Kognitivna disfunkcija kod mentalnih poremećaja

Mentalni poremećaji pogađaju mnoge ljude, ali mnogo ljudi nije svesno činjenice da oni ne izazivaju samo probleme vezane za osećanja (emocije), već izazivaju I probleme vezane za kogniciju. Osobi sa mentalnim poremećajem može biti teško da jasno razmišlja, da se koncentriše i da pamti. Kod nekih, kognitivi problemi  se pojavljuju jedino tokom akutne epizoda oboljenja. Kod drugih, kognitivni problemi su uporniji. Ako se mentalni poremećaj dobro tretira i kontroliše, osobe sa njime mogu voditi produktivan živtot I imati duže periode stabilnosti. Da bi se oboljenje bolje tretiralo, potrebno je razumeti u kojim pravcima ono ometa funkcionisanje jedne osobe. Ako ljudi znaju šta su kognitivni simptomi mentalnog poremećaja oni onda mogu bolje da kontrolišu poremećaj i da bolje funkcionišu.

Šta znači reč kognicija?

Kognicija se odnosi na sposobnost razmišljanja i na intelektualne veštine koje vam omogućavaju da se informacija primi, prihvati, razume i da se na nju reaguje tj. odgovori. To uključuje sposobnosi koncentracije, pamćenja, obrade informacija, rešavanje problema, organizacije i reogranizacije informacija, sposobnosti komunikacije i delovanja na osnovu informacije. Sve ove sposobnosti deluju zajedno, zavisno jedne od drugih da bi vam omogućile funkcionisanje u sopstvenom okruženju. Kognitivne veštine se razlikuju od akademskih veština. Akademske veštine uključuju znanje o različitim temama kao što su literature, matematika, istorija. Kognitivne veštine se odnose na mentalne sposobnosti koje su vam potrebne da se akademski materijal nauči, a šire, koje su potrebne za funkcionisanje u svakodnevnom životu. Kognitivne veštine su bazične veštine koje moraju biti u redu da biste mogli da razmišljate, čitate, shvatate, pamtite, planirate i da se organizujete.

Neke činjenice vezane za kogniciju:

-   Kognitivne veštine se razlikuju od akademskih veština
-   Kognitivne veštine su mentalne veštine ili bazične veštine koje su vam potrebne da obradite i naučite informaciju, da razmišljate, pamtite, čitate, razumete i rešavate probleme
-   Kognitivne veštine se razvijaju i menjaju tokom vremena
-   Mi se rađamo sa određenim kognitivnim veštinama, možemo biti u nekima bolji a u nekima lošiji
-   Kognitivne veštine mogu da se izmere
-   Kognitivne veštine mogu da se osnaže i poboljšaju
-   Kada su kognitivne veštine jake, učenje postaje lakše

Razmotirmo jedan primer. Ako treba da zakažete pregled kod doktora, treba da obratite pažnju na sestru koja zakazuje preglede, razumete šta je bilo rečeno ili napisano, mislite o drugim obavezama koje ste zakazali da vam se ne bi poklopili termini, a onda da se setite da pogledate u kalednar na zakazani dan. Takodje treba da budete sposobni da isplanirate kako da stignete do lekara i organizujete se tako da stigente na pregled na vreme. Možda biste takođe voleli da za sebe zapišete par stvari koje biste voleli da prodiskutujete sa lekarom. Dakle, da bi ste stigli na zakazani pregled potrebno vam je mnogo kognitivnih veština: pažnja, razumevanje jezika, memorija, organizacija i planiranje. Može biti teško stići na pregled ukoliko neke od ovih veština nisu u redu. Čak i ako ste emotivno spremni i imate volju i želju da odete na pregled, može se desiti da ga propustite jer ste ga na primer zaboravili.

Zašto ljudi sa mentalnim poremećajima imaju kognitivnu disfunkciju?

Porodice često pitaju šta prouzrokuje kognitivne probleme. Ispitivanja su pokazala da u najvećen delu sama bolest izaziva kognitivne disfunkcije. Mnogo godina se mislilo da su kognitivni problemi manje bitni od drugih simptoma kao što su psihoza, manjak motivacije ili nestabilno raspoloženje – ali sada znamo da to nije slučaj. Kognitivna disfunkcija je jedan od primarnih simptoma shizofrenije i nekih afektivniih poremećaja. Zbog toga su kognitivni problemi vidljivi čak i kada su drugi simptomi pod kontrolom – čak i kada ljudi nisu psihotični ili u nekoj afektivnoj epizodi. 

Pored toga, ispitivanja su pokazala da delovi mozga koji se koriste za određene kognitivne veštine često ne funkcionišu normalno kod ljudi sa shizofrenijom ili nekim afetktivnim poremećajima. Ovo pokazuje da mentalni poremećaj utiče na funkcionisanje mozga i da on prouzrokuje kognitivne probleme. Ima mnogo mitova o mentalnim poremećajima i kognitivnoj disfunkciji. Neki od najuobičajenijih su pokazani dole:

Mitovi o kogniciji
-   Kognitivni problemi će nestati kada prestanu halucinacije i deluzije
-   Kognitivni problemi će uvek prestati između epizoda depresije ili manije
-   Kognitivni problemi su samo posledica nedovoljne upornosti
-   Svi kognitivni problemi su prouzrokovani lekovima
-   Kognitivni problemi su prouzrokovani predugim boravkom u bolnici

Sposobnost koncentracije, pamćenja, i jasnog razmišljanja je krajni rezultat kompleksne iterakcije raznih faktora. Dok je tačno da mentalni poremećaji narušuju kogniciju isto je tačno da i drugi faktori mogu da utiču na kogniciju. Najveći broj ljudi misli bez problema, koncentriše se i pamti bolje onda kad nisu u emocionalnom stresu i onda kada su imali mogućnost da nauče adaptivne kognitivne veštine.

