Patuljci čuvaju kuću

Prve tople dane u aprilu ove godine Džin Kolop iskoristila je da iznese ležaljku i uživa leškareći u bašti. Malo je čitala, pijuckala limunadu i, opijena zracima Sunca, zaspala. Ovu sedamdesetogodišnju ženu iz Vejdbridža, u engleskoj pokrajini Kornvol, probudio je neobičan zvuk. Džin je shvatila da neko pretura stvari u njenoj trpezariji u prizemlju. Uverena da niko neće biti toliko drzak da joj upadne u kuću usred bela dana, nije zaključala vrata i – lopov je iskoristio priliku koja mu se ukazala. Ne ustajući iz ležaljke, smišljala je šta da radi. Da se suprotstavi provalniku, znala je da ne može, suviše je stara za to. Pozvala bi nekoga u pomoć, ali kako kad joj telefon nije pri ruci?
Provalnik se zadržao u kući najviše petnaestak minuta, a onda žurnim korakom izašao i krenuo stazom kroz baštu. Ali, taman kada je trebalo da projuri pored Džin Kolop, starica se uspravila i baštenskim patuljkom iz sve snage udarila ga po leđima. Dvadesetogodišnji uljez se zateturao i, dok je padao, glavom udario u kesu u koju je potrpao stvari na brzinu pokupljene po kući. Čim se uverila da provalnik nije ozbiljno povređen – bio je samo u nesvesti – požurila je i telefonom pozvala policiju. Inspektor koji je stigao za nekoliko minuta mogao je samo da čestita starici na hrabrosti. A lopov? Čim se osvestio, stavili su mu lisice na ruke i odveli ga u policijsku stanicu.

Loša sreća

Tokom svog plodotvornog života, čuveni američki pisac Mark Tven (1835–1910) održao je brojna predavanja u mnogim gradovima Sjedinjenih Američkih Država. Upravo tim povodom našao se u jednom gradiću. Pre predavanja ušao je u berbernicu da sa obrije napominjući vlasniku da je prvi put u tom mestu.
„U pravo vreme ste posetili naš gradić!”, ljubazno mu je kazao brica.
„Zašto?”, upitao je Mark Tven.
„Poznati pisac Mark Tven večeras će održati predavanje. Nećete, valjda, to da propustite?”, uzvratio je berberin.
„Pa, nadam se da neću...”
„Da li ste kupili ulaznicu? Biće velika gužva.”
„Ne, nisam još...”
„Nažalost, sve su prodate. Moraćete da stojite.”
„Loše sam ja sreće”, uzdahnuo je Mark Tven.
„Kad god on drži predavanje, ja uvek moram da stojim”.

Poljubac gospoda

Proslavljeni italijanski tenor Lučano Pavaroti poznat je po tome što nije propuštao nijednu priliku da se udvara lepim ženama. Poznata glumica Izabela Roselini, kćerka čuvene glumice Ingrid Bergman i reditelja Roberta Roselinija, u jednoj emisiji na italijanskoj televiziji, u razgovoru sa Pavarotijem, izjavila je da Lučano ima tako predivan glas kao da je njegove glasne žice svojim usnama dotakao sam Gospod...
„Ako je to tačno”, rekao je Lučano, ne mogavši da se suzdrži, „onda je Gospod vas izljubio po celom telu”.

Hvala, mama!

Kada su u julu ove godine pojedine krajeve Kalifornije pogodile kiše koje su uzrokovale odrone zemljišta, Albert Trevino na brzinu je morao da napusti kuću koja se nalazila na klizištu. Šta čovek može da spakuje za manje od pola sata? Važne hartije i neke dragocenosti. Tako je razmišljao Trevino kada je, osim navedenog i nešto odeće, odlučio da ponese i omiljenu sliku koju mu je poklonila majka.
Kada se posle nekoliko dana vratio i video da mu je kuća uništena, Alberta Trevina veoma je pogodilo i to što su mu u osiguravajućem društvu rekli da neće dobiti obeštećenje. Smesta je otišao da se požali prijatelju kod koga je našao utočište. Razmišljajući kako da pomogne Trevinu, njegov drug zagledao se u sliku koja je stajala nemarno ostavljena uza zid. Uzeo je platno u ruke i pogledao potpis slikara. Imao je šta i da vidi...
Ulje na platnu, koje je majka Alberta Trevina kupila na buvljoj pijaci za 75 dolara, njen sin je prodao za 300.000. Sliku je, kako se ispostavilo, uradio Džozef Klajš (1885–1931), američki slikar mađarskog porekla koji je u SAD stekao veliku slavu.

Svako svoj posao

Za vreme snimanja filmske komedije „Povratak Pinka Pantera” u gluvo doba noći zazvonio je telefon u sobi reditelja Blejka Edvardsa. Bio je to Piter Selers, glavni glumac u filmu kome već nekoliko dana nije polazilo za rukom da snimi jednu scenu…
„Zamisli šta mi se desilo!”, uzbuđeno je vikao u slušalicu Piter Selers. „Upravo sam razgovarao s Bogom i on mi je objasnio kako tačno treba da uradimo onu prokletu scenu!”
Narednog jutra, na snimanju, Selers je bio još lošiji nego prethodnog dana…
„Pitere, kad sledeći put budeš razgovarao s Bogom, reci mu da nam se ne meša u posao”, rekao mu je Blejk Edvards lupkajući ga po ramenu.



