Какав њух, слух и дух!
 
Осмог дана Даг Дешел изгубио је сваку наду. Иако је његова четвороножна љубимица Мун до тада одлазила од куће на два, три дана, овог пута био је убеђен да пас неће успети да нађе пут до куће. Наиме, Даг је средином априла отишао на излет у Роуд Вели. Са собом је повео и двогодишњу женку пса расе хаски. Шетајући по овој пространој удолини која се простире у средњем делу Неваде, Даг је у једном тренутку приметио да Мун не трчкара за њим. Дозивао ју је, звиждао, мамио кексићима али Мун се није појавила. Није имао куд, сео је у кола и вратио се кући у Или, град који се такође налази у америчкој држави Невади. Али, Даг Дешел данима није могао мирно да спава и на сваки шум истрчавао је из куће. Осмог дана зазвонио је телефон. Јавио се човек из ветеринарске клинике. Даг је почео да скаче од среће кад је чуо да је Мун код њих. После толико дана и готово сто педесет километара Мун се обрела у Илију. Нека жена одвела ју је својој кући и нахранила је, а онда је на оковратнику видела плочицу и адресу ветеринарске клинике чији је Мун пацијент. Клупко се после тога веома брзо одмотало.

Симпсонови непожељни
 
До почетка априла у Венецуели се на телевизијској станици „Конател” приказивала цртана серија „Симпсонови”, која је иначе доживела успех у читавом свету. Али, без икакве претходне најаве скинута је с редовног програма. Тек накнадно директори су дали образложење: серија је забрањена из педагошких разлога, јер психолози верују да може да има штетан, чак погубан утицај на децу. Иначе, на ТВ каналима у Венецуели углавном се приказују латиноамеричке и неке старе америчке серије.

Аутомобил - повратник

Једно време Јуџин Брак се надао да ће полиција наћи његов аутомобил чији је нестанак пријавио маја 1970. године. Међутим, како су године протицале, помирио се да „мустангу” не може да се уђе у траг. Баш зато га је недавно изненадио један телефонски позив. У први мах помислио је да неко сигурно с њим збија шалу. Наиме, полиција из Лос Анђелеса, града у коме Брак све време живи, обавестила га је да ће му ускоро вратити украдени аутомобил. Шта се у међувремену дешавало с његовим колима? Само месец дана по пријављеном нестанку, отац матуранткиње Џуди Смонгенски купио је својој мезимици од једног продавца старих аутомобила аутомобил и то онај Браков. Наравно, није могао ни да сања да су кола украдена. Свих ових деценија Џуди је брижљиво одржавала очев поклон. Само је првобитну златну боју каросерије променила у сребрну. Џуди, која се у међувремену удала и добила двоје деце, ових дана тешка срца одлучила је да прода стари „мустанг”. У полицијској станици Сан Дијега, где живи с породицом, збуњеној жени објаснили су да је последњих тридесет осам година заправо возила украдени аутомобил. Не зна се да ли је више била узбуђена Џуди или Јуџин Брак који чека да му се довезе давно нестали четвороточкаш.

Висина (ни)је предност
 
Већ смо писали о Леониду Штаднику, човеку који је у Гинисовој књизи рекорда уписан као највиши човек на свету. Овај тридесетседмогодишњи Украјинац оболео је са четрнаест година и почео несразмерно да расте, све док није достигао два метра и педесет седам центиметара. Сада живи с мајком и сестром у једном малом селу, двеста километара од главног града Кијева. Једно време радио је као ветеринар, али морао је да напусти посао јер се због висине тешко креће, а није имао довољно новца да купи неко превозно средство. Дигао је руке од свега и почео да гаји домаће животиње.
Кад су људи широм света сазнали за Штадника, почели су да му шаљу ципеле и одећу. Недавно се за судбину овог џина заинтересовао и Виктор Јушченко, председник Украјине - послао му је два одела, а спрема се да му купи и кола која ће бити преправљена тако да овај дугајлија несметано може да их вози. Неки други добри људи скоро су га изненадили бициклом који Штаднику много значи јер сада лакше може да обилази околину. Украјински Гуливер недавно је добио и рачунар и прикључак за Интернет. Сада учи енглески да би могао да се споразумева с људима који му пишу из целог света. Људи из владе потрудиће се да Штадниково село што пре вежу и за гасовод, па ће и дугајлији, као и осталим мештанима, живот из корена да се промени.
- Доскора сам мислио да ми је живот прави пакао - каже Штадник. - Сада сам се уверио да на овом свету има много добрих и племенитих људи којима желим да докажем да сам вредан пажње. Живот је заиста леп.

И животиње држе дијету

Да ли их је неко питао да ли пристају да преко ноћи промене исхрану? Наравно да није. Ради се о животињама које настањују двеста шеснаест зоолошких вртова, колико их званично има широм САД. Чак и да их је питао, исхрана би им сигурно била мање важна од слободе која им је ускраћена. Овако, кад су већ иза решетака, морају да се повинују одлукама људи задужених за старање о њима. Колико год да се запослени у зоолошким вртовима труде да им дају храну што сличнију оној у дивљини, то није увек лако. Кад је примећено да су разне врсте мајмуна, дивљих мачака, жирафе, слонови све мање покретни и да се мрзовољно крећу, чувари су размислили и схватили да их не хране како треба. Сада се све чешће расправља о томе до које мере животиње треба да буду на дијети, а да им се не ускрате неопходни хранљиви састојци.

