Ljubav Nije Dug !!!

Cesto sam pisala ljubavne price, pisma, stihove ali nista od toga nije bilo iz licnog iskustva. Tako isto sam cesto pokusala da napisem nesto iz licnog iskustva ali odma na pocetku bi i prestala. Suvise bi bolilo da bi nastavila. Nadam se da ce ovaj put biti drugacije. Ipak mislim da sada malo je bolje. Mislim da mogu pisati o ljubavi koju sam osjecala tada i koju osjecam sada prema tom momku.
Mislim da sam dovoljno hrabra da to uradim.

Bilo je to 29 Januara 2000 godine. Bila sam redovan gost na tom serveru ali bas nikada nisam vidila njega, njegov nick. Nije mi bio poznat. Sjecam se rekao je "Cao, sta ima?" a ja ni razmisljajuci odgovorila sam. Na pocetku on za mene je bio kao i svi ostali. Samo jos jedna osoba s kojom mogu pricati da bi vrijeme proslo. Ni slutila nisam da ce on biti mnogo vise od toga. Ni slutila nisam da cu se toliko zaljubiti u njega da ce se moj zivot promjeniti. Pricali smo dugo taj put. Pricali smo o svemu i svacemu. Nikada nije bilo dosadno.Razmjenili smo e-mail adrese i javljali smo se jedno drugom cesto. Bilo je to ipak nesto novo za mene. Razmisljala sam cesto o njemu. Pitala sam se cesto ko je on, odakle je on, kakav je on i zasto je tu. Pitala sam se zasto mi je u mislima. Kada je bio tu pricali smo satima i satima a kada nije bio tu moje misli su bile uz njega. Uz nekoga koga nisam ni znala. Sjecam se da jednom dok smo pricali zezali smo se nesto i ja sam onako slucajno rekla "Bices moj il te nece biti" a on je i pristao. Dogovorili smo se da cemo biti zajedno. Sada mi je to pomalo i smijesno jer znam da tako nesto sada nebi nikada pocela. Mozda sada nebi jer
znam kroz sta sam sve prosla zbog ljubavi prema njemu. Nasa ta veza je pocela 2 Februara 2000 godine. Bila sam sretna. Nisam trazila vise. Bila sam sretna samo s tim da je on tu. Da pricamo. Mnogo
toga sam mu pricala o sebi kao i on meni. Bila sam zainteresovana da sto vise saznam o njemu. Da sto vise zavolim o njemu. I bas smo pricali o svemu. Pricali smo cak i o bojama, filmovima, zeljama, snovima pa cak i o tome kako ce izgledati nasa djeca. Znam sada da bila sam dijete koje je zelilo da se zaljubi po prvi put. Zelja te djevojcice se ostvarila. Ta djevojcica se zaljubila. Te godine u Aprilu sam punila 17 godina. Mislila sam da znam sve. Mislila sam da i on zna sve. On je te godine u Februaru napunio 18. Bili smo djeca. To sada znam.
Sanjali smo o tom nasem prvom sastanku, prvom poljubcu, dodiru, pogledu,zagrljaju. Pricali smo satima i danima o tome a ti sati i dani su
prolazili. Mjeseci su prolazili. Sve vise i vise sam ga volila. Nikada nisam razmisljala o tome da on mozda i nije ono sto kaze. Vjerovala sam mu vise nego ikome. Volila sam prvi put u zivotu. Mastala sam prvi
put u zivotu i nisam htjela da se odreknem te ljubavi. Zelila sam ga.Ta godina je bila zadnja godina skole za mene. Zavrsavala sam srednju.
Nekad nisam htjela ici u skolu da bi bila s njim, da bi pricala s njim. Imala sam dosta problema oko toga. Nisam zavrsila skolu dobro ali se ne kajem. Ne zelim ni da mislim na to. Bilo je vrijedno te ljubavi.
A onda on bio je drugaciji. Kao da je htjeo da ode od mene. Vise nismo pricali. Svadjali smo se. Bojala sam se da cu ga izgubiti pa nekad sam jednostavno sutila. Nisam htjela da ode od mene. Nisam htjela da ga izgubim. Dosao je taj dan kada cu saznati nesto sto vjerujem da je bio metak. Prvi metak. Govorio je kao da ga ne interesujem. Rekao je da vec 3 mjeseca ima djevojku. Odlazio je od mene. Moje rijeci su bile hladne. Nisam htjela da zna da patim. Oprostila sam se od njega a ovamo sam
jecala od bola. Drhtala sam. Nenormalno je bolilo. U skolu i dalje nisam isla. Otisla sam samo na zavrsne ispite a nisam ni ucila. Nisam htjela da zivim. Suvise je bolilo da sam bar pomislila da se borim. Nocima sam se budila, sjedila bi skupljena na mom krevetu i plakala bi. Suze su se slijevale niz moje lice. Bila sam ljubomorna, tuzna. Nikad tako nisam patila prije. A ipak, prije nego sto sam ga upoznala
pozelila sam da i ja zavolim pa makar i patila. Moja se zelja ostvarila. Presla sam nenormalno dug put da bi ga vidila. Od Australije do Sarajeva. Htjela sam da ga vidim. Mislila sam da ako ga vidim prebolicu ga. Mislila sam da cu da ublazim svoje boli.
Mislila sam da necu osjecati toliku ljubav prema njemu kada ga vidim. On je vec prije mog dolaska prekinuo s tom djevojkom. Samo sam htjela
da ga vidim. Da ubjedim sebe da on nije vrijedan niti mene niti moje ljubavi. Dosao je i taj dan. Dan kada sam zavolila njegov pogled, njegov
pokret, njegov zagrljaj, dodir, poljubac. Zavolila sam ga. Znala sam to. Bio je nasmijan kada mi je prisao. Zagrlili smo se kao da se znamo vjecno. Zaljubila sam se. Znala sam to cim sam vidila njegovo nasmijano lice. Zavolila sam njegove prelijepe zelene oci. Gledala sam sve to povrsinski a nikada zaista nisam htjela da pogledam istinu u oci. Istina je bila to da ja i on necemo biti dugo zajedno. Znala sam to od pocetka ali nisam htjela da vjerujem u to. Vjerovala sam da cemo biti vjecno
zajedno. Vjerovala sam da cemo ostariti jedno pokraj drugog. Vidjali smo se cesto. Izlazili smo. Hodali smo ulicama Sarajeva zagrljeni i volili smo se.
Koliko je tu bilo istine s njegove strane ja neznam. I ako je mozda bilo lazno bilo je lijepo. Osjecala sam da me voli. Vjerovala sam u to. Blizio se moj odlazak. Jedne prilike smo pricali o tom odlazku. Zelila sam da ostanem tu pored njega. Da ostarim pored njega. Bila sam naivna. Mislila sam samo na nas dvoje, na tu ljubav. Nisam htjela da odem.
Te noci na dan prije mog odlaska nismo bili zajedno. Bila sam kod tetke u Tuzli. Sada znam da sam tada prvi put shvatila da nas dvoje necemo biti zajedno i da necemo ostariti jedno pokraj drugog samo sto u to nisam htjela da vjerujem. Lezala sam u tamnoj sobi i tiho sam plakala. Tetka je to cula pa je legla pokraj mene. Zagrlila me je cvrsto i rekla mi je da je u redu sto placem jer ce mi biti lakse. Zaspala sam tako uplakana. Osjecala sam se kao malo dijete koje nezna sta ce. Na dan naseg rastanka cvrsto me je zagrlio. Drzao me je jako. Gledao me je pogledom koji vidim kad god zatvorim oci i pomislim na njega. Vjerujem da taj pogled nikada necu zaboraviti. Uvijek cu ga se sjecati. Nisam plakala. Nisam mogla da placem. Nije bilo suza. Neznam zasto. U dubini htjela sam da vristim jer nisam mogla da cuvam taj bol za sebe. Kada sam se vratila kuci culi smo se par puta posle toga. Znala sam da je izmedju nas sve gotovo. Nista nije bilo kao prije. Nije htjeo ni da se javi da makar znam da je dobro. Bolilo je. Ja sam ga i dalje volila. Molila sam ga da to rijesimo, da budemo zajedno, da nastavimo nasu ljubav. Dani i mjeseci su prolazili a ja sam sjedila i cekala. Bila sam kao djevojka koja ceka svog vojnika da joj dodje iz vojske. Samo, moj
vojnik nije dolazio. Uzalud sam sjedila i cekala. Uzalud sam mastala.