Ko ti je taj?

Kada je Vilijam Randolf Herst (1861–1951), čuveni američki novinski izdavač (i milioner), kupio dvorac svetog Donata u Velsu, to nije saopštio svojoj supruzi. Ona, naime, nije imala mnogo razumevanja za istorijske spomenike, ma kako bili raskošni. Naposletku, Herst je ipak morao da joj prizna šta je uradio.
„I, ko je glavni dizajner te kućerine?”, upitala je gospođa Herst.
„Kako bih ja to mogao da znam?”, odgovorio je Herst. „Valjda neki Normanin...”
„Gluposti”, uzdahnula je razočarano gospođa Herst. „Ko je taj Norman? Ja nikada nisam čula za njega”.

Dobra predstava

Pisac „Petra Pana”, engleski novinar i dramski pisac ser Džejms Metju Bari (1860–1937), često je prisustvovao pozorišnim predstavama svog najslavnijeg komada. Prilikom jednog izvođenja „Petra Pana” u Barijevoj loži našao se i dečak koji se tokom predstave neprestano vrteo i naginjao kao da će pasti među publiku. Budući da mu je mišljenje najmlađih bilo izuzetno dragoceno za pisanje, Metju Bari je upitao dečaka:
– Šta se tebi najviše dopalo u večerašnjoj predstavi?
– Da cepam program, a onda bacam komadiće hartije na glavu onima što sede dole! – razdragano je odgovorio mali poklonik pozorišta.

Ne razbijaj mi iluzije!

Britanski dramski pisac Noel Kauard (1899–1973) obožavao je da putuje po svetu. Ali, nisu ga zanimale kulturne znamenitosti, već je želeo da upozna zanimljive ljude. Posetivši Indiju, nije otišao da vidi čuvenu palatu Tadž Mahal, nego je ostao u restoranu da ćaska sa meštanima koje je tek upoznao. „Zašto ne pođeš sa nama u obilazak Tadž Mahala?”, upitao je Kauarda njegov prijatelj.„Ne pada mi na pamet!”, odgovorio je Kauard „Video sam tu palatu na kutijama za keks i posle sam često razmišljao o njenoj lepoti. Zato slobodno idi bez mene i ne pokušavaj više da mi razbijaš iluzije”.

Najlepši dan

Sedamdesetjednogodišnju slavnu francusku filmsku glumicu Brižit Bardo novinar Francuske televizije upitao je koji je bio najlepši dan u njenom nesumnjivo uzbudljivom životu. Posle kraćeg razmišljanja glumica koja je šezdesetih godina važila za jednu od najprivlačnijih na svetu, odgovorila je:
– Najlepši dan? Čini mi se da je to ipak bila – noć.

Domaćinu se u zube ne gleda

Jednom prilikom slavni pijanista Artur Rubinštajn (1887–1981) priredio je večeru u čast svog cenjenog kolege i kompozitora Sergeja Rahmanjinova (1873–1943). Kao što je i moglo da se očekuje, svi su govorili o muzici. Ruski kompozitor tada je naglasio kako je Grigov klavirski koncert po njegovom mišljenju najlepši klavirski koncert ikada napisan.
– Kakva srećna okolnost! – obradovao se Artur Rubinštajn. – Upravo sam snimio gramofonsku ploču na kojoj je zabeležen snimak Grigovog koncerta!
Sergej Rahmanjinov s oduševljenjem je primio tu vest. Želeo je da mu domaćin pusti ploču. Potom je, zatvorenih očiju i pijuckajući kafu, s velikom pažnjom preslušao Rubinštajnovo tumačenje Grigove muzike. Onda je odjednom otvorio oči kao da se probudio i uzviknuo:
– Rubinštajne, pa vi ste svirali na raštimovanom klaviru.

Suparnice

U psihološkom trileru „Šta se dogodilo sa Bebi Džejn?” reditelja Roberta Oldriča iz 1962. godine glumice Bet Dejvis (1908–1989), na slici levo, i Džoana Kraford (1904–1977) tumačile su uloge sestara koje se duboko mrze. Obe glumice savršeno su odigrale svoje filmske uloge. Možda i zbog činjenice što su se i u privatnom životu žestoko mrzele...
Bet Dejvis je svojevremeno, govoreći o svojoj koleginici Džoani, naglasila:
– O njenom moralu ne vredi trošiti reči! Zavela je sve muškarce u „Metro Goldvin Mejeru” koji su joj se našli na putu – osim Lesija!
Gospođa Kraford je izjavila:
– Zaista ne mrzim Bet Dejvis. Sažaljevam je. Nije mi jasno kako je uspela da izgradi filmsku karijeru bez i trunke dara. Ako izuzmete buljave oči, cigaretu, šta uopšte preostaje od njene glume? Jednostavno, ona je potpuno smešna. Ali, izgleda da publika to voli.