Kako mentalni poremećaj utiče na kogniciju:

Na koje znake treba obratiti pažnju?
Ima različitih mentalnih poremećaja koji direknto utiču na kogniciju. Pored toga, nije svaka osoba pogođena na isti način. Neke osobe sa shizofrenijom imaju više kognitivnih problema nego druge. Neki ljudi sa depresijom ili bipolarnim poremećajem imaju problema u jednom aspektu kognicije, dok nemaju problema u drugom. Važno je razumeti da mentalni poremećaji pogađaju svaku osobu na određeni, donekle specifičan način. Razumevanjem svih različitih načina na koje mentalni poremećaji pogađaju kogniciju, lakše je razumeti na koji je način osoba koju vi znate pogođena. Osobe sa shizofrenijom često iskuse probleme u sledećim aspektima kognicije:

-   Sposobnost usmeravanja pažnje, koncentrisanja
-   Sposobnost da se zapamti i priseti informacija
-   Sposobnost da se informacije brzo obrađuju
-   Sposobnost da se brzo odgovori na informaciju
-   Sposobnost da se kritički razmišlja, planira, organizuje i sposobonst da se rešavaju probemi
-   Sposobnost da se započne razgovor

Istine o kogniciji
-   Shizofrenija i mnogi afektivni poremećaji mogu da naruše kogniciju
-   Pažljivim odabirom i doziranjem lekova mogu da se izbegnu negativni efekti leka na kogniciju
-   Pozitivni odnos prema učenju pomaže ljudima da na najbolji način upotrebe svoje kognitivne veštine
-   Podrška okoline i socijalno i fizički stimulativna okolina ohrabruje ljude da se bolje bore protiv kognitivnih problema
-   Neka stanja pre pojave poremećaja i tokom poremećaja mogu da prouzrokuju teškoće u kogniciji

Ljudi sa afektivnim poremećajima, kao što su bipolarni poremećaj ili rekurentna depresija često iskuse probleme u sledećim aspektima kognicije:

-   Sposobnost usmeravanja pažnje, koncentrisanja
-   Sposobnost da se zapamti i priseti informacija
-   Sposobnost da se kritički razmišlja, kategorizuje i organizuje informacija i da se reši problem
-   Sposobnost da se brzo koordinišu pokreti očiju i ruku

Svi ovi kognitivni problemi mogu da se pojave tokom afektivne episode, ali kada se raspoloženje stabilizuje, pažnja se obično poboljša. Teškoće u pamćenju, motorički problemi i problemi u mišljenju se mogu nastaviti i tokom perioda stabilnog raspoloženja. Kada su halucinacije ili sumanute misli deo poremećaja postaje verovatnije da će se pojaviti i kognitivni problemi. Problemi s mišljenjem su česti i kod upotrebe alkohola i droga.

Ko je pogođen kognitivnom disfunkcijom?

Najveći broj ljudi sa shizofrenijom (najmanje 85%) će iskusiti probleme sa kognicijom. Ovi problemi mogu da budu očigledni i pre pojave simptoma psihoze i mogu da dovedu do pada akademskih ili radnih sposobnosti osobe. Jedan od prvih kognitivnih simptoma shizofrenije je nedostatak pažnje, ali i poteškoće u pamćenju ili vizuelno motornoj brzini mogu takođe da se pojave pre pojave simptoma psihoze.
Kako ovi kognitivni problemi utiču na svakodnevni život?
Kognitivni problemi mogu da se isukse na različite načine. Pogledajmo kako se manifestuju.

Pažnja

Neki ljudi kažu da teško prate ljude kada govore ili kada daju uputstva. Drugi se teško koncentrišu kada čitaju i nalaze da ne mogu da isprate suštinu priče, naročito kada čitaju dugačke pasose. Može im biti teško da se skoncentrišu na jednu stvar kada se dešava nekoliko stvari u isto vreme. Obavljanje više operacija odjednom, kao na primer odgovaranje jednoj mušteriji i istovremeno kucanje na kasi, može da bude teško zato što u takvom slučaju treba podeliti pažnju.

Pamćenje

Sposobnost pamćenja i prisećanja, naročito izgovorenog marterjala često predstavlja problem. Sposobnost pamćenja uputstava ili prisećanja na ono što se pročitalo ili čulo može biti narušena.
Veliki broj ljudi koji su u depresiji ili imaju afektivnu epizodu će imati poteškoća sa pažnjom, koncentracijom i jasnim razmišljanjem. Takvi ljudi, sa upornim problemima sa raspoloženjem i oni koji imaju psihotične simptome će najverovatnije nastaviti da osećaju kognitivne probleme i između epizoda bolesti.

