Mesto na kome pravda ne živi

Sve rečeno u staroj, ponovljeno je i objašnjeno u Novoj godini. Ministar prosvete i dalje insistira na tome da se ukine građansko vaspitanje i verska nastava. Negde u izjavama promiče, da to nije kraj, već samo početak seče predmeta. Verbić konstatuje da mi nemamo kadra da ove predmete predajemo, tačnije, kvalitetno predajemo, svih 12 godina školovanja naše dece. Ovde je, ne sluteći, ministar otvorio Pandorinu kutiju kvaliteta srpskih fakulteta, kao i stručnog usavršavanja. Poznato je da u školi ne možete biti stalno zaposleni ako niste visokoobrazovani, a svaki predavač građanskog, završio je i fakultet i obuku. Šta ćemo sad? Da li smo možda na pragu revizije visokoobrazovnih institucija, pošto znamo da u svete seminare niko ne dira!?!

Implikacije su sledeće, kada ministar proceni da za nešto nema kapaciteta !?!, ukidaju se predmeti, za početak, a onda ćemo ukinuti i deo obrazovnog sistema. Šta će nam osnovna škola od 8 godina? Skupo je! A i srednja od četiri? Preterano je… Nema se toliko u budžetu za prosvetu, oskudacija, prepolovite, pa da idemo svi da gledamo rialiti nesvet u udarnom terminu!!!

Dakle, sada ministar procenjuje, bez ikakvih dokaza i kvalitet obrazovanja! Zanimljivo je kako ni ne pominje da je baš njegovom krivicom, ove školske godine, posle nakaradnih Pravilnika o kriterijumima i standardima za finansiranje ustanova koje obavljaju delatnost osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja , veliki broj zaposlenih, pedagoga, psihologa, nastavnika svih predmeta, preko noći ostao bez dela norme, tačnije, saznao da nema pun fond, kada je školska godina već počela. O svojim greškama, koje su izazvale tektonske potrese, ovaj minstar, ipak ne govori… Na kraju krajeva, možda je to i cilj, mnogo nas je, valja ukinuti i fondove časova i predmete i radna mesta i tako uštedeti za javna preduzeća koja jesu gubitaši, ali su Državi prirasla za srce…

Što se tiče veronauke, nejasno je zašto Verbić državu konfrontira sa crkvom? Neka prošla Vlada vratila je ovaj predmet u škole, a samo je to put i za ponovno izbacivanje. Ministar prosvete ne može, čak i da silno želi, niti da ukine, niti da uvede, novi predmet. Morao bi da dobije zeleno svetlo stručne javnosti, Nacionalno-prosvetnog saveta i konačno, same Vlade. Ima li ovaj ministar te kapacitete, ili je to način da skrene pažnju sa onoga čime bi trenutno mogao da se bavi, a ne bavi se!?

Elem, najmanje desetine gorućih problema trenutno bi mogao da rešava prvi čovek prosvete.

O platnim razredima, mnogo se govorilo, a i sam Verbić se oglasio ovih dana, kada je već evidentno da se potpisano nije realizovalo … Kao što dolikuje, mi smo ga podsetili da je zaboravio da podnese ostavku…

Međutim, nešto drugo je bio njegov dolazeći slogan. Na samom početku svog mandata, ovaj član Vlade, tvrdio je da će otvaranjem konkursa, u sistem uvesti najbolje ljude. Nije jasno šta je trebalo da se desi sa onima koji već rade i da li bi u tom slučaju, direktorski polusvet procenjivao ko je to kvalitetan, a ko nije!?! Ali, kako god, to je podrazumevalo i dovođenje mladih ljudi. Tu ideju, Unija je zdušno podržala, objasnivši ministru da redosled poteza nije dobar, jer prvo treba srediti sistem i ukrupniti norme, pa tek onda uvoditi nove ljude. Naravno, da se uvek zalažemo za zapošljavanje mladih. Onda je došao štrajk, Poseban kolektivni ugovor … i sve dalje je urbana legenda.

