ПОЧНИТЕ!

   На молбу познаника, Рихард Вагнер је једном приликом примио у оркестар почетника. На првој проби младић није почео да свира када му је диригент дао знак. Вагнер је био стрпљив. Још два пута је покушао да младом виолинисти да знак, али овај је оба пута закаснио. Тада је славни композитор праснуо:
   „Забога, ако сте почетник, зашто не почнете већ једном?!”

ГДЕ ИДЕ ГЛАВА?

   Млади диригент који је први пут стао испред оркестра упитао је Рихарда Вагнера шта мисли о његовом умећу вођења симфонијског оркестра. Вагнер му је дао кратак савет:
   „Упамтите једно, млади човече. Ко хоће да диригује, мора да има партитуру у глави, а не главу у партитури”.

И ПРОСЈАК И УЧЕНИК

   Када је једном приликом Вагнер шетао улицама Минхена, срео је просјака верглаша. Занимљиво је било што је просјак верглао управо једну Вагнерову мелодију.
   „Добро сте одсвирали моју композицију”, рекао је Вагнер, шалећи се.    „Премда, могли сте да одсвирате и мало брже!”
   Просјак је обећао да ће упамтити композиторову примедбу.
   Неколико недеља касније композитор је опет спазио истог верглаша на улици. Испред посуде где је требало спустити новчић, на великом комаду картона писало је: „Вагнеров ученик”.

ПРЕПОРУКА

   Млади немачки композитор кренуо је 1839. године у Париз у потрагу за признањем и славом. Тако је стигао и до угледног Ђакома Мејербера (1791–1864). Овај је љубазно примио младог композитора и стрпљиво га саслушао. Пажљиво је прочитао његове партитуре. Онда је ћутке написао писмо препоруке директору Париске опере.
   У писму, нађеном више година касније, стајало је:
   „Молим вас, преузмите ову досадну будалу па га се решите како знате и умете!”
   Рихард Вагнер, главом и брадом, био је тај досадњаковић.

СВИ ТРЕБА ДА ГА ВОЛЕ

   Могло би можда да се каже да се Вагнер „превртао у гробу”, али познато је да се Адолф Хитлер на известан начин поистовећивао с њим и његовом музиком. Сматрао је да је једино Вагнер схватио колико велика музичка поставка може да делује заводљиво и на тај начин да управља народним масама. Али, авај, ни његови најближи сарадници нису могли да се навикну на ову фирерову страст према музици. На представу „Мајстора певача” 1933. године дошао је тако мали број чланова Хитлерове партије, а и најближих сарадника, да је вођа, веома љутит, послао озлоглашене патроле да по улици пресрећу пролазнике, а посебно чланове партије, и приведу их на представу! Момци с кукастим крстовима упадали су у станове и пивнице и водили право на оперску представу чији је почетак одложен док није било довољно слушалаца на броју.

ЧУВАЈ СЕ МЕХУРА ОД САПУНИЦЕ!
                               
    Децо, али и родитељи, водите рачуна о томе како се понашате и чиме се играте у друштву! Петогодишња девојчица привремено је избачена из школе јер је вршњакињи запретила пиштољем који избацује мехуре од сапунице.
    То се недавно догодило у Пенсилванији (САД) где је управа школе у Маунт Кармелу одлучила да поменуту девојчицу испише из школе будући да је њено понашање личило на „терористичку претњу”. Наиме, 10. јануара, док су чекале школски аутобус, девојчица је рекла другарици да ће на њу пуцати мехурима од сапунице. Одмах је стигла казна: десет дана избацивања из школе. Породица девојчице потражила је помоћ адвоката. Он је потврдио да девојчица у тренутку када је „претила” вршњакињи није код себе ни имала ту играчку коју иначе поседује. Адвокат је истакао да је његова мала клијенткиња особа која никако не би могла да се опише као терориста.   

