daješ , tako đe ti se i davati. Ko uzme ovo ili ono od svog bližnjeg, dakle, krišom mu odnese nešto, taj krade. I jednog dana moraće ovo opet da vrati sa kamatom.Ljudi koji se pridržavaju Sedme Zapovesti, deliće u svom životu.Oni će bližnjem davati onoliko koliko je to dobro za njegovu dušu, jer ko ispunjava sve zapovesti, taj shvata svoje bližnje i zna koga ima pred sobom.
Ja takođe u svom poučavanju opominjem i postavljam pitanja kao na primer: Zašto mnogi ljudi vole da kradu tuđe vredne stvari? Moj odgovor glasi: najverovatnije zato što jedva da imaju vrednosti u unutarnjem.Često te ukradene vredne stvari nisu uopšte nikakvo obogaćenje za onoga ko ih je ukrao.On ne zna šta sa njima da započne, jer one ne odgovaraju njegovom stanju svesti, tj. njegovom duhovnom razvoju.
Vi ljudi, šta imate od toga ako se ponašate kao lopovi i kitite se stvarima koje vam ne pripadaju.Vi zasvetlite pred svojim bližnjim samo na kratko, kao na primer kakvo palidrvce, koje se onda veoma brzo ugasi.Vi ljudi, naučite da se u svemu dopadnete Bogu i da vršite Njegovu Volju, tako da u svakoj situaciji ostanete pravedni.”
IP sačuvana
social share
Ako je Supermen tako pametan zašto nosi donji veš preko odela??
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Veteran foruma
Svedok stvaranja istorije


Ne tece to reka,nego voda!Ne prolazi vreme,već mi!

Zodijak Taurus
Pol Žena
Poruke 18761
Zastava Srbija
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 1.5.0.4
Osma Zapovest

Onda Bamba, Brusvalin, Blumlin, Brasva, Balvin, Dalven i Dušlar poðoše dalje. Nije potrajalo dugo i sretoše osmog crnčića. On pogleda u oči sedmorici duhovne braće koje su svetlucale i odmah je znao da je i sam jedan od njih. Bamba pu postavi pitanja koja mi već znamo, a Divijana - tako se zvao osmi crnčić - reče:Ja sam jedan glasnik Božji i zastupam Osmu Zapovest.

Ne svedoči lažno protiv svog bližnjeg.

Poučavam ovako:Zašto hoćete da oštetite svog bližnjeg lažući, dakle šireći neistine o njemu? Zapitajte se pre nego što nešto kažete, šta vam je vaš bližnji učinio? Da li ste vi bolji od onih o kojima šitite neistine? Shvati, o čoveče: Pre nego što išta kažeš o trnu u oku svog brata pogledaj najpre u deblo u sopstvenom oku. Pazi na svoje reči da ti ne bi postale sudbinom, jer ne samo dela već i misli i reči su snage. Reèi mogu da počine mnogo lošega. Ali tvoja rđava reč ulazi i u tvoju sopstvenu dušu i ti ćeš jednom zbog toga morati da patiš
Nauči da spoznaješ sebe u zapovestima Života. Svoje ponašanje suprostavi prvoj, drugoj, trećoj, četvrtoj, petoj, šestoj, sedmoj i osmoj Zapovesti i shvatičeš da su svi ljudi braća i sestre. Ako si protiv svoga brata ili protiv svoje sestre onda si i protiv Boga. Kako ćeš ući u Nebo ako je Bog, Večni - Nebo? Samo sa svojim bratom, sa svojom sestrom možeš ući u Nebo, ali ako si protiv njih, nikada.
Neka svako spozna: Ono što poseje u njivu svoga života,u svoju dušu -to će on ponovo i žnjeti. Svaka misao teži ostvarenju. Ono što iz čoveka izađe to opet pada natrag na njega.”
Davijana je govorio dalje: “Znam, Ja pripadam vama i ići ću sa vama.”
Sva sedmorica se obradovaše - i tako ih je bilo osam.
IP sačuvana
social share
Ako je Supermen tako pametan zašto nosi donji veš preko odela??
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Veteran foruma
Svedok stvaranja istorije


Ne tece to reka,nego voda!Ne prolazi vreme,već mi!

Zodijak Taurus
Pol Žena
Poruke 18761
Zastava Srbija
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 1.5.0.4
Deveta i deseta zapovest

Bamba reče:”Fale još samo dva crnčića, fale još dve Zapovesti.” Radost beše velika kada sretoše devetog crnćića. Drivi, tako se predstavi deveti i reče:”Ja sam Božji glasnik Devete Zapovesti:

Ne poželi imovinu svog bližnjeg.

Poučavam ovako: Shvatite, o ljudi, ništa nije vaše vlasništvo sve vam je samo posuđeno, pa tako i vaše kuće, vaši stanovi, vaše ustanove, vaš novac i dobra. Ko svom bližnjem zavidi na onome čime ovaj samo upravlja, taj će posedovati samo za sebe. A ko ne upravlja svojim vlasništvom i hteo bi da poseduje samo za sebe, taj će to izgubiti.
Svi smo mi putnici kroz ovo zemaljsko bivstvovanje. Ne treba svoj život da posvetimo trci za novcem i dobrima kako bismo ih posedovali. Treba da poštujemo svoj život tako što ćemo se pridržavati zapovesti. Tada ćemo biti samo upravljači onoga što nam je Bog dao na upravljanje.
Šta možeš ti, o čoveče, da poneseš sa sobom u druga carstva. Ako danas umreš možeš li poneti sa sobom svoju kuću, svoj auto, svoj novac i svoju imovinu? Sve ćeš morati da ostaviš za sobom. To treba da te dovede do spoznaje da ti samo upravljaš onim što samo naizgled poseduješ.
Ko se reši tog htenja da bude neko i nešto, da ima i poseduje, taj će sve više ispunjavati volju večnog Boga. Svako od nas pojedinačno primaće ono što mu je dovoljno za spoznaju, kako bi svoju dušu razvijao ka višem. Ono što čovek danas ne shvati to će morati da shvati sutra ili tek u carstvima duša.
Svima nama je zapoveđeno da cenimo kuću, stan, ustanove, novac i dobra drugih, a da svakog čoveka gledamo kao dete Božje, kome je ovo samo posuđeno kako bi delio sa drugima. Razmislimo mudro o sledećem: svak prima ono što je dobro za njegovu dušu kako bi došao do samospoznaje.
Ko se vežba u pravednosti, taj neće više biti nepopustljiv. Ko nije nepopustljiv taj zna da je on samo upravljač onim što mu je dato. On će onda i deliti.
Ko teži pravednosti, dospeće do viših vrednosti. On se neće više grčevito hvatati za materijalno, nego će ceniti dobro svih. On će onda i stupiti u opšte dobro, koje glasi: jedan za sve i svi za Jednoga. Tako poučavam ja”, reče Drivi. “Mogu li da pođem sa vama? Jer osećam da ste vi oni koje tražim.
Svih osam crnčića klimnuše glavom i sa puno radosti prihvatiše Drivija u svoju družinu.
Crnčići su bili povezani iznutra. Svaki od njih zastupao je neki drugi zakon ili zapovest Božju; ali ipak su ove Zapovesti bile samo aspekti jedne velike zapovesti ljubavi. Ova glavna Zapovest: “ljubi Boga, svog Oca, svim srcem svojim i svom svojom dušom, svim svojim snagama, a svog bližnjeg kao samog sebe!”, bila im je svima upisana u srce.
Srca ovih Božjih glasnika bila su velika, jer su ih oni otvorili za Boga, Večnog Duha i služili su Mu tako što su služili svojim bližnjima, svojoj braći i sestrama. Iako su oni bili mali njihova srca iskrila su kao i njihove duše, jer ih je svakodnevno ostvarivanje punilo svetlošću i snagom Božjom.
Svaki od njih imao je drugačije biće i drugačije sposobnosti. To je bilo dobro, jer tako je svaki mogao da u zajednicu unese druge kvalitete. Svaki je delovao na svoj način u zajedništvu i za zajedništvo. Tako su se međusobno pomagali, štitili i dopunjavali. Hrabrili su jedni druge, potvrđivali i snažili u pozitivnom i bili zajednica puna snage.

