Mudro predskazanje

Luj XI, francuski kralj koji je živeo u 15. veku, verovao je u astrološka tumačenja. Često je donosio odluke prema predskazanjima svog ličnog astrologa koji je brinuo o njegovom svakodnevnom horoskopu. Kralj je bio neprijatno iznenađen kada mu je astrolog rekao da će jedna veoma uticajna osoba sa njegovog dvora – inače ženskog roda – umreti za osam dana. Misleći da bi predskazanje, odnosno sam događaj, mogao na izvestan način da ugrozi njegovu vladavinu, Luj XI je naredio da stručnjaka za horoskop ubiju, tako što će ga baciti sa najviše kule dvorca.
Ipak, radoznalost, ali i verovanje u moć zvezda, kralju nije dalo mira. Ne pominjući mu da je dao naređenje da ga ubiju, kralj je pozvao astrologa.
„Tvrdite da sve znate o položaju zvezda i njihovom uticaju na ljudsku sudbinu, pa mi recite kakva je vaša sudbina. Znate li kada ćete vi umreti?”, upitao ga je kralj.
„Naravno da znam”, uzvratio je mudri astrolog. „Umreću tačno tri dana pre vas!”
Naravno, Luj XI je odustao od namere da pogubi svog astrologa.

Aristokrata

Aleksandar Korda (1893-1956), proslavljeni britanski reditelj i producent mađarsko-jevrejskog porekla, godine 1942. dobio je titulu viteza za doprinos britanskoj kinematografiji. Neposredno posle toga Korda, inače strasni kockar, osvojio je 10.000 dolara igrajući poker sa čuvenim američkim filmskim producentom Semjuelom Goldvinom. Ubrzo je Goldvin poslao Kordi ček, ispisan crvenim mastilom, kao i pismo u kom je stajalo:
– Krvopijo, ovaj ček sam potpisao sopstvenom krvlju...
Nedugo potom, igrajući ponovo poker sa Goldvinom, britanski reditelj izgubio je približno istu svotu novca koju je ranije dobio. Sutradan je Goldvinu poslao ček popunjen običnim, plavim mastilom. S napomenom:
„I ja sam ovaj ček, krvopijo, ispisao sopstvenom krvlju! Vitez Korda”.

Kratko i jasno

Klajv Barns, ugledni pozorišni kritičar „Njujork tajmsa”, prisustvovao je prvom izvođenju drugorazrednog pozorišnog komada pod nazivom „Orman”. Posle premijere pomenute drame, u novinama se pojavila neuobičajeno kratka Barnsova pozorišna kritika.
Tekst pod nazivom „Orman” sadržao je samo jednu reč: „Prazan”.

Po receptu Adama i Eve

Ako je verovati Stenu Glejzeru, sirova hrana sve više je u modi u zemlji „Mekdonaldsa” i „koka-kole”. Jedan od najvećih proizvođača namirnica koje nikad nisu ušle u pećnicu ili zamirisale iz tiganja tvrdi da je zdravije jesti nepečen hleb napravljen od različitog zrnevlja ili kolačiće od sušenog i svežeg voća nego napuniti stomak nezdravim obrocima iz restorana brze hrane. Sten Glejzer, koji nadomak Majamija već više od pet godina drži „organsku farmu”, kaže da je sve više Amerikanaca voljnih da hamburger i pomfrit s kečapom zamene „šniclama” od žitarica, naravno – sirovim. Jer, kako objašnjava, u rajskom vrtu Adam i Eva sigurno nisu mogli da napune stomak nekom drugom hranom osim sirovom. Deo priče koji sledi pošto su izgnani iz raja Glejzer ne spominje, dodaju zlobnici.

Lud za arhitekturom

Američkog milionera Donalda Trampa (1946), inače vlasnika velikog broja kockarnica u SAD, jednom prilikom upitali su kom se arhitektonskom delu najviše divi.
„Empajer stejt bildingu u Njujorku!”, odgovorio je Tramp. „Evo i razloga. Bio sam vlasnik zemljišta na kom je podignut, ali sam ga prodao po nezamislivo visokoj ceni, mnogo višoj od one koju sam platio. Sada prosto obožavam tu zgradu”.