Bebo... Zvala sam te "Bebo"
Znam da ces ovo procitati. Ne stidim se pisati o toj ljubavi. Ne stidim se jer onaj ko voli s tolikom ljubavlju kao sto sam ja tebe volila onda i kao sto te volim sada ima mnogo snage. Radila sam svasta da bi te vratila u svoj zivot ali nista nije uspjelo. Mozda je i bolje. Mozda da smo ostali zajedno sada bi poceli i da se mrzimo. Bili smo mladi. Ne krivim te sto si usao u moj zivot tako lako a niti te krivim sto si tako isto tako lako i izasao iz mog zivota. Iz mog srca nisi izasao. Vjerujem da nikada i neces ma koliko ja to sada htjela. Ja sam onda htjela da volim
i moja se zelja ostvarila. Ipak zahvalna sam zbog toga jer na ovom svijetu ima ljudi koji nikada nisu ni volili. Ja jesam i ne stidim se to priznati. Posle tebe u mom zivotu bilo je dosta tih nekih ljubavi. Nisam ni jednog volila kao sto sam zavolila tebe. Nisam ni s jednim osjetila onaj zar. Onda sam bila zaljubljena djevojcica. Sada vjerujem da sam djevojka koja
te voli. Nisam djevojcica koja ce uraditi opet neku glupost da bi te vratila u svoj zivot. Ja znam i vjerujem da na ovom svijetu postoji jos jedan covjek kojeg cu ja zavoliti istim onim zarom.
Vjerujem da je on tu sada i vjerujem da me voli jer mi je to kroz citave ove godine pokazivao samo
sto ja to nisam htjela da primjetim jer sam mastala o tebi, o nama. Ljubav nije dug... Vjerujem da je to istina. Ti mozda mene ne volis. Mozda nisi htjeo ono sto sam htjela ja. Ne krivim te zbog toga. Prije
kada bi pomislila na tebe zaplakala bi. Ponekad bi te i mrzila. Sada kada pomislim na tebe nasmijesim se. Sretna sam sto sam zavolila pa makar i patila zbog toga. U tvoj grad nisam dolazila. Nisam imala dovoljno snage mada me je zelja mnogo puta vukla.
Mozda jednog dana nekada u buducnosti dodjem. Mozda budem dovoljno hrabra da prodjem ponovo kroz one ulice kroz koje smo prolazili nas dvoje. Mozda budem dovoljno hrabra da te pogledam u oci i da se nasmjesim. Mozda tada budem drugacija, hrabrija, veselija. A sada, sada samo zelim da ovu
ljubav koju osjecam prema tebi zakopam. Ovo ce biti zadnji put sto cu pisati o tebi. Pricati o tebi. Vec davno sam prestala da pricam o tebi mojim prijateljima. Oni misle da sam te prebolila. Ja znam da nisam. Svoj zivot, svoju ljubav cu da poklonim njemu koji me voli. Vjerujem da cu i ja njega zavoliti jos mnogo vise. Vjerujem da ce to biti nesto jako
i lijepo, bas onakvo kakvo sam zelila da bude s tobom. Mozda jos ljepse. Nadam se da si ti dobro. Vjerujem da jesi. Bilo je vremena kada pozelim da
se cujem s tobom ali znam da to nije dobra ideja. Ponekad jos uvijek boli kada me ignorises kada smo tu na netu ali i ne razmisljam o tome puno. Zelim ti svu srecu svijeta. Zelim da se sve tvoje zelje ostvare. Moja mama je rekla a znam da mnogi to isto kazu da cak i onda kada ostaris sjecas se neke stare ljubavi. Uvijek imas posebnu ljubav. Ja vjerujem da cak onda kada budem pored njega, kada budem zena, kada ostarim pored njega
sjecacu se tebe. Na neki svoj nacin, uvijek cu te voliti.