Devet crnčića je znalo da njihovom krugu nedostaje još jedan Božji glasnik i molili su se Bogu, svom Ocu, da im ovoga ubrzo dovode. To se i dogodilo posle nekoliko dana.
Deseti crnčić pogleda u svetlucave oči devetoro braće i reče: “Ja sam deo vas. Moje ime je Dubsva, glasnik Božji. Zastupam Desetu Zapovest:

Ne poželi ženu svog bližnjeg, niti njegovog slugu niti njegovu služavku, niti njegovog vola, niti njegovog magarca, niti bilo šta što tvoj bližnji poseduje.

Ova Zapovest je u uskoj vezi sa Devetom Zapovešću, jer Deveta Zapovest po smislu kaže: Ne zavidi svom bližnjem na onome što poseduje. Poučavam ovako:
Svaki čovek prima ono što mu pripada. Sve što poseduje preko toga, uskratio je svojim bližnjima.
Reč “žudeti” znači “biti pohotljiv za nečim, čeznuti za nečim”, a svaka žudnja vodi neraspoloženju i nevolji. Zato, o ljudi, ne dopustite sebi da žudite za ženom ili mužem, za slugom, sluškinjom, volom i magarcem. Shvatite i znajte: žudnja ne vodi dobiti već siromaštvu. Izgubićeš ono što misliš da si stekao svojom žudnjom, svojim zahtevanjem, svojom požudom.
Kada se ljudi povere jedan drugom, onda bi trebalo da snose i odgovornost jedni za druge i da na pravi način budu jedno za drugo.
Shvatite, o ljudi, Deseta Zapovest sadrži i svest o odgovornosti i vernost vernost Bogu, bližnjima i životinjama koje su čovekovi sabližnji. Kada ljudi uzmu životinje, onda oni za njih snose odgovornost. Poštujte, dakle, životinje koje su u vašoj kući, na vašem imanju. I ako sluga i sluškinja žive i služe na tvom imanju, služi najpre ti njima.
Budi upravljač onim što ti je povereno. Ne živi preko svojih mogućnosti i preko stanja svoje svesti, inače ćeš izgubiti i ono što ti je sada povereno.
IP sačuvana
social share
Ako je Supermen tako pametan zašto nosi donji veš preko odela??
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Veteran foruma
Svedok stvaranja istorije


Ne tece to reka,nego voda!Ne prolazi vreme,već mi!

Zodijak Taurus
Pol Žena
Poruke 18761
Zastava Srbija
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 1.0.6
Gospodar prstenova

Tri Prstena za prste Kraljeva vilin-vrste pod nebesima što sjaju,
Sedam za vladare Patuljaka u dvoru njihovom kamenom,
Devet za Smrtne Ljude koje smrt čeka na kraju,
Jedan za Mračnog Gospodara na njegovom prestolu tamnom.
U Zemlji Mordor gde Senke traju.

Jedan Prsten da svima gospodari,
Jedan da za svima seže,
Jedan Prsten da sve okupi,
i u tami ih sveže.
U Zemlji Mordor gde Senke traju.

 

Hobit

Hobit je pocetak price o Velikom Prstenu. Pocelo je tako što je Gandalf uzeo Bilba Bagginsa da ide s trinaestoricom patuljaka u lov na blago, odnosno trebali su uzeti blago koje im je zmaj Smaug uzeo. Tako su neko vrijeme išli kroz šumu, pa su naletjeli na trolove koji su ih htjeli pojesti, a Gandalf ih je tu spasio. Išli su preko planine prema Mrkodolu, ali su ih u jednoj špilji uhvatili goblini. Tamo ih je opet spasio Gandalf. Ipak Bilbo se izgubio i došao je do Goluma, hobitolike kreature, koja je bila u jezeru i on je posjedovao jedan carobni prsten. Taj prsten mu je omogucavao nestajanje. Bilbo ga je slucajno našao i stavio u džep, a da nije ni znao što može ciniti. No s Golumom se morao natjecati u zagonetkama da bi mu ovaj pokazao put. Kad je Bilbo pitao što imam u džepovima, Golum nije znao i otišao je po prsten da bi ga onako nevidljiv pojeo. No prsten nije našao, a Bilbo je slucajno nataknuo prsten na prst i nestao. Kad je Golum prošao pokraj njega shvatio je što taj prsten cini i tako je pobjegao vani. Vani je uspio naci Gandalfa i ispricao im je kako je izašao (ali nije spomenuo prsten). Kad su ih napali vukovi, oni su se popeli na stabla odakle su ih spasili orlovi. Orlovi su ih sutradan odveli do Beorna. On ih je udomio i dao im konje do Mrkodola. Tamo su morali ici pješice. U šumi su zalutali, a Bombur je upao u rijeku i cijelim putem je spavao. Kad su pokušali otici do vilenjaka pitati hranu izgubili su se u šumi. Pauci su ih uhvatili sve osim Bilba. Bilbo ih je spasio. Kada ih je zatvorio vilenjacki kralj, Bilbo ih je spakovao u bacve i oni su došli do Jezergrada. Odatle su otišli do Pustogore. Smaugu je Bilbo uzeo pehar i drugi put kad je došao malo pricao s njim. Otkrio mu je bolnu tocku i to rekao patuljcima. To je cula i jedna pticica koja je, kad je Smaug došao do Jezergrada, to rekla Bardu. Nakon toga kad je zmaj bio mrtav, ljudi i vilenjaci su krenuli po blago. No patuljci su promijenili mišljenje i zazidali ulaz i nisu dali nikom da ude. Bilbo je uzeo Thorinov Najdragulj i odnio ga Bardu i Gandalfu. Oni su time pokušali natjerati Thorina da se promijeni, ali uzaludno. On je poslao po vojsku patuljaka, a goblini s jahacima vukova su krenuli u napad. Ipak u toj bici pet vojski su kao gubitnici izašli goblini. Nakon toga se Bilbo vratio sa golemim bogatstvom u Shire

