Burkini!

Libanski modni kreator Aeda Zaneti napravila je novi model bikinija namenjen muslimankama i nazvala ga - burkini. Sličan je bikiniju, ali ima dodatke od lakog materijala (poliestera) koji se brzo suši. Ti dodaci pokrivaju glavu, noge i ruke kupačica, tako da nesmetano mogu da idu na plažu i kupaju se. Burkini je već počeo da se proizvodi u Australiji, pa su i škole za obuku spasilaca otvorile vrata i devojkama islamske vere. Uskoro se na australijskim plažama očekuju spasioci lepšeg pola i - u burkinijima.

Lenjin na Južnom polu

Kanadski istraživači bili su veoma iznenađeni kad ih je na Južnom polu „dočekala” bista Vladimira Iljiča Lenjina! Reč je o delu antarktičkog kontinenta koji je najudaljeniji od obale. Istražujući to područje, naučnici su u daljini primetili crnu mrlju. Tek kad su se približili, shvatili su da je reč o poprsju ruskog revolucionara. Dakle, na tom mestu Rusi su već bili i to još daleke 1958. godine.

Mama i sin

Pre četrdeset godina tada četrdesetogodišnja Marija Heis, seljanka iz Bolcana koja nije imala dece, odlučila je da - iako na daljinu - usvoji jedno siroče iz Kameruna. Bila je siromašna, ali je verovala da će njen napor doneti nekome sreću, a njoj - duševni mir. Svakog meseca slala je u Kamerun određenu sumu novca kako bi dečak mogao da se školuje. Marija je okopavala tuđe bašte, kosila livade, plela džempere, ali nije zaboravljala svog tamnoputog usvojenog sina...
Bila je iznenađena kad je krajem januara ove godine na vrata njenog skromnog doma zakucao visoki pedesettrogodišnjak u svešteničkoj odori. Bio je to otac Džordž Nku, kamerunski biskup, njen usvojeni sin koga nikada nije videla. Reči nisu bile potrebne: majka i sin su se zagrlili i počeli da plaču.
- Ovo je najsrećniji dan u mom životu - rekla je Marija novinarima s neskrivenim uzbuđenjem.

Prodaja Ramzesovih uvojaka

Nedavno je u Francuskoj policija privela seoskog poštara jer je preko Interneta nudio na prodaju uvojke kose sa mumije faraona Ramzesa II. Žan-Mišelu Dibolu iz Sen Egreva pored Grenobla preti robija zbog moguće optužbe za prodaju ukradene imovine. Pored uvojaka kose, Dibol je na prodaju nudio i parčiće zavoja i smese za balsamovanje mumije egipatskog vladara stare 3200 godina.
Pedesetogodišnji poštar, koji se honorarno bavi pisanjem i novinarstvom, objasnio je da je njegov otac bio član stručnog tima koji je ispitivao mumiju u Francuskoj 1976. godine. Poseduje fotografije i uverenja koji dokazuju istinitost stvari koje prodaje. Cena uvojka faraonove kose je od 2000 do 2500 evra.
Mumija je u Pariz dopremljena avionom 1976. godine, a francuske vlasti događaj su proglasile zvaničnom kraljevskom posetom. Ostaci faraona koji je vladao od 1279. do 1213. godine pre naše ere, a veruje se da je preminuo u osamdesetim godinama, stigli su na aerodrom Burže uz pasoš u kom je kao zanimanje bilo navedeno „kralj (pokojni)”. Mumija je kasnije vraćena u Kairski muzej. To je bio jedini put da je neka od vladarskih mumija takvog značaja bila van Egipta.
Dok je policija pokušavala da utvrdi autentičnost predmeta, Dibolov postupak izazvao je manji diplomatski spor između Pariza i Kaira. Zah Havas, čelnik egipatskog Vrhovnog saveta za antikvitete, rekao je:
- Ako se utvrdi da predmeti zaista potiču sa faraonove mumije, to će ozbiljno da naruši odnose naše dve države.
Francusko ministarstvo spoljnih poslova ulaže sve napore da se utvrdi o čemu se ovde zapravo radi. Kristijana Deroše-Noblkur, egiptolog muzeja Luvr koja je učestvovala u ispitivanjima mumije 1976. godine, kaže da sumnja da je neko odsekao uvojke kose s mumije. Ali, ako se utvrdi da je to istina, „bilo bi to sramno skrnavljenje ljudske istorije”, dodaje ona.
Detektivi su u poštarevom domu zaplenili desetak plastičnih paketića u kojima su bili uvojci kose i parčići zavoja dugi svega centimetar. Zvaničnici Komisije za atomsku energiju iz Grenobla izjavili su da su delići zavoja i kose sami otpali s mumije kad je otpakivana u Parizu 1976. godine i da su poslati u 40 francuskih laboratorija na ispitivanje, uključujući i institut Komisije za atomsku energiju u Grenoblu. Niko ne zna šta se posle desilo s tim ostacima.
Sonja Dibol, poštareva žena, rekla je da je njen muž ponudio ove predmete na prodaju preko Interneta iz šale.
- Nije želeo da se obogati na njima, nego da vidi da li će iko pokazati zanimanje. Uzorci su pravi, tvrdi ona. - Pripadali su njegovom ocu, koji je umro. Ne znam da li je on svojevremeno smeo da ih zadrži, ali pravi su.
Oglas koji je Dibol dao glasi: „Prodajem uvojke kose Ramzesa II. Tim od četiri istraživača, među kojima je bio i moj otac, imao je zadatak da ispita kosu, smesu za balsamovanje i parčiće zavoja u institutu Komisije za atomsku energiju u Grenoblu. Kao dokaz nudim kopiju rezultata njihovih ispitivanja... Verovatno sam jedina osoba na svetu koja poseduje ove stvari.
Ramzes, čija je najpoznatija kraljica bila Nefertari, sahranjen je u Dolini kraljeva. Mumija je kasnije iz grobnice preneta u pećinu, gde je nađena 1881. godine.
Posle ispitivanja policija je Dibola pustila. Advokati kažu da se protiv njega teško može podići bilo kakva optužnica, jer ako je krađe i bilo za nju je bio odgovoran njegov pokojni otac. Istraga je u toku.