Oduvijek I Zauvijek... Govorili smo to jednom drugom. Vjerovali smo da ce nasa ljubav biti to. Mozda i jeste.. ODUVIJEK I ZAUVIJEK "

Bojim se...

Svanulo je...nekako tmurnije i hladnije od ovih zadnjih dana...jos sam pod dojmom kratkog sna...Boze, koliko te volim...toliko da me sve boli...
ustajem, otvaram na tren prozor a kroz njega me zapuhnu hladan zrak...
miris jeseni sada se vec mijesa s mirisom zime...da, bas mirise na snijeg...k vragu i sjecanja..zasto me mirisi i tonovi poznate pjesme mogu tako podsjecati na tebe???

Bacam se na krevet i kao podivljala gnjurim glavu u jastuk, na kojem si jos do nedavno leazao ti...isti miris...Blue jeans...Versace...valjam se po plahti ciji miris isto tako pozudno udisem u sebe, a film se ponovo vrti,kao i svi ti dogadjaji sa nama i oko nas...sva mirisem na tebe...ne zelim se tusirati...zelim tvoje mirise nositi cijeli dan na sebi i u sebi...ali po ne znam koji put smo se posvadjali zbog tvoje ljubomore i mojih presucivanja...ali dragi moj, ti ne mozes ili ne znas razumijeti moje strahove...uvijek sve krivo shvatis, nikada mi nista neces vjerovati...kako se u zivotu neke stvari prokleto negativno poklope, a ti odmah izvedes krive zakljucke...znam da me volis, da ne mozes bez mene, ali sve negiras i uvijek ponavljas kako je ljubav slabost...oooh, pa pukla bih od jada, jer znam da patis i da nocima kada si doma sam, ceznes za mojom blagoscu, koju ne zelis na glas primijetiti...odjednom se gusim u suzama..zasto???? do mozga mi dopiru tvoje rijeci koje tako cesto izgovaras, kako ne zelis tu ljubav, kako si to ne mozes dozvoliti...ali si bijesan i pri samoj pomisli da me netko drugi ima...prazna sam...otupjela...ostajem nijema pored sve svoje rjecitosti, naprosto ne mogu izbaciti niti jednu svoju misao iz glave a da bude suvisla...zelim sve staviti na komad papira, kao i uvijek kada sam tuzna, kada odlazem dijelove sebe i svoje ljubavi na bijelu podlogu koja je vec puno toga otrpjela...Boze, kako sam blokirana, kako bih morala nastaviti zivot u svojoj staroj kolotecini, ali ne mogu, bojim se...ja ne mogu bez tebe, po ne znam koji put vristim u sebi kako ne mogu i ne zelim bez tebe!!! A ti si fenomen koji zivi po nekom svom programu u kojem nema mjesta za spontanost...a kada se imalo das, ubrzo se trgnes i postajes krut...
Ipak ustajem, oblacim se, perem zube, umivam se...mazem lice kremom...gledam se u ogledalo i opet tonem u svoje vlastite oci u njihovu beskrajnu dubinu i tek tada mogu vidjeti svu njihovu i svoju tugu...dva zelena svjetlucava ogledala me gledaju u ogledalu...sada vec gutam vlastite suze i ne razmisljam kako cu crvenih ociju izaci van medju svijet...cak i ako ne stavim puder na lice nece mi biti vazno, koliko sam zaokupljena razmisljanjima o tebi...moram li i jutros popiti apaurine, jer me toliko toga steze oko srca, a sve sam svoje tuge u njega pohranila vec??...mozda me podsjeca da sam ipak jos ziva, da ne smijem pasti, da ne smijem klonuti duhom, jer znam da je sada predamnom vrijeme dokazivanja moje odanosti prema tebi...kako objasniti da u isto vrijeme covjek moze i ne moze biti kriv???..
kriva sam sto se bojim tvojih reakcija, sto se bojim da te ne izgubim, a ne znam ni koliko te imam...a nisam kriva sto te tako silno volim...i sto mi vrijede nagadjanja i moje slutnje i moja intuicija i moji osjecaji, kada se bojis pokazati svoje emocije...i opet se kao vergl ponavljaju u meni poznati mi stihovi:

.."ja ne znam kako je bilo,
ali vidim kako ce biti,
tebe traziti cu uvijek,
a ti ces se kriti...
ja ne znam kako je bilo,
ali slutim sve sto se sprema,
o zar opet ponavljas isto,
vise ljubavi nema..."


Izlazim na hladni jutarnji zrak...ne znam da li su mi oci vlazne od suza ili hladnog vjetra...pozelim potrcati k tebi, znam da si tek zaspao ..tako bih te rado iznenadila ...ali znam da ne smijem...Boze kako li bi ti reagirao??...i opet sve odlazem za neki drugi put...
prelazim poznatu ulicu, koja vodi na trg...gubim se u masi prolaznika koji su vec u ovim jutarnjim satima vidljivo nervozni...stavljam ruku u dzep i stezem mobitel i pozelim cuti onaj zeljeni zvuk primljene sms poruke...ali ti spavas...i u glavi mi odzvanja poznata melodija vlastitog srca sa najdrazim refrenom:"Volim te Bruno, najdrazi.."
...mozda ipak jednom...zelim i moram vjerovati u to...