Kognitivne probleme mogu imati ljudi svih uzrasta. Postoje dokazi da se kognitivni problemi pojave u ranim fazama shizofrenije i da za mnoge ljude zadrže isti nivo, da se ne poboljšavaju, ali ni pogoršavaju. Kako se shizofrenija obično pojavljuje u adolesceniciji ili ranom zrelom dobu, to je vreme kada se oseća najdramatičniji pad u kognitivnim sposobnostima obolelih. Ali, kako se u isto vreme pojavljuju i halucinacije i sumanute misli, kognitivni problemi mogu proći neprimećeno od strane porodice sve dok se psihotični simptomi ne stabilizuju. Za decu i adolescente, pad uspeha u školi može biti prvi znak da nešto nije u najboljem redu.

Kognitivni problemi su vrlo česti kod starijih ljudi sa depresijom. Ponekad za njih može biti teško ustanoviti da li je zaboravnost izazvana depresijom, normalnim starenjem ili drugim stanjem kao što je na primer demencija. Uzrok zaboravnosti mogu da utvrde zdravstveni radnici. Mnogi ljudi iskuse probleme sa memorijom kako stare, ali za nekoga sa depresijom zaboravnost će biti mnogo izraženija.
Ljudi sa mentalnim poremećajem koji zloupotrebljavaju droge i alkohol će najverovatnije iskusiti kognitivne probleme. Droge i alcohol same po sebi mogu da naruše pažnju, memoriju i sposobnost razmišljanja. Ako se zloupotreba ovih supstanci kombinuje sa mentalnim poremećajem kognitivni problemi mogu dodatno da se pogoršaju.

Mnogo ljudi neće imati problema da se priseti ranijih rutina koje su naučili, ali mogu primetiti da teže prihvataju i pamte nove informacije.

Sposobnost da se obradi informacija i da se na nju odgovori

Porodica može da primeti da su odgovori sporiji ili da treba duže vreme da oboleli član porodice registruje i razume informaciju. Izgovaranje reči može takođe da deluje sporije, čak i ako u stvari traje samo pola minuta, to može da se čini predugo za komunikaciju u slučajevima kada se pokušava razgovor s nekim.

Sposobnost razmišljanja

Kritičko razmišljanje, planiranje, organizacija ili rešavanje problema se često spominju od strane psihologa kao egzekutivne (izvršne) funkcije, zato što su te veštine one koje pomažu da se na prilagođeni način odgovori na određenu informaciju.
Razmislite na primer o spremanju večere. Čak i ako znate kako da skuvate određeno jelo, da biste spremili večeru vi morate unapred da planirate sve sastojke, organizujete se tako da svako jelo stigne u određeno vreme. Takođe treba da promenite svoj plan ukoliko naiđete na problem ove ili one vrste, kao na primer kada rerna ne radi ili ako neki sastojak nedostaje. Ljudi sa mentalnim poremećajima mogu biti manje sposobni za promenu plana ili strategije kada dođe do problema, ili mogu imati poteškoća sa menjanjem plana, ili im može biti teško da kritički slušaju novu informaciju i razdvoje bitno od nebitnog.

Kognitivne smetnje

Uticaj na svakodnevni život

Kada ljudi imaju problema sa usmeravanjem pažnje, pamćenjem ili jasnim razmišljanjem, to utiče na njihovu mogućnost da funkcionišu u društvu, u školi, na poslu ili u vezama.

Društvo: Problemi s pamćenjem ili rešavanjem problema otežavaju samostalni život. U stvari, kod ljudi sa shizofrenijom, problemi s kognicijom su veća smetnja za samostalni život nego klinički simptomi shizofrenije. Lako je uočiti da su sposobnost rešavanja problema i pamćenje verbalnih informacija kritični za održavanje doma, prevoz, kupovinu, finansije, održavanje zdravlja i psihijatrijske rehabilitacije.
Škola: Tokom školovanja osoba se formira, razum se razvija i znanje pojedinca i kritičko mišljenje se razvijaju. Na žalost, mentalni poremećaji najčešće nastupaju pre završetka školovanja. Problemi sa pažnjom, koncentracijom, i razmišljanjem mogu da utiču na teško praćenje nastave i dešava se da su studenti koji su nekada bili odlični postaju obeshrabreni gubitkom vremena ili lošim ocenama. Kada takvi studenti popuste u odnosu na svoje vršnjake, počinju o sebi da razmišljaju negativno i često odustaju rađe nego da sebe dalje izlažu neuspesima. Takođe gube mogućnost da učvrste svoje navike u učenju ili, što je još gore, mogu da izgrade loš stil učenja. Ljudi sa mentalnim poremećajima koji odustanu od škole su u zaostatku kada se takmiče za dobijanje posla, a kognitivni problemi mogu da doprinesu tome da je otežano dobijanje bilo kakvih potrebnih diploma.
Posao: Istraživanja su pokazala je da će ljudi sa poteškoćama u pamćenju, rešavanju problema, smanjenom brzinom obrade informacija ili sa slabijom pažnjom, verovatnije biti nezaposleni ili će imati niži status na poslu. Iz mnogo razloga to ne iznenađuje. Kritičko mišljenje je identifikovano kao jedno od važnih veština u modernim poslovima.
Takvo kritičko razmišljanje i rešavanje problema je često narušeno kod ljudi sa perzistentnim mentalnim poremećajima. Problemi koji mogu da nastanu na poslu ukoliko neko ima problema sa usmeravanjem pažnje ili koncentracijom ili pamćenjem su očigledni. Mnogi poslovi današnjice nisu jednostavni i repetitivni, već zahtevaju od ljudi da pamte nove informacije ili da izlaze na kraj sa nametnunitm promenama. Ovo može da bude teško kada kognicija ne radi kako treba.