Kuca debeljuca

Dva mladića, inače braća, osuđeni su nedavno u Londonu na tri godine uslovnog zatvora zbog zlostavljanja životinja. Mladići su se na sudu uzaludno branili da zaista vole svoju kucu debeljucu, ali sudija im nije poverovao. Jer, ispostavilo se da su preterano hranili svog zlatnog retrivera sve dok nije bio težak 73 kilograma. Osim što su sada na uslovnoj slobodi, braća moraju da snose troškove lečenja psa kod nutricioniste za životinje, kao i sudske troškove u iznosu od tridesetak hiljada evra. Rasti, kako je inače ime psa, od silnog uzbuđenja izgubio je nekoliko kilograma.

Učenica

Neposredno po dolasku u jedno malo mesto u Francuskoj, neko je pokucao na vrata kuće u kojoj je odseo pijanista i kompozitor Franc List (1811-1886). Bilo je gluvo doba noći. Na vratima je stajala uplakana mlada žena.
- Maestro, molim vas da me primite - rekla je devojka i objasnila svoju muku:
- Sav svoj uspeh u životu dugujem jednoj laži. Naime, svima u gradu sam kazala da sam bila vaša učenica i tako sam davala časove klavira. Ja vas preklinjem da mi oprostite i primite moje najdublje izvinjenje - rekla je devojka.
- Opraštam vam, naravno - uzvratio je slavni pijanista. - Smirite se i odsvirajte mi nešto.
Devojka je sela za klavir i prilično nevešto odsvirala jednu Listovu kompoziciju. On je ispravio nekoliko puta, a onda rekao:
- Laž je nestala. Sada svima možete da kažete da ste bili moja učenica.

Najlepše želje

Na proslavi osamdesetog rođendana Vinstona Čerčila (1874-1965) jedan od prisutnih novinara izrazio je želju da slavnog političara i pisca vidi za dvadeset godina, odnosno, na proslavi njegovog stotog rođendana.
- Zašto da ne? - uzvratio je Čerčil na ovu opasku. - Izgledate prilično dobro, mladi čoveče, tako da postoji mogućnost da poživite još dvadeset godina.

Gice vole Mocarta

Prasići obožavaju muziku Mocarta, Šuberta i Betovena, tvrdi vijetnamski odgajivač svinja Ngujen Či Čong. Već šest godina svojim svinjama i prasićima svakodnevno preko razglasa pušta muziku, pre svega dela bečkih klasičara. Naime, to je učinio zato da bi ozbiljnoj muzici, koju i sam voli, podučio zaposlene svinjare. Ubrzo se uverio da se i svinjama dopada ova vrsta muzike. Bolje jedu, brže se goje i veselije su, zaključuje Ngujen.

Dijeta Bridžit Džons

U junu 2003. godine američka glumica Rene Zelveger (rođena 1969) našla se pred neobičnim zadatkom. Trebalo je da se ugoji petnaest kilograma za šest nedelja! Tako je nalagao ugovor koji je potpisala za snimanje filma o životu usedelice Bridžit Džons - „Bridžit Džons na ivici nervnog sloma”. Rene nije prihvatila savete nutricionista nego je rešila da uzme stvar u svoje ruke. Shvatila je da svakoga dana mora da pojede hranu u vrednosti od pet hiljada kalorija. Odrekla se vežbanja i prepustila ležanju.
Najvažniji deo njene dijete činile su krofne...
Koliko krofni?
- Dvadeset dnevno! - rekla je Rene Zelveger.
- Jedna k’o nijedna! - naglasila je poznata glumica i objasnila da je već posle nekoliko nedelja učinak dijete bio vidljiv.

Otkrovenje

U knjizi sećanja francuski kompozitor Erik Sati (1866-1925) zabeležio je između ostalog i sledeće:
„Dok sam bio mlad, ljudi su mi stalno govorili: kad budeš napunio pedeset godina, onda ćeš videti! Ja sada imam pedeset godina! I ništa ne vidim”.