Moja Nocna Mora

Zbog jedne noci moj zivot se sav pokvario. Mislila sam da sam djete i da cu biti djete sve dok ne napunim 18 ali zbog jedne noci sve se promjenilo.
bila je zimska noc, veuma dosadno.Nisam imala sta da drugo radim pa sam otisla na internent. Prije dva dana cula sam za pal talk pa reko da i to isprobam. Kad sam otisla na pal isla sam u sobu iz sobe da nadjem drustvo skojim mi nece biti dosadno al nisam mogla naci.

Neshto su mi bile zanmiljive americke sobe i tako udjem. Slusala sam americku muziku i kako amerikanci pricaju. Onda su neki pocelo da free style a to sam voljela najvise. Od svi glasova jedan mi se glas najvise svidio. Ja sam se javila na mic i rekla sam mu kako mi se svidja njegov glas. On se javio nazad i reko je hvala i meni se tvoj svidja. U tome mi je bilo drago jer je bio nas. Poceli smo da pricamo svaku noc na netu. Sve vise sto smo pricali sve vise sam ga zavoljela. Tu noc on me je pito za broj telefona i ja sam mu dala. Poslje mjesec dana on me pito da hodamo i naravno da sam mu rekla da. Svaku noc smo se culi preko telefona i preko neta. Sve je to dugo trajalo cak je i doso kod mene nekoliko puta. Toliko smo se zavolili da nismo mogli jedni bez drugog. Mojima nije bas smetalo al je uvjiek govorila " pamet u glavu" i "prvo skola pa onda ljubav" I ako sam uvjek govorila "dobro mama znam nisam ja ko druge cure". Tako da su moji roditelji meni vjerovali. Jedne noci doso je on kod mene i reko mi je da mora da ide nazad kuci ali da ce ovo biti nasa zadnja noc zajedno. Tu noc smo bili zajedno neshto se divno desilo. Bio mi je prvi ali sam ga volila. Nikad tu noc nebi zaboravila. I ako je meni samo 17 godina a njemu 19 meni to nije smetalo. Kad je kreno kuci reko mi je da ne brinem na ono i da ce sve biti uredu. Proso je mjesec, drugi mjesec a ja nisam imala period nisam shvatila sta mi se desavalo. Bilo mi je toliko tesko jer sam samo mislila joj trudna sam. Nazvala sam taj dan i rekla sam mu da nemam period on je reko da ne brinem i da odem da uzmem test da vidim dali sam trudna. I da mu odma javim odgovor. Bilo me je toliko strah. Nazvala sam moju stariju sestru i rekla sam joj sta se desilo ona me je odvela kod nje da uradim test. Svaka sekunda mi je bila ko sat vremena, kad je doslo vrjeme da vidim test nisam mogla oci da otvorim. Pa sam nagovorila da mi sestra udje i da ona vidi. Kad je izasla samo sam vidila suze na ocima i rekla mi je bices mama a ja cu biti tetka. Nisam mogla da vjerujem sta sam uradila lose da dobijem djete. Koristila sam condom i bio mi je prvi put i to da mi se odma desi. Pogledala sam u sestru i rekla sam nisam spremna da budem mama a ni on da bude otac. Sjedila sam kod sestre i mislila sam kako da kazem roditeljima al uvjek se sjetim da su mi govorili zatrudnisli za nas vise neznas. Sestra mi je nazvala mamu i ispricala joj je. Mama mi se prvo pocela derati pa je onda zaplakala. Rekla je da ce morati reci ocu i da nezna sta ce biti. U tome trenutku doso mi je stari. Mati mu je rekla on me je samo pogledo i reko ti nisi moja cerka. Reko mi je da uzmem stvari i da izadjem iz kuce. Otisla sam da zivim sa sestrom i molila sam boga da me roditelje zavole kao prije. Jer ni ja nisam ovo htjela. Nazvala sam mog momka i rekla sam mu da cu mu roditi djete. On je bio sav sretan da ce biti otac i da cemo biti zajedno rekao mi je da cemo se uzeti i biti svi skupa. Vjerovala sam mu puno. Prosle su 2 godine. Rodila sam malog sina koji se zove " Benjamin" i udala sam se za mog momka. Sve je super ali ipak bi volila da sam cekala na sex i da nisam poletila u mlade godine. Moja mladost je upropastena. Volim mog sina i mog muza al bi volila da sam jos djevojka i da radim sta zelim."

jos uvijek je dio mene...

2000 �te u Novembru sam dosla u USA.. Uopste mi se nije ni dolazilo, ali zbog bolje buducnosti, naravno tu sam. Bila sam u velikoj depresiji, kao da sam se tek rodila pa sve izpocetka. Uci jezik, novi svjet oko mene, stranci sve strano, a sto je najgore nisam mogla igdje izaci da s nekim popricam jer tamo gdje sam bila u NC..grozno je..malo mjesto..dusilo me je sto nemogu vidjeti ljude ulicama..kao kod nas u Sarajevu. Uzasno je bilo!!!


