НЕ ЈЕДИТЕ БУРГЕРЕ

   Ланац ресторана брзе хране „Мекдоналдс” поново је изненадио својом поруком на интернет страници намењеној запосленима ресторана: „Не једите бургере и помфрит”. И раније је управа ресторана саветовала запослене на чудан начин, али је овога пута „претерала” тврдећи да је брза храна нездрава и да је опасно јести је свакога дана, као и да је боље хранити се супама или чорбама и разним салатама. Уз то своје оброке упоредили с оброцима једног од главних ривала „Сабвеј” (ланац ресторана брзе хране који продаје сендвиче са чашом воде) тврдећи да је храна из „Сабвеја” малчице здравија. Изјава је наравно остала у кругу запослених или је, ипак, све ствар да више хране остане за продају.

УМЕСТО ПРСТЕНА, КЛИК МИШЕМ



   Роберт Финк је на нов и занимљиви начин запросио своју девојку, што је данас прилично тешко. Наиме, и он и Ејнџел обожаваоци су видео-игара, и обоје се баве дизајном и анимацијом, тако да је Роберт одлучио да дизајнира једну видео-игру. У њој, када се „пређу” сви нивои, односно када се стигне до краја игрице, витез је тај који спасава принцезу и поставља јој чувено питање. Роберт је у за пет месеци успео све ово да изведе, док је у исто време морао да буде у слуху с предузећем у којем Ејнџел ради, како би пристала да опроба ту игрицу и дође до краја. Када је Ејнџел притисла, односно „кликнула” да Роберт се већ спустио на колена поред ње.

ДИНОСАУРУСИ СЕ ВРАЋАЈУ



   Бавећи се биохемијом Алисон Волард с Универзитета Оксфорд, дошла је до сазнања да би диносауруси могли поново да „оживе”, ако би се научници потрудили да изменом одређених генома код птице дођу до праисторијског генома диносауруса. Своје мишљење засновала је на знању да су све птице потомци диносауруса, што указује да мора да постоји начин да се нађе одређен ген, и да се учини, како је она назвала, „дееволуција”. Још само да јој се идеја оствари.

И ЊИМА ЈЕ ПРАЗНИК

Иако није новост, протеклог римокатоличког Божића настала је права помама за фотографијама на којима Деда Мраз у наручју држи неког кућног љубимца. Слике симпатичног дедице с псима и мачкама биле су посебан хит у Аустралији, земљи у којој се процењује да шездесет одсто становника у кући или стану држи бар једног четвороношца. Уочи Божића у великом броју тржних центара људи су стрпљиво стајали у реду само да би свог Фифија или Меденог сликали у Деда Мразовом наручју.

НАДМЕТАЊЕ ЗА НАЈЛЕПШУ КАМИЛУ

У Уједињеним Арапским Емиратима умерена гојазност је на цени – када се ради о камилама. У оквиру фестивала Ал Дафра, који се сваке године одржава у децембру у Абу Дабију, представља се бедуинска култура, одржавају свакојака такмичења и изложбе, од којих се једна издваја као најпосећенија. Хиљаде породица доводи своје камиле, очешљане и уређене, како би учествовале у избору за мис. Налик на изложбе паса на које смо ми навикли, стручни жири оцењује стас животиње, а највећи број поена освајају оне с јачим вилицама и вратовима, пуном, великом грбом, заобљеном фигуром и симетричним ушима. У овом случају никакве вештине нису потребне, за кандидатуру је довољна и лепа длака и бистре очи. Срећница која освоји титулу најлепше камиле доноси свом власнику награду од пет до осам хиљада долара. Учесници кажу да је највећа награда ипак радост и понос које овакав успех донесе породици.

ДЕДА МРАЗ БЕСКУЋНИК

Овог Божића један Американац нашао је изузетан начин да (се) подсети шта заиста значе примање и давање. Дан уочи великог празника Џони Рајт, иначе добростојећи послован човек, заменио је одело за тренерку и перјану јакну и акт-ташну за картонску кутију. Маскиран у бескућника, провео је дан просећи на улици. Његови џепови су, међутим, крили једно изненађење. Ту су се налазиле десетине коверата са писмом захвалности и новчаницама од сто и десет долара, као награда за милосрђе свакоме ко убаци новчић или неки други дар у Џонијеву кутију. На крају дана све коверте биле су подељене, а у кутији су се налазили триста шездесет један долар, два сендвича, три крофне, кесица бомбона и пар рукавица. Не знамо ко је био срећнији, јер су обе стране и дале и добиле. Обострана захвалност увеличана је садржајем писма у коверти, које је гласило овако:



    „Срећан Божић! Хвала вам на вашем великодушном и љубазном гесту! Ја нисам незапослен, нити сам бескућник. Уместо тога сам овде да се захвалим за сав благослов који имам, укључујући вас и све који су спремни да деле. Ваш новац ће бити дат хуманитарној организацији, а онај који сте добили потрошите како желите. Уживајте у овом дивном дану и хвала вам још једном! За оне који су будни свемир је један”.

