ко хоће може код тих истих ино-лекара да оде и на преглед,нормално о свом трошку,ако домаћима не верује.

Pacijenti u Srbiji vode duge sudske sporove
Bolnice plaćaju lekarske greške
Autor: Vuk Z. Cvijić | Foto: N.K. | 07.07.2008 - 06:00


Beogradski KBC „Bežanijska kosa“ isplatila je nedavno odštetu pacijentu zbog greške svog lekara i ostala bez novca za nabavku opreme i renoviranje prostorija.



Direktor KBC „Bežanijska kosa“ dr Nikola Milinić objašnjava za „Blic“ da je pre 17 godina jedna lekarka napravila grešku prilikom anestezije jer nije obezbedila kiseonik zbog čega je pacijent postao trajni invalid.
- Ta lekarka je ubrzo napustila bolnicu i otišla u inostranstvo, tako da je 90 odsto sadašnjeg osoblja ne poznaje. Sudski spor je završen početkom ove godine i s računa bolnice je skinuto šest miliona dinara, plus što je bolnica u obavezi da daje mesečno izdržavanje pacijentu. Tih šest miliona smo skupili za nove aparate i renoviranje prostorija. Taj čovek je sigurno zaslužio odštetu, ali mi smo pogrešna adresa - kaže dr Milinić.
On dodaje da je potpuno neprihvatljivo da bolnica odgovara za propust pojedinca koji je nemaran, koji ne zna, ili je nepažljiv.
- Kad lekar ima sve što treba za intervenciju, a napravi grešku, onda on mora i da odgovara. Mi smo imali svoj novac na računu, ali šta da nismo, kao što nemaju mnoge bolnice. Onda bi uzeli direktno novac iz budžeta, namenjen za lekove i sanitetski materijal. Tako ispada da naknadu štete isplaćuju i sami pacijenti, koji su žrtve lekarske greške - kaže dr Milinić.
Vladimir Ignjatović, portparol Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, kaže za „Blic“ da je bilo nekoliko slučajeva da sud utvrdi lekarsku grešku, a da su zbog naknade štete računi bolnica bili blokirani.
- Na taj način sav novac koji stiže od države, koji se dobija od građana, umesto za finansiranje tekućih potreba bolnice, uzima se automatski s računa za naknadu štete koja je prouzrokovana greškom jednog lekara - ističe Ignjatović.
Dr Hajrija Mujović-Zornić, sekretar Udruženja za medicinsko pravo, kaže za naš list da su u Srbiji propisi takvi da zdravstvene ustanove snose troškove za naknadu štete i ako je greška individualna.
Naši stručni sagovornici ističu da je u razvijenim zemljama pitanje naknade štete rešeno kroz obavezno osiguranje lekara. Naime, lekar ili bolnica u tim državama dužni su da plaćaju osiguravajućim kućama naknadu za osiguranje u slučaju greške, tako da kada lekar pogreši, sredstva za naknadu štete obezbeđuje osiguravajuća kuća. Na primer, u Norveškoj je najmanja suma koja se isplaćuje u slučaju stopostotne lekarske greške milion evra. U SAD 15 odsto pacijenata traži naknadu za lekarsku grešku, uglavnom posle hirurških zahvata, i to najviše plastične hirurgije. Prosečna suma koja se isplaćuje u SAD, kao naknada za lekarsku grešku, iznosi oko 450.000 dolara.
Hajrija Mujović-Zornić ističe da odgovornost lekara mora da bude individualna i da se pokaže kroz obeštećenje.
- Mi stalno naglašavamo da je dominantan oblik odgovornosti obeštećenje, a ne krivična odgovornost i zatvor. Takvim načinom obeštećenja pokazuje se da su ljudi lično pogođeni. Kod lekarske greške bitan je lični integritet, a ne društvena opasnost. Ukoliko neko neće obeštećenje, može da pokloni taj novac u humanitarne svrhe - kaže doktorka Mujović-Zornić. Ona napominje da su slučajevi naknade štete u Srbiji za lekarsku grešku i dalje retki. Prema njenim rečima, ne treba mnogo menjati zakone, već ih treba primenjivati, jer naš Zakon o osiguranju dopušta osiguranje za odgovornost od lekarske greške.
U Srbiji od osiguravajuća kuća jedino „Dunav osiguranje“ nudi polise u slučaju lekarske greške, ali najviše klijenata ima među privatnim lekarima. Do sada su imali tek nekoliko slučajeva da isplate osiguranje. Milica Slijepčević, menadžer za odnose sa javnošću „Dunav osiguranja“, navodi da oni nude individualna i kolektivna osiguranja.
- Kolektivna osiguranja sklapamo sa zdravstvenim ustanovama, među kojima ima i državnih kuća, kao, na primer, KBC „Zvezdara“. Individualno osiguranje je više za lekare koji osim u državnim ustanovama rade i privatno, pa žele dodatno da se osiguraju za rad van radnog vremena u državnim institucijama. Tako obezbede sebi osiguravajuće pokriće 24 sata dnevno - kaže Slijepčevićeva.
Vladimir Medan, direktor osiguravajuće kompanije „Basler Srbija“, kaže za „Blic“ da je njihova ponuda lekarima za osiguranje ista kakvu njihova matična kompanija daje u Švajcarskoj, Nemačkoj, Belgiji i Austriji.
- Tu su pre svega osiguranja za pravnu zaštitu lekara, koja podrazumeva troškove sudskog spora za dokazivanje lekarske greške i za lekarska odgovornost, pod kojim se podrazumeva isplata štete koju je lekar naneo pacijentima. U Zapadnoj Evropi i SAD uglavnom je regulisano da lekari ne mogu da radi ako nisu osigurani na taj način. U zemljama u kojima „Basler“ nudi osiguranje, jedino u Austriji i Hrvatskoj ono nije obavezno. Međutim, u Austriji praktično nema lekara koji nisu osigurani, a u Hrvatskoj, koja je slična Srbiji, „Basler“ pokriva 70 odsto tržišta - kaže Medan. On je naveo da u tri meseca koliko nude osiguranja u Srbiji još nisu imali nijedan slučaj isplate.