Веза за сушење
 
Једна седамдесетпетогодишња Швеђанка хвали се да има најбољу везу са Интернетом, али она је не користи да би истраживала по светској рачунарској мрежи, већ да би - сушила веш! Наиме, Зигбрит Лотберг је мајка једног од највећих шведских стручњака за Интернет који је изабрао управо мајку да би испитао нове везе путем оптичког кабла: брзина протока је четрдесет гигабајта у секунди, што је довољно да се за само неколико секунди скине један DVD. Међутим, госпођа Лотберг одлучила је да каблове искористи за сушење веша.
- Толико се те жице угреју да се веш осуши за тили час! - објаснила је мајка стручњака за Интернет.

Музеј мејлова

У Музеју науке у Сиднеју (Аустралија) отворен је посебан архив за електронску пошту с намером да се тако за будуће нараштаје сачувају сведочанства о данашњем животу. Бар двадесет хиљада електронских писама (e-mail) и исто толико одговора сведочиће о томе како се заиста живело у Аустралији у првој деценији 21. века. У архив не улазе само лепа и правилно написана писма, већ и поруке послате грешком, писма ласцивне природе, граматички неисправна. Намера је да се не искривљује и поправља слика о културним потребама и интелектуалним склоностима данашњих Аустралијанаца.

Брачне благодети
 
Ево нечега што би свака будућа невеста требало да зна: брак девојци доноси недељно бар још седам сати рада. Реч је, наравно, о кућним пословима. С друге стране, мушкарци који се ожене, раде један сат мање у кући него што су радили док нису били у браку. Ово је исход опсежног истраживања о понашању и навикама које је започето у Мичигену (САД) још пре четрдесет година. Али, иако у кући имају више посла него док су биле девојке, данашње супруге раде знатно мање од оних пре четрдесетак година. Данашњи мужеви помажу супругама више него што су то чинили њихови очеви седамдесетих година прошлог века.

Lažni invalid, ali pravi fudbalski sudija


Bivši predsednik opštine gradića u Velsu, koji je dobijao novčanu pomoć za invalide jer navodno nije mogao da hoda, razotkriven je dok je sudio na fudbalskoj utakmici i danas je osuđen na četiri meseca uslovne kazne.

Kit Maknif je priznao da je između jula 2005. i maja 2007. dobio 9.233 funte pošto nije obavestio britanske vlasti da se njegovo zdravstveno stanje poboljšalo.  U istom periodu bio je arbitar na 67 utakmica.
U martu je podneo ostavku na mesto predsednika opštine Pembrouk, mesta od 8.000 stanovnika, kako bi mogao da pripremi odbranu pred sudom.
Osuđen je i na 200 sati društveno korisnog rada, a moraće i da vrati novac koji je nezakonito dobio.
"Sudije su mu dale žuti karton koji svima šalje jasnu poruku", rekao velški zvaničnik ministarstva za rad i penzije Brajan Evans.

Veličina čaša smeta Britancima u borbi protiv alkoholizma


Trend u britanskim pabovima da se vino sipa u sve većim čašama zbunjuje vlasti na Ostrvu, ali i odgovornije ljubitelje kapljice, zbog sve glasnijih kampanja o "preporučenim količinama alkohola".

Istraživanja pokazuju da četiri od pet Britanaca nije svesno da velika čaša vina sadrži tri jedinice alkohola, preporučeni maksimum za žene, saopštilo je Ministarstvo zdravlja. Ministarstvo je sa svojim istraživanjem lansiralo kampanju "Upoznaj svoje limite", kako bi promovisala svesnost nacije o opasnostima alkoholnih pića.
"Čaše su sve veće, a količina alkohola u nekim vinima i pivima se povećala, tako da nije čudo da su se mnogi od nas izgubili u tome koliko zaista popijemo", rekla je Don Primarolo, ministarka zdravlja.

Vlasti u Velikoj Britaniji su pod veliki pritiskom javnosti i sve snažnije se bore protiv alkoholizma, naročito među mlađom populacijom zbog toga što se mnogi slučajevi nasilja i antisocijalnog ponašanja vezuju baš za alkoholna pića. Ministarstvo zdravlja će potrošiti čak 6 miliona funti na ovu kampanju, a Ministarstvo unutrašnjih poslova će nastaviti ovaj posao kampanjom protiv grupnih opijanja vrednom 4 miliona funti. Ipak, mnogi sumnjaju da će tinejdžeri obraćati pažnju na ove napore vlasti.
"Mladi ljudi ne obraćaju pažnju na preporučene limite. To je u suprotnosti sa njihovim ciljem, a to je da se izađe napolje i napije", rekao je Endru Bengri Hauel, psiholog Univerziteta Bat.

Vlada kaže da žene ne bi trebalo da popiju više od dve do tri jedinice alkohola denvno, dok muškarci "imaju pravo" na jednu više, što je ekvivalent 1,5 krigli piva srednje jačine.
Istraživanje je pokazalo da je tri petine žena svesno koliko bi trebalo da popije, dok samo polovina muškaraca obraća pažnju na opozorenja. Ona su, inače, ranije objavljivana u nedeljnim količinama, ali je ministarstvo odlučilo da pređe na dnevne jedinice jer je otkrivena da previše ljudi "čuva kvotu" za vikend.