РОЗЕ, ЗА СЕКЕ                 

   Протести пљуште са свих страна, жене из читавог света не могу да верују да се неко усудио да их увреди тако страшно. А све је изгледало више него наивно, кад су на тржиште пуштена паковања хемијских оловака у розе боји. „BIC”, познати произвођач оловака из Француске, веровао је да ће учинити добар потез ако направе ружичасте хемијске, намењене искључиво лепшем полу. Очигледно је била у питању више него очајна процена и катастрофалан рекламни потез. У 21. веку, кад су се жене углавном избориле за равноправност, неко да их подведе под „розе секе”. Неке од гневних и заједљивих примедби: „Шта ће мени уопште оловка, зар моје место није у кухињи?”; „Коначно осећам слободу, моја женственост напокон може да се изрази!”; „Сувише су танке, не могу њима да мешам супу!”

ПУНА УСТА ПАРА
                 
   Кад су му пришли полицајци и рекли да је ухапшен, Лари Џоунс брже боље посегао је за новчаником. Међутим, представници закона на време су схватили шта овај тридесетпетогодишњак жели да уради. Њујорчанин је заправо хтео да сакрије доказе. Није веровао да ће га ухватити док је плаћао виршле на киоску у Централ парку. Пошто је од Џоунса узела новчаницу од педесет долара, продавачици је одмах нешто зазвонило на узбуну. Чим је схватила да је новчаница заправо фалсификована, позвала је полицију која је, пошто иначе стално „ординирају” овим парком у Великој јабуци, стигла врло брзо. Пре него што су успели да му ставе лисице, Џоунс је из новчаника извадио неколико „педесетица” и две-три стрпао у уста. Вероватно је мислио да, уколико поједе доказе, неће постојати основ да га оптуже.

ДАЈТЕ МИ КЉУЧ!

   Збило се то недавно у Риминију, на италијанској обали. Мушкарац је ушао у хол хотела, видно се тетурајући. Онда је, некако, доспео до рецепције... Средовечни господин повишеним гласом тражио је кључ собе 305. Али, рецепционар га је гледао у чуду. Никада га раније није видео! Био је уверен да човек, који је једва говорио италијански, с јасним руским акцентом, никада није крочио у хотел.
   Ствар се није одмах завршила. Мушкарац је наставио да виче, све гласније и гласније, сада већ на руском језику. Захтевао је кључ од собе. Уплашени рецепционар позвао је полицију која је стигла за неколико минута. Испоставило се да је весели гост заправо промашио хотел. Онај у којем је одсео био је удаљен неколико метара даље! Полицајци су позвали хотел у којем је руски туриста имао плаћену собу, па је његова већ забринута кћерка одмах дошла по оца и одвела га у собу 305. Али, у другом хотелу.

ОДЕЛО ОД КОНЗЕРВИ                   

   Кинези су познати по производњи одеће. Рекло би се да њихова модна индустрија сваким даном постаје све моћнија. Али, власник радње за продају бицикала у кинеском граду Шиши дошао је на необичну идеју, када је реч о моди. Одлучио је да направи сако од поклопца, односно отварача (језичка) лименки безалкохолних пића. Да би „сашио“ сако од алуминијумских језичака, било му је потребно два месеца, односно три хиљаде комада лименки! Најпре је замолио пријатеље да му помогну да набави потребан материјал и сви су му убрзо донели језичке лименки, а он је почео да склапа своје модно креаторско дело. Будући да је привукао велику пажњу јавности, „кројач“ Ђианг изјавио је да је то учинио како би скренуо пажњу на велику потрошњу пића у лименкама и неопходност рециклирања.

