Volite li supu?

Edvard Retklif Evans (1881-1957), slavni britanski pomorski kapetan i istraživač (upamćen po hrabrosti kada je za vreme Prvog svetskog rata odjednom napao šest nemačkih razarača), sa suprugom Norvežankom Elzom venčao se na neobičan način. Sreli su se prilikom jedne zvanične večere u Oslu. Pre nego što će ih neko upoznati, na početku večere, Edvard je upitao devojku koja je sedela preko puta njega: - Da li vam se dopada supa? Dobivši odrečan odgovor, uzvratio je: - Ni meni! 'Ajde onda da se venčamo! I zaista, pozvali su matičara i venčali se dvadesetak minuta kasnije. Čitav život proveli su zajedno u ljubavi i slozi.

Zevs ima buve

Jednog letnjeg dana 1986. godine, ruski novinar Nikolaj Danilov razgovarao je telefonom sa svojom suprugom. On se nalazio u redakciji, a ona kod kuće. Razgovarali su o običnim, svakodnevnim stvarima... Odjednom se veza prekinula. Telefon je očigledno bio prisluškivan. Koje su bile poslednje reči gospođe Danilov pre nego što se veza prekinula? „Zevs je pun buva!” Naravno, Zevs je bio njihov pas, a ne ime nekog tajnog agenta. Uprkos tome, sumnjičavi agenti tajne policije odmah su uhapsili Danilova. Bio je optužen za špijunažu. Srećom, mesec dana kasnije oslobođen je.

Osetljivi sluh

Budućeg slavnog francuskog kompozitora Kamija Sen-Sansa (1835-1921) roditelji su jednom prilikom, dok je još bio dečak, poveli na koncert. Mali Kamij je pre toga imao prilike da čuje samo klavir i violinu, a sad je slušao simfonijski koncert.
U knjizi svojih sećanja Sen-Sans ovako je opisao taj događaj:
„Orkestar je počeo tiho da svira, najpre gudači. Posle desetak minuta, na moje zaprepašćenje, grunuli su limeni duvači - trube, tromboni, tube... Počeo sam da vrištim i vičem neka prestanu, neka prestanu! Od ove buke ne mogu da čujem muziku!' Budući da trube nisu prestajale da sviraju, roditelji su zbog mog plača morali da napuste koncert”.

Ko zviždi?

Feliče Kavaloti (1842-1898), italijanski političar i pisac, nije mogao da prihvati činjenicu da se neka njegova pozorišna dela ne dopadaju publici. Kada je posle premijere jednog komada kritičar oštro napao Kavalotijevo delo, on je otišao pravo kod urednika koji je objavio taj tekst.
- Moj rad mu se ne dopada zbog moje određene partijske pripadnosti! - vikao je Kavaloti.
- Dragi poslaniče - odgovorio mu je smireno urednik - oni koji su vam zviždali u sali nisu bili pripadnici određenih partija, već malobrojni preostali gledaoci.

Vreme

Za vreme jedne pozorišne predstave u antičkom pozorištu u Sirakuzi, italijanskom piscu Borsiju prišao je američki turista na koga je izvedeni komad ostavio dubok utisak, kao i sam amfiteatar.
- I mi u Americi moramo da imamo jedno ovakvo pozorište! - uzviknuo je poneseno Amerikanac. - Šta vi mislite, koliko nam je potrebno da ga podignemo? - upitao je književnika.
- Pa... otprilike dve hiljade godina - odgovorio je Đozue Borsi.