Šta se sada dešava? Posle suspenzije člana Zakona o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru, koji se ticao penzionisanja, na snazi je suluda odredba Zakona o radu, koja dozvoljava rad do smrti. Penzionisanje posle 65., njime je kategorija koja nije obavezna, dok vas direktori vole i drže uz sebe. Po srpskim školama sada se dešavaju čudne stvari. Da ne bi izazvali gnev kolektiva, direktori sa više od 65 godina života, ostaju na svojim pozicijama, ali u poslu ostavljaju i kolege, vršnjake, iz svojih škola!?! Dakle, ne da ne dolaze mladi, nego ne odlaze oni koji su zaradili penzije… Šta ćemo sada!?! Sporni član pomenutog Zakona je na Ustavnom sudu. Tamo može ostati i nekoliko godina. Do tada će naš sistem koji već ima, u proseku godina zaposlenih, više od 40, dobrano da ostari, bez nade da će se ikada podmladiti!?! Za to Unija SPRS ima jedan predlog koji će biti poslat Ministarstvu, pa ćemo videti da li će i za ovo rešenje Verbić naći problem.

Daleko od toga da ministar ne bi mogao da se bavi prodajom diploma, spornim doktoratima, inspekcijama, radom direktora, nadležnostima školskih uprava, planovima i programima, udžbenicima, tenderima za krečenje škola i sličnim, mnogobrojnim stvarima…

Ipak, on se još uvek zanima za ono što nije u njegovoj nadležnosti. Na jednostavno pitanje, Zašto!?!, zaista mi pada na pamet samo jedan bezsmileni, odgovor, Zato!

Jasna Janković

predsednik USPRS

http://zelenaucionica.com/mesto-na-kome-pravda-ne-zivi/?lang=lat

nije sporno da ministar ne valja i da mu motivi mogu biti povezani sa navedenim
ali treba i ta dva predmeta da izbace

Министар је мало дете за ове барабе. Тачније, министар наш уопште није зло, он је само човек који се не сналази, а ништа што је досад рекао и покушао није било бесмислено, него је или због своје неспособности или због тога што није смео од некога или због ових бараба из синдиката, био спречен да уради то што је хтео. Јасни свака част, али док није била председник, сад се бојим да је иста ко и они. Синдикати и нови колективни уговор су направили такав русвај и идиотизам у земљи да Вербић све и да сваки дан до краја године направи неку глупост не може толико да учини зло српском образовању које му већ није учињено. Све у школству може да иде само на боље јер од овог горе нема.

Ne reci to dvaput.

Nešto danas čitam u novinama bune se iz sindikata zbog najavljene revizije udžbenika, šta li... jel zna neko o čemu se tu radi?

Знам ја. Ја сам прошле године док сам држала додатну нашла у једној граматици целу страну погрешну (ставили примере за палатализацију, а оно јотовање ), а сваког месеца бар по једну грешку нађем у по неком уџбенику различитих издавача. Вербић је затражио да се број издавача смањи и да се ти уџбеници опет провере, јер су неквалитетни и врло често нетачни. Међутим, ти издавачи имају јак лоби и не одговара им да остану без посла, те ће све остати како је и било. И ако наставница не зна довољно свој предмет једно трећина шестака у земљи ће за јотовање мислити да је палатализација, нпр. 

I pretpostavio sam da je tako nešto u pitanju... čitao sam u čekaonici, pa nisam ceo tekst pročitao. Pa kod mene su u prošloj školi gde sam radio nastavnici birali udžbenike onih izdavača koji bi ih najbolje podmazali, sirota deca s tim knjigama... još su ona i dobra obzirom na to kakva su prosvetari stoka Čast izuzecima, naravno, mada sve manje verujem da izuzetaka ima.