Personalni odnosi: Jedna od stvari koje čine personalne odnose vrednim je davanje i primanje podrške, pažnje i brige. Ljudi žele da ih drugi ljudi zaista slušaju i da obrate pažnju na njih. Kada neko sa mentalnim poremećajem ne može da prati ili da zapamti šta njihov prijatelj govori, njihov prijatelj se može osetiti uvređenim što nije saslušan pažljivo. Na poslu, kolege ili šefovi mogu da misle da ljude sa mentalnim poremećajima baš briga za posao ili da su lenji, kad u stvari nisu misaono sposobni da izvedu određene zadatke. Sposobnost da se obrati pažnja, da se fokusira ili da se ignorišu spoljne smetnje su važne za socijalno funkcionisanje.

Lekovi i kognicija:

Da li oni pomažu ili odmažu?

Porodice se često pitaju da li lekovi koje oboleli član uzima izazivaju kognitivne probleme. Mnogo godina, psihoze i afektivni poremećaji su bili lečeni lekovima koji su mogli da imaju negativne efekte kao što su poremećaji pokreta, problemi sa pažnjom ili memorijom. U skorije vreme, noviji lekovi kojima se ove bolesti leče izazivaju mnogo manje negativnih efekata, a neke kompanije tvrde da njihovi novi lekovi unekoliko čak poboljšavaju kogniciju. To porodicu može da zbuni i može biti teško da se pronađe lek koji najviše odgovara ili koji ima najmanje negativnih efekata.

U produžetku možete naći neka uputstva kada razmišljate o lekovima i negativnim efektima koji utiču na kogniciju:


-   Ljudi različito reaguju na lekove. Neki ljudi su veoma osetljivi na negativne efekte, dok drugi nisu
-   Lekovi imaju svoje terapeutsko dejstvo u određenim dozama. Previsoka doza leka može imati veze sa kognitivnim problemima. Ono što je previše za  jednu osobu može biti premalo za drugu.
-   
-   Lekovi međusobno reaguju. Neki ljudi imaju medicinske probleme koje tretiraju određenim lekom. Rizik od negativnih efekata leka koji utiču na kogniciju je veći ukoliko se koristi više lekova odjednom.
-   Zloupotreba droga ili alkohola povećava rizik od kognitivnih negativnih efekata
-   Za neke lekove postoji veća verovatnoća da mogu da izazovu negativne efekte po kogniciju
-   Kad ljudi stare, njihova reakcija na lekove se menja. Ono što je bilo dobro za jedan period, ne mora da bude dobro i za drugi period života, ili se doza leka mora menjati.
-   Generalno, lekovi drugačije utiču na stare a drugačije na mlade ljude.
-   Mnogi lekovi ne utiču negativno na kogniciju, ali nije najjasnije da li oni zaista mogu da pomognu da se kognicija popravi.

Učinite da lekovi efikasno rade za vas

Naći pravi lek i pravu dozu leka može ponekad da bude težak zadatak. Doktori će najpre moći da vam pomognu ako im date potrebne informacije o tome kako lek na vas deluje. Ovo znači dati informacije o vašem emocionalnom i misaonom funkcionisanju. Naredna lista predstavlja dobar vodič kada je reč o ocenjivanju uticaja leka na kognitivne funkcije. Može da bude od velike pomoći ako članovi porodice ispune upitnik pošto oni mogu primetiti stvari kojih oboleli član možda nije svestan.
Ipak, i osoba koja uzima lekove treba da popuni ovaj upitnik s obzirom da su njena iskustva u odnosu na lek veoma važna. Može biti teško ustanoviti da li su kognitivni problemi posledica bolesti ili negativni efekat leka. Na primer, neki lekovi mogu da izazovu probleme s memorijom, ali i psihoza i depresija takođe izazivaju zaboravnost. Ukoliko postoje kognitivni problemi, treba ih prijaviti lekaru, a lekar onda treba da zaključi da li su oni izazvani bolešću ili su izazvani lekom.

Ako se utvrdi da su negativni efekti leka u pitanju, postoji nekoliko stvari koje doktor može da preporuči:
-   Da sačeka da vidi da li će negativni efekti leka nestati s vremenom.
-   Smanjiti dozu određenog leka.
-   Probati terapiju drugim lekom (promeniti lek).

VAŽNO: Nikada sami ne menjajte lek, bez saveta sa lekarom! Nalaženje pravog leka je komplikovan process i samo doktor može o njemu doneti ispravnu odluku, na osnovu njegove procene vašeg zdravstvenog stanja.

Kada se lekovi uzimaju u prepisanim dozama i u određeno vreme, pokušajte da utvrdite da li je:

-   Držanje pažnje
                               bolje………………..isto…………………..gore
-   Budnost
                               pospaniji………… budniji
-   Pamćenje
                              zaboravniji………………….bolje pamti
-   Razmišljanje
                              konfuzno……………………ima smisla
-   Pokreti
                              smanjeni………………..isti kao i obično………previše aktivan
-   Motivacija
                          nema interesa za razne stvari………ima interesa i motivaciju

Kakav je tretman za kognitivnu disfunkciju?