Sultanova svita

U jesen 1989. godine, grupa „Azra” svirala je u Sarajevu, navodi između ostalog Igor Klečec u novoj biografiji rok muzičara Džonija Štulića. On takođe piše kako su posle koncerta razgovarali Štulić i Goran Bregović. U određenom trenutku, Džoni će Bregoviću:
- Slušaj Brega, ja ovo više ne mogu. Koncerti, turneje, razmaženi bend, kao „Aba” smo, ništa nam više nije dobro, ni razglas ni publika... Znaš kako ja to vidim: kao Bo Didli sam, u belom odelu, malo sviram gitaru, malo ne sviram, zabacim gitaru iza sebe, a prati me sultanova svita. Znaš ono, kad sultan krene iz Stambola, pa povede svu onu silu svirača na dairama, zurlama, šargijama, pa pevačice, pakao zemaljski, to me prati, obavezno harmonikaš. „Sevdah Shuttle Band” , to je moj projekat za budućnost - rekao je Džoni.
Nekoliko godina docnije, pisac Štulićeve biografije zatekao se u Trstu i zastao ispred plakata koji je najavljivao koncert Gorana Bregovića i „Orkestra za venčanja i sprovode”. A na koncertu, Brega sedi na pozornici u belom odelu, malo svira gitaru, malo ne svira, kao Bo Didli pucketa prstima, koji put podvrisne. Iza njega sultanova svita: zurle, daire, šargije i - obavezni harmonikaš.

Pola tone špageta

Stanovnici mestašceta Varalo Sesija u Italiji zaista mogu dosta da pojedu. Još pre nekoliko godina ušli su u Ginisovu knjigu rekorda tako što su smazali najveću salamu na svetu. A onda su, ovog leta, odlučili da pojedu i najveću šerpu špageta. Samo za sos bilo je potrebno dve stotine kilograma paradajza, deset litara maslinovog ulja, osam kilograma svežeg bosiljka... koji je pripremljen u tiganju prečnika četiri metra. A rezance su kuvali u dvadesetak šerpi na glavnom gradskom trgu. Iako je posluženje bilo besplatno, mnogi su ostali - gladni.

Prijatelj urednik

Čim je Fred Frendli postao glavni urednik informativnog programa Si-Bi-Es, njegova prva odluka bila je da se ratosilja svog glavnog suparnika, novinara Dona Hjuita, inače urednika Večernjih vesti. Fred je pozvao Dona u svoju kancelariju i saopštio mu:
- Večernje vesti nisu više za tebe, druže. Više nisi urednik, ali namenio sam ti posebnu jedinicu, s kamermanima, montažerima, pa šta god da se dogodi u svetu, ti ćeš moći da pođeš na lice mesta i pripremaš emisije...
Uzbuđeni Hjuit potrčao je kod Bila Leonarda, potpredsednika Si-Bi-Esa, i pohvalio mu se.
- Što se raduješ, Done? - rekao je Bil Leonard. - Pa ti si dobio otkaz od novog urednika.

Obucite sirenu

Poslednje subote ovog meseca u Varšavi će se, po pedeset šesti put, održati takmičenje za izbor mis sveta. Pripreme za ovo veliko nadmetanje traju već odavno i, dok se nije pojavio poster, sve je teklo po planu. Poster je uzburkao strasti u organizacionom timu. Niko nije imao primedbi što se kao simbol takmičenja pojavljuje sirena koja je ujedno i simbol glavnog grada Poljske. Neka za neki drugi put ostane priča zašto Varšava, koja je od mora udaljena oko dvesta kilometara, u svom grbu ima čudno biće sazdano pola od ribe, a pola od tela mlade devojke.
Tadeuš Deskijevič, rukovodilac reklamne kampanje, nije mogao da poveruje kad su ga organizatori pozvali i rekli mu da crtež sirene mora da se promeni. Naime, ovo morsko biće prikazano je s crvenom haljinom koja pokriva (ili otkriva) samo jedno rame. Ne može tako, naglasili su Deskijeviču, sirena mora da se upristoji, drugim rečima - treba joj pokriti i obnaženi deo grudi. Deskijeviču nije preostalo drugo nego da posluša „savet”. Na pitanje kako sirena može da bude obnažena na dva spomenika u Varšavi, a ne može na posteru za takmičenje u razgolićenosti, Deskijevič nije dobio odgovor ‡

Prekinuta misa

Zbog riđe kose, slavnog venecijanskog kompozitora Antonija Vivaldija (1675-1741) zvali su Crveni sveštenik. Ali, sveštenik i muzičar, Vivaldi se jednom prilikom našao pred crkvenim sudom. Zašto? Jer je prekinuo misu budući da je odjednom osetio talas nadahnuća i otišao da uzme hartiju i pero... Morao je, na zaprepašćenje drugih sveštenika i vernika koji su došli da prisustvuju misi, da hitno zapiše svoje muzičke misli.