Случај од суботе пре подне испред градске пијаце.

Жена испред пијаце продаје неке стварчице, и долази син наркоман да јој фино и умиљато затражи који динар за пљугу или шта већ. Ево како је то изгледало: Дође једном, псује је, она му да паре, он хоће све. Наиђе сестра и одведе га кући. Потом убрзо долази и други пут, почиње да шутира кевине ствари, креће жестоко да удара по њој, шакета, уз то псује на све стране, и та сцена се одиграва константно 5 минута. Не би било толико страшно да јадна жена није имала 3 операције за годину дана, и да нема избачену кесу.  Згрозим се кад помислим на тако нешто. Елем, уз све то, људи гледају и нико да се умеша, коментаришу да се у породичне ствари не треба мешати.  на крају једна жена зове дротове са мобилног, на шта они убрзо долазе и хапсе барабу. А шта ће са њим да буде? Наравно, већ данас се шетао слободно центром града(са ко зна каквим дериватима).

Да ли вреди писати о стварима које се дешавају викендом по БГ сплавовима, а не, ја ћу примере из мог града, који броји 30-ак хиљада становника. Ама баш сваки викенд, без пет инцидената, не ретко и убода ножем буде пријављено у хитној.

Шта сам хтео да кажем.. Да боли то што медијска манипулација скреће пажњу са свега на проблем навијача. Да, јесте, навијачи су донекле проблем, али не могу бити проблем број један као што нам драги председник јавно изјављује, а остатак нације то прихвата мирно и нико да бар искритикује. Па није ли жалосно.  И задње време осећам доста јаза код људи(нису то људи, ал јесу људска бића по облику и постанку) кад улазе у разговор са навијачима(људима који воле другарство, који воле боје клуба, уживају у гледању утакмице), а главна тема обавезно буду Урош Мишић, Брис Татон, Бранкица, Инсајдер...

Јебига.

Mozda sam ja prsotina ali si onda ti prsotina na kub.

Zajebi ti te utakmice o kojima pricas pored ovakve price. Ja sam ranije isao na utakmice, smatram da sam sada mator za to, neki ljude misle da nisu, njihov problem. Za sve postoje odredjene godine.

Ja ovo sto pricam i pricam zato sto poznajem od mnogo ranije neke od tih vodja. Bas zato sto ih znam, ne zasluzuju ni trunku postovanja od mene, prvenstveno zbog toga kakvi su ljudi i sta su sve radili.

Ti se klanjaj nekom vodji koga idealizujes, tvoj problem.

Ja nemam problem da na sipku stane i zasluzi postovanje neki momak koji je srcan, jak... nije huliganstvo bas svaka tuca sa navijacima drugog kluba... to je neminovnost. Da je zdrav, prav, normalan u mozgu, da nije tu iz interesa i da bi napravio svoju malu vojsku balavih nalozenih budala bez mozga koje rade sve bez pogovora ne bi li mu se dodvorili.

Huliganizam je kada ljudi koji su navijaci maltretiraju ljude po ulici, prevozu, lome i razbijaju... a kriminal je kada neko krade, valja drogu, oruzje... i onda takve postujes. Ma ni da im se bulja zalepila za sipku, oni trunku postovanja ne zasluzuju.

To sto nemam nameru ovde da pricam o tribini i navijanju i nisam do sada ni jednom, ne znaci da ne poznajem tu pricu. Znaci samo da to niti je tema mojih komentara niti mislim da ja vise treba da se bavim time, ima mladjih koji treba da se igraju.

Ili otvoreno - da, mislim da je fanaticno navijanje i glupiranje na severu uglavnom za mladje likove. Kada se malo uozbiljis i dobijes neke druge, mnogo vaznije prioritete u zivotu onda lepo odes na zapad i odatle podrzavas Zvezdu.

P.S. Bas me zabole sto se neko sa mnom nece sloziti. 

"Naša borba protiv oružja među navijačima, borba za titulu, borba za dovođenje ljudi na stadion... sve je to moglo da padne u vodu samo jednim potezom jednog čoveka!", navodi se saopštenju navijačke grupe Delije Sever.

Navijačka grupa Crvene zvezde Delije sever osudila je u nedelju ranjavanje navijača Igora Vrelića (21) na beogradskom stadionu Marakana i izrazila odlučnost da iz svojih redova odstrani sve one kojima cilj nije navijanje i borba za titulu.

"Delije Sever osuđuju monstruozni čin pojedinca koji je svojim potezom umalo uništio jedan život i sve ono za šta se naša tribina dugo borila", navodi se u saopštenju objavljenom na zvaničnom sajtu te navijačke grupe.