Kognitivna disfunkcija može da se tretira na tri različita načina: (1) korišćenjem tehnike ispravljanja greške, (2) tehnikama kompenzacije, (3) adaptivnim pristupom. Eksperti smatraju da je najuspešniji program rehabilitacije onaj koji uključuje sve ove tehnike. U Srbiji i Crnoj gori danas ne postoje centri koji rade na poboljšanju kognicije ovim tehnikama, već tretman za kognitivne probleme zavisi od psihijatra ili psihologa kome se osoba sa problemima obratila. Zbog toga ćemo ove tehnike opisati samo u kratkim crtama, radi vaše upućenosti.

DEFINICIJA:
Kognitivna rehabilitacija podrazumeva praktikovanje vežbi i tehnika koje omogućavaju poboljšanje u određenim vidovima kognicije i fokusirana je na funkcionalni rezultat.

Tehnike ispravljanja greške

Tehnike ispravljanja greške se zasnivaju na vežbama pomoću kompjutera, papira, olovke i grupnim aktivnostima. Neke od ovih tehnika daju naglasak na vežbe i ponavljanja da bi odredile šta je narušeno i to ispravile. Druge tehnike više koriste testiranja da bi odredile koji je deficit u pitanju i da bi izmerile uspeh terapije. Po temama, neke se više orijentišu na svakodnevne životne probleme i zadatke, a ne na specifične kognitivne probleme. Jedna od ovih tehnika uključuje: poboljašanje neuropshiološog funkcionisanja, osvešćivanje stila učenja, promociju optimalnog kognitivnog funkcionisanja, promociju svesti o socijalno emotivnom kontekstu itd..

Tehnike kompenzacije

Tehnkike kompenzacije se zasnivaju na “trgovini”. Drugim rečima, kompenzacija postoji da bi se različitim stredstvima stiglo do istog cilja. Na primer, ako neka osoba ide u kupovinu i ne može da zapamti 5 artikala koje treba da kupi, onda se može reći da ta osoba ima lošu verbalnu memoriju. Ali, ukolko ta osoba može da sortira tih 5 artikala u 3 grupe, kao što su: mlečni proizvodi, grickalice i hrana za mačke, pa da se onda pomoću tih grupa podseti da se cela lista artikala sastoji od mleka, jogurta, čipsa, soka i konzerve za mačke, onda se može reći da je ta osoba koristila mnemoničku strategiju koja se oslanja na organizaciju da bi kompenzovala za nedostatak memorije.
Strategije kompenzacije kod osoba koje nemaju kognitivnu disfunkciju mogu da se pojave spontano. Što će reći, mnogi ljudi otkriju kako da rade stvari koristeći svoje predonsti, koje će kompenzovati njihove slabosti. Osoba sa kognitivnom disfunkcijom često nema fleksibilnost da vidi stvari iz drugog ugla, druge perspective ili da menja ideje o načinu na koji treba da uradi nešto. Kod njih menjanje ponašanja ne dolazi sponatno.
Zbog toga, ljude sa kognitivnom disfukcijom nekad treba naučiti kako da koriste tehnike kompenzacije.
Kada se uče tehnike kompenzacije cilj je da se dođe do efikasnosti koja će omogućiti da se u akcije ulaže najmanje napora. Mnogi ljudi sa kognitivnom disfunkcijom imaju ograničene sposobnosti za obradu informacija i ne ponašaju se dobro kada se povećavaju očekivanja od njih.
Posmatranje osobe tokom vremena i analiza metoda koje koristi da bi uradila određene zadatke, kao i razumevanje stila učenja i preferenci je korisno kada se definišu strategije kompenzacije. U našoj zemlji ne postoji centar u kojem bi se učile ove veštine, pa zbog toga ovaj tekst služi samo kao informacija vama o stilovima tretiranja kognitivnih disfunkcija.

Adaptivni pristup

Adaptivni pristup se više odnosi na okolinu nego na individuu. Ovaj pristup se koristi kada druge tehnike popoljšanja kognicije ne pomažu. Na primer, ako osoba zna da ne može da zapamti listu stvari koje treba da uradi preko vikenda, onda je zgodno da na primer ta osoba ima kod sebe mali kasetofon na koji će snimati sebi podsetnik. Članovi familije se često adaptiraju na obolelu osobu i prihvataju neke dužnosti umesto nje. Ovakav način prilagođavanja učvršćuje zavisnost i nije idealan pristup adaptaciji okoline. Može da dovede do toga da članovi porodice osećaju teret, frustraciju i eventualno odbijanje obolele osobe. Na primer, sin koji je oboleo razbacuje svuda svoje stvari za pranje i ostavlja prepune pepeljare svuda, ne isključuje električne uređaje i slično. U tom slučaju, pametno je organizovati dobro njegov prostor, staviti kante za prljave stvari ispred njegove sobe, na dohvat ruke, nabaviti veliku i siguronosnu pepeljaru i staviti je na vidno mesto itd.
Ukoliko osoba sa teškom kognitivnom disfunkcijom živi samostalno, korisno je primeniti adaptivni pristup u organizaciji njenog života.

