Napred naši!
 
U Gracu je 2003. godine prvi put održano Svetsko fudbalsko prvenstvo beskućnika. Pravo da se pojave u nacionalnom dresu imali su svi muškarci koji žive na ulici i koji se izdržavaju prodajom novina i ostalih „sirovina” koje sakupe iz kanti za đubre. Odigrano je 109 utakmica pred ukupno dvadeset hiljada gledalaca, a pobednik je bila Austrija - zemlja domaćin. Naredne godine takmičenje je održano u Geteborgu, u Švedskoj, i na pobedničkom postolju našao se tim beskućnika iz Italije. Ova zemlja osvojila je zlatnu medalju i na svetskom prvenstvu održanom 2005. godine u Edinburgu, u Škotskoj, gde su se takmičile trideset dve države. Prošle godine u Kejptaunu, u Južnoj Africi, pobedili su beskućnici iz Rusije, a tek će se videti ko će se ove godine naći na pobedničkom postolju na prvenstvu koje će se odigrati u danskoj prestonici.

Više od deset vekova sreće

Lutrija se, kako se navodi u pojedinim enciklopedijama, prvi put pojavila u Kini za vreme vladavine dinastije Han u 2. veku pre naše ere. Jedan deo novca prikupljenog od igre na sreću upotrebljen je za građenje Velikog kineskog zida. Za ovu vrstu igre znalo se i u Francuskoj, u vreme vladavine kralja Fransoa I (1515-1547). „La loto” je igra na sreću koja je bila poznata u Firenci, i 1530. godine prvi put učesnici su kao nagradu dobijali novac. A u Engleskoj je, po nalogu kraljice Elizabete I (1533-1603), 1567. godine osnovana prva državna lutrija.

Važno je zvati se Maks

Kad u njujorškom Central parku vlasnik pozove svog psa po imenu Maks, postoji velika verovatnoća da mu dotrči tuđ četvoronožac. Naime, predani statističari beleže da su ljubitelji kučića i prošle godine svojim ljubimcima najčešće davali baš to ime. Od 101.274 dozvole za držanje pasa izdate prošle godine u Njujorku, 1228 bilo je sa imenom Maks. Slede Laki (Srećko), Prinses (Princeza), Roki i Badi (Drugar). Zanimljivo je da se Njujorčani uglavnom opredeljuju za mešance, a od rasnih pasa najomiljeniji su labrador retriveri i nemački ovčari. Iako bi po zakonu svi psi koji se šetaju na javnim mestima morali da imaju uredne papire, veruje se da je upisana samo jedna petina ukupnog broja četvoronožnih stanovnika Velike jabuke.

Neuki turista

Tobi Gut, dvadesetjednogodišnji mladić iz Berlina, odlučio je da novogodišnje praznike provede u Sidneju sa svojom devojkom. Rezervisao je kartu preko Interneta i na put je krenuo
30. decembra prošle godine. Radovao se što će četiri nedelje biti s devojkom koju je upoznao preko „četa” i uživati u australijskom letu. Imajući na umu da putuje u toplije krajeve, nije poneo topliju odeću.
Ali, Tobi Gut je sleteo na sasvim drugi kontinent udaljen od Australije hiljadama kilometara. Naime, na njegovoj avio-karti krajnje odredište jeste bilo Sidnej, ali u američkoj državi Montani. Tek kad je Gut stigao u mesto Bilings u Montani i trebalo da se ukrca na lokalni let do malog grada od pet hiljada stanovnika, shvatio je da će odleteti u pogrešan Sidnej.
Zbunjen i ukočen od hladnoće, jer je na sebi imao samo tanku jaknu, mladić je na aerodromu u Bilingsu morao da provede tri dana. Postiđen, pozvao je roditelje i objasnio im kakvu je grešku napravio, a potom sačekao da mu pošalju novac - šeststo evra koliko je morao da plati kartu do (pravog) Sidneja.

ima dobrih stvari

 

Американци... Кажу да град РИМ постоји на свим континентима...а из непоузданих извора сам чуо да у Америци постоји градић СРБИЈА       тако да није ни чудо што је овај мученик омашио континент   

da

Najvise mi se svidja ono za Marka Tvena sa stojanjem!

ватерполиста немој писати коментаре заредом, имаш опцију измени. 

Него стварно је политикин забавник ненадјебив, свака им част.