КАД РАЧУНАР ЗАХВАТИ СХИЗОФРЕНИЈА

    Научница с Универзитета Тексас у Остину направили су рачунар који готово у потпуности опонаша људски мозак да би на њему симулирали све симптоме једне још неистражене болести каква је схизофренија.
    Задатак им нимало није лак ако се зна да је схизофренија душевна болест која доводи до промене одређених делатности мозга које оболелој особи онемогућавају да разликују стварне од нестварних доживљаја или искустава, ометају логичко размишљање, нормалне осећајне доживљаје према другим особама и нарушавају понашање у друштву. Последица тога су поремећај мишљења, сумануте замисли, помућено запажање, недостатак воље, губитак осећања, промена понашања.
   Да би се разоткрили узроци схизофрених поремећаја, па самим тим и спречиле нежељене последице, рачунарски стручњаци су дигитални модел људског мозга оспособили тако да у њега могу да убацују „податке” свих могућих познатих узрочника болести од унутрашњих, урођених, до спољашњих утицаја и надражаја, односно прилика, оптерећења или стресова на које су људи мање „отпорни”, али и мерење количине допамина, хемијске супстанце која делује као хормон кога лучи хипоталамус и који делује као неуротрансмитер у централном и периферном нервном систему а за који неки научници верују да је од пресудног значаја за ово обољење.
    На мрежи рачунара научници помно прате на шта, како и у којој мери мозак шаље одговоре који би требало да их доведу до проналажења правог лека.

СПАС ИЗ ДАЛЕКА

    Једној госпођи из Охаја (САД) недавно је позлило. Последњим снагама, покушала је да телефоном позове сина... Нажалост, погрешила је број. Међутим, ипак је успела да нађе спас. Помогао јој је непознати човек који се налазио далеко од више стотина километара!



    Седамдесетогодишња Лорета Смит, приметила је да не осећа десну страну свога тела. Неколико секунди касније, срушила се на под. Некако је успела да левом руком из џепа извади мобилни телефон. Покушала је да позове сина... Уместо њега, добила је двадесетосмогодишњег Кенија Кратера у Денверу, у Колораду. Младић је одлично разумео шта је госпођа Лорета хтела да му каже. Мислећи да разговара са сином, описала је како се осећа, те да страхује да је добила тежак мождани удар.  Кени је сместа позвао Хитну помоћ, успевши да нађе адресу госпође Смит према њеном броју телефона. Помоћ је стигла брзо и госпођа је смештена у болницу. Сада се већ боље осећа и сматра да свој живот дугује младом Кенију Кратеру.

ЗБОГОМ, ГОСПОЂИЦЕ!

    Заборавите часове француског када су вас учили да се девојке називају госпођице, односно mademoiselle, а госпође – madame. Француска влада одлучила је да, бар што се званичних докумената тиче, избришу све „госпођице” (mademoiselle), без обзира на године и брачно стање.



   Донедавно, француска бирократија захтевала је да се жене у званичним документима изјасне да ли су госпођице или госпође. Феминисткиње су се годинама бориле против ове поделе, те су с радошћу примиле вест да нема више госпођица. Мушкарци су остали изван ових расправа. Они су сви били и остали господа (monsieur), без обзира на то да ли су ожењени или су самци.

И КОЛА И ДЕТЕ

    Лопов је угледао аутомобил чији је мотор радио. Био је паркиран поред самопослуге... Провирио је и, баш као што је и мислио, приметио да су кључеви унутра. Сео је и дао гас. Није, међутим, уочио шестогодишњака који је на задњем седишту мирно спавао. Догодило се то недавно у Њујорку (САД).



    Полиција је саопштила да је дечаков отац, враћајући се кући са сином, помислио како не би било лоше да купи нешто за пиће. Није хтео да буди сина већ га је оставио у колима које је спазио лопов...
    После пола сата вожње, лопов је приметио да се неко мешкољи на задњем седишту. Брже-боље излетео је из аутомобила и оставио га паркираног поред пута. Дечак се, срећом, није ни пробудио све док полицајци нису нашли напуштена кола. Против несавесног оца поднета је пријава зато што је опасности изложио живот малолетника.

СТРАХ ОД ЛЕТЕЊА

    Како је живети у острвској земљи, а плашити се лета авионом? На то питање недавно су одговор нашли испитивачи у анкети спроведеној у Великој Британији. Један од двадесет учесника овог истраживања никад није ступио ногом на тле неке друге земље искључиво зато што има паничан страх од летења. Испитивачи су били изненађени бројем становника који пате од аерофобије. А међу онима који, из најразличитијих разлога, ипак морају да се укрцају у авион, чак двадесет три одсто каже да се претходно накљукају лековима или налију алкохолом да би некако превазишли стрепњу од путовања ваздухом. 