Bilo je nekoliko familija iz Bosne u toj �selendri�, poceli smo se druziti..ono sto je bilo normalno bili su mladji..a ostali-sami narkomani...Ja vise nisam mogla izdrzati tu.sama..bez ikoga..utjeha mije bila u slikama mojih frendova iz bosne..njihova pisma i naravno zvanje telefonom..pocela sam se druziti sa budalama..neki ameri...ali ninasto me nisu mogli natjerati da radim sto nezelim...polako sam ih sve odbijala ina kraju opet sama...Decko koji je tu doselio iz TX-Houston..bio mije drug ono za ciao, sta ima?-radi reda pozdrav..nista vise!! Pocela sam da radim u restoranu kao konobarica gdje je on vec radio duze vrijeme..Poceli smo imati fun..i tako vremenompoceli smo se druziti .POceo mi se svidjati..i sve je vec bilo bolje u mom zivotu..nova nadanja za bolje sutra..Nekoliko nas Bosanaca-omladine smo se skupili..napravili malo sjelo..tu je bilo i nekih americkih curica-lil bitches..IGOR-tako se zvao taj decko zapoceo je neku pricu samnom u vezi trave je bilo..vidila sam da ide na to da i ja isto probam..ali nije bilo te sanse..nema toga koji bi mene natjerao na to!!!! Dao mi je limenku-Budweiser..fujjjjj..nevolim alkohol..mogla sam uvijek gucnuti od mog tate al nisam voljela da pijem.odbivsi i to..otisao je do neke amerikanke i dao njoj..zatim je poceo grliti,,pjan..napusen.(.naravno ko nece ima ko hoce..al ne hvala ja nisam slut) ja sam samo otisla u drugu sobu upalila tv i gledala. Njih dvoje su se mazili..a prije toga njegov drug amer..on je mazio i to joj dobru masazu dao po grudima...ajde dobro je kad vidis svasta nesto u zivotu..i upoznas svakakav narod..Igor je prisao meni i rekao da sam ja sad na redu..samo sam rekla laku noc i otisla doma sa bratom. Nekoliko dana se nismo ni vidili..prosao je i mjesec..sve m anje i manje smo se druzili samo ako dodjem kod njegovih roditelja sa mojima jer bili su jako bliski frends. proslo je i 3 mjeseca..svidjela sam se Igorovom drugu..bio je sladak ali nizak..nije mi se dopao..bio je raja-funny al uvjek je metalo mi nesto MARYJANE. Upoznala sam nekog decka na college MIke..ucinio mise jako fin..izasla sam snjim..poceo je dolaziti u restoran gdje sam radila tako malo da poprica samnom...a ta njegova prica izludjivala je igora..bio je ljubomoran to se moglo vidjeti ali sta cu mu ja ako on ece ima ko hoce...ito ne smao za jednu noc!!! sa MIke nije islo..radi istog razloga uviejk-drugs...sve mije bilo dojadilo ovdje u usa..koga god sam upoznala on se drogirao ako ne travom nesto vise...prosla je i godina dana otkada sam dosla tu u Nc�radila sam mnogo cak i isla fultime na college..razboljela sam se..Igor je cesto dolazio-kao frend mada je uviejk cudno pricao..ja sam uviejk kontala da je kao i prije hoce samo provod samnom jednu avanturu ali..Ja nisam takva djevojka..sve ili nista! vremenom sve je bio vise i vise kod mene.osjetila sam da tu nesto ima ali bilo me je briga..upoznala sam MIchael na drugom poslu..isto waitres ali u drugom restoranu. Igor me je stalnozvao da idem sa njim tamo..ovamo..ali janisam imala time mada sam od kako ga znam zeljela da je sm anom..da ga ljubim grlim ali pogrijesio je sam...JA ZA LJUBAV NECU MOLITI NISTI SE ZA IKOGA BORITI..brat je imao rodjendan..slavili smo..biloje dosta njegove raje..amera a i nasih..naravno igor je bio glavni..svirao nam je gitaru. Stalno mu je pogled bio na meni..nije ga micao..pricao mije i poljubio me u obraz i rekao da me voli..Ostala sam bez daha..samo am sjetila vrucinu u mom tjelu i od srece htjela zaplakati..svo ovo vrijeme samcekala na to..ne na recenicu volimte..ali na kiss!
Poceli smo vezu..bili smo sretni 6 mj. dok se nesto nije promjenilo..njegovi roditelji nisu zeljeli da smo mi zajedno bunili suse odmah u pocetku..ali mislili su da ce to biti nesto bezveze pa toliko se nisu ni bunili..uostalom on me stvarno voljeo..rekao je da muse svidjam od samog pocetka ali nije mogao samnom biti radi nasih roditelja jer bili su veoma dobri frends..meni je to bilo smjesno kad sam cula jer meni niko nemoze biti kao family ako mi nije family..frends su frends a family je family..Kad je vec Igor se pravo zaljubio i poceo je pricati o buducnosti da cemo biti uviejk zajedno i da se engaged..njegovi su poceli pravo srati. Nije bilo radi toga sto su oni frends sa mojima nego ustvari bilo je to rdi vjere..jebene vjere..zar je to vazno u zivotu il ljubav isreca???? Morali smo se kriti da budemo zajedno..umirali smo..imala sam 18..nisam mogla pobjecis njim..a i bila sam sick..mama itata su me trebali janjih..umirala sam polako ...morala sam ici odatle...odselili smou drugu state.gdje sami sada..onme je zvao..svaki dan po 10 puta....po 4 sata pricali..voljeli se preko tel i neta ali to nije islo tako..samo me je jos vise boljelo i dio mene je umirao...morala sam nac utjehu i tako upoznala sam decka ovdje...nezna za igora, nezna da samo njega volim jos uvijek iako je proslo 9 mjeseci otkako sam ovdje..za njim srce jos uviejk boluje..nocu ga sanjam..patim..dusi me sve to a jos vise me dusi sto ovaj decko me voli..sta da radim..da mu priznam..da me zavoli to nisam ni trazila...
jos uvijek je dio mene..mada nezelim to..hocu da zavolim ovog decka sa kojim sam sada.to zelim jer on je najbolji frend kojeg iko moze imati tako njezan drag...nesmijemmu ovo raditi...moramse predati njemu..pa kako god bude..ja samo zelim biti srecna u zivotu..i ovaj je decko druge vjere njemu nesmeta ali nasim roditeljima da..vise negledam na to sta roditleji kazu sad mi nije 18..zelim biti happy i usreciti svakoga ako mogu "

Skoro sve ljubavne price su preuzete od anonimnih pisaca sa sajta www.irmin.com

busted :icon_pistoles:

Ja bih lijepo zamolio da se price ne kopiraju. Sve ste kopirali bez pitanja
ako neko zeli da ih cita www.irmin.com

Sasvim jasno ste potpisani na kraju teme, ne vidim u cemu je problem.