Mentalna higijena

Program mentalne higijene sadrži naročito: brigu za održavanje duševnog zdravlja, prevenciju od duševnih i nervnih oboljenja, upotpunjavanje lečenja i nege duševnih bolesnika, nadzor nad slaboumnim i epileptičarima i njihovo uključivanje u aktivan rad, proučavanje i širenje pouzdanih objašnjenja o svim aktuelnim problemima, a naročito značaju društvenih poremećaja usled pogrešnog vaspitanja, lošeg porodičnog života, kriminala i uopšte negativnih međuljudskih odnosa. Ovi zadaci ostvaruju se putem socijalne službe (socijalni radnici, sociolozi) uz sadejstvo medicinsko-pedagoškog savetovališta, kao i obučavanjem stručnog osoblja u staranju i vršenju nadzora, uz pomoć svih društvenih i javnoh službi.

Briga o odraslima sastoji se u pomoći i savetovanju u životnim krizama, ili pri pojavi osećanja usamljenosti i nesreće koja često nagoveštava slom duševne ravnoteže, što čoveka može odvesti u alkoholizam, usloviti raspad porodice, dovesti do samoubistva ili do neke druge reakcije.

Briga o duševnim bolesnicima sastoji se u nastojanju da se oni uključe u normalan život i rad u zajednici. Za vreme boravka u duševnoj bolnici, pored nadozora i usmeravanja lečenja, preuzima se i briga o bolesnikovoj porodici.

Pojedina telesna oboljenja mogu biti prouzrokovana psihičkim potresima i uzbuđenjima. To su takozvana psihosomatska oboljenja. Mentalna higijena proučava ove faktore, radi na njihovom otklanjanju, bavi se vaspitanjem budućih bračnih drugova i budućih majki, kao i mnogim drugim problemima koji posredno ili neposredno utiču na čovekov život u zajednici.

Izvor: Svet zdravlja

Staračka demencija

Osnovna promena u duševnom životu kod staračke demencije jeste gubitak inteligencije, sa posledicama koje nastaju usled oštećenja ove važne duševne funkcije. Staračka demencija nije isto što i starost sa svojim specifičnim staračkim psihičkim osobinama. U osnovi ovog poremećaja ne leži čak ni arterioskleroza mozga (kao što se obično misli) već je to, kao kod duševnih bolesti uopšte, težak poremećaj duševnog života. Starost, kao i detinjstvo, mladost i zrelo doba, ima svoje psihičke osobina koje su povezane sa razmenom materija, procentom vode u organizmu, aktivnošću žlezda sa unutrašnjim lučenjem i mnogim drugim poznatim i nepoznatim činiocima.

Početak staračke demencije se, obično, javlja u toku nekog telesnog oboljenja, koje iscrpi i onako smanjene rezerve ili je vezan za neki neprijatan događaj koji i suviše psihički angažuje starog čoveka (smrt bračnog druga, finansijske teškoće, prelazak u novu sredinu). I prijatni događaji kao, ženidba i udadba dece, rođenje dugo očekivanog unučeta, mogu, takođe, da budu stanja u kojima se zapazi početak ovog oboljenja.

Oštećena inteligencija dovodi do gubitka upamćenog sadržaja: bolesnik se postepeno vraća unazad u svoje ranije godine, pa se u skladu s tim i ponaša (erotične ponude sasvim mladim osobama). Poremećeni nagon za samoodržanjem (bez korekcije inteligencijom) dovodi do skupljanja svega što dođe pod ruku - otpadaka, bezvrednih sitnica, hrane. Nemogućnost upamćivanja dovodi do dezorijentacije. Sve ove pojave su naročito izražene u večernjim časovima (jer suton prekriva najveći broj prirodnih orijentacionih tačaka), te je u to vreme bolesnik uznemiren, traži, razgleda, tumara, pretura po već ionako haotičnim stvarima, što se proteže do duboko u noć. Ponekad ovaj se nemir produbljuje, bolesnik se uopšte ne snalazi u njemu nepoznatom svetu, počinje da se brani od skrivenih opasnosti i pri tome lomi predmete. Ako je prepuštem sam sebi, epilog nemira može biti i požar. U najtežim slučajevima (ukoliko neko drugo oboljenje ne dovede do smrti) dolazi do potpunog propadanja. Bolesnik je vezan za postelju, vrši nuždu poda se, u stalnom nemiru razmazuje izmet po sebi i okolnim predmetima, ne poznaje okolinu, ostaje bez sposobnosti da bar delimično shvati i razume svet oko sebe.

Izvor: Svet zdravlja

Manijačno depresivna psihoza

Manijačno-depresivne psihoze su duševne bolesti sa osnovnim poremećajem u osećajnom životu (afekti, emocije). Ova duševna funkcija može biti povišena, što dovodi do povećane aktivnosti bolesnika (manije), ili pak, može biti sasvim snižena, ugasla (melanholija). Iako su, spolja posmatrano, ovakvi poremećaji dve krajnosti, ipak spadaju u jedno isto oboljenje, i to ne samo zbog toga što su pojedine faze (manijačna i melanholična) periodično ponavljaju kod jednog istog bolesnika nego što su retko kad znaci oboljenja, već se u toku, naročito u početku i na kraju bolesnog perioda, mešaju.

