ЛИФТ ЗА ПСЕ

   Предузеће за производњу лифтова из западног Јоркшира, у Енглеској, примило је необичну наруџбину – да по посебним мерама направи лифт за три пса. Љубимци Мили, Пипа и Хајди већ су у годинама и имају муке са стрмим степеништем у кући. Лифт је прикачен за степениште, а љубимци се одлично сналазе, чак су научили да треба да га користе један по један.

КЊИГА ЗА УСАМЉЕНО ОСТРВО

   Често људи којима се нека књига много свиђа кажу да би је за читав живот узели и носили са собом чак и на усамљено острво. Када су познатог америчког писца јерменског порекла Вилијама Саројана (1908–1981) једном упитали коју књигу би понео на пусто острво, без оклевања је одговорио:
   „Мали уџбеник за пловидбу. Приручник за грађење чамаца и технику једрења”.

ТАЧНО У ДЕВЕТ!


   Аустроугарски композитор оперета Франц Лехар (1870–1948) једном је у својој кући у Бечу примио позив да посети породицу богатог суграђанина. У позиву је било написано:
   „Моја жена ће свирати ваше композиције, моја кћи ће их певати, а затим ћемо, у девет сати, вечерати.”
  Лехаров посилни је однео овај његов одговор:
  „Бићу код вас тачно у девет”.

МАЈСТОР И ЊЕГОВО ВРЕМЕ

   Британски сликар Џејмс Вислер (1834–1903) једном је по наруџбини насликао неког богаташа. Овај, међутим, није хтео да плати, па је дошло и до суда.
   „Зашто нећете да платите?”, питао је судија. „Зар слика није добра?”
   „Не, господине судијо, све је у реду, само ми не иде у главу да том човеку морам да платим за рад на који је он утрошио једва пола сата.”
   „Мајсторе”, обратио се потом судија сликару, „хоћете ли нам рећи колико сте сати радили на портрету?”
   Сликар се за тренутак замислио и одговорио:
  „Четири сата... и тридесет година.”
   Захваљујући том одговору, Вислер је добио парницу.

РАХМАЊИНОВЉЕВО ПАМЋЕЊЕ


    Познати руски композитор и пијаниста Сергеј Рахмањинов (1873–1943) имао је изузетно добро музичко памћење. Био је у стању да упамти и одсвира дугачке музичке композиције које је чуо само једанпут. Знајући то, његов учитељ Сергеј Тањејев (1856–1915), композитор и директор Конзерваторијума у Москви, хтео је да се нашали са својим пријатељем Александром Глазуновом (1865–1936), композитором, пијанистом и директором Конзерваторијума у Санкт Петербургу. Једном приликом Глазунов је најавио посету код Тањејева да би му одсвирао своју управо компоновану симфонију, коју још ником није показао. Тањејев је пре доласка Глазунова сакрио Рахмањинова у своју спаваћу собу (Рахмањинов је тада још био ученик Конзерваторијума).
   Пошто је Глазунов одсвирао симфонију, Тањејев је увео Рахмањинова као другог госта. Он је одмах сео за клавир и одсвирао Глазуновљеву симфонију. Глазунов је био пренеражен док му колега није открио у чему је ствар.

УЈЕДИ КОЈИ НЕ БОЛЕ

    Лај Ендру имао је шест година кад је од родитеља први пут затражио да од џепарца купи хрчка. Десет година касније овај ђак ветеринарске школе сакупио је преко триста различитих врста животиња, укључујући осам врста змија, пет шкорпија, дванаест тарантула. Збирка укључује и тридесет џиновских афричких пужева, сто тропских риба и жабу. Признао је да су га љубимци ујели преко двеста пута.

БРАТСКИ БРАТ


    Рон и Фред живели су у два различита града у Енглеској кад су примили писмо од рођака да треба да се састану да би им саопштио неке важне ствари. Састали су се у граду Ридингу где им је рођак Џејмс рекао да су браћа који су раздвојени јер мајка није имала услова да обојицу одгаји. Док је Рон растао с мајком, Фреда је усвојила породица из Драјтона. Браћа су имала исти чин у војсци, играли су исту позицију у фудбалу и кћеркама дали исто име. Рон сада има осамдесет три године, а Фред осамдесет.

ЛЕКОВИТИ ПЛАЧ


    Уколико у кући имате дете које често и дуго плаче, постоји решење ако вам Јапан није преко света. Већ четиристо година сваког пролећа у овој земљи, у будистичком храму, одржава се необично такмичење у коме могу да учествују деца која плачу, а мери се трајање плача. Јапанци сматрају да је плакање добро за здравље деце јер се тиме отклања стрес. Мајке су често нестрпљиве и утркују се која ће пре предати дете сумо рвачу, јер су они овде лекари за отклањање стреса. Правило је да, ако се бебе смеју, рвачи праве љутита лица да би их расплакали, а у супротном покушавају да их разоноде.

ДОМИШЉАТОСТ СЕ (НЕ)ИСПЛАТИ


   Једно америчко предузеће дало је радницима необичну понуду. Сваки који на неком делу тела истетовира име предузећа, може да добије повишицу и до четрдесет одсто. Радници су у почетку били збуњени и нису веровали, али их сада има поприличан број и задовољни су идејом да споје посао и забаву.

ПОДЗЕМНИ ПОРОЂАЈ

    На железничким и подземним станицама догађају се необичне ствари, а ових дана у метроу Мексико Ситија на свет је дошла једна беба. Кад су порођајни болови почели, трудница је покушала да стигне до болнице, али није успела. Породила се на станици где су јој у помоћ притекли путници и радници који су се ту затекли. Управа метроа частила је бебу доживотном картом за бесплатну вожњу.