КРАЉЕВСКА КРУНА

     Накит краљевске куће Велике Британије, кажу, има готово непроцењиву вредност јер већина драгоцености потиче из 16, 17. или 18. века. Стварна вредност не може да се одреди јер је стручна процена краљевских драгуља строго забрањена. Али оно што је познато, рецимо, о краљичиној круни, можда некоме може да послужи као неко мерило рачунања.
    Државна круна Уједињеног Краљевства , симбол суверенитета монарха, од 16. века наовамо имала је неколико верзија. Ова последња тешка је 0,91 килограм, висока 31, 5 центиметара. Зна се да је у златни рам и лукове, испод чега се налази љубичаста капа од сомота, филигранским радом утиснуто 2868 крупнијих дијаманата, 273 бисера, 17 сафира, 11 смарагда и пет рубина. Остало „ситније камење” се и не наводи.     

СУДАР ЏИНОВА

   Јужне обале Сри Ланке, острвске земље у Индијском океану, једно је од ретких места на свету где могу да се виде плави китови. Али, омиљено окупљалиште морских џинова у последњих неколико година постало је и један од најпрометнијих бродских путева у водама Јужне Азије. Огромни прекокеански бродови, који грабе великом брзином, често пресеку живи ланац горостасних животиња које пливају једна за другом. Страдања китова су неминовност. Морски биолози годишње открију по неколико плавих колоса који, сломљеног тела, плутају водом.
   Заштитари траже начин како да реше немилу ситуацију. Могу ли да зауставе поморски саобраћај или да китове склоне у неке други део океана?

КРАСТАЧА У КУПОВИНИ

   У главној улици у граду Лече, у Италији, недавно је усред бела дана примећена огромна жаба крастача, шумска крастава жаба. Одакле се она ту створила? Можда је нечији кућни љубимац? Изгледала је неговано и надасве ухрањено!



   Пролазници у овом делу града где се налазе све највеће продавнице одеће и обуће били су врло изненађени. Јер, реч је о изузетно великом примерку жабе (Bufo bufo) чија је дужина бар двадесетак центиметара (не рачунајући ноге!). Занимљиво је да се жаба уопште није плашила знатижељних људи који су се око ње окупили. Мирно је скакутала кроз гужву многобројних пролазника који су дошли у центар града да би купили нешто на сезонским распродајама. Схвативши да је реч о ретко великом примерку жабе (толико великом да се чинило да би могла ући и у Гинисову књигу рекорда!), неко је ипак позвао градске инспекторе. Жаба се ни том приликом није опирала. Скочила је у кавез и одмах су је однели у Природњачки музеј.

МАЈМУНСКА ПОСЛА

   Људи који су се затекли у једној великој продавници намештаја у Торонту нису знали да ли се ради о неком рекламном трику. На паркингу испред продавнице јурцао је мајмун обучен у крзнену јакну. Како је време одмицало, а животиња очигледно постајала све избезумљенија, свима је постало јасно да је изгубљен. Убрзо је стигло обезбеђење, али и људи из Друштва за заштиту животиња и све је изашло на видело. Човеку коме се намерно не открива име мајмун је побегао из кола и, сав престрашен, затекао се у непознатом окружењу. Власнику су ушли у траг и следи му казна, јер по канадском закону ова врста мајмуна резус макаки не сме да се држи без посебне дозволе.

ЈАРАЦ НА СУДУ

   Први пут у историји аустралијског правосуђа, а можда и целог света, једна коза, тачније јарац добио је судски процес. Наравно, захваљујући упорности и вештини одлучног адвоката.
   Полицајци су ухватили домаћу животињу док је брстила цвеће из жардињере испред Музеја савремене уметности у Сиднеју. Козином власнику, господину Џиму Дезарнолу, иначе познатом комичару, сместа је уручена казна. Он је, међутим, одлучио да не плати.

           

    После увида у догађај, судиjа Керолин Баркел закључила је да није уочена јасна намера власника да доведе „кућног љубимца” испред Музеја како би намерно обрстио жардињеру с цвећем! Дакле, нема кривице! Ни када је реч о животињи, па ни о власнику. Пол Мекгир, адвокат, истакао је да су полицајци погрешно уручили казну. Требало је да је уруче оном ко је појео цвеће, а не власнику. Рекао је још нешто: да је коза заправо јарац, по имену Гери! Како је забележено у записнику, јарац није дао никакву занимљиву изјаву.
   Шта би тек рекли о нашем, односно Кочићевом „Јазавцу пред судом”?!