Објављено: 5. април 2015.




Навијачи московског Спартака посветили су Србији своју кореографију на мечу са Кубаном (1:1)

Уз транспарент „Београд, март ’99, памтимо“, као и други, на дну трибине, „Србијо, сестро моја, нећеш никада бити сама“, московски навијачи су подсетили да не заборављају бомбардовање из 1999. године.

Ево како је то изгледало, уз повике са трибина „Косово – Србија“.



 
(рбин.инфо)

Joj hvala im  vec se osecam bezbedno 
Ameri bi nam opet krv pili , Rusi bi opet masturbirali na istu akciju.
Dakle niti smo prijatelji sa prvima,niti ovim drugima nesto znacimo.

Не брини ако се не јавим, мајко...


Потресна исповест мајке деветнаестогодишњег војника Владимира Радоичића који је погинуо на Кошарама

Лозанка Радоичић, мајка војника Владимира (19), погинулог хероја на караули Кошаре, тихо је стајала прошле среде испред кордона полиције, на улазу у Дом Народне скупштине. У току је био протест против НАТО-а. Неколико окупљених грађана махало је, из само њима знаним разлозима, руским заставама! Лозанка није вила ничију заставу. Само је на груди привијала слику сина у војничкој униформи. На протест је, каже, дошла као мајка, желећи да подсети на животе које су њен син и четворица момака 30. септембра 1998. године положили за Србију. О уласку Србије у НАТО има јасан став: „Сматрам НАТО одговорним за збивања на Косову 1998. и 1999. године, па и за погибију мог сина. Не могу да се помирим с присуством НАТО-а у Србији.”
Караула Кошаре, у НАТО агресији, постала је поприште најжешћих и најкрвавијих копнених борби. Између јединица Војске Југославије и такозване ОВК, албански терористи су уз снажну ваздушну подршку НАТО-а безуспешно покушавали да тим правцем продру на Косово. Било је то „паклено место”. И пре званичног почетка рата.
Лозанкин Владимир је на редовно одслужење војног рока, у извиђачко-диверзантску јединицу у Нишу, отишао 23. јуна 1998. године. После нешто више од два месеца, прекомандован је на караулу Кошаре. Дан пре него што је убијен на албанској граници, мајци је рекао: „Не брини ако се не јавим наредних дана. Ту сам, на обуци на брду поред Ниша”.
Тог јесењег дана кренуо је, с још четворицом војника, у своју прву и последњу граничну патролу. Скривени у заседи, припадници ОВК, предвођени Агимом Рамаданијем, чекали су их од раног јутра. Убице су снимиле свој крвави напад. На Јутјубу постоји видео-запис под називом „Агим Рамадани Феникс Кошаре 1998–99”. У углу видеа је лого УЧК. На снимку се види како чекају у шуми. Потом се чују пуцњи и експлозије. „Зољама” и „калашњиковима” заустављају „пинцгауер” у ком су српски војници, међу њима и Владимир. Јасно се види војно возило регистарских ознака „Т5296” које је оштећено бомбама и мецима. Касније, у возилу и око њега леже побијени војници. Убице их мртве претресају и пљачкају. Скидају им прстење, ланчиће, узимају оружје... С возила скидају таблице. После напада, мало пре поднева, терористи беже у Албанију. Иза њих, мртви остају Владимир Радоичић (19), Илија Павловић (19), Миладин Гобељић (20), Милош Павловић (30) и Мирослав Јоцић (30).„Те снимке сам имала још 2007. године пре него што је неко окачио на Јутјуб. Лично сам их нудила РТС-у, али они нису хтели да их објаве. Приказали су их тек 2009. године када их им је доставио тужилац за ратне злочине”, каже Лозанка.
Мајка је против челника Војске својевремено поднела кривичну пријаву. Каже да су децу неспремну и неоспособљену послали на најгори положај.
– Одлуком генерала Момчила Перишића, у мају те године, с пет месеци и 22 дана, обука је војницима смањена на два месеца и 23 дана. Да је некоме стварно стало до одбране те територије, тамо не би послао децу, већ добро обучене војнике. А генерали би пошли на чело тих војника – уверена је Лозанка.

– Препад на нашу граничну патролу тог 30. септембра 1998. извршила је група терориста која је упала из Албаније. Чак ни Тужилаштво за ратне злочине није могло да процесуира овај случај. Предмет је враћен Окружном суду у Нишу, али ни они ништа нису могли. Речено ми је да Специјално тужилаштво за криминал и тероризам нема надлежност Владе Србије за простор Космета – прича Лозанка и додаје да о односу државе према убијенима најбоље говори то што Београд нема спомен-обележје погинулима на Косову.
Надгробни споменик њеног Владимира је на београдском гробљу Орловача. Рођен је 23. марта 1979. године. Завршио је занат за аутомеханичара. Волео је аутомобиле. Тренирао је фудбал у Чукаричком. Није хтео да оде из Србије, иако га је стриц звао да дође код њега у Америку.
Слободан Милошевић је Владимира, као и саборце с којима је погинуо, постхумно одликовао 16. јуна 2000. године.

