КОНЦЕПТУАЛНО ЧИШЋЕЊЕ



Колико је некада тешко разумети модерну уметност одлично показује овогодишњи инцидент из једне италијанске галерије. У фебруару је отворена изложба њујоршког модернисте Пола Бренке. Све је одлично почело, критике су биле одличне, публика је долазила, све док једног јутра кустоси нису приметили да једна скулптура – инсталација недостаје. После опсежне истраге, у коју је била укључена и полиција, открило се да је инсталацију изнела чистачица. Једини проблем је био што она није изнела дело да би га продала, држала у кући, у случају да је велики љубитељ концептуалне уметности, него га је једноставно бацила у ђубре. А зашто? Зато што се састојала од изгужваних папирића, отпадака хране и разног другог ђубрета, тек онако разбацаног по просторији. Чистачица је мало озбиљније схватила свој посао, и целу инсталацију изнела до првог контејнера. Занимљиво је да су је сви правдали, почев од уметника, који је делом желео да скрене пажњу на велико загађење у градовима.
Иначе, ово није први пут да се такве ствари дешавају. Пре петнаестак година, чувар музеја је ненамерно учествовао у перформансу уметнице Трејси Емин „Мој кревет”, тако што је затегао постељину на намерно разбуцаном кревету, пуном отпадака. Инсталација једног од најскупљих уметника данашњице Демијена Херста такође је завршила у контејнеру, 2001. године.

ЛЕБДЕЋИ МОТОР



Борису Фарихову из Нижњег Новгорода у Русији у врло кратком року украдена су два мотоцикла. Први је обезбедио са три катанца, који нису били нека препрека за лопове, пошто су их престругали. Други је украден исте вечери када га је довезао, док је још смишљао како да га обезбеди. Није чак ни стигао да купи овећи ланац и још веће катанце. Када му је супруга сажаљиво рекла како је једини начин да не остане без мотора да га увезе у стан, Фарихову се упалила лампица. Не зна се да ли је узвикнуо „Еурека!”, али се зна да је трком отишао у продавницу електро- опреме. Тамо је купио електромотор, у гвожђари неколико метара челичне сајле, и целу скаламерију поставио на зид терасе. Када му мотоцикл није потребан, он га једноставно веже сајлом, укључи електромотор, и подиже га на терасу на четвртом спрату. Онда га другом сајлом привеже за ограду, са спољне стране терасе, а ту може да га однесе једино Спајдермен, ако му случајно падне на памет да сврати до Русије. А не зна се за Спајдермена који краде мопеде да би их растурао и продао као делове.

КАД ПУМПАЏИЈА БИЈЕ



Двојица младића су данима осматрали бензинску пумпу у Хјустону. Учинила им се погодна за препад, с обзиром на то да је била на ободу града, али са добрим прометом; у околини није било никога и ничега, а пут је пружао могућности за бекство. Ова двојица пљачкаша, убрзо ће се видети, у покушају, приметили су да курир сваки дан долази по пазар у исто време. Коначно, одважили су се да крену, али су у рачуници заборавили на продавца. Сачекали су крај радног времена и искочили из аутомобила баш кад је курир с пазаром кренуо ка возилу. Отели су му џакове и, док су вероватно у себи већ смишљали како ће да потроше опљачкани новац, на њих се обрушило нешто попут брзог воза. Био је то продавац Мајура Дисањек, за кога се испоставило да је полупрофесионални ултимејт фајт борац. Када је видео да је курир у невољи, истрчао је из радње и у трку нокаутирао једног пљачкаша. Оног ближег. Када је други видео шта се дешава, побацао је џакове и дао се у бег. Није далеко стигао. Док је полиција дошла, обојица пљачкаша била су добрано пребијена, толико да су се сами одвукли ка полицијским колима – нек воде и у апс, само да се спасу батина. Пумпаџија борац касније је објашњавао да их је он само мало изударао. Када се прича разгласила, каријера овог борца кренула је узлазном путањом, па је ускоро могао да да отказ на пумпи, и потпуно се посвети борбама.

РОДЕН ПРОТИВ МИКЕЛАНЂЕЛА



Огист Роден (1840–917), славни француски вајар, био је познат и као човек врло свестан своје даровитости. Тако је пратио по музеју у Фиренци једну познаницу. Када су стигли до огромне статуе, Роден је рекао:
„Госпођо, погледајте, ово је дело Микеланђела!”
На питање познанице како то може да зна, с обзиром да нити има потписа испод статуе, нити је статуа потписана, Роден је одговорио да су такво дело могла да направе само двојица вајара, Микеланђело и он. А он се уопште не сећа да је тако нешто радио.

