НАДМАШИО САМОГ СЕБЕ

   Сваке године апетити му расту, неколико месеци уочи Божића Пол Тул увелико размишља како да декорише травњак испред куће и да надмаши онај од претходног Божића. Већ почетком децембра овај тридесетседмогодишњак из Велса, градића у енглеској покрајини Сомерсет, уредио је двориште и осветлио кућу. Осим окићених јелки, Тул је поставио ирвасе, пингвине, фоке, беле медведе и божићно дрво високо два и по метра. Употребио је чак шездесет хиљада разнобојних сијалица, десет хиљада више него лани.

   Иначе, Пол Тул представља се као комедијант и своје забављачко умеће нуди слушаоцима радио-станице коју је основао. Његова идеја је да се јави што више људи који ће приложити прилоге које Тул касније расподељује у добротворне сврхе. Већ је познат на друштвеним мрежама, јер је с уређивањем куће и травњака почео давне 1998. године. Многи га критикују као мегаломана, али има више оних који хвале његову жељу да комшијама, многобројним посетиоцима, али и непознатим људима широм света улепша празник, макар сликом и речи.

СЛОНЧЕ ПИЈЕ ВОТКУ!

   Два слончета из једног циркуса у Русији преживели су неподношљиву хладноћу, захваљујући – вотки! Нису се смрзли, премда су сви стрепели. Руско пиће најчешће обара с ногу руске госте. Међутим, у овом случају испоставило се као спасоносно.
   Према речима Александра Давидова, портпарола Министарства за ванредне ситуације, у Новосибирску се запалила приколица у којој су била два слончета. Тако су били принуђени да остану на отвореном, на врло ниској температури, ишчекујући помоћ. Док су чекали и смрзавали се, један од радника у циркусу дао им је да вотку разблажену топлом водом. И то неколико литара! Уплашила је посета ветеринара који је приметио да су се једном слончету уши већ биле заледиле. Онда им је брже-боље сипао вотку. У све се умешао и директор зоолошког врта који је рекао да је вотка неколико пута спасла и његове „станаре”.
   У сваком случају, слончићи су пили вотку без двоумљења. Чинило се да им се допада. А што је посебно занимљиво, нису се ни напили. Бар то нису показали. Ипак су их привремено увели у зграду основне школе док није стигао камион са грејањем.

И ЈЕСТЕ И НИЈЕ

   Нећемо вас изневерити ни ове године. Ако већ нисте смислили како да окитите новогодишње и божићно дрво, а желите да се разликујете од других који користе вештачке јелке, оне постављене наглавце, с бусеном, у саксији, јелку направљену од књига, шта кажете на ову, са слике?



   Украли смо идеју неког неименованог маштовитог аутора који је смислио да искористи украсе и да их, на танким кончићима, окачи с плафона тако да, гледано у целини, формирају јелку у ваздуху.
   Овакво празнично дрво има и додатну предност јер, осим што је несвакидашње, оставља доста простора да се испод наређају поклони.

АУТОПУТ У ЈЕДНОМ ПРАВЦУ

   На аутопуту, обилазници ка Будимпешти, увек је велика гужва иако друм има по три траке у једном правцу. Возила и путника је много јер бројни житељи из околине раде у главном граду или, пак, из престонице свакодневно одлазе у унутрашњост на посао. Али и туриста и путника намерника стално има на путу. Наравно, и незгоде су неизбежне.



   Ипак, застој у саобраћају који се створио око поднева 5. јануара ове године на 22. километру од Будимпеште био је невиђених размера. Возила су се кретала брзином пужа и било је потребно око два часа да би се стигло до града. Разлог за то била су три ланчана судара у којима је учествовало деветнаест аутомобила, срећом, без жртава и тежих повреда путника. Возачи су били странци, углавном Румуни на проласку кроз Мађарску. Журили су кући после празника. Али, иако је за многе права загонетка како возачи успевају да се сударе на тако пространом путу, путницима из суседне државе то се често догађа, па је аутопут Е75 међу Будимпештанцима познат под називом „Bucuresti road”.

БЕТМЕНА У ЗАТВОР!