Knjiga prva


Nakon trideset godina što je prošlo otkad je Bilbo Baggins otišao na putovanje s Gandalfom i trinaestoricom patuljaka radi sretnog broja. Trideset je godina prošlo otkako se vratio u Shire s vratio s velikim bogatstvom o kojem su svi sanjali. Trideset godina je prošlo otkako je on našao mali prsten koji mu je omogucavao da postane nevidljiv. I opet je nakon tih trideset godina odlucio otici iz Shirea. Bilbo i njegov sinovac Frodo su imali rodendan na isti dan. Na taj datum kada Bilbo navrši 111-u godinu, a Frodo 33-u tj postane punoljetan, Bilbo je odlucio da se zauvijek izgubi iz Shirea. Pomocu prstena je nestao pred ocima svih uzvanika. Prsten je (uz malu Gandalfovu pomoc) ipak odlucio dati Frodu. Gandalf je tada sumnjao da bi taj prsten moga biti Veliki Prsten, prsten samog Gospodara Tame. Nakon duljeg izbivanja Gandalf je došao Frodu objasniti o tom Prstenu i njegovoj snazi. Bacio je Prsten u vatru i na njemu su se pokazale rune. Toga je dana bio pocetak pustolovine malih hobita o kojima u dalekim zemljama nitko nije niti znao nešto, osim Gospodara Tame koji je za njima poslao svoje Crne Jahace. Dok su išli kroz šumu, Pippin, Frodo i Sam, naletjeli su na jednoga od njih. Kad je Frodo od Sama saznao da ga traže požurili su se prema kucici koju je Frodo kupio u Bucklandu. U šumi su se još sreli i sa Gildorovim vilenjacima. Kod gospodina Magotta su takoder saznali da je Froda tražio neki jahac u crnom. Jedini put kojim su mogli izgubiti jahace, a stici do Breeja bio je kroz Staru Šumu. Kroz nju su došli do Vrbovog Starca od kojega ih je spasio Tom Bombandil. Kada su stigli u Bree bili su u svratištu "Kod razigranog ponija". Tamo su se upoznali s Striderom. On ih je vodio do Vjetrovrha gdje je Froda nožem smrtonosno ranio Crni Jahac. S ozlijedenim ramenom Frodo je ipak stigao do Rivendella

Knjiga druga

Boromir je otišao za Merryem i Pippinom, ali njih su uhvatili orci, a njega ubili. Aragorn je kasno shvatio i kad je do Boromira došao on je vec na samrti. Aragorn, Gimli i Legolas su otišli za orcima. Nakon tri dana naletjeli su na Rohirrime, jahace iz Rohana. Oni su im dali dva koja i ovi su otišli do Fangorna. Nisu uspjeli naci Merrya i Pippina, ali su našli Gandalfa kako se krece kroz šumu. On ih je odveo do Edorasa. Za to vrijeme su Merry i Pippin bili s orcima koji su ih vodili k Sarumanu. Ipak kad su došli Rohirrimi onda su se njih dva sakrila i pobjegla u Fangorn. Tamo su se susreli s entom Drvobradašem i njih dva su bila poput kamena koji je zapoceo lavinu. Enti su se razjarili i krenuli na Isengard. Gandalf je popricao s rohanskim kraljem Theodenom i oslobodio ga Gujoslova, Sarumanove uhode. Rohirrimi su krenuli k Helmovoj klisuri. Tamo su imali veliki okršaj s orcima. Kad su stigli do Isengarda, Merry i Pippin su ih docekali i uveli ih u Isengard. Tako su se stari prijatelji ponovno našli. Saruman je kad je vidio Theodena pokušao svojim lažnim dobrocudnim glasom zavesti ga i pridobiti na svoju stranu, ali to mu nije uspjelo. Gandalf mu je slomio štap i potjerao ga unutra. S jednog od prozora je doletio palantir. Palantir je tu noc Pippin dirao i Sauron ga je htio ispitati jer je to bila veza izmedu Isengarda i Crne Kule. To je na vrijeme sprijeceno. Gandalf i Pippin su pohitali ka Minas Tirithu. Cetvrta knjiga: Frodo i Sam su sišli s toka rijeke i nastavili pješice. Mislili su da su Goluma koij ih je pratio cijelo vrijeme ostavili negdje daleko. Prevarili su se i onda su ga odlucili uhvatiti. Kad su ga uhvatili vezali su ga vilenjackim konopcem i on se zakleo na svoje Zlato (Prsten), da ce biti dobar i da ga odvežu. On ih je proveo kroz Mrtve baruštine i doveo do Crnih Dveri. Nastavili su putem kojim ih je Golum vodio. Na jednom mjestu gdje su se odmorili on im je pribavio dva mlada kunica koje je Sam skuhao. Na tom mjestu ih je pronašao Faramir, Boromirov brat. Kad je od njih cuo dio price odveo ih je u tajnu špilju gdje su popricali i odmorili se. Tamo su uhvatili, na zabranjenom jezeru, Goluma kako lovi ribe. Faramir i Frodo su se rastali a Golum i h je nastavio voditi do Cirith Ungola. Tu ih je u zamku uhvatila Golumova prijateljica Sheloba. Froda je paralizirala i njega su našli orci. Srecom Sam je pokupio Prsten i uz pomoc njega je krenuo spasiti Froda.