Ne vređaj, nisam kralj!

Svakog dana posle doručka, tačno u pola deset, britanski kralj Džordž V (1865–1936) pozvao bi telefonom svoju sestru, princezu Viktoriju. To je postao svojevrsni obred. Znajući da je on, princeza Viktorija šaljivo je umela da kaže:
– Zdravo, ti stara budalčino!
– Izvinite, gospođo, pogrešili ste, na vezi je telefonista Bakingemske palate. Odmah ću vam dati Njegovo visočanstvo!
– redovno bi je ispravljao telefonista.

Pismo preporuke

Mladi nemački kompozitor krenuo je 1839. godine u Pariz u potrazi za slavom. Tako je stigao do uglednog muzičara Đakoma Mejerbera (1791–1864) koji je ljubazno primio mladog kompozitora i strpljivo saslušao njegove kompozicije. Zatim je napisao pismo preporuke direktoru Pariske opere. U pismu, nađenom mnogo godina kasnije, pisalo je: „Molim vas, pomozite mi i preuzmite ovu dosadnu budalu!” Ko li je bio taj dosadnjaković? Rihard Vagner, budući slavni nemački kompozitor.

Mirišljavi Karavađo

Međusobno prožimanje osećanja, čula i inteligencije tema je koja se čini neiscrpnom za mnoge naučnike. Oni koji su imali prilike da posete čuveni sanktpeterburški muzej „Ermitaž” tokom novembra, a svratili su do sale u kojoj je izložena slika „Lautista” proslavljenog italijanskog majstora renesanse Karavađa osetili su nešto neobično. Sala je bila namirisana mešavinom eteričnih ulja irisa, bele rade, jasmina, ruže i lista pomorandže. Ovaj ogled sprovele su italijanske naučnice Laura Tonato i Alesandra Marini i to, naravno, uz dozvolu direktora „Ermitaža” Mihaila Pjotorovskog. Ishod istraživanja biće poznat kasnije, ali odmah je uočeno da su posetioci bili prijatno iznenađeni. U toj sali ljubitelji umetnosti najduže su se zadržavali. Zbog Karavađa ili mirisa?

Rasejanost

Jednog dana prijatelj engleskog naučnika Isaka Njutna (1642–1727) stigao je u dogovoreno vreme na večeru budući da ga je sam Njutn prethodnog dana pozvao. Našavši naučnika zadubljenog u rad, gost je seo i nemajući kud – čekao. Razume se, Njutn se nimalo nije obazirao na prijatelja. Vreme je prolazilo. Naposletku, sluga je na poslužavniku Njutnu doneo večeru jer ga domaćin nije obavestio da će imati goste. On se ni tada nije osvrnuo. Besan što zapostavljen sedi i ćuti, gost je potom pojeo domaćinovu večeru...
Ubrzo zatim Njutn je završio ono što je radio. Zaprepašćeno je pogledao u svog prijatelja, koga prethodno nije ni primetio, a zatim u prazan poslužavnik:
– Da mi nisi svedok, mogao bih se zakleti da uopšte nisam večerao! – rasejano je uzviknuo slavni matematičar

O, Melani!

Ako se imaju u vidu opisane bitke koje su se dogodile tokom Građanskog rata u Americi (1861–1865) Melani, jedna od glavnih junakinja romana „Prohujalo sa vihorom” Margarete Mičel, bila je trudna ni manje ni više nego dvadeset jedan mesec! Kada je urednik u izdavačkoj kući koja je objavila ovaj bestseler napomenuo književnici da je u tim opisima pogrešila, ona je samo slegla ramenima i rekla mu:
– Kakve to veze sad ima? Uostalom, naše južnjačko vreme sporije teče od vašeg jenkijevskog.