– Када ме је војска обавестила да је мој син одликован, рекла сам им да орден могу да узмем само с гроба – каже Лозанка.
Тако је и било. Војна делегација је дошла на годишњицу смрти Владимира Радоичића и на његов гроб положила Орден хероја.Три године после убиства.


Александар Бојовић


www.politika.rs

нек му је лака црна земља 

Vladičin Han: NATO bombe ih ubile na Uskrs

Godišnjica stradanja bračnog para Marković: Navršava se 16 godina od stradanja Ane i Ivana u granatiranju putničkog voza u Grdelici, uz još 13 drugih civila

VLADIČIN HAN - Na Uskrs, 12. aprila ove godine, navršiće se 16 godina od stradanja mladog bračnog para u granatarinju putničkog voza u Grdelici, Ivana i Ane Marković, rođene Bjeletić. Porodice, rodbina i prijatelji će na groblju u Prekodolcu posetiti njihovu večnu kuću i položiti cveće, a zatim i mesto stradanja, gde je uz njih postradalo još 13 civila.
- Vreme koje smo proveli sa Ivanom i Anom je dragoceno, a bol i tuga neprolazni - kaže Ivanova majka Ljubinka.

Toga dana, kako pričaju roditelji, iz Leskovca, gde su živeli i radili, pošli su u Vladičin Han, jer je Ivan dobio poziv za mobilizaciju. Do železničke stanice ih je otpratio Anin otac Žarko, a četrdesetak minuta kasnije gradom je prostrujala vest da je putnički voz granatiran.

Ana i Ivan su diplomirali hemiju na niškom Prirodno-matematičkom fakultetu, a diplomske radove su oboje odbranili sa ocenom 10. U znak sećanja, njihove porodice i PMF su osnovali fond "Ana Bjeletić i Ivan Marković" i od 2005. godine dodeljuju nagrade najboljem diplomcu, najboljim maturantima u Vladičinom Hanu i Leskovcu i najboljim đacima iz Jablaničkog i Pčinjskog okruga, koji su se kvalifikovali za republičko takmičenje iz hemije.


http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:542841-Vladicin-Han-NATO-bombe-ih-ubile-na-Uskrs

Pokoj im dusi.

Tuga i bes .....

Leskovac -- Polaganjem venaca i minutom ćutanja, uz zvuk sirene, odata je pošta poginulim i ranjenim putnicima putničkog voza koga su NATO avioni pogodili 12. aprila 1999.
Obraćajući se okupljenima na mestu tragedije, na železničkom mostu u blizini Grdelice, direktor "Železnica Srbije" Miroslav Stojičić kazao je da radnici tog javnog preduzeća nikada neće zaboraviti žrtve napada na voz.

"Mi koji radimo na železniči moramo svojim radom da pokažemo da te žrtve nisu bile uzaludne, da ih nikada nećemo zaboraviti, da se nikada više ne ponovi", rekao je Stojičić.

Međunarodni putnički voz 393, koji je saobraćao na relaciji Beograd-Niš-Skoplje, NATO avioni gađali su 12. aprila 1999. godine u 11.48 sa četiri projektila, od kojih su dva pogodila voz.

U napadu je poginulo 15 civila, među njima i deca, a broj ranjenih nikada nije utvrđen.

Jedna od ranjenih bio je i pomoćnik mašinovođe Goran Mikić iz Niša, koji i danas nosi geler u nozi.

"Šesanaest godina imam košmarne snove. U njima centralno mesto zauzima raketa koja leti pravo na mene i na već zapaljen most od prve rakete. Sanjam ono što sam doživeo tog kobnog dana i što do kraja života neću zaboraviti", kazao je Mikić agenciji Beta.

Gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović poručio je da se taj datum nikada ne može zaboraviti.

"Srbija okreće novo poglavlje u svojoj istoriji, ali će se svojih nevino stradalih građana uvek dostojanstveno sećati", kazao je Cvetanović.

Rodbina stradalih putnika iz voza nije prisustvovala današnjem pomenu koji je, po preporuci Srpske pravoslavne crkve, održan dan ranije u odnosu na datum kada se napad dogodio.

Za zločin na železničkom mostu kod Grdelice niko do sada nije odgovarao.

Izvor: B92

Pokoj im dusi.

I tako su nato smradovi jos jednom dokazali kako gadjaju iskljucivo vojne ciljeve