ОПАСНА ШЕТЊА

    Адил Хошур, кинески акробата, познат као шетач по жици, са своја два ученика поставио је нови светски рекорд ходајући истовремено на разапетој жици дугој хиљаду и четири стотине метара. Та опасна шетња збила се у кањону Деханг у Хунану. Четрдесетједногодишњег Адила пратили су Шатир и Гули, двојица ученика и помоћника. Сва тројица срећно су завршила ходање по жици окаченој на висини од триста педесет метара, газећи чак један преко другог! Прешли су пут без икакве помоћи, осим мотке у руци, а није било никакве мере заштите – мреже или нечег сличног. Хошур је акробата још од десете године и негује недостижну кинеску баштину, по којој су уосталом познати у читавом свету.

ГЛУПА А СКУПА!

   Светлуцава модна ревија у Украјини: манекенском пистом жустрим кораком прошла је девојка носећи можда најскупљу модерну хаљину на свету. Или бар једну од најскупљих. Модел је осмислила британска креаторка Деби Вингам, не размишљајући колико ће коштати. Јер, на сивој, наизглед једноставној хаљини, зашивено је педесет црних дијаманата, сваки од два карата! Хаљина је свакако била тешка за веома мршаву манекенку: укупно тринаест килограма!
    Представљена на модној ревији у Кијеву, током избора најлепше девојке Украјине, хаљина је изазвала подељена мишљења. Председница такмичења за најлепшу девојку Украјине, бивша манекенка Ана Филимонова, упутила је похвале креаторки наглашавајући да ће особа у овој скупоценој одежди имати прилику да заблиста попут звезде.
    Други, пак, нису били нимало одушевљени овим делом. Манекенка Наталија Окунска изјавила је да је хаљина глупа и ружна, те да не би волела чак ни да је проба. Једноставно, жао јој је да толики дијаманти буду упропашћени и зашивени на хаљини која није лепа. А креаторка је само рекла да тамносива хаљина, која је њено најновије дело, вреди бар три и по милиона фунти.   

КАКО СЕ РАЂА БОДЉИКАВО ПРАСЕ?

    Сазнање да бодљикава прасад, велики глодари из каменитих предела широм света, на свет долазе с бодљама на задњем делу тела и репу, које су им једина заштита од непријатеља, наметнуло је претпоставку да је природа то решила тако да се младунци увек рађају с главом напред, како ни они ни мајка не би били озлеђени.



   Међутим, положај приликом рођења не игра никакву улогу, пошто су младунци умотани у прилично чврсту опну, такозвану порођајну опну, каква је обавијена око тела младунаца већине сисара.

НОВАЦ У БОЦИ

   Кад је човек који је водио аукцију ударио чекићем и означио да је последња цена милион и триста хиљада долара, новинари су потрчали да редакцијама пошаљу ову необичну вест. У њујоршком „Сотбију” недавно је продата чутурица за коју се испоставило да је изузетно редак примерак, из времена династије Минг, која је у Кини била на власти од 1368. до 1644. године. Ова боца припадала је једној породици која живи на Лонг Ајленду у Црвеној јабуци. Ту плаво-белу керамичку чутурицу, постављену на дрвеном постаменту, ови Њујорчани користили су као држач за врата. Неком приликом случајно су видели да је боца слична њиховој достигла вртоглаву цену на аукцији и то их је подстакло да понуде своју. Из безбедносних разлога ова породица, у чијем је власништву вредна боца била већ генерацијама, забранила је да им се открије име.

КРЕВЕТ ЗА ЛУТКУ


    Које то немогуће захтеве могу да имају гости хотела? Листу жеља објавили су из управе „Бест вестерна”, ланца од преко четири хиљаде хотела у осамдесет земаља света. Међу несвакидашњим захтевима нашла се молба да се обезбеди посебан кревет за лутку или довољно велика соба у коју може да се смести мотоцикл. Један гост молио је да му нађу ласицу, ставе је у кавез и оставе покрај његовог кревета. Једна гошћа желела је да јој обезбеде Христову статуу, по могућности од дрвета. Иначе, уобичајене молбе управи су да у купатилу буде одређена паста за зубе или посебна марка шампона или млека за тело као и што већа количина пешкира. Међу необичним захтевима уписана је молба једног госта који је у енглеском (копненом) граду Бирмингему тражио собу с погледом на море.

МАТЕМАТИЧАР САМ, ТИМ СЕ ДИЧИМ

    Колико сте добар математичар? Просечан? Лош? Веровали или не, изгледа да ће свако моћи да постане бољи стручњак за разне рачунске операције. Треба само да се подвргне извесном поступку струјом. Тако, барем, истиче британски стручњак Коен Кадош, доктор за неуропсихологију на Универзитету у Оксфорду.
   Овај научник, познат по раду на истраживању мозга, с групом сарадника усавршава лабораторијски рад на једној посебној области – утицају усмерене струје на режањ у мозгу задужен за нумеричке спознаје и стицање нумеричког разумевања.
    Слаба електрична струја, усмерена непосредно изнад десног ува, изгледа да побољшава учење бројева у трајању од најмање шест месеци. Али, ако се струја премести на леву страну главе, просечна људска способност за учење основних бројчаних законитости нагло пада.

