БОЛЕСТ БУДУЋНОСТИ

Исак Асимов (1920–1992), славни писац научне фаантастике (рођен у Русији, натурализовани Американац), у својим романима понудио је прилично ведро виђење будућности света. Књижевно „предсказивање” донекле му је омогућавало и образовање – био је доктор биохемије.
Шта је, дакле, предвидео Асимов (који би 2. јануара ове године навршио деведесет четврту) да ће се десити у овом веку? Између осталог, да ће број становника наше планете постати превелик, тако да ће бити створене својеврсне платформе за оне који ће се одселити. Али, једна тешка болест напашће свет и прилично га онеспособити. Та болест добро је позната. Зове се – досада!

РОКИ У РАМУ

Силвестер Сталоне главни је куд год да крене. Крајем прошле године овог шездесет седмогодишњег америчког глумца одушевљено су дочекали житељи Санкт Петербурга, али у сасвим другој улози. Наиме, како је познато његовим обожаваоцима, славни тумач улога попут Рокија и Рамба, осећања воли да преточи и на платно. У овом руском граду одушевљено су му честитали на скикама које је урадио од 1973. до 2013. године. На отварању се тискало мноштво радозналаца али, како су искрено признали, више из жеље да глумца виде уживо него његове радове.

КО МУ РЕМЕТИ САН?



На сам дан године која је одлазила и ове коју трошимо непознати лопови успели су да провале у крематоријум Голден Грин. Циљ им је био да украду пепео Сигмунда Фројда, оснивача психоанализе. Злодело нису успели да изведу, спречио их је ноћни чувар који је срећом наишао, али није успео да их ухвати. Фројдов пепео чува се у овом крематоријуму, једном од најстаријих у Лондону, у римској посуди из 1. века пре наше ере. Крадљивци не само да су оштетили урну, много је горе што су, како узбуђено сведоче из полиције, нарушили мир једног великана. Сигмунд Фројд је у главном граду Велике Британије живео кад је побегао из Аустрије и ту умро 1939. године у осамдесет трећој. Иначе, у крематоријуму се чува и пепео Марте, његове супруге.

У ИГРИ ЈЕ СПАС



Мајкл Томасон је подрум породичне куће у Бафалу, граду у америчкој држави Њујорк, претворио у прави мали храм видео-игара. Овај тридесет једногодишњак је у „Гинисовој књизи рекорда” проглашен за власника највеће збирке видео игрица на свету: 10.607, иако Томасон тврди да их је у међувремену сакупио преко једанаест хиљада. Кад је као дванаестогодишњак добио први поклон за Божић и схватио да треба да чека наредних дванаест месеци да би добио нови, Томасон се већ тада зарекао да ће, чим почне да зарађује, купити сваку видео-игрицу коју пожели. Пошто су неке, на пример, на VHS касетама, он наравно поседује и одговарајуће справе да сваку може да пусти „у погон”. Признаје да није имао времена све да их испроба, јер недељно успе да одвоји само око три сата да у њима ужива, посебно откако се оженио и има кћерку. Иначе, што би се и очекивало, Мајкл Томасон и сам смишља видео- игрице, на колеџу у родном граду предаје 2Д анимацију, а о овој врсти забаве пише за неколико стручних часописа.

ПИВЦЕ ЗА ПРАЊЕ УЛИЦА

Неколицина амстердамских алкохоличара већ данима чисти улице свог града. Када заврше посао, они добију награду, тачније – плату. А плаћени су пивом. Пет литара дневно за напоран посао! Због чега оне који су иначе склони чашици награђују пивом? Реч је о људима који су управо због опијања изгубили све у животу. Они немају ни где да спавају, ни шта да једу... Што би се рекло, дотакли су дно живота. У фондацији „Дуга” коју подржава влада Холандије, сматрају да ће их на тај начин укључити у свакодневни живот. Раде јер им се допада оно што ће добити на крају дана! Иначе би само лежали и просили – за пиће. Холандски психолози који су предложили овај начин „лечења” сматрају да ће побољшање ускоро бити видљиво. За сада се број градских чистача само повећава.