Bez podataka o isplatama
Podatke o tome za koliko slučajeva i koliko novca je isplaćeno za lekarske grešku, nismo mogli da dobijemo u Ministarstvo zdravlja, ni u sudovima. Te podatke nemaju ni u Lekarskoj komori, a Jasmina Lehlajtner, predsednica Udruženja za zaštitu prava pacijenata „Reakcija“, rekla nam je da ni oni nisu mogli da utvrde koliko građane Srbije koštaju lekarske greške. Do tih podataka nisu došli ni u Udruženju za medicinsko pravo.



Nacionalna strategija
Dr Tanja Radosavljević, direktorka Lekarske komore, kaže da kod nas još nije definisano šta je lekarska greška.
- Stručna greška lekara kao pojam nije definisana, niti razdvojena od pojma medicinske greške ili neželjenog efekta lečenja. Lekarska komora Srbije će na jesen početi da se bavi, na nekoliko stručnih sastanaka, definisanjem pojma stručne greške i započeće rad na izradi nacionalne strategije o smanjenju medicinske greške - rekla je za „Blic“ doktorka Radosavljević.

Izvor: Blic

Direktor Instituta za plućne bolesti u Kamenici optužuje kolegu
Pacijentkinji dao smrtnosnu dozu morfijuma
Autor: A.L.-M.L. | Foto:S. Vojnović, J. Jarić | 23.08.2008. - 06:00  09:13


NOVI SAD - Protiv doktora Save Nenića, nekadašnjeg načelnika Intenzivne nege na Institutu u Sremskoj Kamenici, podneta je privatna krivična prijava koja ga sumnjiči za eutanaziju jedne bolesnice i obavljanje medicinskih eksperimenata nad pacijentima.

U prijavi se tvrdi da je Nenić naložio da se izvesnoj bolesnici da smrtna doza morfijuma i da je raznim eksperimentisanjem nad pacijentima narušio zdravlje kod šestoro ljudi. Vest o ovim teškim optužbama Nenića je zatekla na godišnjem odmoru.
Prijavu protiv Nenića podigao je doc. dr Aleksandar Milovančev, sadašnji direktor Instituta za plućne bolesti u Sremskoj Kamenici. - Početkom avgusta ove godine, proverom medicinske dokumentacije otkriveno je da je Nenić 10. marta 2004. godine, bez ičije saglasnosti, pacijentkinji Mileni Teške optužbe: Dr Aleksandar Milovančević