Knjiga treća

Pippin i Gandalf su došli u Minas Tirith u kojem su se našli s Denethorom, namjesnikom Minas Tiritha, Boromirovim ocem. On je od Pippina tražio da mu kaže sve što je mogao o Boromiru. Tako je nakon tog razgovora Pippin ponudio da služi Denethoru. Aragornu, koji je krenuo u Edoras s Theodenom, su došli njegovi Dunedaini s kojima je on odlucio ici preko Staza mrtvih da potraži spas za pobjedu nad Sauronovom vojskom. U Minas Tirithu se okupljala vojska, ali nije bila dovoljno velika. Faramir je došao ranjen s posljednjom cetom koja je dolazila u Minas Tirith. On je bio teško ozlijeden. Rohanci su s povecom vojskom krenuli u napad. Sreli su se s Divljim ljudima i oni su ih uputili kako ce iznenaditi horde orka. Tako je pocela bitka na Pelennorskim poljima. Kralja Theodena je zbacio konj, a Eowyn ga je ostala s Merryem braniti. Do njih je došao kralj nazgula. Eowyn je zbacila nazgula s njegove nemani, a on je njoj buzdovanom skršio štit. Merry ga je pogodio macem s leda u tetivu iznad koljena, a Eowyn macem zarije izmedu njegove krune i ubije kralja nazgula. Tako je nastala pomutnja medu orcima, ali su još uvijek bili prisebni. Kada su doplovile lade Umbarskih gusara mislili su da je sve gotovo, ali to je bio Aragorn s ljudima s Staza mrtvih i golemom vojskom i pobijedili su golemu vojsku orka. Denethor je, nakon što je vidio Faramira, napravio lomacu za sebe i njega, Faramira su uspjeli spasiti, a Denethor je ipak skocio na vatricu. U kucama izljecenja su se nalazili Faramir, Eowyn i Merry. Aragorn je njih vratio natrag u život. Odlucili su skupiti vojsku i krenuti u posljednji pohod kojemu se nije znao ishod. Došli su do Crnih Dveri i culi da je Frodo kod njih. Ipak, napala ih je golema vojska orka. Šesta knjiga: U kuli Cirih Ungola je bio zarobljen Frodo kojega je Sam spasio. Vratio mu je Prsten, našao mu neku odjecu i malo hrane. Nastavili su hodati kroz Mordor prema gori. Na putu su naišli na vojsku orka i s njima neko vrijeme proveli dok nisu pobjegli. Tako su došli sve do Klete gore. Na vrhu gore je Frodo izgubio volju za bacanjem prstena i nataknuo ga je na prst, ali kako je Gandalf rekao da ce Golum odigrati važnu ulogu, tako je i bilo. Golum je skocio cim je Frodo krenuo staviti prsten i borio se s nevidljivim covjekom. Odgrizao mu je prst i uzeo Prsten. U tom trenu je i Sauron bacio svoje oko preplašeno na tu stranu jer je shvatio što oni zapravo žele uciniti, ali je vec bilo kasno. Golum je u svom zanosu, spotaknuo se o kamen i uletio u tu vatricu u kojoj je prsten bio iskovan. Nakon toga je gora prokljucala. Frodo i Sam su krenuli prema dnu gore kad su ih pokupili orlovi. Crna kula se uništila, a Sauron je ispario. Nakon toga su se svi neko vrijeme odmarali u Minas Tirithu. Aragorn je preuzeo vlast, oženio se s Arwen, Faramir s Eowyn. I nakon odmora svi su krenuli kuci. Kad su se svi rastali i ostali samo hobiti tada su vec bili pred Shireom. No tamo ih je cekalo iznenadenje. Neki tip zvan Sharkey je bio glavni. Taj Sharkey je, kako se uspostavilo bio nitko drugi do Saruman. Kad ga je Frodo prognao, on je udario Gujoslova i potjerao ga dalje, a ovaj je izvadio nož i ubio Sarumana. Frodo nije uspio spasiti Gujoslova jer su vec na njega neki hobiti ispalili strelice. Frodo je proveo jednu godinu u Shireu u svojoj kucici, a onda je sve to prepustio Samu i otišao u Sive Luke. Tamo se našao s Gandalfom, Bilbom, vilenjacima i s njima otišao
IP sačuvana
social share
Ako je Supermen tako pametan zašto nosi donji veš preko odela??
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Clan u razvoju


De ste pederi!!!!!!

Zodijak Leo
Pol Muškarac
Poruke 40
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 3.6.12
ŠEĆERKO

