Јожеф Каса није био у влади јединства па није бежао. Свилановић, Милан Ст Протић...у суштини...једино је Ђики побегао

 "Srbe mozemo spokojno bombardovati, jer ce sve brzo zaboraviti !" - Dzejmi Sej portparol NATO-a

 

Nema sta, sve krupan faktor.

А Ђинђић је био крупан фактор?

Сећање на 24. март за заборав

Александар ПАВИЋ


Било је оних који су у чињеници да је први пут после 16 година држава организовала комеморативну церемонију поводом почетка НАТО агресије на СРЈ видели „добар знак“, изразивши наду да ће тога у будућности бити још више. Да ли је таква врста наивности уопште више дозвољена озбиљним људима, посебна је тема. Заједно са питањем да ли би сви требало да будемо задовољни ако следеће године власт организује неки невиђени комеморативни спектакл нпр. на препуној Маракани, док у исто време негде у Србији, на неком нашем полигону који им је сада, захваљујући ИПАП-у, на изволте, НАТО војници увежбавају тактичке варијанте ратовања против Русије.

То би, ваљда, представљало пуну манифестацију „културе сећања“, најновијег плејбек хита бесловесних напредњачко-социјалистичких хрчака у државној управи. Сећај се да би што темељније заборавио. Сећај се да твоје сећање буде што одвојеније од последица тога чега се наводно треба сећати. Сећај се тако да твоје сећање буде искључиво церемонијално, омеђено позорницом и њеним рефлекторима, сећање Индијанаца у резервату који плешу и певају старе ратничке песме, привлачећи тако не само стране туристе, већ и, можда, ако им се допусти да сањају – макар, попут напредњака, и сами – и стране и-н-в-е-с-т-и-т-о-р-е.

Постоји разлог зашто НАТО-вцима претходних година чак ни овако скромне свечаности попут оне одржане 24.3.2015. мало пре осам увече испред рушевина Генералштаба нису биле по вољи, па нису биле ни одржаване. Јер, никад раније се НАТО-вци нису осећали толико сигурно са неком влашћу у Србији као са овом садашњом, која им је дала и даје све што траже брже и више него било која претходна.

Граница са Косовом? Може? Бриселски споразум? Изволте! ИПАП? Само реците где да потпишемо! Телеком и његова информациона инфраструктура? Што пре!

Шта онда смета дати локалним квислинзима мало одушка. Чак, штавише, што су њихове речи оштрије – наравно, не и преоштре – то ће се њихове издаје националног и државног интереса чинити блажим, а њихови ореоли „реалиста“ још већим и сјајнијим. Знају Кембел и Блер занат, као што су га, уосталом, знали и Гебелс и Менгеле.

Е, сад, да ли су Кембел и Блер смислили најновији „милошевски“ спин својих клијената, то ипак не може са сигурношћу да се тврди. Поготово што је то био и омиљени шлагер претходника Јелене Триван у Службеном гласнику. Но, чак и да је био, па да су му га Алистер и Тони украли, сигурно не би морали да брину да би их тужио за крађу патента. Штавише, пре ће бити да би онако напредњачки достојанствено клекнуо и тражио опрост што су га покрали. У сваком случају, ко год да је био инспиратор, званични хит дана 24. марта 2015. био је Милош Обреновић, у напредњачко-блеровској интерпретацији, наравно. Поменуо га је Вучић испред Генералштаба, поменуо га је, и то више пута, министар правде Селаковић на РТС-овом „Упитнику“ неких сат времена касније. Поготово када је желео да избегне одговоре на директна питања.

То отприлике иде овако: Србија треба да води „мудру политику“, да се не сврстава ни на чију страну, да остане „неутрална“, а да све време „јача“. Наводно баш онако како је то радио Милош.

Све би то било лепо, само када би „милошевци“ могли да транспарентно покажу како то Србија „јача“ када распродаје све вредно што поседује странцима, када ствара пословни и инвестициони амбијент који само интересе странаца има у виду, када истински стимулише само странце уместо домаћих, када јој спољни дуг непрекидно расте, када настоји да се отараси и последњих домаћих банака, када добровољно приступа интеграционом процесу који јој сваког дана одузима све више економског, политичког и територијалног суверенитета.

Било би још лепше када би „милошевци“ могли да објасне каква је то „неутралност“ у којој су вежбе са НАТО десет пута бројније од вежби са Русијом, у којој потписујеш највиши степен сарадње са НАТО а ниси потписао аналогни споразум са ОДКБ-ом или самом Русијом, у којој усвајаш искључиво НАТО стандарде а војне, а и полицијске „реформе“ ти кроје искључиво НАТО-вци.

Сме ли ико, па чак и напредњачко-блеровски „обреновићевци“, да тврди да би Милош одбио Путинову понуду од 10 милијарди долара улагања у привреду Србије, укључујући преко 3 милијарде за војну модернизацију – у корист додатног задуживања под палицом ММФ-а, условљеног распродајом преосталог породичног сребра? Или да, у најгорем случају, Милош не би бар цинично искористио руску понуду да би изнудио макар сличну од западњака?

