ОНО ЗА ОНО



Постоје ствари о којима се ретко наглас говори. Пример су тоалети. Имајући на уму да је рад ве-цеа и свега што се у њему обавља изузетно важан део свакодневице, у Националном музеју развојне науке и новина у Токију постављена је несвакидашња изложба: „Тоалети! Људски отпад и будућност Земље”. Свака од укупно осам целина на различите начине бави се изметом и начином рада „просторије у коју и цар иде пешке”. Посетиоци могу да виде, рецимо, како раде ве-цеи на свемирским летелицама као и они уобичајени, по ресторанима и кућама. У једној просторији, махом намењеној млађима, постављена је огромна WC-шоља. Тај одељак назван је „Куда одлази отпад?”. Као низ неку врсту тобогана деца се спуштају надоле, баш као „оно” што клизне WC-шољом, да би касније завршило у канализацији. Изложба у јапанској престоници траје до октобра ове године.

КАД СЕ ДЕТЕ ЗАНЕСЕ



Децу треба подстицати да, од најранијих дана, развијају машту, између осталог, цртањем. Међутим, то може да створи и велике главобоље. Управо се то догодило једном кинеском пословном човеку који је, са супругом и сином, боравио у Јужној Кореји. Кад су, по окончању боравка, пружили пасоше на аеродрому у Сеулу, службеник је рекао да сви, осим оца, могу да напусте земљу. Овај кинески пословни човек, коме се не открива идентитет, остао је затечен док није узео пасош и видео шта је у питању. Пасош је био ишкрабан синовљевим цртежима. Морали су да одустану од лета, врате се у град, посете амбасаду Кине где је отац разбарушеног малог уметника добио неопходну потврду да може да напусти Сеул.

А МАЈМУН?



Власти су одлучиле да Џастин Бибер немачкој држави мора да плати казну од осам хиљада евра. Ова светски позната поп звезда, марта прошле године, кад је Бибер стигао на аеродром у Минхену, покушала је да прошверцује мајмуна. Међутим, аеродромске власти ухватиле су овог славног двадесетогодишњег певача и одузеле му мајмуна по имену Мали. Биберов љубимац остао је неко време у карантину, а потом су га пребацили у један зоолошки врт на северу Немачке, где сад живи. Бибер не само да је морао да плати што није пријавио мајмуна, него је и остао без љубимца.

СТРАНО МИ ЈЕ НАСТРАНО



Управи универзитета коначно је прекипело. Решили су да, упркос приговорима научне јавности, 2016. године промене име високошколске установе. Разлог? Универзитет у истоименом јапанском граду зове се Кинки. Без обзира на то што на јапанском нема то значење, управа би желела да привуче и стране студенте, а „кинки“ (кинкy) на енглеском значи настран. Ко би желео да, кад га питају где студира, одговори на Кинкију? Пао је предлог да се Универзитет назове Киндаи. Име је добијено као сложеница две речи: „кинки” и „даигаку” (универзитет).

ЗУБИ КАО ОФАНЗИВНО ОРУЖЈЕ



Када је полиција у Херефорду у Енглеској добила комшијску пријаву да се у једној кући дешава нешто необично, праћено буком и ломљавом, на терен је изашао млади наредник Мајлс Ађинка. Док је обилазио кућу, из које се у том тренутку ништа није чуло, наишао је на свеже трагове крви. Све по правилу службе, прво тражи појачање, онда упада унутра, где има шта и да види. У једном углу стоји престрављена породица, а насред собе педесетогодишња Жанет Хопер, иначе жена и мајка друштва из ћошка, која витла повећим кухињским ножем. Наравно, Ађинки се учинило да је жена зрела за привођење, док је она имала сасвим друге планове. Опет по правилима, после упозорења да спусти оружје, наредник прилази. Чим је пружио руку да узме оружје, када је помислио да је интервенција скоро готова, госпођа Хопер га је из све снаге ујела. Или, како је после писало у извештају: „Зарила је зубе у мој домали прст”. Док је заурлавао од бола, некако је успео другом руком да је докачи по глави, не би ли га пустила. Донекле, успео је у намери. Госпођа се померила, али су му на прсту остали њени вештачки зуби. На суду се бранила да је наредник млад, тек је почео да ради, а да је у граду општепознато да она понекад тако витла ножем или чиме већ стигне по кући и прети својима. Ни то није помогло да не буде оптужена за напад на полицајца.