Manija je stanje bolesno povišenog raspoloženja. Bolesnik iznenada, ili češće, postepeno, prelazi uobičajenu granicu veselosti i zahteva i od ostalih da učestvuju u njegovim aktivnim planovima. Bolesnik mnogo govori, sve mu u životu izgleda lepo. Neumoran je u svojoj aktivnosti i zbog toga je manija duševna bolest koja se ne može simulirati. Vremenom bolesnik promukne od stalnog govora, pesama, viceva i šala ( u zavisnosti od obrazovanja i vaspitanja, ne uvek duhovitih), ali njegov elan ne splašnjava, naprotiv, izgleda da se još više razbuktava. Zbog ovakvih sklonosti manijačan bolesnik nikada nije sam, uvek ga prati čitava grupa ljudi koji se smeju njegovim doskočicama, udvaranju suprotnom polu uz bezbroj komplimenata i obećanja. U toku manijačne faze često postoji povećana erotičnost, bolesnici se upuštaju u seksualne veze sa suprotnim polom ne poštujući uobičajene ograde i kočnice koje postavljaju moral i društvo. Sve preduzete akcije su površne, brzoplete, bolesnik se brzo zagreje za neku kombinaciju, da bi je isto tako brzo zaboravio i prešao na nešto drugo. Bez prismotre, bolesnik može znatno materijalno oštetiti porodicu.

Melanholija je obrnuta slika manije. Raspoloženje je tužno, misli crne. Izraz lica odražava bol, glas bolesnikov je tih, jedva čujan, govor služi samo za iskazivanje bezbrojnih grehova za koje bolesnik sebe optužuje. Bolesnik smatra da je nedostojan svojih najbližih, da se svi oko njega trude a on ništa ne vredi, da okolini samo donosi nesreću. Ovo samooptuživanje propraćeno je revizojom događaja u prošlosti, koji se sagledavaju kroz trenutnu sivu, pesimističku prizmu, tako da bolesnik sebe opterećuje za sve, čak i najmanje, zaboravljene nezgode iz prvih dana dokle mu dopire sećanje. Ovakva jadanja su propraćena suzama, ukoliko ranije nisu usahle. Bolesnik ne jede, jer smatra da je nedostojan kore hleba. Tuga se u toku bolesti produbljuje, bolesnik postaje sve ubeđeniji u svoje ništavilo i nesreću koju pričinjava svojima te, ne retko, muke prekraćuje samoubistvom. Ovo se dešava naročito često pred kraj faze bolesti, jer se tada sa prvim znacima ozdravljenja javlja do tada zamrzla volja, dovoljna da realizuje ono što se ranije planiralo, a nije se moglo sprovesti u delo.

Izvor: Svet zdravlja

Histerija

Dok su ostale neuroze pretežno uslovljenje sredinom u kojoj osoba živi, dotle je histerija bitno zavisna od sklopa bolesnikove ličnosti. Sama reč "histerija" potiče od grčke reči "histera" što znači materica. Ovaj naziv bolesti nastao je otuda što su još u antičkoj Grčkoj smetnje histerične prirode zapažene prvo kod mladih udovica, tako su poremećaji dovodeni u vezu sa nezadovoljenim seksualnim nagonom. Zbog toga se dugo vremena smatralo da od histerije boluju samo žene, međutim, ova smetnja može nastati kod oba pola.

Kod histerije možemo razlikovati histerični karakter, histerične napade i oduzetost. Histerični karakter je podloga na kojoj u odrđenim uslovima mogu nastati histerične krize. U osnovi histeričnog karaktera leži psihička nezrelost, naročito u oblasti osećanja i nagona. Ovakve osobe imaju stalnu težnju za isticanjem, skretanjem pažnje na sebe: svi doživljaji imaju dramatičan karakter, njima se uvek nešto neobično dešava, ne mogu da se odluče na brak jer odjednom imaju bezbroj ponuda. Ovo nije ništa drugo do dečji način reagovanja, veća želja da budu u centru pažnje, da im se svi dive.

Histeričan napad uslovljen je nezadovoljstvom zbog neispunjene želje ili je to odbrana od očekivane, eventualne kazne. Ponekad nije ni lako pronaći pravi razlog napadu, međutim, brižljivijom analizom ipak se, skoro uvek, nađe uzrok. Napad se uvek dešava u prisustvu drugih lica (za razliku od epileptičnog), i to obavezno i lica od koga se očekuje pohvala ili kazna. Bolesnik pada, ali se obično, nikad ne ozledi, počinje da mlatara nogama i rukama, da se uvija celim telom, da škripi zubima. Pri tom drži čvrsto zatvorene očne kapke i aktivno ih pritiska ukoliko neko pokuša da ih otvori. Napad traje dugo čitav sat, ponekad duže, sve dok okolina ne uvidi opravdanost težnji i zahteva bolesnika.

Histerične oduzetosti nastaju naglo, ali, za razliku od organskih oduzetosti, ne postoji oštećenje nerava, mišića ili zglobova. Oduzeti organ ili čulo ukazuje na razloge nastajanja: ukoliko je to ruka, onda se nešto nije htelo ili nije smelo učiniti; noge (hod) se oduzimaju da bi se odgodio odlazak na mesto gde se mogu očekivati neprijatnosti; govor se oduzima kada se nešto ne sme reći itd. Histerične oduzetosti se nazivaju još i bekstvom u bolest, jer ovde bolest štiti jedinku od napora, neprijatnosti, odluka kojima nije dorasla.