JEDNOM SE VOLI

Jako cesto pisem, ljubavne stihov, price ili slicno, a posvecujem ih samo NJEMU!Vec dugo pokusavam da napisem ovu pricu jer se nadam da ce mnogim devojkama pomoci kada je procitaju da se bar malo oraspoloze I vrate osmehe na svoje lice!Dosad sam pokusavala milion puta ali nikada nisam imala hrabrosti da je napisem I obajavim na nekom netu, zato sto je ovo istina, nesto sto se zaista u zivotu desilo jednoj crnoj devojci tj. meni!Ovoga puta sam odlucila da budem hrabra, ma koliko da me bole sva secanja na njega!

  Bio je 25.jun 2003 godine, dan koji je zauvek moj zivot promenio.Moj nerodjeni brat(kao rodjeni), menjao je namestaj u kuci pa sam isla da mu pomognem oko ciscenja. Kako sam usla na vrata tetka me odmah zezala, Tajana ti nisi dosla ovde da radis, nego da vidis jednog momka, ma pravi momak za tebe!Tada sam mislila da moja tetka prica gluposti, da ja ne mogu da se zaljubim, da nikoga ne mogu da volim, jer ne volim ni samu sebe!Nasuprot kao sto rekoh moj zivot se tog dana promeni!Ja sam brisala neke case kada mi je brat rekao Tajana evo stize ti momak!Ja sam se samo nasmejala I mislila ma ovaj moj brat stvarno nije normalan, pa zar ja da se zaljubim, I to bas u njegovog najboljeg druga, ma nemoguce!Ja sam znala sve burazovo drustvo, ali njega nisam jer je pre mesec dana dosao iz Slovenije!Drzala sam onu casu u ruci, a kada se on pojavio na vratima, kada sam ga videla casa mi je ispala iz ruke I znala sam da je to onaj pravi!Odmah sam ga zavolela vise nego sebe!Buraz me je odmah zezao da mi je casa ispala zato sto sam videla njegovog druga I opomenuo me da sledeci put gledam sta radim a ne u momke!Prisao mi je pruzio ruku I rekao:"Ja sam Radoslav", nasmejala sam se I tiho rekla "Tajana, drago mi je".To ime mi je stalono odzvanjalo u glavi, nisam znala gde se nalazim, mozak mi je odjednom prestao da funkcionise!Nisam mogla da verujem da postoji tako savrseno bice na svetu!Ja sam inace bila sanjalica I romanticar po prirodi, sto jos vise dokazuje to sto sam Riba u horoskopu.Taj celi dan sam hodala kao muva bez glave!Radoslav se celo vreme zezao sa mnom, I osecala sam se kao da sam u raju!Cak kada sam krenula kuci, Radoslav me je dovezao da ne idem peske!Kada sam izlazila iz auta uhvatio me za ruku I rekao vidimo se sutra!Jel vazi?Rekla sam OK I izasla!Odmah sam nazvala Dajanu svoju najbolju prijateljicu I rekla joj da brzinom svetlosti odje do mene sto je I uradila!Kada sam pricala Dajani za Radoslava nije mi verovala, jer je ona mislila da necu nikada da se zaljubim!Ali kao sto ona kaze desilo se cudo!Jedva sam cekala da svane da dodje novi dan, samo da bih ga ponovo videla(sada nemam snage ni ime da mu spomenem)!Ustla sam kao vampir u 6h a kod buraza otisla oko 10!On je bio dole!Usla sam poljubila se sa burazom, a on kaze "sta mene neces da poljubis".To sam uradila, naravno da sam ga poljubila u obraz.Izasla sam da uzmem neku krpu, a buraz je posao zamnom. Rekao mi je da mu je Radoslav rekao da mu se svidjam I da hoce da bude samnom!Mislila sam da ce mi srce iskociti, poznavala sam ga tek dva dana, a bio mi je ceo svet!Taj gospodin Radoslav Mijic ukrao mi je srce brzinom svetlosti!Bilo mi je tek 15 a volela sam ga kao zadnja budala, on je imao 19.Bila sam sva sretna I rekla sam burazu da mi dogovori taj sastanak I da cu pristati da ce biti sve OK!Izasli smo I naravno ta vece je bila presudna, postala sam devojka Radoslava Mijica!Mnoge cure su se lozile na njega, ali ja za njega sam postojala samo ja!Bar je tako govorio. On je za mene bio ceo moj svet moj zivot I sve moje. Nasa veza je funkcionisala mnogo bolje nego sto sam mislia!Radoslav je insistirao da s upoznam sa negovim roditeljima koji su zaista divni ljudi, naravno da sam to I uradila!I on je upoznao mije!Drugrice su mi govorila da sam njega dobila na lutriji, zaista su nam svi zavideli. Ali ja sam imala njega I on mene voleli smo se I nista nije moglo protiv nas!Njegovi su me naprosto obozavali, I moji njega!Bilo je sve kao u bajci.Radoslav me je voleo svakog dana sve vise, ja njega najvise na svetu, I tada mi je bilo najlepse u zivotu. Culi smo se po 10 puta dnevno stalno bili zajedno, nismo se razdvajali!Moj brat je bio presretan, jer ja brata jako volim I on mene I uvek se bojao da ne odem pogresnim putem, ali sada je bio presretan slagali smo se bolje nego ikada!Radoslav je radio u jednoj diskoteci, I mislila sam da sam u raju svaki dan.Svi su me zvali gospodja Mijic jer su svi mislil da ce tako da bude!Sve je bilo OK, ali Radoslav je poceo da pije, svaku vece bi bio pijan, dolazio kuci ujutru ok 4-5h!Nravno nastavio je da radi ali je pio vise nego obicno.To je pocelo da me zabrinjava ali nisam znala sta da radim.Kada bi mu spomenula tu temu samo bi cutao, I bio jako ljut. Moj 17 rodjendana je bio 03.03.2003.Na poklon od njega sam