Jednom pre mnogo vremena živeo jedan kralj i imao cerku. Mnogi su je iskali za ženu, ali ona nije htela nijednog, jer joj se niko nije svideo. Najzad se doseti da sama sebi nacini coveka.
Uze tri kile badema, tri kile šecera i tri kile mrvica, razbi bademe i sve to smeša ujedno, šecer, bademe i mrvice, lati se posla i nacini od toga coveka. Postavi ga pred kucnu ikonu i poce da se moli i klanja. Cetrdeset je dana i cetrdeset noci zazivala gospoda i on ga posle cetrdeset dana oživi i nazvaše ga šecerko šecerkovic.
Bio je jako lep i ime mu se proculo po celom svetu.
Za njega je i cula kraljica iz jednog jako udaljenog kraljevstva i zaželela da pode da ga uzme. Nacini tako zlatnu galiju sa zlatnim veslima i uputi se onamo gde je bio šecerko.
Cim je stigla, rece mornarima:
- Onoga, što se od cela sveta izdvaja lepotom i gledom, ugrabite i dovedite ovamo na galiju.
Kad je svet saznao da je prispela zlatna galija, svi podoše da je vide, pode i šecerko.
Kad ga mornari opaziše, namah ga poznadoše i smesta ga zgrabiše - pa pravo sa njim na galiju.
Ceka uvece princeza da dode šecerko, ceka, ali - uzalud. Pita ovde, pita onde, i sazna kako ga je jedna kraljica ugrabila i pobegla.
šta ce sad, šta sad da radi?
Ode i nacini tri para gvozdenih cipela i dade se na put ne bi li ga našla.
Od jednog mesta do drugog, i udalji se veoma od ovog sveta, pa se nade kod meseceve majke.
- Dobar dan, -majcice.
- U dobar cas, devojcice. Kako si mi ti, devojcice, stigla ovamo?
- E, udes me doneo. Da nisi gdegod videla mog šecerka, mog šecerkovica?
- Kako, kceri? To ime prvi put cujem. Nego sedi dok se uvece ne vrati moj sin, on se krece po celom svetu, možda ga je negde video.
Kad uvece stiže mesec, ona mu rece:
- Dete moje, ova te devojka moli da joj kažeš da nisi gdegod video njenog šecerka, njenog šecerkovica.
- Kako? Ne, nisam ga video, kceri moja. Prvi put cujem to ime. Nego podi do sunca. Možda ga je ono negde videlo, zato što se još više krece po svetu.
Prespava ona to vece kod njih, a ujutru joj dadoše jedan badem s recima:
- Razbij ga ako dospeš u nevolju. Uze princeza badem i ode.
Od jednog mesta do drugog, istrošila je jedan par cipela dok nije stigla do sunceve majke.
- Dobar dan, majcice.
- U dobar cas, devojcice. Otkuda ti ovde?
- E, udes me doneo. Da nisi videla mog šecerka, mog šecerkovica?
- Kako, kceri moja? Nisam ga videla. Nego sedi samo dok se uvece ne vrati moj sin, možda ga je on video, jer on ide po velikom svetu.
Dode sunce uvece, klekne pred njega princeza i rece:
- O, sunce, gospodaru moj i svetski putnice, da nisi video mog šecerka, mog šecerkovica?
- Kako? Ne, nisam ga video. Jedino da odeš do zvezda, njih ima mnogo. Možda su ga one videle.
Prespava ona to vece, kod njih, a ujutro joj dadoše jedan orahs recima:
- Razbij ga ako dospeš u nevolju.
Zatim joj pokazaše put, a ona se pozdravi s njima i ode. Od jednog mesta do drugog, istrošila je i drugi par cipela dok nije stigla kod majke sviju zvezda.
- Dobar dan, majcice.
- U dobar cas, devojcice. Otkuda ti ovde?
- E, udes me doneo. Da nisi videla mog šecerka, mog šecerkovica?
- Koga, kceri? Ne, nisam ga videla. Ali sedi dok se uvece ne vrate moja deca, možda ga je neko od njih videlo.
Dodu uvece njena deca i ona ih upita:
- Da niste videle šecerka šecerkovica?
- Ne, nismo ga videle - odgovoriše zvezde. Tada su umeša jedna majušna zvezda i rece:
- Ja sam ga videla.
- Gde si ga videla?
- U onim tamo belim dvorima. Tamo ga, ždralovica, drži kraljica i pazi da kogod ne dode da joj ga uzme.
Prespava ona to vece kod njih. Ujutru joj pokažu put, dadoše joj jedan lešnik s recima:
- Razbij ga ako dospeš u nevolju. Od jednog mesta do drugog, i stiže tamo gde je bio šecerko.
Ude u dvorac kao prosjakinja, vide šecerka, ali ne rece ni reci.
U dvorcu je bilo mnogo gusaka. Ode ona do sluškinja i rece im:
- Mogu li da se smestim tamo kod gusaka? Sluškinje odu do kraljice i kažu joj:
- Gospodo kraljice, eno napolju neke prosjakinje koja pita može li da se smesti tamo kod gusaka. šta da cinimo?
- Pustite je - rece kraljica.
I pustiše je. Prespava ona tamo to vece.
Ujutru, cim se probudila, razbije badem i pojavi se zlatno motovilo sa zlatnim stalkom,a mota zlatne kaleme.
Ugledaše ovo sluškinje i potrce kraljici da joj to kažu. Kad je kraljica to cula, reci ce:
- što ne podete da joj kažete da to dade nama? šta bi ona s tim?
Odu sluškinje i kažu joj:
- Veli gospoda kraljica, što ti ne bi nama dala zlatno motovilo sa postoljem? šta bi ti s njim?
- Dacu vam, ali da mi date šecerka jednu noc. Odu sluškinje i reknu to kraljici.
- A što da joj ga ne damo - rece kraljica. - šta ce mu pa biti!
Uvece, dakle, odmah posle vecere, dade kraljica šecerku nekakvo pice, a u tom je picu bilo nešto da ga uspava. Tek što ga je ispio, on zaspi, a sluškinje ga ponesu na rukama i odnesu kod prosjakinje i uzmu zlatno motovilo i stalak.
Kad sluškinje odoše, poce princeza da besedi šecerku:
- Zašto se ne probudiš? Pa zar te nisam ja nacinila? Ja što sam istucala badem, pomešala ga sa šecerom i mrvicama? Ja što sam istrošila tri para gvozdenih cipela da dodem da te nadem, a ti mi sada ne kažeš ni reci? Svetlosti moja i oci moje. Zar ti nije mene žao?
Celu je noc tako princeza besedila, ali kako da se šecerko probudi!
Ujutro dodoše sluškinje, uzeše šecerka, kraljica mu dade neko drugo pice i on se probudi.
Kad su sluškinje otišle, razbije princeza orah i odmah se pojavi zlatna koka sa zlatnim pilicima.
Videše sluškinje zlatnu koku sa zlatnim pilicima i otrcaše kraljici da joj to kažu:
- Trcite odmah - rece kraljica - i kažite joj da to dade nama. šta bi ona s tim! A ako zatraži da joj damo šecerka, dobice ga. šta ce mu biti? šta mu je bilo sinoc kad smo joj ga dale?
Dodu sluškinje i kažu joj:
- Da nam daš zlatnu koku sa zlatnim pilicima? šta bitistim?
- Da mi date šecerka još jednu noc.
- Dacemo ti ga - rekoše sluškinje. Kraljica ponovo dade nešto šecerku te ga uspava, a cim je zaspao, uzmu ga sluškinje na ruke i ponesu do prosjakinje, uzeše zlatnu koku sa zlatnim pilicima i odoše.
Cim one odu, poce princeza ponovo besediti sve kao i prošle noci, ali kako da se šecerko probudi! A ujutru ponovo dodu sluškinje, uzmu šecerka i odu.
Prosjakinja taDa razbije lešnik, i otud se pojave strukovi karanfila sa zlatnim cvetovima. Cim sluškinje spaziše zlatne strukove sa zlatnim cvetovima, otrce kraljici da joj to kažu:
- Idite, recite joj da to da nama, šta bi ona s tim? A ako ponovo ushtedne šecerka, dobice ga - rece kraljica.
Odu sluškinje i kažu joj tako.
Ali nedaleko od mesta gde je boravila prosjakinja živeo je jedan krojac koji je šio nocu i cuo sve reci koje je besedila prosjakinja. Sretne on tako šecerka i kaže mu:
- Dozvoli, kralju moj, da te nešto upitam.
- Samo izvoli - rece šecerko.
- Gde ti s veceri spavaš?
- A što me to pitaš? Kod kuce. Gde bih spavao?
- Gospodaru šecerko, vec dve noci ne mogu oka da sklopim od one prosjakinje što živi tamo kod gusaka. Po celu noc presedi govoreci: "šecerko, što se ne budiš? Tri sam para gvozdenih cipela istrošila da dodem i da te nadem, a ti mi sada ne kažeš ni reci?"
šecerko je ovo shvatio, ali ne rece ništa.
Ode i osedla svog konja i preko njega prebaci s obe strane vrece sa zlatnim florinima.
Uvece mu kraljica ponovo da pice, ali ga on ne ispi, vec se ucini kao da je zaspao.
Smesta ga sluškinje uzmu i odnesu prosjakinji, a uzmu zlatne strukove karanfila sa zlatnim cvetovima.
Cim sluškinje odu, a princeza ponovo poce da besedi svoje jade, diže se šecerko, zagrli je i u casu uzjahaše na konja i krenuše na put.
Dodu ujutru sluškinje da uzmu šecerka ali gde da ga nadu! Otrce placuci kraljici da joj to kažu. Poce tada i ona da kuka, ali šta da radi? Onda ona rece:
- Nacinicu i ja jednog coveka, i istog trenutka dade sluškinjama da razbijaju bademe, pomeša ih sa šecerom i mrvicama, nacini od toga coveka i pocne da se klanja. Ali je umesto molitvi kazivala kletve, pa se posle cetrdeset dana taj covek ubudavio i baciše ga.
Princeza i šecerko dodoše u svoje kraljevstvo i poživeše dobro da ne može biti bolje. Bio sam i ja tamo i sve video.

