Политичар у стотој
 
Иако има сто година, ипак је чврсто одлучио да најзад постане политичар. Ернесто де Франкис, стогодишњак из Сиракузе, нашао се тако на челу листе на локалним изборима. Слоган његове листе, која иначе подржава председника општине, гласи: „Нисам на страни старих марионета и њихових покретача.” По свој прилици, Ернесто је најстарији политички кандидат који је тек у другом столећу свог живота одлучио да загази у политичке воде.

Доста је било!
 
Бренда Моран и њен супруг никада више неће моћи да уживају у крстарењу бродовима компаније „Ројал Карибијан” иако су од 2004. године користили услуге овог превозника чак шест пута. Разлог забране? Четрдесетогодишња Бренда из Кливленда, америчка држава Охајо, по завршетку сваког крстарења компанији је електронском поштом слала најразличитије примедбе. У почетку се поштовало правило да је „сваки гост у праву”, тако да су одговорни људи настојали да јој одговоре на сва питања и на следећем путовању трудили су се да исправе све оно на шта се госпођа Моран жалила. Међутим, временом су схватили да је ђаво однео шалу - за четири године Бренда је послала преко шест хиљада писама. Ако се већ толико жали, то је знак да „Ројал Карибијан” више нема начина да удовољи жељама брачног пара Моран. Послали су јој званично писмо, а копију су објавили на Интернету нагласивши да више не дозвољавају да крстаре њиховим бродовима. Нек нађу неког другог.

У кревет, уз пољубац
 
Верује се да су Френк и Анита Милфорд брачни пар с најдужим стажом у Великој Британији, а можда и у свету. Стогодишњи Френк и деведесетдеветогодишња Анита 25. маја ове године прославили су осамдесет година откако су се једно другом заветовали на вечну љубав. На питање да ли имају рецепт за успешан брак, изјавили су да је најважније међусобно поштовање. „Муж и жена имају све мање времена да посвете једно другом што је погрешно”, објаснила је Анита Милфорд. „Ниједан дан не сме да прође без лепих речи и удварања. Ако и дође до чарке или озбиљније свађе, треба да воде рачуна да не оду на починак љутити. Док се не расправе, нема спавања. А пре него што уплове у царство снова, обавезно морају да размене макар нежне пољупце.”
Иначе, Милфордови данас живе сами у Плимуту. Седамдесетосмогодишња кћерка Мари и седамдесеттрогодишњи син Френк одавно су основали своје породице. Френк и Анита имају петоро унучади и седморо праунучади.

Женин најбољи пријатељ
 
Након што је око један после поноћи примио позив љутитих станара које је узнемиравао лавеж нечијег пса, наредник Џон Брент кренуо је полицијским колима да испита случај.
Читав догађај одигравао се крајем прошлог месеца у градићу Лејк Освиго, у америчкој држави Орегон. У уснулој улици Брент је наишао на пса неодређене расе, тешког нешто више од три килограма. Чим би му се приближио, настојећи да га умири, пас је још гласније лајао и режао. Помисливши да се ради о псу луталици, наредник је сео у кола у намери да се врати у полицијску станицу и обавести надлежну ветеринарску службу. Међутим, пас није дозвољавао Бренту да се удаљи - још гласније је лајао и трчао испред кола. Брент није имао куд. Изашао је из аутомобила и одлучио да прати малог четвороношца. Напокон је у неком жбуњу наишао на жену која је тихо запомагала. Наредник је сместа позвао службу хитне помоћи која је жену превезла у болницу. Касније се испоставило да је пала и преживела лакши потрес мозга. Да поред шездесетогодишње Ани Фишер није био њен верни пас, ко зна да ли би прича имала срећан крај.