Научила је папагаја да псује бившег мужа и његову љубавницу, а онда се суочила са судском тужбом. Јер, комшије Лин Тејлор, госпође која живи у Ворвику, у Род Ајленду (САД) нису изразили дивљење према њеном прегласном папагају – какадуу – већ су је тужили суду. Папагај Вили, наиме, упућује псовке управо комшијама. А реч је о бившем супругу госпође Тејлор, Крејгу Фонтејну и његовој новој девојци, Кетлин Мелкер. Они тврде да су жртве ужасног Вилија који, чим их угледа на прозору или у башти, почиње да изговара најужасније псовке.
   Разуме се, веома гласно! Једном приликом, како су навели у тужби, псовање је трајало петнаест минута! Без прекида. Крејг Фонтејн тврди да је његова бивша жена обучила папагаја да псује њега и његову нову животну сапутницу из освете. Зато што јој је преотела мужа. Приликом првог сучељавања на суду, Лин Тејлор рекла је како није имала разлога да учи Вилија псовкама, будући да је већ био добро „обучен”. Судија није одредио новчану казну Лин Тејлор, како се очекивало, већ је одредио да избегава сусрете са Кетлин Мелкер. Вилија није ни поменула!

Гост изненађења за господина Зенга Зуобинга из Кине. Враћајући се својој кући, у граду Јибин, у кухињи је нашао малог лорија, полумајмуна. Одакле лори у његовој кући, није могао ни да замисли. Иначе, особеност овог азијског примата су велике очи које покривају готово читаво његово лице. Лори се вешто верао по кухињским полицама и јео све што је могао да дохвати. Пре свега зрневље.
   Како ли је ушао, питао се и даље господин Зенга који живи на петом спрату солитера. Мора да се узверао уза зид и ушао у стан кроз прозор. Будући да је животињица дугачка само двадесет пет центиметара, човек се није нимало уплашио, већ је позвао службу за заштиту животиња.  Срећом! Јер, овај лори припада врсти која је заштићена, будући да јој прети истребљење. Лори је врло брзо нашао ново склониште – зоолошки врт у Јибину. Ту је први и једини примерак своје врсте.

Microhula nepenthicola, откривена на Борнеу, најмања је позната жаба. Величине је зрна грашка али, кажу природњаци, има живце као конопце. Наиме, она полаже јаја на најнеобичнијем месту - унутар биљки месождерки Nepenthes, међу острвским народом у Индонезији познатијим под именом бокал биљке, које се хране инсектима. Унутар ње излегли пуноглавци брзо пливају тамо-амо у биљним соковима и тако избегавају нападаче, разне инсекте, који сами постају жртве биљке месождерке.

Мољци, Tineidae, породица малих лептира уских крила, броје око 3.000 познатих врста. За место под Сунцем боре се на све могуће начине, кажу природњаци.
   Тако су открили да се мољац из југоисточне Азије храни и поји на веома чудан начин. Воду пије из крављег ока. Чини то тако да стане испод ока животиње и полако испија њене сузе. Понекад се и цео рој сјати око ока преживара. Ипак, ови мољци изгледа не сметају кравама, јер их током испаше не терају да заплачу.

ЗАИСТА ПЛАВА КРВ

   Крв паука, Arenaida, светлоплаве је боје. Њу пумпа срце, другачијег облика од људског. Оно је извијено попут цеви. Крв путује до плућа налик на књигу, где се ослобађа угљен-диоксид, а узима нова количина кисеоника, пре него што опет почне да кружи по телу. Пауцима је потребан ваздух и најчешће се даве у води, осим воденог паука који живи под водом, међу биљкама, где себи за дом исплете свилени ваздушни мехур. Ту с уживањем обедује. Уловљени оброк увек доноси кући. Када му је потребно више кисеоника, плива од јазбине до површине воде. Ту сакупља ваздух на длакавом стомаку не би ли могао да га однесе до дома под водом.

НЕЋЕШ ЛИЈО, ШТО СИ ХТЕЛА

   Само сам видела два огромна уплашена ока, испричала је касније Кејт Рајт из Британског краљевског друштва за спречавање окрутности према животињама. Кад су у Друштву примили позив с Универзитета у Хартфордширу, нису знали да ће се добро намучити док не спасу несрећну животињу. Није јасно како је лисица долутала до крила зграде Универзитета у којој су у току радови, али кад се већ нашла унутра, очигледно није умела да нађе излаз. Угледавши отвор на поду, сигурно је поверовала да ће туда успети да се искобеља. Нажалост, провукла је главу, али даље ни макац. Срећом да су наишли радници и угледали престрављену лију и истог часа позвали Друштво које је, уз помоћ ватрогасаца, избавило животињу и вратило је у дивљину. Речено именом једне песме Змаја Јове Јовановића, „Нећеш лијо, што си хтела”.