:D :D :D :D :D  :D :D :D
IP sačuvana
social share
Joki_Killer
I eto tako dalje tako dalje
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Clan u razvoju


De ste pederi!!!!!!

Zodijak Leo
Pol Muškarac
Poruke 40
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 3.6.12
GRA�CIC

Živeo jednom jedan siromašni drvoseca. Danju je sakupljao drva po šumi, odvozio ih u grad i prodavao. Od zaradenog novca živeo je sa ženom. Dece nisu imali.
Jedne zimske noci dok je sedeo pored mangale, duboko uzdahnu i obrati se ženi koja je sedela s druge strane mangale i prela:
- Pogledaj ženo, tako ti boga, koliko smo samo nesrecni što nemamo deteta koje bi nam se sada pelo na vrat i glavu i tako nas zabavljalo svojim vragoljastim igrama u ovim dugim zimskim nocima. U kucama svih komšija se galami, razgovara i cuje se vesela decija igra. Samo je u našoj kuci gluvo i nemo.
I žena duboko uzdahnu i potvrdi:
- Jeste, pravo veliš. Bila bih srecna i zadovoljna kad bih imala dete makar i koliko zrno graška. Sigurna sam da bismo ga obadvoje voleli. U tom trenutku drvoseca kinu, a žena ce:
- Na strpljenje, gospodaru! Kažu,treba se strpiti.
I prode nekoliko meseci posle ovog razgovora. Jednog dana žena oseti porodajne bolove. Ode i spusti se na pod u kuci, na deo od opeke, i rodi muško dete velicine palca na ruci. Dete je imalo sve što ima pravi covek: noge, ruke, oci, uši i ostalo. Samo što mu je lice bilo koliko zrno graška. Žena i muž se mnogo obradovaše i posle šest dana dadoše mu ime Grašcic.
Žena podseti muža:
-- To je upravo dete koje smo od boga iskali. Nema druge, moramo ga srcu prihvatiti i voleti.
I zaista su mu otac i mati posvecivali mnogo pažnje. Ali dete nije raslo. Ostalo je majušno kao što se i rodilo. Medutim, po njegovim sjajnim ocima i vedrom licu videlo se da je razborito i pronicljivo.
Jednoga dana drvoseca se spremao da sa dva-tri svoja druga krene u šumu da nasece i donese drva. Više sam za sebe, glasno rece:
- Eh, ženo, kad bismo i mi imali nekoga kao drugi ko bi nam mogao doterati u šumu kola na kojima bih dovukao drva!
Grašcic to cu i rece:
- Ne tuguj, dragi oce, ja cu ti ih doterati! Drvoseca se nasmeja i upita:
- Ti da ih doteraš? Zar ti možeš upravljati konjem? Smokve kljuje ptica koja ima kriv kljun, zar ne?
- Dragi oce, ako mi mama spremi kola i upregne u njih konja, ja cu se popeti konju iza uha i doterati kola tamo gde ti budeš sekao drva - odgovori Grašcic.
- Vrlo dobro, hajde pa cemo videti - složi se otac.
Kada je bilo vreme mama mu upregnu konja u kola, a njega uze i stavi konju na vrat. Grašcic kao da je sedamdeset godina radio sa konjima poce da vice na konja "hija, hija" i kola krenuše. U samoj blizini mesta gde mu je bio otac, iza jedne ograde, prolazila su dva putnika i kada videše da konj sa kolima juri punim kasom pracen povicima kocijaša koji se nigde ne vidi, jedan od njih rece drugome:
- Zaista je ovo nešto neobicno, daj da pogledamo dokle ce ova kola ovako juriti i gde ce se zaustaviti. Kakvo je ovo cudo?
Kola usporiše i zaustaviše se na mestu gde su secena drva. Odjednom se zacu glas:
- Tatice, eto vidiš da doterah kola. Zašto ne dodeš da me skineš ?
Onda drvoseca pride konju i uhvati ga jednom rukom, a drugom rukom uze malog kocijaša i spusti na zemlju. Zatim se malo odmace i sede na gomilu grancica. Kada ona dvojica videše tako malog coveka, silno se zacudiše:
- Bilo bi mnogo dobro kad bi ovaj maleni covek bio naš - zakljuciše oni. Zato pridoše bliže drvoseci i obratiše mu se:
- Striko, da li bi nam prodao ovog mališana?
- Ne - odgovori drvoseca - ovo je moje dete i ne bih vam ga dao kad bi ste mi bacili pod noge svo blago ovoga sveta.
Kada Grašcic cu ovaj razgovor, neprimetno se uspuza uz šav oceva ogrtaca i pope mu se na rame. Zatim se prišunja do ocevog uha i šapnu mu:
- Tatice, prodaj me i uzmi pare, a ja cu se vec nekako opet tebi vratiti.
Cuvši ovo, drvoseca upita onu dvojicu:
- Dobro, da vidimo koliko dajete za mališana?
- Pet zlatnika - odgovoriše oni.
- Malo je, ne dam malog - odvrati otac. Malo su se cenkali i drvoseca im na kraju dade Grašcica za deset zlatnika.
Oni ga uzeše i upitaše:
- Gde želiš da sediš dok te nosimo ?
- Na ramenu jednog od vas - odgovori Grašcic - jer bih tako mogao da razgledam na sve strane i da sacuvam raspoloženje.
Onda se Grašcic oprosti od oca i poljubi ga. Zatim ode i sede jednom od njih na rame i krenuše na put. Dugo su putovali, sve dok se ne poce smrkavati. Tada Grašcic zamoli:
- Sada me spustite na zemlju, jer sam se mnogo umorio od sedenja na ramenu pa bih se rado malo odmorio i prohodao.
Kod jednog napuštenog sela oni ga spustiše na zemlju. Cim stade na zemlju, Grašcic poce trckarati izmedu kamenja i stvrdnutih gromuljica zemlje. Odjednom se sakri u mišiju rupu odakle povika:
- Drugovi, neka vam je bog na pomoci, ja ostajem ovde, a vi idite kud god želite!
Oni pritrcaše da ga izvuku iz rupe, ali Grašcic se povuce u samo njeno dno. Ma koliko da su pokušavali da ga štapom izgrebu iz rupe, nisu uspeli. Zatim su ga dozivali i molili da izade, ali ni to nije koristilo. Vec se bilo sasvim smrklo. Pošto više ništa nisu mogli videti oni odoše za svojim poslom.
Kada se sasvim udaljiše, Grašcic izade iz rupe i poce tražiti skrovito mesto gde bi mogao mirno prespavati noc. Pronade komad crepa i odluci da na njemu prenoci. Još se na njemu ne beše ni smestio kako treba, a kamoli mesto zagrejao, kad primeti da dolaze i razgovaraju nekakva dva coveka. Grašcic se pritaji i razabra kako jedan od njih veli drugome:
- Ama ostavi to, sada treba da smislimo kakvu varku i da pokrademo sveštenikove pare. Samo da znaš koliko je taj novca sakupio! Prica se da u jednoj ostavi u kuci ima cup pun zlatnika.
U tome se Grašcic pridiže i upade u razgovor:
- Ja cu vam pokazati i pomoci da mu pokrademo pare. Lopovi se iznenadiše i jedan viknu:
- Ciji je to glas? Ko je to? Grašcic odgovori:
- Nema nikoga, osim mene! Želim da me povedete sa sobom da vam pomognem.
- A gde si to ti?
- Na zemlji - odgovori Grašcic - upravo tamo odakle dolazi glas. Predite rukom po zemlji pa cete me napipati.
Lopovi ga potražiše i nadoše. Kada videše koliki je, ne mogoše se suzdržati od smeha:
- Pa ti si koliko prst, i kako da nam ti pomogneš?!
- Podimo, pa cu vam pokazati - odgovori Grašcic. I oni pristadoše:
- Pa dobro, da podemo i da vidimo šta to ti možeš uciniti.
I oni se uputiše pravo sveštenikovoj kuci. Kada stigoše, Grašcic se provuce kroz otvor ispod dvorišnih vrata, otkljuca vrata iznutra i lopovi udoše u dvorište. Tada Grašcic povika:
