Istraživanje: 80 odsto Britanaca seksualno napastvovano na poslu



Četiri od pet muškaraca bili su žrtve seksualnog napastvovanja na poslu ali većina njih nije htela da prijavi te slučajeve, pokazalo je najnovije britansko istraživanje, a prenosi “Dejli mejl”.

Od 2.300 muškaraca koji su učestvovali u istraživanju dve trećine kažu da je po njihovom mišljenju seksulano zadirkivanje neprikladno na poslu.
Takođe je zanimljivo da je anketa, u kojoj je učestvovalo 1.600 poslodavaca, pokazala da poslodavci ne bi ozbiljno shvatili ovakvu vrstu žalbe njihovih radnika muškog pola.
Dejvid Prajs iz firme "Peninsula" koja je vodila istraživanje kaže da se vremena menjaju i da ima sve više slučajeva u kojima su žene krive za seksualno napastovanje kolega.
"Mnogi radnici misle da su šale seksualne prirode prihvatljive na radnom mestu, ali nisu svi raspoloženi za ovakvu vrstu zadirkivanja i to postaje sve veći problem za poslodavce", kaže Prajs.

Američki pas heroj biće kloniran


Nemački ovčar koji je 11. septembra 2001. godine spasavao ljude iz ruševina kula Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, biće kloniran, saopštila je u utorak kalifornijska kompanija koja će obaviti operaciju.

Zahvat će biti urađen u saradnji sa jednom južnokorejskom laboratorijom. Nemački ovčar po imenu Trakr, koji živi sa svojim vlasnikom Džejmsom Sajmingtonom u Los Anđelesu, proglašen je "psom koji najviše zaslužuje da bude kloniran", saopštila je kalifornijska kompanija BajoArts internešenel. Trakr je bio prijavljen na konkursu na kojem je vlasnicima ponuđeno da besplatno kloniraju svoje životinje.

Plaćaju ljudima da koriste javni toalet


Zvaničnici su u jednoj saveznoj državi na samom jugu Indije naplaćivali kazne ljudima koje su hvatali kako uriniraju na javnim mestima, a ove nedelje su se dosetili da ponude novac ljudima koji koriste javne toalete i da na taj način održe zadovoljavajući nivo čistoće na ulicama, prenosi Rojters.

Sada na desetine ljudi stoje u redovima kako bi naplatili svoje korišćenje toaleta u gradu Musiri u saveznoj državi Tamil Nadu, gde lokalne vlasti uspevaju da na taj način okolinu održe čistom i zaštite je od neprijatnog mirisa.
Urin se takođe skuplja a zatim se testira njegova efikasnost u ulozi đubriva za useve, saopštio je gradski fakultet za poljoprivredu. Siromašni stanovnici Musirija sada zarađuju oko dolar mesečno i zadovoljni su što su im ulice čiste.

Тоалета из тоалета

Ове године од 564 пријављена рада, у ужи избор одабрано је шест. Радило се о предлозима за венчанице. Најбољи су добили прилику да средином јуна своје тоалете изложе на њујоршком Тајмс скверу. Уз подршку Риплијеве фондације „Веровали или не”, ово је четврта година како се приређује ово необично такмичење. Наиме, задатак је да се смисли и направи венчаница од тоалет хартије. Првонаграђена Кетрин Чејлфокс из Рокфорда, америчка држава Илиноис, провела је пуне две недеље правећи раскошну хаљину од десетина ролни тоалет хартије. Њен труд награђен је чеком на хиљаду долара. Кад се гледа из даљине, сведоче многи који су се окупили на Тајмс скверу, нико не би могао да помисли да је венчаница направљена од материјала који завршава у клозетској шољи.

Важно је да лаје

Добро је познато да се старији људи уз кућне љубимце осећају мање усамљени, а то показују и многа медицинска истраживања. Недавно су истраживачи са универзитета Сент Луис у Мисурију покушали да добију одговор на следеће питање: да ли би времешним пацијентима по старачким домовима, који немају могућност да држе неку животињу, значило ако би им дали на чување Спаркија? Седам недеља су у три различита старачка дома пратили пацијенте којима су поверили шеснаест килограма тешког робота - пса који је произвео „Сони”. Поредили су их с пацијентима с љубимцима и без њих. И, до каквог су закључка дошли? Није важно да ли старија особа има праву животињу или робота, њено здравствено стање знатно ће се поправити ако има неког ко ће јој прекратити дуге часове усамљености. Можда је чак згодније да се брине о роботу јер он не захтева да се изводи у шетњу, храни, води код ветеринара да би се утврдило има ли буве или крпеље. Ово истраживање још једном је показало да је најгоре пацијентима који су упућени само на себе.

Играчка плачка

Кад је чула потмулу тутњаву, комшиница је позвала полицију и објаснила да се брине шта се догађа у стану који се налази изнад њеног. Патрола је стигла веома брзо и позвонила на врата која је назначила узнемирена жена. Тек пошто се подробно распитао ко му то звони у једанаест ноћу, врата је напокон отворио Кристофер Кокер. Био је изненађен кад је чуо зашто су полицајци уопште дошли. Објаснио је да је на Би-Би-Си каналу гледао омиљеног глумца Пола Мертона у веома гледаном програму „Имам ли ја вести за вас?”. Толико се смејао да је у једном тренутку од раздраганости почео да удара ногама о под. Вероватно је тај звук збунио комшиницу која станује испод њега. Међутим, кад су овог тридесетшестогодишњака из енглеског града Блекберна полицајци замолили да им да све податке о себи, Кристофер Кокер се побунио и позвао се на повреду грађанских права. У једном тренутку чак је постао и насилан тако да су полицајци морали да га приведу у станицу. Човеку који је у затвору завршио због смеха суд је касније одредио условну казну од шест месеци.