   Кад су полицајци зауставили аутомобил, најмање што су могли да очекују јесте да из њега изађе Бетмен. За воланом црног „ламборгинија” заиста је седео стрипски јунак који није ништа мање био изненађен што га хапсе. Убрзо се испоставило о чему се ради. Обучен у одело Бетмена, Лени Робинсон обилази поједине области око Балтимора, града у америчкој држави Мериленд.


    У жељи да обрадује децу по болницама, он се појављује као Бетмен, на огромно одушевљење малишана. Кад су све то сазнали, полицајци су му изрекли само опомену на лицу места и нагласили да, што је могуће пре, стави важеће таблице на кола.

ЦРТЕЖ ЗА ГИНИСА

   Акција „Најдужи цртеж на свету”, коју је Ротаракт клуб Београд приредио у сарадњи с Националним удружењем родитеља деце оболеле од рака (НУРДОР), ушла је у Гинисову књигу рекорда.



   Цртежи које су малишани из целе Србије прикупљали током лета, више од 700 њих, помогли су у формирању 2,5 километара дугачког цртежа постављеног 23. септембра 2012. године на главном градском тргу у Болоњи. Цртеж има облик слова имена удружења АГЕОП (италијанског удружења родитеља деце оболеле од рака из Болоње). Акција је приређена с циљем да се привуче пажња светске јавности на проблем рака код деце и да се подигне степен друштвене свести о овој болести с којом се у Србији током године суочи око 500 малишана.

ДРЖ’ТЕ КРАДЉИВЦА ЧАРАПА!

   У Токију се појавио необичан, такозвани серијски лопов. Фантом! Веома је вешт. Полицији не полази за руком да га ухвати јер напада девојке на улици, сасвим изненада. Осим што нико не очекује напад, жртве највише изненади разлог због којег насрће на њих. Краде им чарапе. Бар једну! (Уколико је реч о сокнама или доколеницама.) Дуге чарапе (унихоп) не скида са жртава. Само их поцепа. Рекло би се да га женске чарапе нервирају. Или их сакупља?

           

   Недавно је напао једну млади становницу главног јапанског града. Изненада јој је пришао, бацио на тло, ухватио је за ногу, скинуо кратку чизму и чарапу с леве ноге. Затим је трчећи побегао. Седамнаестогодишња девојка само што није пала у несвест од страха. Мислила је да јој је њен живот окончан и требало јој је извесно време док се прибрала. Била је, ипак, од помоћи полицији. Рекла је да нападач има између тридесет и четрдесет година и да је врло лепо обучен.

ЈЕДНОПРСТИ ДИНОСАУРУС



   Међу ископинама на граници Кине и Монголије палеонтолози су открили остатке необичног диносауруса који је, према месту налазишта и изгледу, назван Linhenyks monodactylus. Изузетно мала животиња, не већа од папагаја, живела је пре отприлике осамдесет милиона година у околини града Линхе. Linhenyks monodactylus био је грабљивица из групе теропода из које су потекли и тираносаурус и велицираптор. Тело животиње било је прекривено крзном, кретала се на две ноге, а на свакој од њих имала је само један прст, док су јој уста била пуна снажних зуба.

КОЊ У ПИЏАМИ

   Грејси Меј почела је да се понаша неуобичајено. До тада изразито мирна и благородна кобила непрекидно је њиштала, нервозно махала репом, сваког ко би јој се приближио дочекивала је с неповерењем. После прегледа закључено је да пати од ретког облика кожне болести и да би једини спас био да јој се направи посебно одело да јој штити кожу.



   Одговорни у прихватилишту за коње и поније у енглеском граду Витчерч, Глостершир, у новинама и на телевизији објавили су молбу: да ли постоји неко спреман да помогне четвороношцу? Спас је стигао с неочекиваног места. Јавили су се из „Бритиш ервејза”, британске авио-компаније. Од посебно обрађеног памука, од кога се иначе шију пиџаме и огртачи за путнике на прекоокеанским летовима, за Грејс Меј направили су одело које јој покрива готово читаво тело. Откако је кобила добила одело, ћуд јој је опет она стара. Сад поново с весељем дочекује и људе који брину о њој, али и многобројне посетиоце који долазе да се диве коњу у пиџами.