- Dobro, pa gde je taj sveštenikov cup sa zlatom? Hocete li samo taj cup ili želite još nešto?
- Tiše govori, dobra ne video! - upozoriše ga lopovi. Ali on produži još glasnije:
- O bože, pa recite vec jednom šta sve želite, ja cu vam doneti. Ne gubite vreme!
Lopovi se ozbiljno uplašiše i opet upozoriše Grašcica:
- Slušaj ti, prekini s tim! �ta je s tobom? Kao da ti je neko stao na rep pa se dereš, ili želiš da nas pohvataju. Tiše! Zar hoceš da nas otkriješ!? Upropasticeš nas!
U meduvremenu se sluga koji je spavao u jednoj sobici odmah do vrata probudi od Grašciceve vike. Malo posluša i opet leže da spava. Lopovi tiho narediše Grašcicu:
- Idi u ostavu i uzmi iz niše nešto lakše ali vrednije, i to donesi ovamo!
Medutim, Grašcic ponovo, sada još glasnije, povika:
- Dobro, dodite malo bliže i recite mi šta želite, ja cu vam dodati.
Ovoga puta sluga se sasvim probudi i skoci iz kreveta. Lopovi se dadoše u beg, izleteše na vrata i nestadoše u mraku. Sluga poce tamo-amo da traži kresivo i trud da upali svecu i obide kucu i dvorište. Grašcic iskoristi priliku. Prvo ode i zatvori vrata, a zatim ude u spremište za detelinu i zavuce se u seno. Sluga upali svecu, obide kucu i pošto vide da nema nikoga i da su vrata zatvorena, pomisli da mu se nešto u snu pricinilo. Zato se ponovo vrati u svoju sobicu i leže. Grašcic se lepo namesti u suhoj detelini i donese odluku:
- Kako god bilo noc cu provesti ovde, a sutra idem svome ocu i mami. Medutim nije ni pretpostavljao koliko u životu ima prepreka, zavoja i padova.
I dode jutro. Sluga se probudi, ode u spremište deteline, uze narucje deteline, donese i položi pred kravu u štali. Slucajno zagrabi deo deteline u kojem je ležao i spavao Grašcic. Grašcic se odmah ne probudi, a sluga ga zajedno sa detelinom baci pred kravu. Krava zinu i strpa u usta deo deteline u kojem je spavao Grašcic. Tek u kravljim ustima on se probudi i nade u cudu:
- O bože, gospode, gde li sam ja ovo!? Možda sam pao u rucni mlin?
Malo bolje razgleda cas na jednu cas na drugu stranu i shvati da je dospeo u kravlja usta. Sada je dobro pazio da se ne nade medu kravljim zubima. Ali, ubrzo skliznu niz kravlje grlo i nade se u "gostinskoj sobi" koja nije bila ništa drugo nego kravlji želudac. Unutra je bilo tamno i ništa nije video. A drugo, krava je i dalje jela detelinu i oko njega je postajalo sve tešnje i tešnje. To ga je zabrinulo pa poce da vice iz kravljeg želuca:
- Ciko dragi, ne dajte mi više deteline, necu više deteline, sita sam!
Sluga koji je u tom trenutku muzao kravu, silno se preplaši i izbezumljeno skoci i poleti prema vratima. U tom udari nogom u vedro sa mlekom i mleko se svo proli. Zadihan doleti svešteniku i rece:
- Gospodaru, krava pocela da govori!
- Neznalico jedna, gde ce krava pricati? - ne poverova mu sveštenik.
- Dodi, pa se sam uveri - opet ce sluga. Sveštenik se podiže i ode u štalu. I slucajno u tom trenutku zacu setlas Grašcica:
- Necu više trave, sita sam! Sveštenik se uplaši i zakljuci:
- To se šejtan zavukao u kravu.
Odmah pozva ulicnog kasapa i on odsece kravi glavu. Kravlji želudac u kome se nalazio Grašcic zajedno sa ostalom unutricom odnesoše i baciše na smetlište.
Grašcic primeti da je u "sobi" postalo nešto svetlije. Ali on nikako nije mogao da pronade vrata i izade napolje. Dok je tako pokušavao i razmišljao o tome, spremala mu se nova nevolja. Naišao je tuda gladan vuk i kada spazi kravlji želudac, dojuri i halapljivo ga proguta.
Grašcic, isprva, malo se uplaši, ali se ne zbuni i ne izgubi.
- Svakako cu ga na neki nacin odvesti do oceve kuce - zakljuci Grašcic i povika:
- Ej, strice vuce, kravlji stomak nije nešto vredno, a ti ga proguta. Ni pas ga nece kad mu ga ponude!
- Pa šta onda da jedem? - upita vuk.
- Meso od ovaca, koza, masla, meda i kavurme - odgovori Grašcic.
- A gde da to nadem? - opet upita vuk.
- Podi tamo kud ti ja budem pokazivao pa ceš sve to naci - odvrati Grašcic.
Zatim uputi i dovede vuka do oceve kuce. Iza kuhinjskog zida se zaustaviše i Grašcic mu objasni:
- Gore na tavanu ima jedan otvor. Ti skoci i provuci se kroz otvor u kuhinju.
Vuk nekako skoci gore i zavuce se u otvor kroz koji se provuce i spusti u kuhinju. Tu nade dosta mesa, kavurme, masla i druge ukusne hrane. Ne gubeci vreme poce halapljivo da jede. Grašcic sebi nade pogodno mesto u jednom vukovom crevu i tu se primiri. Kad se vukov trbuh od silnog jela dobro naduo, Grašcic poce da vice, doziva, urla i zavija.
- �ta je s tobom, zašto se dereš? - upita vuk.
- Radujem se u tvoje zdravlje. Radostan sam što si se dobro najeo - odgovori Grašcic. Vuk ga upozori:
- Ne treba da se tako raduješ, probudiceš ljude pa ce me pronaci. A ja sam se toliko prejeo da ne mogu nicim da maknem.
- Ti to ne možeš da shvatiš. Ja moram da vicem - odvrati Grašcic i opet poce da uzvikuje i vrišti. U tom se probudiše ukucani, to jest Grašcicevi otac i mati. Oni dodoše i proviriše kroz pukotinu na kuhinjskim vratima i
spaziše vuka koji se bio toliko prejeo da mu se stomak silno naduo.
- Tiho! - obrati se drvoseca ženi. - Ja idem po sekiru, a ti uzmi srp!
Grašcic prepoznavši ocev glas povika:
- Selamdatice, evo me u vukovom stomaku.
- Hvala Alahu, kad se opet s tobom sastasmo - veselo ce otac - a onda se obrati ženi i upozori je:
- Treba da budemo pažljivi i da vuka tako ubijemo kako ne bismo povredili Grašcica.
Zatim otvori vrata i ude u kuhinju. Vuk pokuša da skoci i pobegne kroz otvor na tavanu, ali mu to ne pode za rukom. Onda se ustremi na drvosecu, ali ga doceka sekira po glavi i on se zatetura i na mestu osta mrtav.
Drvoseca i njegova žena vrlo oprezno rasporiše vukov trbuh i oslobodiše Grašcica.
- Danima i nocima smo mislili na tebe i pitali se: gde li je sada naš Grašcic? - poce otac.
- Ne znaš koliko sam dugo putovao - odvrati Grašcic. - Ali, hvala Alahu, sada smo zajedno i opet mogu da se slobodno nadišem svežeg vazduha.
Otac ga upita:
- Pa gde si sve bio?
- Da znaš samo gde sam sve bio! Bio sam u mišijoj rupi, u kravljem stomaku i u vucjem crevu. Sada mislim da posle svega toga više nikud ne idem od kuce.
Ocu i majki mnogo se dopadoše ove Grašciceve reci. Majka ga uze, poljubi u lice i rece:
- Alah mi je svedok, za tebe bih sve žrtvovala! A otac dodade:
- Tako mi života moga i života tvoje mame, više te ne bih dao ni kad bi mi ponudili ceo svet. Moje oci su radosne kada te gledam!
Nadam se, kao što su oci drvosece bile radosne kada je gledao Grašcica, da ce i oci svih onih koji imaju decu biti radosne i vesele dok gledaju svoju decu.