   Један од десет испитаника сведочи да је током лета бар једном имао излив непримереног понашања: незаустављив плач, викање, псовање, скривање између седишта. На крају се поставља питање шта раде житељи Британије који ипак одлуче да путују, а не могу да се изборе с аерофобијом. На располагању им је, срећом, ферибот или железница испод Ламанша.

ГОВОРИТЕ ЛИ ЈАРЕЋИ?

    Током одрастања козе мењају начин оглашавања. Ако мислите да су овако нешто могли да смисле само у редакцији „Забавника”, закључак вам је погрешан. Вест стиже из озбиљних научних кругова. На лондонском Универзитету Квин Мери проучавали су „говор” коза с различитих фарми у Великој Британији. Вишемесечно испитивање показало је да јарићи у почетку подражавају мекетање одраслих коза у чијем окружењу стасавају. Међутим, оног тренутка кад одрасту и постану део неког другог стада, начином оглашавања почињу да се прилагођавају тој новој групи. Слободно може да се каже да су по тој особини козе сличне људима. Јер, и човек који промени средину и почне да живи у крају где се начин говора разликује од средине у којој је потекао, често прилагоди изговор новом окружењу.



    Дакле, истраживање објављено у часопису „Понашање животиња” показало је да су досадашње научне расправе потцениле улогу „друштва” у развоју општења међу животињама. Научници с Универзитета Квин Мери претпостављају да се слично понашају коњи, пси, говеда, мачке. Опонашање говора одређене групе није нимало случајно, закључак је британских истраживача, јер се козе убрајају у интелигентне и веома друштвене животиње. Препознајући „језик” стада, козама је олакшан свакодневни живот, а то им је и начин да склопе чвршће везе с осталим припадницима исте групе.

ЖЕНЕ СУ БОЉЕ               

Уврежено је мишљење да су мушкарци бољи возачи од жена па се за припадницу нежнијег пола вешту за воланом, уобичајило да се каже да „вози мушки”. А како стоје ствари с паркирањем? То су покушали да утврде Британци. На неколико великих паркиралишта широм земље тајно су поставили камере и месец дана помно пратили којом вештином се паркирају особе оба пола. Узимајући у обзир умеће, неопходно време, „потрошен” простор, дошли су до коефицијента двадесет и по њему одређивали успешност паркирања. Жене су постигле коефицијент 13,4 и надмашиле мушкарце који су добили оцену 12,3. А кад се женама постави питање да ли боље паркирају аутомобил од мужева, браће, пријатеља, само њих осамнаест одсто даће потврдан одговор ‡

ИГРА МАЧКЕ И МИША             

Свако ко у кући има мачку сведочи да његов кућни љубимац понекад воли да се приближи екрану телевизора и шапом покуша да ухвати покретну слику или се пришуња монитору рачунара у настојању да ухвати неухватљивог миша. Имајући то на уму, из „Епла” је недавно стигла вест да је направљен посебан програм искључиво намењен мачкама. О чему се ради? О жељи да се и животиње укључе у савремене технолошке токове и, уместо да по кући јуре за клупком вунице, то сада раде на iPodu. Овај мали рачунар, с препознатљивом загриженом јабуком, стави се на под и потом креће програм. Људи који су испробали овај програм тврде да мачке показују занимање и заиста се труде да ухвате то непостојеће клупко. Ако се човек „залуђује” разним рачунарским игрицама, зашто то не би чинила и његова мачка? ‡

КРИЛАТА СУПА             

Кад год се неко пожали да је прехлађен и да се не осећа добро, обично следи савет да би требало да поједе тањир топле пилеће супе. Не улазећи у научно утемељење овакве тврдње, британски научници спровели су истраживање и хиљаду особа питали да ли заиста имају утисак да им се стање поправило пошто су се почастили пилећом супом која се пуши. Испоставило се да је чак педесет пет одсто испитаника потврдило да су као „препорођени”. Свака десета особа рекла је да јој се чини да супа има благотворније дејство од аспирина и сличних лекова који се обично узимају кад је неко прехлађен. Седам одсто толико је било задовољно учинком да су навели како се после поједене пилеће супе осећају као да су им све тегобе нестале и да би могли да „полете” ‡

ФЕСТИВАЛ ПАЛАЧИНКИ

Да ли сте мислили да су палачинке француски кулинарски специјалитет? Или амерички? Украјинци тврде да су оне њихово најособеније јело. Како би то доказали, сваке године, крајем зиме, у Кијеву приређују фестивал палачинки, односно „Палачинкарску недељу”. Између осталог, Украјинци и на овај начин славе одлазак зиме и долазак пролећа. Хиљаде посетилаца части се на улицама Кијева једући палачинке које су заправо симбол Сунца. Округле и жућкасте боје, пуне их различитим надевима, а могу да их једу и празне. „Палачинкарска недеља” позната је као и „Словенски карневал” и, осим палачинки, нуди и друге украјинске кулинарске специјалитете. Наравно, и овога пута приређено је такмичење оних који могу да савладају велики број „сунчаних дискова” – најмање двадесетак!