ТОРНАДО РЕШАВА СЛУЧАЈЕВЕ



Торнадо који је протутњао кроз мали граду Кингспорт у Тенесију готово потпуно је растурио кућицу Џерода Кристијана. Кад је узбуна прошла, суседи су почели да сређују дворишта и отклањају штету. Како је Кристијан био у затвору због неких крађа и оружаних напада, добре комшије реше да рашчисте и његов крш. Не толико због њега, колико да им не квари поглед. Чим су ушли у оно што је остало од Кристијановог дворишта, имали су шта и да виде. Све ствари које су им годинама нестајале из дворишта и шупа, налазиле су се у тој кући, а торнадо их је разнео по целом дворишту. Било је ту неколико компресора, мешалица за бетон, цела баштенска гарнитура за седење, укратко, ствари којима је могла да се опреми омања радња. И све од тога сумњивог порекла. Комшије су позвале полицију, која је спровела препознавање ствари. Све до једне су препознате, као нешто са чим су се опростили годинама раније, а и полиција је одавно престала да се бави тим случајевима.
Џерод Кристијан је један од ретких људи на овом свету који је седећи у затвору успео да добије још једну кривичну пријаву за дело почињено напољу.

ЦРНО БЕЛА ГЕОРГИНА



Џиновскa пандa строго je заштићенa врста, и у Кини постоје узгајалишта у којима се о њима води рачуна и омогућава им се живот најближи могући оном у дивљини. Али, и даље се тешко размножавају, па је прворазредна вест да нека јединка очекује младунце.



Када су чувари приметили да се шестогодишња женка Аи Ксин необично понаша, брже-боље су довели ветеринара који је по спољним симптомима закључио – нема грешке, очекује се принова. Аи Ксин је одмах издвојена, добила је краљевски третман, појачане оброке, свеже воће и младице бамбуса. Сви си жељно очекивали тај дан, чак је управа утаначила да се порођај снима, и да га у директном преносу преузме национална телевизија. Новине су јављале о размаженој трудници, цео врт се старао да јој ништа не недостаје.
Када је коначно дошао тренутак, камере су укључене, сви су с нестрпљењем очекивали принову, а панда је прво одбила да напусти кавез. Као Георгина из „Радована Трећег”, одбијала је да на свет донесе младе. Примена силе, као што су мреже и успављујуће стрелице, није долазила у обзир, због осетљивог стања. Када су је некако приволели да приђе, ветеринар је приступио, и имао шта да види. Панда једноставно није била носећа. Како је рекао радник врта:
„Месецима нас је све вукла за нос како би добила бољи третман. Једноставно, насели смо, а ја никад нисам видео тако паметну панду”.

ТЕЛЕФОН ИЛИ ЖИВОТ



Опште је познато колико су данашњи тинејџери везани за своје мобилне телефоне, без којих као да не могу да живе, а камоли комуницирају. Тако је и шеснаестогодишња Енглескиња Ела Смит ишла улицом, наравно, куцајући поруке, или проверавајући „Фејсбук”. Саплела се и, док је покушавала да не удари носом у асфалт, телефон је одлетео право на решетке канализационог сливника. Ту, као да се премишљао шта ће, али је на крају слетео у сливник. Када је схватила шта се десило, Ела је у бесу добила надљудску снагу и, незнано како, скинула потежу гвоздену решетку са сливника. Онда је покушала да се простре по улици, и некако га дохвати, што јој никако није полазило за руком. Како год би се поставила, таман кад би јој се учинило да јој је телефон на дохват руке, увек би недостајало оних неколико центиметара. Онда је дошла на „генијалну” замисао – да седне на ивицу сливника и проба да га дохвати ногама. Како се упињала, а ивица сливника је прилично клизава, то јој није много требало да са обе ноге улети унутра. Сада није могла ни напред ни назад, заглавила се. Срећом, туда је пролазио неки породични пријатељ, који је угледао Елу како до пола вири из коловоза, и више се нервира што не може да дохвати телефон него зато што је заглављена. Позвао је ватрогасце, који су је извукли за десетак минута. Она је прошла без повреда, ако се изузме по нека огреботина, телефон никад није нађен, али су пролазници имали своје телефоне, снимали су је, па је убрзо осванула на друштвеним мрежама.
Не својом вољом, додуше...