=D> =D> =D> =D> =D> =D> =D> =D> =D> =D> =D>
IP sačuvana
social share
Joki_Killer
I eto tako dalje tako dalje
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Idi gore
Stranice:
1 ... 9 10 12 13
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Trenutno vreme je: 21. Apr 2021, 15:40:10
nazadnapred
Prebaci se na:  

Poslednji odgovor u temi napisan je pre više od 6 meseci.  

Temu ne bi trebalo "iskopavati" osim u slučaju da imate nešto važno da dodate. Ako ipak želite napisati komentar, kliknite na dugme "Odgovori" u meniju iznad ove poruke. Postoje teme kod kojih su odgovori dobrodošli bez obzira na to koliko je vremena od prošlog prošlo. Npr. teme o određenom piscu, knjizi, muzičaru, glumcu i sl. Nemojte da vas ovaj spisak ograničava, ali nemojte ni pisati na teme koje su završena priča.

web design

Forum Info: Banneri Foruma :: Burek Toolbar :: Burek Prodavnica :: Burek Quiz :: Najcesca pitanja :: Tim Foruma :: Prijava zloupotrebe

Izvori vesti: Blic :: Wikipedia :: Mondo :: Press :: 24sata :: Sportska Centrala :: Glas Javnosti :: Kurir :: Mikro :: B92 Sport :: RTS :: Danas

Prijatelji foruma: Triviador :: Domaci :: Morazzia :: TotalCar :: FTW.rs :: MojaPijaca :: Pojacalo :: Muzej srpskog jezika :: MojaFirma

Pravne Informacije: Pravilnik Foruma :: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: O nama :: Marketing :: Kontakt :: Sitemap

All content on this website is property of "Burek.com" and, as such, they may not be used on other websites without written permission.

Copyright © 2002- "Burek.com", all rights reserved. Performance: 0.071 sec za 16 q. Powered by: SMF. © 2005, Simple Machines LLC.