ЧЕТИРИ, БРОЈ ЉУБАВИ

    Кад би некој мајци или оцу рекли да своју децу ословљавају бројевима, вероватно им то не би било драго. Међутим, ако се ради о готово истоветним четворкама, није било другог начина да се дечаци распознају. Ови шестогодишњаци из кинеске покрајине Гуангдонг у септембру су кренули у школу. Имајући на уму да се и сама често збуни и некад не може да их разликује, мајка ових малишана дошла је на спасоносну замисао.

    Одвела је синове код фризера и замолила га да главе дечака готово сасвим избрије, али да на темену остави довољно косе у облику бројева од један до четири. Уместо имена, сад сви у школи, од деце до наставника, четворке из Гуангдонга зову Један, Два, Три и Четири. Малишани се не буне, јер добро знају да личе као јаје јајету и да им се много пута догодило да отац казни „погрешног” сина. Уз дозволу деце и родитеља, четворке су распоређене у различите разреде, да би се и на тај начин избегла забуна.

КАД СЕ ПУХАРА РАЗБОКОРИ


   Бокор пухара, изникао из хумусом богатог шумског тла у Великој Британији, образовао је бледуњаву гомилу усред опалог лишћа. Научно, латинско име ових гљива гласи Lycoperdon, што у слободном преводу значи „вучји измет”, али својом префињеном, тананом грађом и меканом брадавичастом покожицом далеко су од нимало лепог назива, и при додиру стварају изузетан осећај нежности.
   Али то ће трајати веома кратко и пуфнаста гомила ће се смежурати, потамнеће и овај дивни јесењи плод, квашен кишама, у тренутку ће нестати с лица земље. Свака од тих меканих, лоптастих гомила створи на милионе спора и то је један од начина размножавања пухаре, али „животна мисија” ових печурака припада земљи. Наиме, нити мицелијума продиру дубоко у земљу што им обезбеђује поновно рађање, а да је природа спремна да по сваку цену обнови живот, најбољи пример је тај што су пухаре способне да израсту на најневероватнијим просторима, па чак и између бетонских плоча у парковима.

КРУПНИ ГУТЉАЈ КРАДЉИВЦА

    Рибари који лове у водама око индонежанског дела Нове Гвинеје однедавно жале се да их неко поткрада, да напросто усисава улов из њихових мрежа. Иако се сумњало ко је лопов, доказа кривице није било. Да би подводном тату ушли у траг, рибари су се наоружали камерама подесним за дубинско снимање и притајили се у морском плаветнилу близу мрежа, бременитих од уловљене рибе.               

   Нису ни дуго, ни узалуд чекали. Мрежама су, као лепку, лагано прилазиле кит-ајкуле, дугачке и до десет метара, и једним брзим потезом главе кидале плетиво мреже, а потом су отварале уста и крупним гутљајима испијале воду пуну разних риба. Одлазиле би чим би се заситиле, остављајући иза себе поцепане мреже и десеткован улов.
Иако стари рибари сматрају да ајкула у мрежи пуној рибе доноси срећу, млађи нису толико благонаклони према крадљивцу који им наноси највећу штету уништавајући њихову опрему. Ипак, тешко да им се могу одупрети. Велике и лукаве морске грдосије уживају благонаклоност удружења за заштиту животиња.

РОБОТ „КНЕДЛИЧАР”


   Дуг ред испред касе доказује да је оглед успео и да су гости ресторана презадовољни. У граду Харбину, на северу Кине, у ресторану брзе хране, сечење резанаца, односно кнедли – које су један од основних састојака кинеског јеловника – поверен је роботу. Робот-кувар личи на човека, премда је лако уочљиво да је механичка справа, а не људско биће. Будући да је кухиња видљива, као у готово свим сличним ресторанима у свету, посетиоци се гурају како би видели новог кувара на делу. Овај неуморни „шеф” има куварско одело, капу и кецељу.
   Особеним га чине једино наочаре за сунце. Робот ради без икаквог прекида, поред велике шерпе у којој кључа тестенина. Не показује знаке умора и не тражи плату. Додуше, плаћен је када је купљен! Он и сече и ставља кнедле у кипућу воду. Све кнедле су једнаке величине и кувар се никада не опече. Само привлачи радознале госте! Власник ресторана задовољно трља руке. По свој прилици, и други угоститељи следиће његов пример. Будућност људских кувара доведена је у питање!