Koja je to Gramatika, nije Ferjančićeva?

Свака је помало фалш. Иако сви мисле да просветари добијају чуда од издавача, тачно је да у најбољу руку могу да добију таблет од Клета на коришћење, дакле, не у своје власништво, уз уговор, ал добро...предрасуде...мени је мирна савест, ја никад не узимам ништа, а деци кажем да не купују никад нове књиге, јер само бацају паре... све је то исто с...., нажалост. И тако користим само Читанку јер мора да се користи, а за граматику све сама смишљам и правим.
Иначе... две занимљивости од прошле године... на највишем могућем нивоу...дакле, такмичење из српског...на општинском дали исти тест као од пре пар година, деца се збунила и мислила да је скривена камера, пошто је буквално исти, а ми све те тестове провежбамо... после стигло објашњење да су намерно дали исти да виде колико се ти тестови вежбају ... што је тек идиотизам јер што би неко нешто учио напамет... и зар је битно да ли се стари тестови вежбају или да ти дете нешто зна... ондак, републичко, дакле топ класа кандидата, за осми разред нетачан одговор у кључу, потпуно нетачан, приметим само ја од окупљених наставника... а немам дете у осмом разреду, саставим колегиници жалбу, она добије одговор у којем окрећу и заврћу и одговарају на сва остала питања осим на то што је питање нетачно, а неће да признају да је нетачно, тј. не питање, но одговор, и на крају... шлаг на торту... дају на завршном 20. питање на које 10 посто колега не зна тачан одговор, а они питали осмаке... и тако...и нама је сад проблем што имамо грађанско и веронауку највећи... не, није, ми смо на дну.

Izgleda da to zavisi od škole do škole, pošto vrlo dobro znam šta su nastavnici u mojoj prethodnoj školi dobijali od izdavača... biblioteka je skrajnuto mesto, ljudi izgleda misle da ih tamo niko ne čuje. Bilo je i tableta, i laptopova, i novčanih bonusa (za one posebno verne i zaslužne), a bogami su častili i pečenjem ceo školski kolektiv (mislim da je ovo poslednje bilo presudno u odluci). Naravno da ima predrasuda, niko koliko znam nije dobio auto od izdavača kako sam čuo da se priča, ali nije baš ni da su toliko škrti. Inače moj brat i dalje koristi Čitanku kojom se on služio u osnovnoj školi (krajem prošlog veka), i dalje su isti tekstovi, jedino su možda izbacili odlomke iz Ne okreći se sine u međuvremenu.


Kada pogrešiš - poriči, laži, krivi nekog drugog (najbolje onog ko je otkrio grešku) i kaži da ti je to i bila namera... metod koji uvek uspeva.


Sad sam radoznao, sećaš li se koje je bilo pitanje? Išao sam na ta takmičenja kad sam bio mlad, baš da vidim dal mi je nešto ostalo u sećanju.

Ја сам три године на набавци уџбеника. Знам буквално који издавач шта нуди. Таблет је највећа премија, али ниједан колега у мојој школи није наручио Клет због таблета, сигурно. Раније не знам како је било.
Ја не бих одговорила тачно на то 20. питање. А ни моја старија колегиница, која иначе скоро никад не греши, жена је експерт, ево га:
http://www.svetnauke.org/wp-content/uploads/2015/06/Srpski-jezik-2015.pdf

Možda b) d) i e), mada se slažem da je svaki odgovor kranje subjektivan. Ima li negde da se vide odgovori?

Ovo je bilo prošle godine u osnovnoj školi u Resavici... izgleda da sve zavisi od referenta, ili kako se već zovu ti njihovi agenti. Treba sledeće godine da pritisnete tog vašeg, da ga pitate kako mogu u Resavici da dobiju pečenje, a vi samo bedne tablete. Za pečenje znam pouzdano da smo ga dobili, dopala mi je plećka, nikad bolju nisam jeo.