"Naša borba protiv oružja među navijačima, borba za titulu, borba za dovođenje ljudi na stadion... sve je to moglo da padne u vodu samo jednim potezom jednog čoveka! Kažemo moglo, jer mi ipak ne odustajemo od svog kluba, svoje tribine, svojih ideala", navele su Delije.

Delije su saoštile da se osećaju "postiđeno", ali i "odlučno" da iz svojih redova "odstrane" i da se "ograde" od pojedinaca kojima Crvena zvezda, tribina i drugarstvo nisu bitni.

"Obećavamo da ćemo dati sve od sebe da ovaj događaj bude poslednji takav na našoj tribini i pozivamo sve Zvezdaše da ne posustanu u našim pravim ciljevima - navijanju, druženju, borbi za titulu", navele su Delije, dodajući da "pojedinci koji imaju druge ciljeve i planove nisu dobrodošli".

Navijač Igor Vrelić ranjen je u sredu, 14. aprila uveče na utakmici Crvene zvezde i OFK Beograda u polufinala Kupa Srbije. On je pogođen hicem iz vatrenog oružja i zadobio prostrelnu ranu stomaka i grudnog koša.



Izvor: MTS-Mondo

Vidim... proradili kompleksi...

Nista novo na ovu temu, znaci...

 

(Ултра свет) Навијање није игра...то је начин живота.


Рекао си своје... Факат је да немаш развијену навијачку свест и да ултрас никада ниси био.Овим не желим да те вређам само је то чињенично стање.Постоји један леп назив за ту сорту,али не бих о томе... можда је мало увредљивији.

Ми смо људи комплексаши.

 

+1

Ultras nema ime , samo dobri prijatelji ga poznaju. Ultras nema lice, mnogo puta mu kapuljača pokriva glavu, šal usta. Ultras se ne oblači poput ostalih, ne prati modu, ne voli novitete. Kad šeta ulicom, iako nema obeležja svoje ekipe, on je prepoznatljiv. Ultras napada ako je napadnut, pomaže kad je to potrebno, ne prestaje biti ultras čim skine šal i vrati se kući, već se bori 7 dana nedeljno.

Iskusni ultras daje primer mlađem, mlađi ima respekt prema starijem. Mladi ultras je ponosan dok stoji pored iskusnijeg, uči od kritika starijeg i pocrveni kad mu ovaj pruži ruku. Kad obični ljudi gledaju ultras-a, oni ga ne razumeju, a on ne želi biti razumljiv, ne želi objašnjavati svoje ideale. Svaki ultras je različit: postoje oni koji nose obeležja grupe ili kluba i oni koji nikad u životu nisu imali tako nešto; postoje oni koji se kreću samo sa svojom grupom i oni koji su individualci i koji su sami svoja grupa.

Ultrasi su različiti, ali ih spaja ljubav prema svom klubu, upornost u ostajanju 90 min na nogama po kiši ili na hladnoći, spaja ih toplina koja ih greje dok pevaju iz sveg glasa, dok spavaju u polu-pijanom stanju u vozu koji ih vodi sa gostovanja, spaja ih korteo kroz centar gostujućeg grada, spaja ih jedan sendvič koji će podeliti njih četvoro posle mnogo sati gladi, spaja ih jedna podeljena cigareta, spaja ih ona svađa oko rezervne navale koja je promašila odlučujući penal, spaja ih jedan pogled, jedan ideal, jedan jedini mentalitet.

Sve stvari koje nas međusobno spajaju, u isto vreme nas odvajaju od ostalog sveta: od zabrinutih roditelja, od zaprepaštenih rođaka, od uplašenih školskih ili poslovnih kolega, i od netolerantnih profesora ili šefa. Ultras je izlazak, iznenađenje koje ti ukrade osmeh kad shvatiš da si se izvukao za dlaku. Ultras je i ruka koja te uvlači u voz koji već kreće. Ultras nije vandalizam ili nasilje bez razloga, on je uporna obrana jednog načina života, koji je pao u krizu zbog socijalnih problema, zbog glupe televizije, zbog diskoteka koje privlače sve više mladih, ali najviše zbog NEOPRAVDANE REPRESIJE.

Biti ultras je sve ovo i mnogo više, emocije i strast koje se ne mogu objasniti rečima ljudima koji to ne žele shvatit, i koji bi svakako rađe jednostavno okrenuli glavu i nastavili živeti iza jednog stakla, ljudi koji ne bi nikad imali muda razbiti isto staklo i ući u naš svet!

Без да се љутиш ал мени је ово смешно. Класично уфилмавање.

superheroji, jebote ......