Histerija je ozbiljna smetnja i njeno lečenje nije nimalo jednostavno. Histerični napad ili oduzetost mogu se popraviti i izlečiti (često vrlo brzo i uspešno). Međutim, histeričan karakter, koji je podloga ovakvim reakcijama, ostaje i posle napada. Kao kod neuroza uopšte, tako je i u ovim slučajevima potrebna strpljiva pomoć. Ukoliko je mogućno, potrebno je izvršiti preorijentaciju celokupne ličnosti i karaktera. Grub postupak ili tvrdnje da je neka osoba histerična samo pogoršavaju bolesnikovo stanje. Zbog toga je histeričnim osobama potrebna stručna pomoć.
Izvor: Svet zdravlja

Veza emotivnog i telesnog zdravlja

 Kada se pomene reč zdravlje obično se misli na fizičko zdravlje a kada se ono poremeti ide se kod lekara. A šta se dešava kada je neko, bez valjanog povoda često neraspoložen, ili mu se raspoloženje bez razloga menja ili je stalno u zafrkantskom raspoloženju čak i u sasvim ozbiljnim situacijama. Da li se može govoriti o poremećaju emotivnog zdravlja, kada su emocije u neskladu sa spoljašnjom realnošću? Ne samo da može, već postoji tesna veza između emotivnog i fizičkog zdravlja koji su isprepletani i uzajamno se podupiru.

Veza emotivnog i fizičkog zdravlja očitava se kroz telesne reakcije na podsticaje koji se izražavaju kroz misli, ponašanje i osećanja. To se obično naziva “vezom uma i tela”. Telo nas upozorava brojnim fizičkim signalima da nešto nije u redu, počev od mučnine u stomaku, povišenog pritiska, bola u leđima, osećanja stegnutosti u grudima, gubljenja apetita, umora, glavobolje, gubljenja sna i seksualne želje, gojenja, plitkog disanja itd. Sve to mogu da budu fizički pokazatelji emotivnog nesklada.

Brojni spoljni uslovi doprinose gubljenju emotivne ravnoteže i dovode do stresa, anksioznosti, tuge. Česti povodi za to mogu da budu: nezaposlenost, besparica, neadekvatni stambeni uslovi, smrt drage osobe, razvod, bolest. Isto tako, događaji koji se tradicionalno smatraju srećnim dovode do promene emotivne ravnoteže, na pr. rađanje dece, profesionalno unapređenje, kupovina nove kuće, osamostaljivanje dece.

I najzad, veliki povod za destabilizaciju emotivnog funkcionisanja jeste napuštanje poznatog okruženja i imigracija u jezički i kulturalno novu sredinu. Takav značajan događaj ima i svoje pozitivne i negativne strane i obe se doživljavaju izuzetno intenzivno.

Sem spoljašnjih i unutrašnji, biološki procesi doprinose promenama raspoloženja. Mlada nauka psihoneuroimunologija bavi se odnosom raspoloženja i snage imunog sistema i proučava interakciju uma sa biološkim sistemima tela i društvenim svetom.

Neuroimunološki eksperimenti na životinjama pokazuju da ubrizgavanje određenih supstanci (amfetamina) utiče na promene društvenog ponašanja dominacije i potčinjavanja. Druge supstance (hormon oksitocin) utiču na nežna ponašanja prema drugim jedinkama iste vrste. I brojne druge supstance, koje je telo biološki predodređeno da poseduje, utiču na način na koji se osećamo i ophodimo prema drugima. Kod ljudi recimo zbog smanjenog prirodnog lučenja serotonina dolazi do kliničke depresije, samim tim i izolacije i izbegavanja ljudi.

Zanimljivo je da ponekad drugi ljudi na osnovu našeg ponašanja, držanja tela, glasa, primete promenu našeg raspoloženja a da je mi sami negiramo jer je nismo svesni. Svest o svojim mislima, osećanjima i ponašanju smatra se značajnim za unapređenje emotivnog zdravlja.

Prvi korak ka uspešnom rukovanju emocijama je prepoznati ih i razumeti šta ih je podstaklo. Telo, možda zato što je manje podložno svesnoj kontroli, govori iskrenije od reči te intonacija glasa i nevoljni pokreti tela otkrivaju naša osećanja bolje od samih reči. Sledeći slučaj može poslužiti kao ilustracija.

Nedavno sam, radeći terapiju sa jednom klijentkinjom uočila da svaki put kada pomene određenu osobu njena prekrštena noga počinje silovito da se klati. To nije bilo blago ljuljkanje kome mnogi ljudi pribegavaju kada su nervozni, već oštro, ciljano pomeranje nalik šutiranju. Upitana za osećanja vezana za taj pokret ona nije videla vezu, ali kada sam joj predložila da nastavi sa tim pokretom i dozvoli mu da se razvije, vrlo brzo su joj navrle reči “gubi se iz mog života” i “mrzim te” i tada je na telesnom, a zatim i kognitivnom nivou razumela koliko je bila povređena i ljuta na dotičnu osobu.

Razumevanje povoda za tugu, stres, strepnju može pomoći u nalaženju načina njihovog prevazilaženja dok potiskivanje čini da se osoba oseća lošije i da ih nepotrebno nosi duže nego što situacija zaslužuje.

Izvor