gorece evropa...

Dobar klip.

А јбга... знам... лако је и бити генерал после битке... него се тешим... 

Ma ok covek...postujem svacije misljenje...forum uostalom i sluzi za to da bismo razmenjivali misljenja...

FOTO ISPOVEST Moje sećanje na bombardovanje 1999.

Za vreme bombardovanja imao sam 25 godina, prvi dan rata dočekao sam u redakciji „Borbe“.


12. april - Grdelička klisura, pogođen voz, poginulo najmanje 55 ljudi


23. april - RTS bombardovan, 16 mrtvih

Trčao sam na mesta bombardovanja u želji za što dramatičnijom fotografijom, kao i većina kolega. Niko tada nije razmišljao o osiromašenom uranijumu i posledicama. Više smo mislili kako da što brže razvijemo filmove i skeniramo fotografije.


Protesti na Trgu republike


30. maj - Varvarin most, 10 mrtvih

Nismo čekali da nas redakcija pošalje na snimanje, nego smo slušali radio i kad nešto pogode rakete NATO-a, sami smo išli na ta mesta. Pred kineskom ambasadom ili kod hotela „Jugoslavija“ bio sam 15 minuta nakon što su raketirani.


Igralo se i za vreme bombardovanja


8. april - fabrika „Zastava“ Kragujevac, 124 povređenih

Kad je uzbuna, najteže je kad samo sediš u skloništu, slušaš vesti i nerviraš se. Mnogo je lakše u takvim situacijama biti uposlen, imati neku obavezu.


12. maj - bolnica „Dragiša Mišović“, poginulo 10 ljudi


7. maj - Niš, okolina pijace, 15 mrtvih

Zato je, ma kako čudno zvučalo, meni bombardovanje prošlo brzo jer sam radio 78 dana bez pauze. I ne ponovilo se.

Preuzeto sa ...

Zašto NATO ćuti o bojkotu?

Ambasadori Kvinte nisu prisustvovali obeležavanju godišnjice bombardovanja. U ambasadama SAD, Britanije, Nemačke, Francuske i Italije bez komentara


Okupljeni narod ispred zgrade Generalštaba koju je srušio NATO

I PORED uredno poslatih pozivnica, nijedan ambasador, niti diplomata nižeg ranga država Kvinte i EU, koje su i vodeće zemlje NATO, nije se pojavio na komemoraciji povodom godišnjice početka bombardovanja, niti su, za "Novosti", hteli da objasne razloge bojkota.

U ambasadama SAD, Velike Britanije, Nemačke, Italije i Francuske, na pitanje zašto nije bilo njihovih predstavnika ispred srušene zgrade Generalštaba, u utorak, 24. marta, dat nam je identičan odgovor - ne želimo to da komentarišemo. U Delegaciji EU u Beogradu tvrde da ambasador Majkl Devenport nije dobio poziv za skup.

Ovo nije prvi put da ambasadori nekih od vodećih zemalja Zapada izbegavaju da prisustvuju skupovima na kojima se obeležavaju važni događaji iz srpske istorije. Tako je američki ambasador Majkl Kirbi "izbegao" i vojnu paradu povodom Dana oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu, kojoj je prisustvovao i ruski predsednik Vladimir Putin. Na bini ispred Palate "Srbija" tada su, međutim, bili Devenport i nemački ambasador Hajnc Vilhelm.

Naš nekadašnji šef diplomatije Vladislav Jovanović kaže da Vilhelmu nije bio problem da prisustvuje vojnoj paradi, jer je Nemačka priznala da je bila agresor u Drugom svetskom ratu.

- S druge strane, ni Nemačka ni ostale zemlje NATO ne žele da priznaju da je bombardovanje bilo zločin protiv mira i da su odgovorne za razaranja i brojne žrtve. Prisustvo ambasadora na komemoraciji poslalo bi poruku da se osećaju krivim i da su spremni na katarzu, koju nam tako obilato preporučuju i traže za dešavanja na tlu bivše Jugoslavije tokom devedesetih - objasnio je Jovanović.



SVI NA GEJ PARADI

Za razliku od godišnjice bombardovanja, jedan drugi događaj - Parada ponosa - gotovo po pravilu okupi skoro sve strane diplomate. Tako su na "Prajdu" u septembru šetali Kirbi, Vilhelm, Devenport i predstavnici većine ambasada zemalja EU.

Preuzeto sa ...

На данашњи дан (1. април) 1999. године НАТО је срушио Варадински мост у Новом Саду. Овај мост доживео је судбину као и његови претходници. Мостови на месту данашњег Варадинског моста грађени су и рушени 3 пута, да би се након завршетка НАТО агресије и новог рушења приступило изградњи новог моста. Отворен је септембра 2000. године.

У 19 часова и 55 минута у Новом Саду срушен је Мост слободе који је повезивао Нови Сад са Сремском Каменицом. Најмлађи од три новосадска моста, Мост слободе био је на целом Дунаву мост са највећим распоном.

У време када је саграђен, представљао је светски рекорд за овакав конструктивни систем. Грађен по идејном пројекту архитекте Николе Хајдина, мост је имао конструкцију дугу 1.312 метара и широку 27,60 метара, са шест коловозних и две пешачке траке. По својим просторним, функционалним и естетским вредностима, Мост слободе представљао је фактички и симболични корак Новог Сада у 21. век. У моменту када су испаљени пројектили, на мосту се у том тренутку налазило више аутомобила и пешака. На срећу нико није страдао, два човека су рањена, а заробљене на мосту и рањенике спасао је својим чамцем алас Велимир Веља Теодоровић.