Женско сте, планирате венчање из снова са момком у кога сте заљубљени, бирате венчаницу, прави се и списак гостију, а онда зазвони телефон. Као у лошим филмовима, звук телефона у таквом тренутку увек најављује неки белај и зло.
Управо се то догодило двадесеттрогодишњој Енглескињи Алекс Ланкастер, пре неколико месеци. Планирала је венчање са својим дечком Такером Бландфордом, из Америке.


И, све је било као у сновима, до тог кобног позива. Са друге стране океана ју је позвао човек који се представио као Такеров отац, који јој је у сузама саопштио да му је син управо погинуо у стравичној саобраћајној несрећи. Згазила га је друмска крстарица на аутопуту. Опет, као на филму, сви снови су се у тренутку распрсли као разбијено стакло. Када је дошла себи, позвала је Такерове родитеље, да проба да их утеши и да договори долазак на сахрану.
Грдно се изненадила када се Такерова мајка потпуно збунила њеним изразима саучешћа, а још више када је схватила да несуђена свекрва нема појма о томе да јој се син жени, па чак ни да има вереницу. Ни свекар није имао појма о свадби, саобраћајној несрећи, или било чему сличном. Једино су знали да је отишао на летовање у Мексико.
Када је дошла себи, Алекс је такође уплатила летовање у Мексику, али није познато да ли је тамо налетела на свог несуђеног супруга. Једино је стигла да прокоментарише:
„Била сам млада, наивна и заљубљена, нисам добро протумачила знаке да је међу нама готово.”

ДЛАКАВИ ДЕЛИНКВЕНТИ



Становник Ричмонда, у Мејну, коначно је на кредит купио нови ауто. У питању је био црвени „форд”. Поносно је паркирао новог љубимца тик уз кућу, али, када је ујутру изашао и погледао у ауто, мало је недостајало да падне у несвест, од шока. Ауто је био изгребан, улубљен, као да је претрпео омање превртање. У близини није било никаквих трагова који би указивали на кривца. Власник се помирио са судбином, али је следећег јутра ситуација била још гора. Сад је ветробран био разбијен, а трагова опет није било. Чак се ништа није ни чуло.



Полиција је поново изашла на увиђај, и поново није било ничега. Почели су чак да сумњају на власника аутомобила, да намерно уништава ауто не би ли наплатио осигурање. Неко се онда сетио да би било добро да се поставе камере, да би се решила ова мистерија. Сутра, када су погледали снимак, кривци су коначно откривени. У питању су биле комшијске козе, комада два, које су прескакале ограду, и из неког разлога се пентрале по колима. Полицијски званичници су обавештење издали да је случај решен, да су козе од раније познате органима гоњења, да су имале обичај да побегну и направе штету, и да је крајње време да буду кажњене. Власник је био принуђен да их прода зоолошком врту, у коме је за њих подигнута виша ограда, за сваки случај.

ХАРТИЈА ЈЕ ХАРТИЈА



Већина родитеља охрабрује децу да цртају, или се баве нечим креативним кад већ открију даровитост и склоност ка уметности. Ипак, један Кинез познат једино као Чен, убудуће ће дебело да размисли да ли ће свом наследнику да дозволи да пипне оловку и хартију, или ће да их држи на безбедној удаљности, под кључем.
Наиме, Чен и његова породица били су у посети рођацима у Јужној Кореји, и све је било како се само пожелети може до одласка на аеродром у Сеулу, са кога је требало да одлете кући. Цела породица прошла је пасошку контролу, а када је ред дошао на несрећног Чена, службеници су прво исколачено погледали у пасош, па у сопственика истог, и одмах позвали аеродромско обезбеђење. Обезбеђење га је издвојило у посебну просторију, где му је приређен дочек као да је у најмању руку имао намеру да дигне цео аеродром у ваздух. Ништа му није било јасно све док му под нос нису ставили пасош. На страни где су слика и лични подаци, све је било ижврљано. Преко слике је доцртана брада, бркови, рогови, преко података су се ширили облачићи, чича глише, којешта је дописивано. Док је Ченг објашњавао о чему се ради, и да његов прилично малолетни син много воли да црта, авион с породицом већ је одлетео. Остало му је само да оде у амбасаду не би ли му издали привремену путну исправу с којом би могао да се врати кући. И сину строго да забрани да пипа било шта што може да остави траг на хартији.