mrly, Vašu bi pjesmu valjalo malo stilski i jezički još doraditi. Dodajte još koju, teško je na osnovu jedne pjesme cijeniti nečije pjesničko stvaralaštvo.

Ponedjeljak, 20. maja 1991. godine

Ima li prostora za uzmak   g l a v n o m   l i k u   nakon toga što zna da mora gospođu R izbrisati iz svog osjećajnog korpusa? No, da li je to moguće? Ona se ipak vrti tu negdje i samo bi dugo, dugo njeno (ili njegovo) odsustvo iz vidokruga moglo pomoći. Ovdje je priča o Buridanovom magarcu primjerena: krepati zato što ne znaš jesi li više gladan ili žedan. No, ponekad je priča i to što se ispričalo zašto se od svake priče odustalo. Srce valjda treba smiriti, a ne dozvoliti da se ono samo smiri time što će pući.

Hoće li gospođa R noćas dobro spavati i da li će iskoristiti jutarnje minute da posjeti   g l a v n i   l i k   i prozbori s njim koju rečenicu? Ako se to dogodi - promijeniće se vrijeme, a ako ne - onda   g l a v n i   l i k   definitvno trpi poraz. Romaneskna osnova se ruši i romanopisac neće imati fabulu kakva mu je potrebna.
A gospođa R je i fizička i duhovna supstanca koja je potrebna   g l a v n o m   l i k u.   Od nje sve zavisi, pogotovo od njenih misli koje je sobom večeras odnijela u posteljinu.   G l a v n i   l i k   ima nadu da je ostavio snažan duhovni pečat na to drago biće i da mu se ono ne može oteti. A ako on više ne poznaje svoju snagu, ako zaključuje bez osnova, onda stoje svi razlozi zbog kojih će gospođu R izgubiti. A izgubi li je - izgubio je i sebe. Možda gospođa R u njemu vidi jednu izgubljenu dušu koju je valjalo samo malko hrabriti iz sažaljenja. Ako on to sazna, gosipođa R će tek tada vidjeti šta je -   l a v i n a.

Ipak lomljiv

Bio si poput kamena
tvrd
ali ipak lomljiv,
snazan
ali ipak nezan
poput pera...
miran,dobar...
ponosan
poput jelena...

Kad bih mogla
vratiti vreme,
probuditi te iz sna,
da te vratim
sa onoga sveta,
da te vratim
medju nas.

Da ponovo osetim
toplinu tvoje ruke,
da ti jadam
sve svoje muke,
da te slusam
kako se smejes
i gledam
tvoje obraze rumene...

Da ti suze s lica brisem,
da te zagrlim,
i da ti kazem
koliko mi nedostajes
i koliko te volim.

Lijepa pjesma...

S r b o d e s


Upitao sam se jednom sasvim ozbiljno zgrožen:
Kad će kraj plaćanju nebeske putarine?
Ko će reći da smo tamo kad nikog
više ne bude da svjedoči?
Šta se na Zemlji uradilo
mome narodu od pamtivijeka
i šta je sve raznim poganima praštao
bojim se da to ni Nebo više ne razumije.
Može se desiti da na nebeskim pašnjacima
pasu ovce koje nikad čuvali nismo,
da nam tamo zbog zemaljskih srljanja
nema proplanka za počinak.
Već nam truli moć obnavljanja,
a uzdamo se u mirotočivost
sveca koji to ne bi kada je državu
žilavu pravio za mnoštvo zvijezda na Zemlji.


Mori

K r a lj u   M a r k u


Ima li te, Kraljeviću Marko,
za današnja vojevanja na stranama
gdje su nam se sudbine sapele, a svi borci
stegnuti silama kojima se maske mijenjaju?
Budeš li se u svojoj vječnosti i nas dosjetio,
ne šalji nam glase po sokolu krilatome
da saznamo koliko je nebo naše
i mogu li grešni na tu stranu?
Ima li se sa čim nebovati
kad nam je sve manje zemlje pod nogama
i sve više nekropola u korov zaraslih
i narikača promuklih od lelekanja gluvima?
Svijet više nema druma za tvoje plitko oranje,
Avaksi su sada nove vile Ravijojle,
ni Šaraca nema, a ni Bukefala,
budi tamo gdje i jesi, Marko!


Mori

K l i n t o n č i ć i m a


Mnogo se nakotilo klintončadi
da bi sebar trpio takve pijavice,
a da ne klikne glasom kao sura orlušina.
Zar da se ovdje kopilad gusarska navijek tabori?
Zar je poštenju došlo zadnje vrijeme, skute Nemanjin?
Preko ogromne vode jezde u naša gnijezda
i ptiće ždravoloviće tuđoj pjesmi uče.
Ne kloni, stražo, pred gluve sutone,
biće ovdje kavge nezapamćene.
Nosićemo se dnevom do preko podneva
dok im krvavu pjenu u ždrijela ne vratimo.
Neka se pogani uguše svojim zadrtim bijesom
kojim siktaše na naš porod kao šugavi gavrani.
A i oni naši što se poklintoniše smjerno,
neka čuvaju oči za duga plakanja.
Naš je jedini ustav zov slobode.


Mori

Trazi te srce

Trazim te
ali ne znam gde
cujem ti srce
cujem otkucaje...

Svuda neki glasovi
kao neki pozivi
ritam srca mog kuca sve brze
mozda sam nekome
sve blize i blize.

Ne znam ko si
al te osecam
cudno je sve ovo
srescemo se u oci
predosecam.

Poznaje te srce
tako kaze
poznaje te
znam da ne laze.

Ono vodi me tebi
mozda smela ne bi
ali ga slusam
jer srescemo se mi
znam
jednostavno zanm.

Kad te budem nasla
znacu da si to ti
srce ce jace i jace lupati
moje srce ce te prepoznati.

Pisem pesme

Pisem pesme ove
da rasteretim srce svoje
tugu da odbacim
sve da objasnim.

Oni koji su voleli
moje pesme ce shvatiti
a neki mozda i ljubav upoznati.

Pre ili kasnije
sve shvatis
gde pogresis
il kad nekog zavolis.

Srecu osetis
bol upoznas
i onda se
samo nadas.

Zivot nije lak
al se nekako snalazis ipak
a kad procitas reci ove
shvatices i pesme moje.

Ja sam samo zena koja ga celim bicem voli

Osamnaest mi je godina
i zato me dobro pogledaj
ja sam zena,
dobro me pogledaj
pa se onda zapitaj.

Da li sam toliko mlada
kao sto si mi rekao
ili je samo laz jedna
jer me nisi voleo.

Dusu si mi slomio
kad si mi sve ladno rekao
srce mi zdrobio
kad si me samu ostavio.

Placem ceo dan
placem cele noci
i kad udjem u san
placem jer mi neces doci.

Sav taj bol me gusi
stalno si mi u mislima
srcu
imam te i u dusi.

Kad ce prestati
nesreca da me prati
kada ce prestati
dusa da mi pati...

Da li postoji lek
protiv te boli
kako da se pogresan
nezavoli...
Recite ovoj zeni
koja ga celim bicem voli...