Хаос направио хаос
 
Алан Гилсон, шеф смене у ватрогасној бригади у Торкију, граду у британској грофовији Девон, добио је позив од једне узбуђене жене да сместа дође и избави њеног кућног љубимца. Кад је Гилсон схватио да је љубимац заправо два метра дугачка змија врсте боа констриктор, више није могао да устукне. Само се питао како да остане присебан кад се још од раног детињства плаши ових гмизаваца. Испоставило се да се боа завукла иза радијатора и није могла сама да се измигољи. Заједно с двојицом помоћника и узбуђеном власницом Никол Бувер, Гилсон је четрдесет минута покушавао и напокон успео да извуче змију. А боа по имену Хаос као да је знала да ју је несрећни ватрогасац избавио - оног часа кад се поново нашла на слободи, ваљда у знак захвалности, обавила се Гилсону око ногу. Ватрогасац је касније изјавио да му је то најгори дан у животу и да, упркос успешно обављеном задатку, није променио мишљење о змијама.

Отвори ме, ако смеш!
 
Очигледно је важно само смислити добру идеју и потом на њој зарадити новац. Однедавно на Интернету заинтересовани (читај - лаковерни) корисници могу да поруче боцу у којој је наводно заробљен дух. Замисао о овој необичној продаји родила се у глави Џона Диса из Орланда, града у америчкој држави Флориди. Играјући на карту људске радозналости која понекад нема граница, Дис нуди боце с духовима које човек сме да отвори само уколико има довољно храбрости. Како каже, он и његови помоћници духове лове на разним местима: по старим кућама, хотелима, аутомобилима, некад и по гробљима. Кад га ухвате, сместе га у боцу. А како им то полази за руком, Дис каже да је најстрожа тајна. Наглашава да се ради о веома злочестим, често злим духовима због чега је решио да на боцу стави упозорење: „Отворите је на сопствену одговорност.” Да ли је неко имао храбрости да скине чеп, није познато.

Не лупај главом!


Само током прошле године, чак шездесет осам хиљада пешака у Лондону ударило је главом у бандеру, семафор или зграду, покушавајући да у журби напише или пошаље SMS поруку путем мобилног телефона. Због тога су градске власти одлучиле да поставе светлеће (упозоравајуће) лампионе тамо где пешаци, док журе, пишу поруке. За почетак, то ће бити Брик лејн, улица у којој је забележен највећи број повреда пешака.

Отказ због преданости


Да посао метеоролога није нимало лак, једноставан и захвалан, Реј Кемреј слушао је од кад се 1980. године запослио у хидрометеоролошком заводу у Доверу, у Великој Британији. Старије колеге стално су му давале до знања да омашке у читању података нису дозвољене јер доводе до нетачних предвиђања временских прилика. Желећи да се докаже, Кемреј је изузетно савесно обављао посао, па је убрзо добио понуду да пређе у туристички градић Клиторпс и ради самостално.
Наравно, млади метеоролог одмах је прихватио понуду и убрзо се обрео у новом друштву. Суграђанима се свакодневно обраћао путем локалног радија и обавештавао их о времену за наредни дан. Иако за месец дана ниједном није погрешио прогнозу, уручен му је отказ.
Зашто? Реју Кемреју временске прилике нису ишле наруку. За тих месец дана он је непрекидно најављивао кишу и - киша је заиста падала. Градски оци сматрали су да он својим тачним прогнозама растерује туристе.

Свештеник је пао с неба


У североисточном делу Словачке један свештеник недавно је дословце пао с неба. Реч је о свештенику заљубљеном у падобранство и параглајдинг. После неуспелог покушаја летења, треснуо је на земљу с велике висине и није било кости коју није сломио, али ипак је остао жив.

Подршка некупањем


Није се купао више од годину дана, и то у знак протеста. Тек кад је бивши државни званичник дошао у његово село, човек је напослетку решио да се ипак опере... Реч је o тридесетогодишњаку, поклонику бившег премијера државе Џарканд, на североистоку Индије. Наиме, премијер је пре годину дана изгубио на изборима и одлучио да се потпуно повуче. Међутим, човек из малог места у Џарканду није могао с тим да се помири. Одлучио је да омиљеном политичару пружи неку врсту подршке или подстицаја тако што ће престати да се купа! Потрудио се да бившем премијеру јаве да неће употребити ни кап воде док поново не почне борбу за власт. Ма колико звучало невероватно, кад је вест стигла до бившег премијера, њега је заголицало ко је тај упорни следбеник његове политике и одлучио је да га посети. Чим се уверио да је његов омиљени политичар стигао у село, човек га је поздравио, а затим - отишао на купање.