ПОКРАДЕНИ ЛОПОВИ

   У калифорнијском граду Стоктону догодила се необична пљачка. Двојица лопова упала су у ресторан брзе хране где су украли осам хамбургера, шест пакованих сладоледа и двадесет долара. Кад су у журби дошли до паркинга, нису могли да нађу аутомобил па су, с рукама пуним украденог плена, јурцали не би ли га нашли. Међутим, домишљати радник ресторана се у тренутку пљачке искрао до кола пљачкаша и сакрио их иза угла ресторана. Лопови Џереми Ловит (23) и Габријел Гонзалес (19) урзо су се нашли иза решетака.

МИРОСЛАВ НА ВРХУ               

Мирослава Тадића, београдског гитаристу који живи и ради у Калифорнији (САД), чувени амерички гитаристички часопис „Guitar Player” (Гитариста) прогласио је за једног од тридесет најособенијих и најрадикалнијих гитариста света, музичара који на посебан начин спаја класичну музику за гитару, барокну музику, рокенрол, џез, балканску и азијску народну музику.

НЕ ВИДИМ, АЛ’ ОСЕЋАМ

Када се трећи пут оженио, угледни енглески песник и мислилац Џон Милтон (1608–1674) већ је био слеп. Нажалост, није се добро слагао с невестом. Лорд Бекинген му је једном приликом ипак рекао да је његова нова супруга попут руже. Песник му је на то одговорио:
„По боји не могу да судим, будући да сам слеп, али по трњу осећам колико сте у праву”.

ВЕШТА ЖЕНА

Када је млада пијанисткиња Мари Вурм упитала славног диригента и пијанисту Ханса фон Билова (1830–1894) како му се допада њено свирање, он јој је смело одговорио:
„Госпођице, Ви сте заправо рођена кројачица. Нико тако правилно и равномерно не притиска педале као Ви”.

ИСПУЊЕНА ЖЕЉА

Када су славног редитеља и глумца Ериха фон Штрохајма (1885–1957) новинари упитали да ли му се до краја испунила нека жеља из детињства, он је кратко размислио па одговорио погладивши се по ћелавој глави:
„Једна ми се жеља заиста испунила. Када би ме мама за казну вукла за косу, желео сам да је немам”.

ПРИЧА ЗА СЛОБОДУ

Чувеног руског писца Максима Горког (1868–1936) једном приликом затворили су због скитничења и пијанчења. Када је у полицији рекао своје име, чиновник га је упитао да није можда рођак истоименог књижевника. Писац је објаснио да је то лично он.
„То ми некако морате доказати!”, рекао је полицајац. „Да видим умете ли сада одмах да напишете неку приповетку.”
Горки је сео и написао причу.
Чиновник је причу прочитао и одмах пустио писца на слободу. Приповетка је ускоро штампана у новинама. Јасно, с потписом лукавог полицајца.

СРЕЋАН ПОРЕЗ

Писац Стеван Сремац (1855–1906) био је главни забављач у друштву у коме се повео разговор о порезима. Дошао је на спасоносну замисао како да се држава обогати од пореза:
„Мислим да би од свих пореза најуноснији био онај на женску лепоту!”, узвикнуо је писац.
„Како то?”, упитали су га пријатељи.
„Па свака жена би га с одушевљењем плаћала”.

НЕУНИШТИВОСТ МАТЕРИЈЕ

Пријатељ шаљивџија упитао је једном приликом књижевника Бранислава Нушића (1864–1938):
„Господине Нушићу, према закону о неуништивости материје, у природи се ништа не губи. Објасните ми онда шта се дешава са оним годинама које жене тако брижљиво крију.”
„Шта? Не знате? Те године обично додају својим пријатељицама!”, спремно је узвратио писац.

ПОРЕД СМУЂА...

Приликом једне вечере пријатељи су навалили да им песник Лаза Костић (1841–1910) говори стихове. Разуме се, оне које је тек требало да смисли... После силног наваљивања, Лазу је надахнуо пржени смуђ кога су слатко јели. Тако је смислио стихове:
„Е, тако кућа тече,
Поред смуђа свако вече.”
Друштво се смејало, али им два стиха нису била довољна. Поново су навалили да настави:
„Е, тако тече кућа,
Свако вече поред смуђа,
Кућа тече ето тако
Поред смуђа вече свако”.

НАПОЈНИЦА  ЗА  ЋУТАЊЕ

Када је био на врхунцу филмске каријере, глумац и редитељ Орсон Велс (1915–1985) једног јутра улетео је у скромну бријачницу, бацио се на столицу осврћући се око себе, и брици тутнуо новчаницу у џеп.
„Шишање!”, тихо је прозборио сагнувши главу.
„Хвала Вам лепо”, рекао је изненађени фризер. „То је први пут да сам добио напојницу унапред!”
„То није напојница”, прошапутао је глумац, „већ новац за ћутање”.