Овогодишњи 24. март је спинован као ниједан досад. А и морао је бити. Никад више раскорака између речи и дела, церемонијала и стварности. Званична подсећања на жртве НАТО-агресије широм Србије у комбинацији са званичном спремношћу да се прихвате сви захтеви које агресор није успео да реализује током тих 78 дана свог здруженог злочиначког подухвата. Одавање поште жртвама које су пале управо да се не би дало оно што се данас, без икакве војне претње, шаком и капом даје.

Све оно што Блер није могао у рату, сада му се омогућава да постигне у миру. И још да за то буде плаћен. То није ни за заборав, ни за праштање.


www.fsksrb.ru

Моје мишљење је да је Милошевић морао да избегне тај рат... Једноставно, када је постало јасно да ће бити бомбардовања, још пролећа 98 се све то знало, требало је скинути гаће... Па шта буде, буде...

А када је већ почео рат, морало је сваког дана да буде по пар милиона људи на улицама... било је, није да није... Али, много нејединства је било у народу, много је про-западних агената вршљало... Мислим, исти човек који је из удобности западне Европе позивао на бомбардовање сопствене земље је убрзо постао "идол" младим генерацијама... па кад су га његови послодавци убили, постаде и легенда - јасно је колико је нашем народу испран мозак

Сама геополитичка ситуација по нас је била најгора могућа. Руси са својим мукама су проценили да им је боље да чувају снагу, других великих сила није ни било, Кинези увек гледају своја посла... Ми ту ништа нисмо могли. НАТО не би никада ни улазио копнено, осим што би слао потрошне шиптарске хорде... Једноставно би нас вратили у камено доба... (добрим делом и јесу).

Али, управо због тога, њихов злочин је још већи. Толика сила, на толико малу земљу? Па Спартанци су још имали и равноправне услове... Толико иживљавање, а све своје циљеве су могли да остваре и политичким путем, у истом временском периоду (да се разумемо, Слоба је већ почетком 99 био озбиљно пољуљан, и без бомбардовања, са пар финансијских бравура, лако би дошли до "обојене револуције"). Али не, они су хтели да нас бомбардују, да покажу колико су јаки, да свима покажу пример како они поступају са непослушнима... Као по обичају, ми Срби смо били први на тапету... Е због тога им никада не смемо заборавити то. Можемо ми да сарађујемо колико морамо, можемо да се претварамо колико морамо, али никада не смемо да им заборавимо. И првом приликом, када будемо могли, да вратимо... Око за око, зуб за зуб... А знају то и они, зато нас овако и газе

Naspram ovih jeste.

Lepo je procitati svacije misljenje ali pitanje je koliko je realno i utemeljeno na cinjenicama....
U svojoj knjizi ,,Pravila ćutanja“, Momir Bulatović, ex Predsednik Vlade Savezne Republike Jugoslavije,u svojim svojevrsnim politickim memoarima, navodi sledeću priču,dogadjaj, koji se odigrao kada smo kratkotrajno bili u "ljubavi" sa "imperijom", odnosno kada je Sloba bio "garant mira i bezbednosti na balkanu".

Prica ide otprilike ovako...nakon (uspesnog  ) okončanja dejtonskih pregovora u sobi sede on,Momir, Milošević, Ričard Holbruk i državni sekretar Voren Kristofer. U opuštenoj atmosferi, Milosevic uzima reč i ponavlja našu staru srpsku pricu o tome kako smo sa amerima u dva rata bili saveznici i kako bismo voleli da sve što se do tada dešavalo smatramo velikim nesporazumom. Uzima zatim list praznog papira, dodaje ga Kristoferu s molbom da napiše sve uslove koje bi naša strana (srpska) trebalo da realizuje kako bismo jednom za svagda rešili probleme i postali saveznici.
Kristofer, međutim, odgurnuvši papir, odgovara otprilike na sledeći način: Ali gospodine Miloševiću, zar već niste shvatili, sa nama se ne radi na taj način. Ne postoji konačna lista uslova, već vi u svakom trenutku treba da uradite sve što mi tada zatražimo od vas.
Tako da...polupismeni ideolog moderne Srbije,tacnije njegovi savetnici i njegov "politicki sin" koji su usvojili doktrinu "Miloseve Srbije" i realizuju je u praksi,mogli bi iz ovog da izvuku neku pouku ali trebali bi i  Srbima otvoreno da kazu ( bar onima koji ne znaju) da su u doba Milosa,za njegovog zemana, Turci imali pravo "prve bracne noci"  imali pravo da najnaprednije,najrazvijenije dete u porodici odvedu sa sobom u janjicare, imali pravo da razrezuju porez kako im se iste...imali pravo sta im se iste 
Prema tome, braco Srbi a i svi ostali....ako ste za to...skidajte gace  danas su moderna vremena  nije vise dovoljno begu zenu poslati 

Baš se pitam da li brat-partner-heroj-noviprijateljsrpskognaroda gospodin Bler zna da ga je Premijer već pominjao ranije u svojim obećanjima i planovima, a da je učestvovao i u recenziji i promociji biografije o njemu... 

јака прича