dobila da idemo 10 dana na Jahorinu, I otisli smo sve je bilo OK!Prokletu nedelju smo proveli zajedno, a ja navece nisam mogla izaci, on je izasao sa drustvom I tu vece se napio I zavrsio u krevetu sa svojiom bivsom!Kada sam to cula umalo sam umrla 2.5 godine mog zivota otislo je u vodu.A volela sam ga najvise. Ceo moj svet se srusio1Htela sam da s ubijem, nisam mogla dalje bez Radoslava!Nisam mogla da mu oprostim jer prevaru nikada ne oprastam!Svi moji snovi, nadanja I zelje pale su u vodu, zelela sam samo da umrem, da nestanem da me nema.Nisam zelela da zivot nastavim sama!Imala sa 17.5 godina I bila na ivici propasti!Jedina uteha bili su mi moja najbolja prijateljica Dajana I MOJ BRAT Goran. Iako mu je Radoslav bio najbolji drug jako su se posvadjali I buraz je bio na mojoj strani. Ali ja sam bila upropastena, nisam zelela da zivim, nisam mogla dalje bez Radoslava. Dajana mi je kasnije pricala da on neprestalno pije, da se ne trezni. Dosla je jos jedna subota druga posle naseg raskida, nazvao me je I rekao da me ceka na starom mestu, I da nece nikave izgovore samo hoce da me vidi I gotovo.Rekao je da me ceka u 8h u parku, I prekinuo pre nego sto sam uspela bilo sta da mu kazem.Dugo sam razmisljala sta da uradim ali sam ipak otisla!Htela sam da mu kazem u lice koliko ga mrzim, ali nisam to uspela. Stigla sam u park oko 8:30 on je plakao. Govorio da me voli I preklinjao da mu se vratim. Tu prokletu vece nisam mu mogla reci NE!Bili smo opet zajedno I otisli njegovoj kuci!Spavala sam sa njim!Posle toga on je opet nastavio da pije I bude sa svim devojkama kojim mu se pruzi priliku, nisam mogla to vise da trpim I zauvek sam odlucila da ga napustim!Bilo mi je cudno jer dva meseca nisam imala ciklus I jako sam se bojala!Nisam znala sta da radim pa sam nazvala Dajanu da dodje I da mi donese test za trudnocu!Bojala sam se drhtala od straha!Nisam znala da li da placem ili da se radujem.Test je pokazao da sam trudna!Ipak sam plakala, ali ni sada ne znam da li su to suze radosnice ili me ipak strah naterao da placem!Nisam znala kako da kazem svojima ali sam morala.Naravno da su reagovali burno ali su mi rekli pomoci!Ja sam se ipak iselila iz kuce I ja I Dajana smo zivelu je jednom stanu koji smo iznajmile. Ona je radila a ja sam trosila svoj novac koji sam dobila od bake I dede.Radoslav je postao propalica, nije se treznio, mrzila sam ga a ustvari volela sam ga I volim ga I sada!Kada sam mu rekla da sam trudna samo se nasmejao jer je bio pod dejstvom alkohola, a treznog nisam mogla da ga vidim. Skolu sam zavrsila vanredno.Dajana I moj brat su mi jako pomagali oko svega I u trudnoci mi bili najveca podrska. Od Radoslavove porodice mame, tate I 3 sestre Jovane Zorane I Suzane sam imala potpunu podrsku. Posecivali su me svakog dana I plakali, Radoslav po 7 dana nije dolazio kuci niko ne zna gde je bio postao je I kockar, jednom recju propalica. Nisam mogla da verujem da je to moj Radoslav.Posto sam vec bila usla u 7 mesec, a nosila sam dvojke ja I Dajana nismo smele da spavamo same pa je moj buraz spavao sa nama. 02.03.2005. oko 9h pukao mi je vodenjak. Odvezli su me u bolnicu I 03.03.2005.oko 4h  rodila sam dve prelepe cerke, SELENU I ELENU.Posto mi je bio rodjendan od Boga sam dobila najbolji poklon. Kada sam pogledala u svoje cerkice bile su iste Radoslav, imaju one lepe zelene oci kao I njihov tata.Svi su bili uz mene I moji I njegovi, svi osim onoga ko mi je najvise potreban,svi osim Radoslava. Javili su mu da je postao otac ali on svoju decu nije hteo ni da vidi.A ja njih dve volim najvise na svetu, one su mi sve. Dajana mi je sada postala kuma, I naprosto obozava Selenu I Elenu.Kako ona kaze one su unela radosti I srecu u nas stan.One sada imaju 9 meseci I to su moja dva andjela, li otac ih je video samo jednom u prolazu, ali posto je bio pijan cisto sumljam da ih je registrovao. Svi njegovi su divni prema njim I mnogo ih vole svaki dan nas posecuju idemo zajedno u setnj, samo ih otac ne voli. Zaklela sam se da nikada nece da pridje MOJOJ deci, jer nikada se nije ni potrudio da ih vidi. One za njega ne postoje.Ja sam jako mlada sada ima 18 godina I dve prelepe cerke I njih dve su  sada postale moj zivot!Radoslava nikada necu prestati da volim, iako je on jedna obicna pijanica I propalic.Sada su mi Selena I Elena najveci razlog za zivot, pogotovo zbog toga sto su one deca (iako mi je tesko da to priznam)coveka kog volim I koga nikda necu prestati da volim. One vec zovu mama, tata, a svki put kada kazu tata meni se krv  u meni zaledi.Ja sam svoj zivot sredila I mogu sama , naravno uz pomoc ljudi  koje volim da odgojim svoje cerke a budu pristojne devojke. Ako ih je otac napustio ja nikada necu, u to se kunem svojim zivotom, bez njih ne bi mogla dalje, one su mi sve!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