СПАВАШ А РАДИШ!

Данас је тешко наћи посао. Многи напорно раде и свакодневно се доказују радећи, па ипак не успевају да зараде довољно. А да ли је могућно зарађивати спавајући? Јесте! Национална ваздухопловна и свемирска администрација (НАСА), основана 1958. године са седиштем у Вашингтону, одговорна за цивилни део свемирског програма САД, често тражи (плаћене) добровољце који би били спремни за посебну врсту рада. Да остану у кревету седамдесетак дана. Занимљиво је да за тај „труд” сваке недеље добијају плату: 890 евра!

ПОКЛОНУ СЕ У ЗУБЕ НЕ ГЛЕДА

Некада су приликом састанака светских државника и политичара скупоцени поклони пљуштали. Поједине земље имају читаве ризнице настале од поклона добијених приликом званичних државих сусрета.  Данас су се ствари, изгледа, промениле.
    Приликом недавног сусрета америчког државног секретара Џона Керија и Сергеја Лаврова, руског министра иностраних послова, поклони су били врло занимљиви, али не и скупоцени. Дарови су говорили и о томе да се том делу састанка више не придаје посебна пажња. Премда је маштовитост важна.



    Наиме, Лавров и његова делегација донели су америчким пријатељима две женске шубаре, односно ушанке (крзнене капе са „зулуфима” који могу да се вежу на темену). Посебно је занимљиво да су ушанке биле ружичасте боје и биле намењене новинаркама које су пратиле америчког секретара. Додуше, ни Кери није дошао празних руку! Руским колегама донео је два овећа кромпира из Ајдаха, чувеног по узгајању кромпира. Видевши да су кромпири ипак необично скромни дарови, Кери је објаснио да је, говорећи недавно са Лавровом телефоном, рекао да се налази на одмору у Ајдаху. Овај је приметио да је реч о држави познатој по кромпирима. Тако је Кери спаковао два кромпира... Обојица политичара истакла су да се у поклонима не крије никаква симболика. Премда је било примедби да ће у Русији сада правити вотку од америчких кромпира!

КОЗЕ У НАЈАМ

Две козе уобичајеног апетита могу да обрсте и „среде” читаву ливаду за само један дан. А не троше ни бензин, нити је потребно набављати косилицу. А камоли унајмити радника. Могло би да се каже да су козе брзе и еколошке косилице. Уз то, можемо да им се и дивимо као величанственом делу природе.



Тако је размишљао господин Тами Данакин, оснивач предузећа „Изнајми козу” (www.rentagoat.com). Обазриво је купио две козе и почео да их нуди као „косилице” у предграђу америчког града Сијетла. Данас, после пет година рада, он је власник десетина и десетина коза које „оперишу” у различитим областима САД. И не грицкају траву само на породичним имањима, у двориштима вила, већ и око факултета и седишта разних предузећа. Укратко, испоставило се да је овај „еколошки бизнис” више него уносан!

НОВИНЕ ПОД ТАЊИРОМ


Свакодневно се штампају милиони различитих подметача за постављање столова по ресторанима. Додуше, неко их користи и у кући. Неки подметачи су бели, други су тамни (не виде се одмах мрље од хране), неки рекламирају сам ресторан, а на појединим је исписан јеловник. Нико донедавно није помишљао да штампа понеку страницу из дневних новина! А било би врло занимљиво. Тираж штампе је у опадању (многи вести читају путем интернета), али док се ишчекује јело..? Зашто да не? Ланци ресторана у САД већ преговарају с познатим дневним листовима – за сада без успеха. Али ко зна? Људи очигледно немају времена да кувају код куће и хране се у ресторанима. Да ли ће се вести и чланци познатих аутора наћи испод тањира, остаје да се (убрзо) види.