Животиње узвраћају ударац

Средином јуна слепи путник направио је праву пометњу на лету од Мајамија до Боготе. Кад су сви путници већ ушли у авион, летелицом је почео да се шири неподношљив смрад. Како правила налажу, сместа је обавештена надлежна аеродромска служба, а сви путници морали су да се искрцају. Испоставило се да се у делу авиона где се одлаже пртљаг сакрио твор. Зна се да ова животиња, ако је уплашена или се брани, штрцне течност која ужасно смрди. Можда нико не би ни знао да се у летелицу „Америкен ерлајнза” неопажено ушуњао твор да се смрад, уређајима за расхлађивање, није проширио читавим авионом. Лет од Мајамија до главног града Колумбије каснио је више од два сата, све док радници напокон нису успели да ухвате слепог путника.
Слична прича забележена је у кући породице Мекалах у Шефилд Лејку, градићу тридесет километара удаљеном од Кливленда. Брачни пар је, чим су почели да укључују расхладне уређаје, приметио да им се у свим просторијама шири мирис од кога им се повраћало. Пошто су одмах посумњали да су им се у подрум уселили четвороножни станари, позвали су ветеринарску станицу. Били су у праву, двојица ветеринара убрзо су открила читаву четворочлану породицу творова. Смрад се толико увукао у кућу да су Мекалахови морали да промене завесе, поједине тепихе и неке делове намештаја.
Трећи близак сусрет човека и животиње одиграо се у британском граду Лондондерију, у грофовији Њу Хемпшир. Једна жена, којој се не открива име, отворила је поштанско сандуче и, као што то обично већина ради, увукла руку и не гледајући шта је унутра. На сав ужас осетила је да јој се нешто мигољи испод прстију. Жена је почела да вришти и запомаже на сав глас. Убрзо се окупило мноштво станара. Најхрабрији је био један младић који се усудио да приђе сандучету и извади змију за коју се испоставило да, срећом, није отровна. А како је доспела у сандуче, може само да се нагађа. Можда ју је неко држао у кући као љубимца и, кад му је досадила, једноставно је избацио на улицу.

Господин Накамура

Патролирајући по Нагарејами, градићу надомак Токија, полицајци су на дрвету приметили птицу за коју се убрзо испоставило да је афрички сиви папагај. Без икаквих тешкоћа су га ухватили и однели у станицу. После узалудних покушаја да натерају папагаја да проговори, закључили су да га власници сигурно нису научили да подражава људске гласове. Наредног јутра птицу су однели у ветеринарску станицу. После два дана, за дивно чудо, папагај се изненада огласио неповезаним речима. Једном од ветеринара пало је на памет да га пита како се зове.
- Ја сам господин Јосуке Накамура - изрецитовао је папагај врло течно. Знао је и улицу у којој станује, чак и број. Ако није „причао”, све у ветеринарској станици папагај је забављао звиждућући веселе песмице.
Кад су проверили улицу и број, ветеринари су схватили да породица Накамура заиста живи на тој адреси. Нашли су број телефона и убрзо сазнали да брачни пар Накамура и њихово двоје деце већ данима безуспешно трагају за кућним љубимцем. Били су пресрећни што им је неко спасао господина Накамуру. Касније су објаснили да им је било потребно две године упорног рада док птицу нису научили да „говори”. Труд се ипак исплатио.

Golferi posle 113 godina u kratkim čarapama



Muškarcima je najzad, posle 113 godina, dozvoljeno da prvi put pokažu noge u engeskom golf klubu  iz Frintona, prenosi BBC.



Članovi ovog kluba su do sada morali da nose dugačke dokolenice u kombinaciji sa šortsem. Upravni odbor kluba je popustio u pravilima i dozvolio članovima da nose kratke čarape. Takva odluka će zasigurno dovesti do podele mišljenja među članovima kluba.
Do ovakve odluke se, kako navodi BBC, došlo nakon brojnih zahteva mladih članova, koji su odbijali da nose dokolenice. Neki od gostujućih golf klubova su takođe bili veoma nezadovoljni dosadašnjim "strogim" pravilima engleskog kluba iz Frintona, osnovanog davne 1895. godine.
Stari članovi kluba, međutim, i dalje insistiraju da muške suknje, koje golferi nose na terenu, moraju imati alku, kao i da šortsevi moraju biti skrojeni kod krojača. Takođe, u njihovom pravilniku o oblačenju stoji da se džins ne sme nositi,  čak ni na okupljanjima u klubu.

Двоструке личности

Људи који имају два матерња језика, односно, подједнако добро говоре два језика, на известан начин имају и двоструку личност - закључак је истраживача са Универзитета у Њујорку, односно Висконсину. Мозак билингвичара различит је од мозга људи који не говоре једнако добро неки страни језик као матерњи. Наиме, како тврди професор Дејви Луна, двојезичари лако прелазе из једног душевног стања у друго те ствари доживљавају безмало на два различита начина.