БОЛИ МЕ СТОМАК ОД... БЕБЕ



То је једна од оних вести која код свих – без обзира на године, па чак и вероисповест – изазива осмех. У италијанском граду Риети, осамдесетак километара од Рима, једна часна сестра недавно је родила здраву бебу од три и по килограма. Верница родом из Еквадора, а заредила се у Италији, дошла је у пратњи других сестара у градску болницу. Жалила се на јаке болове у пределу трбуха. Није знала да ли се можда отровала или има напад бубрега... Лекару је одмах било јасно о чему је реч. Беба се ритала у мајчином стомаку јер је било крајње време да изађе. Уместо да се врати у манастир, она је остала у болници да се породи. Вест је изазвала велику медијску буку. Нико, међутим, није крио задовољство што је дечак рођен жив и здрав. О осталим појединостима ништа се не зна. Подаци се чувају од јавности, будући да је трудноћа часне сестре, била, и остала, неуобичајено, а за вернике и даље неприхватљиво стање.

ВОЛИМ „ВОЛВО”


Ерв Гордон понос је и дика шведске фабрике „Волво“. Овај седамдесетчетворогодишњи пензионисани професор, возећи модел „волво П1800”, крајем претходне године прешао је три милиона миља (4.828.000 km). Кад је 1966. купио аутомобил, Гордон је свесно изабрао баш „волво” имајући на уму квалитет тих кола. Испоставило се да је био у праву. Иако на ауту готово да ниједан део није променио, она га никад није изневерио куд год да је кренуо. А Ерв Гордон ужива у вожњи. Овај становник Лонг Ајленда, дела Њујорка, до сада је обишао све савезне америчке државе, осим Хаваја. Кад је мерач километраже забележио цифру од три милиона, с Гордоном су ступили у везу надлежни из „Гинисове књиге рекорда”. Проглашен је власником возила који је, колико је познато, прешао највише километара: до сада је могао шест пута да иде на Месец и врати се с њега. Кад су га окупљени новинари питали да ли би продао „волвоа” одговорио је потврдно, али само под условом да добије по један долар за сваку пређену миљу. Да ли је то била само шала?

ЧАРИ ЧАРАПА

Сви се на њега љуте, али му заправо свесно гледају кроз прсте. Мачак Оскар права је звезда једног предграђа Окланда, Нови Зеланд, начичканог породичним кућама. Извештио се да упада у туђа дворишта и да с конопца скида чарапе које се суше. Некад се за чарапе закачи и понеки грудњак, али ретко. Оскар се често ушуња и у нечију кућу и, само он зна како, нањуши где се налазе мушке, женске, дечје сокне. Верује се да је до сада украо најмање три хиљаде пари чарапа. Његов власник Пол Ваи-По престао је да се извињава и покушава да врати украдене сокне. Донео је одлуку да их поклања друштвима за незбринуте особе, ако му пође за руком да спари чарапе.

ЗБОГОМ, АКСОЛОТЛЕ!


Научници у Мексику страхују да је „риба која хода” можда изумрла и да више не постоји у природном станишту. Аксолотл, из фамилије тиграстих даждевњака, становник је (или је макар био) језера и канала, сада већином испод града Мексика. Овај необичан створ, око тридесет центиметара дугачак, полако је губио животну битку: у извештају из 1998. године било их је у просеку шест хиљада по квадратном километру, а 2008. само сто. Иако мексички научници не желе да се помире с тим да је аксолотл изумро, плаше се да га можда више неће открити „у дивљини”. Предузимају обимну потрагу и надају се да ће набасати бар на неки примерак, посебно јер је у фебруару време њиховог парења. Да ли ће аксолотл остати заробљен само у појединим акваријумима? И, ако је тако, има ли наде за продужетак ове врсте?

ИЗЈЕЛИЦЕ, ДА ТИ ВИДИМ ЛИЦЕ!

Ако не могу ја, хајде бар да видим некога како то ради уместо мене, као да кажу многобројни заинтересовани који плаћају и прате телевизијски канал на коме уживају посматрајући неку особу која тамани огромне количине хране испред камера. Ова нова помама у Јужној Кореји има и назив: „мок-банг”, од речи „јести” и „те-ве пренос”. У овој развијеној земљи, као и у многим другим срединама где се води рачуна о изгледу, већина се труди да нема вишак килограма. А да би човек остао витак, мора да броји сваку калорију. Ако већ не сме да поједе колико му срце жели, макар може да гледа неког другог како то чини. Једна млада девојка, представља се као Дива, сваког дана, од осам до девет увече, седи пред камером и не престаје да убацује све и свашта „у кљун”: од корејске кухиње, преко брзе хране, попут пица и хамбургера. Да би набавила толике оброке, наводи се у корејској штампи, издваја око три хиљаде долара, али није много ако се зна да месечно заради девет.