To je moja zivotna prica, tuzna je I stvarno do sada nisam imala snage da je napisem, ali ovo nije jos jedna u nizu od onih prica koje se nalaze na netu ona je 100% istinita. Stvarno sam se opekla u zivotu. Jos sam jako mlada, ali devojke pamet u glavu da ne prodjete kao ja.Ja sada imam razlog da zivim, a vi zaboravite kretene, idiote, debile a pogotovu PIJANICE I zivite dok ste malde I mozete to!!!!!

Srecna mama(nesrecna I razocarana crnka)!!!!!!

                                                                                                          SAMO ZA LJUBAV MOG ZIVOTA<MOJU SRECU>ALEKSU

Jutros sam krenula iz tog grada a za sobom ostavljala polja i  zita zrela.U sebi ponela osmeh tvoj,nas dvoje
kako koracamo mokrim ulicama tvoga grada.Savijen pogled dok kisne kapi brisu korake iza nas.Tada sam
pozelela da vreme stane,da svaki casovnik ima boju mraka,da nas vreme prevari i zauvek ostanemo tu na mokrim ulicama dok kisica pada,na mokrim ulicama Novog Sad-a.


-A sve je pocelo sasvim slucajno, pojavio se u mom zivotu kao slucajni prolaznik.Kao neko ko dodje i ode sa prvim zrakom sunca.Tih dana nisam ni slutila da ce se savrseno uklopiti u moj idealni svet,da ce biti cak jedina osoba koja ce uspeti da mi ukrade srce da podigne moje carstvo,zavlada njime kao da je citav zivot bio tu.To je covek sa najlepsim pogledom,
sa najlepsim osmehom,njegovo ime meni znaci sigurnost da ALEKSA bas ta osoba,a pre svega covek se savrseno uklapa
u moje davne snove.On je idealizovao moj savrseno idealni svet,on ga je sada ucinio jacim i  sigurnijim.PITACETE SE
ZASTO? A ja odgovor mozda i ne znam,znam samo da se nalazi izmedju redova ove price ko ne shvati sta ta osoba meni
znaci u “MOM TAKOZVANOM IDEALNOM SVETU” znaci da uopste nije ni trebalo citati ove redove.-

Veceras zamisljam da vila ja sam, da prolazim poljima zrelog zita da koracam mrakom ka tim najlepsim ocima,i kao
Da se tu sklapaju oci kao da na kraju tog polja vidim tebe toliko je zelje u meni da te mogu i dodirnuti kroz mastu.A znala sam da ce nas svaki rastanak do sledeceg vidjenja nositi mastu,moju zelju da tebe poljubim da ti padnem u zagrljaj
kao i   svaki put kada se rastajemo  dok tebe posmatram kako nestajes,gubis se iz moga vida ali ne iz srca.Ne sa tog
mesta tesko da ces nestati i vec su pusta ta moja polja i nikoga vise ne mogu videti samo senke meseca i zvezda
i zito koje se ogleda u mojoj dusi.A smela sam se zakleti da vise niko nece moci uci u moj zivot,a sada se branim
tvojim pogledom,tim najlepsim ocima,branim se od svega sada zracim tvojim imenom.A  bila sam senka,ranjeno
srce malo, bila sam svima nebitna,tuzna , nesrecna i nije mi zao.KRAGUJEVAC moj grad,danas je tuzan,zima
ga je uspavala, a i  ja sam se uspavala u njemu do sledeceg vidjenja sa tobom,sedim,odbrojavam dane.Cekam
na stanicama bola taj voz srece koji ce me voziti ka tvom  gradu,zagrljaju,usnama.I ko kaze da je daljina put
ka zaboravu,kada nas ta daljina spaja svakim danom smo sve jaci,izdrzljiviji,sacekamo vikend koji provedemo samo kako to nas dvoje znamoi i   opet tako.Ali znam da ce mo za koji mesec,godinu,biti najsrecniji zivecemo zajedno imacemo
bebu malu,slatku i  tada ce ta daljina biti prolazna,tada cu se smejati kada sam plakala za tobom u svojoj sobi zato sto si bio daleko a trebao si mi.Tada ce sve ovo tuzno biti srecno i  ne ce mo vise setati tuznih pogleda kroz tvoje ulice.Bicemo srecni cak i  kada kisa pada i  necemo biti sami,bice i  ona s’nama nasa beba.

                                                         I rekao mi je jedno vece:
                                             “Strepim za nase sutra, za trenutke prosle nase tihe srece,
                                             Ne reci cak ni ime moje jer u ovom casu stvarnost ne postoji,
                                             sve je oblak divni koji mozes recju rastopiti.”

                                                                                                                                           ALEKSI od MACKICE






                                                           MACKICA>KRAGUJEVAC>2005