КАПЕТАН ИЗ ПАКЛА



Данас се безбедности током лета авионом посвећује пуна пажња. Све је претворено у рутину, поступци се строго поштују, али људско понашање није увек предвидљиво, па се дешавају и ситуације као она на лету НЗ176 из Перта у Аустралији у Окланд на Новом Зеланду, јула ове године.
Лет је у старту каснио тринаест минута, зато што је копилот морао да обави уобичајене тестове на алкохол и дроге. То се мало одужило, а и чим се укрцао у авион, заглавио се у тоалету. Цела та ситуација толико је изнервирала капетана, да је додатно заглавио врата тоалета, споља, отишао у кабину, закључао је и подигао авион. Остало особље неколико минута одглављивало је копилота из принудног смештаја, а када је коначно изашао, наишао је на замандаљена врата кокпита. После молби, претњи, преклињања, бесни капетан попустио је тек када су запретили да ће узбунити путнике. На земљи, пилота је чекала полиција, они исти тестови на недозвољене супстанце, а одбрану је темељио на тврдњи да је мислио како на врата пилотске кабине куца неко од путника, или особља, а њима не сме да отвара приликом полетања. То га никако није спасло удаљавања с посла.

КАКО СЕ РЕШИТИ ДОСАДНИХ ИНСЕКАТА



Досадила вам је бесомучна јурњава за мувом, комарцем или неким другим летећим злотвором који је улетео кроз неопрезно остављен отворен прозор? Ништа зато, право из далеке 1688. године стиже решење. У енглеском „Приручнику за сваки дом” налази се решење невоље.
„Узмете суд средње дубине, до пола га напуните јарчевом крвљу, и поставите испод кревета преко ноћи. Сви инсекти ће да се залете на крв, ујутру их само покупите.” Ако ни то није довољно, ту је нешто каснији, али и драстичнији рецепт из 1777. године, право из такође енглеског „Вредног и корисног саветника за породице, на селу и у граду”:
„Поспите иситњени барут свуда око кревета, коме прилазе крвопије. Запалите га, при том ни случајно не проветравајте собу. Цео поступак поновите неколико пута у току једног сата.” Ако не спалите собу, дигнете у ваздух добар део комшилука, или се не подавите од обилних барутних испарења у затвореном простору, сва је прилика да вам инсекти више неће досађивати. Ако се деси нешто од наведених ствари, на инсекте више нећете обраћати пажњу.

ЛАФОВСКИ ОБРОК



Када му се учинило да је његов јеловник на коме могу да се нађу јела од питона, алигатора, кенгура, звечарке и корњаче сувише обичан, и да је, може бити, досадио сталним муштеријама, власник ресторана у Таксону у Аризони досетио се да убаци „краљевско јело”. У питању су такоси с лављим месом. У почетку су чак и стални посетиоци били згрожени, али је јело после пробног периода ипак убачено у јеловник. Власник каже да је занимање превазишло и његова најлуђа очекивања, а да му је циљ да у ресторану послужи „све чега може да се докопа, а да то нешто може да се спреми да буде иоле јестиво”. Реаговала су и удружења за заштиту животиња, али је на зиду ресторана урамљено мишљење Администрације САД за храну и лекове којим се истиче да је дозвољена потрошња меса сваке животиње, ако се иста не налази на списку угрожених врста. Додуше, није познато како се набавља месо за такосе. Посетиоце ресторана тешко да занимају такве „ситнице”, пошто сваке среде похрле на лављи оброк.

НЕПОЖЕЉНИ ПИРСИНГ


Шта су то културне разлике и колико оно што је на Западу уобичајено на Истоку наилази на згражавање, на својој кожи могао је да осети и Ролф Бушхолц, који је у Гинисову књигу рекорда ушао као човек са највише минђуша на телу. Овај педесеттрогодишњи Немац има 453 минђуше, највише на лицу, плус два импланта на челу, у облику рогова. До скоро, једина незгода на аеродромима била је пролазак кроз детекторе за метал, мада углавном није морао да скида све, пошто би то потрајало. Када се нашао на аеродрому у Ријаду, у Саудијској Арабији, уследило је непријатно изненађење. Имао је уредан позив и визу, све од циркуса у коме је имао наступе, пасошку контролу је некако и прошао, да би га на царини одвојили на страну и саопштили да му забрањују улаз у земљу, из сигурносних разлога.
Незванично му је речено да су ти сигурносни разлози сумња да се бави црном магијом, а њима то никако не треба у земљи. Без обзира на протесте, претње да ће све јавити амбасади и медијима, укрцан је на први авион за Истанбул.

СРЕДЊОВЕКОВНИ ПИКАСО



Чувани шпански сликар Пабло Пикасо (1881–1973) био је познат и као велики библиофил и сакупљач ретких рукописа. Како је, за разлику од многих других, за живота био цењен и скуп сликар, што се итекако одразило на његов материјални положај, није жалио новац за неку књигу која би му запала за око. Самим тим, био је одлична муштерија за све трговце ретким књигама.
Једном му је један од познатијих француских антиквара донео јако ретку средњовековну инкунабулу. Иначе, то је назив за књиге штампане до 1501. године. Да ли га то није занимало, да ли је антиквар, као што је обичај, претерао с ценом, тек, цењкање никако није ишло. На крају, изнервирани Пикасо дохватио је понуђену књигу, узео оловку, и на предлисту извео неколико кубистичких цртежа. Вратио је рукопис уз опаску:
„Ето, видите, ова књига је сада прескупа чак и за мене”.