Lazović, koja je infuzijom već dobijala pet miligrama morfijuma po satu, u roku od sat vremena dao još tri doze morfijuma i to dva puta od 10, a zatim i od 20 miligrama. Od prekomerne doze pacijentkinja je preminula istog dana - izjavio je doc. dr Milovančev, ističući da je po našim zakonima eutanazija strogo zabranjena. Druga tačka prijave Nenića tereti za ugrožavane života pacijenta Martina Folćana, kojem je avgusta 2006, samo u toku samo jednog dana, izvadio preko 700 mililitara krvi. Kako bi utvrdio da li zasićenost krvi kiseonikom zavisi od mesta na kom se krv vadi, Nenić je ovom pacijentu za manje od 24 sata vadio krv 50 puta. Narednog dana Folćan je, zbog niskih vrednosti hemoglobina, morao da primi transfuziju. Iste godine, navodi se u prijavi, Nenić je prekoračio svoja ovlašćenja načelnika Odeljenja intenzivne nege. Bez saglasnosti Etičkog komiteta i pacijenata, Nenić je nad četiri bolesnika izvršio kliničko ispitivanje novijeg antibiotika „meronem“, dok je na pacijentu sa sepsom isprobavao lek „Novi Seven“. Ovo eksperimentisanje je, tvrdi se u prijavi, ugrozilo živote pacijenata koji nisu ni znali da su Nenićevi „pokusni kunići“. U prijavi se navodi da je Nenić eksperimentisao ovim lekovima kako bi proizvođačima obezbedio prodaju istih, čime bi i sebi pribavio imovinsku korist. U vreme eksperimentisanja Nenić je, tvrdi Milovančev, nabavio 20 ampula leka „novo seven“ koje su u to vreme koštale više od 32.000 evra. U studiju koju je nelegalno sproveo kako bi poslao proizvođaču izveštaj o efikasnosti, potrošio je samo jednu dozu ovog leka. Na Institutu tvrde da ovo nije bio usamljen slučaj u kom je osumnjičeni doktor na svoju ruku ekperimentisao.
- Protiv dr Save Nenića je 2006. godine već vođen disciplinski postupak zbog svojevrsnih naučno eksperimentalnih opita koje je samoinicijativno sprovodio nad pacijentima koji su se lečili na Odljenju intenzivne nege. Tada mu je izrečena opomena i zaprećeno mu je otkazom, nakon čega je sam napustio Institut - rekao je Milovančev, napominjući da se na Institutu mogu sprovoditi naučna istraživanja, ali isključivo uz saglasnost Etičke komisije Instituta, komisije Medicinskog fakulteta, Nastavnonaučnog veća i Republičke esnafske komisije. Kao i uz obaveznu saglasnost pacijenta, ukoliko je svestan, ili njegovih najbližih rođaka.


Ko je dr Sava Nenić?
Dr Sava Nenić je od leta 2004. do juna prošle godine bio je načelnik odeljenja za Intenzivnu negu na Institutu u Kamenici. Radio je i na Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ gde su ga stručno osporavali. Pre rada na institutima dr Nenić se, kako je tvrdio, bavio naučnoistraživačkim radom na prestižnom američkom institutu „Hjuston“. Javnosti je postao poznat kada je na jednoj lokalnoj televiziji otvoreno kritikovana njegova stručnost. Tokom Nenićevog gostovanja emitovane su poruke gledalaca koji su ga nazivali „doktor smrti“, zbog čega je doktor vodio privatan spor sa ovim lokalnim medijem.

Nenić: Neznanje podnosioca prijave
- Eutanazija za svakog lekara sa moralom je bogohuljenje. Ja se pokojne pacijentkinje, nažalost, ne sećam, budući da sam lečio na stotine pacijenata od 2004. godine. Trenutno, bez uvida u medicinku dokumentaciju mogu samo da kažem da u karijeri nikada nisam radio ništa osim primene lečenja baziranog na činjenicama i prema vodičima medicinske prakse propisane svetskim standardima - rekao je dr Nenić za „Blic“.
Za pomenuti lek „novo seven“ on je istakao da je zahvaljujući njegovoj upotrebi spasen život pacijentkinje, kao i da je njena porodica bila upoznata sa terapijom.
- Optužba o navodnoj materijalnoj koristi je neistinita, neumesna i očekujem od odgovornih da što pre istraže činjenice vezane za ove klevete kako bih ja mogao da dobijem zasluženu zakonsku satisfakciju - prokomentarisao je optužbu kolege dr Nenić, ističući da se radi „o običnom neznanju i zlonamernim konstrukcijama podnosioca krivične prijave“.

Izvor: Blic

Brat Milene Lazović, preminule u Institutu u Kamenici, optužuje
Doktor Nenić mi je ubio sestru
Autor: A.L. - M.L. | Foto:S.Vojnović | 26.08.2008. - 07:50



Doktor Sava Nenić je ubio moju sestru, reči su Gavrila Perina, rođenog brata Milene Lazović, koja je u martu 2004. godine preminula u Institutu u Sremskoj Kamenici, gde je pomenuti lekar bio načelnik Odeljenja za intenzivnu negu. Zbog sumnje da je pacijentkinji dao smrtonosnu dozu morfijuma, ali i da je sprovodio eksperimentalna lečenja pacijenata, uprava Instituta je pokrenula krivičnu prijavu protiv Nenića. Krivičnu prijavu juče je najavila i porodica preminule Milene.

- Kao da smo je juče ponovo sahranili, tako se osećamo. Najstrašnije od svega jeste to što smo o ovome saznali iz novina - kaže Gavrilo, tvrdeći da je vest o navodnom ubistvu njegove sestre prvi saznao Milenin sin, koji se trenutno nalazi u Americi. Nakon što je pročitao tekst na sajtu „Blica“, Milenin sin Veselin je obavestio oca Dušana i celu porodicu o ovoj šokantnoj vesti. Bratu Gavrilu je ova informacija samo potvrdila sumnje koje je, kako tvrdi, i ranije imao.
- Moja sestra je 17. februara, bio je četvrtak, primljena na Kliniku za plućne bolesti sa teškom upalom pluća. Narednog dana je prebačena na Odeljenje intenzivne nege, gde sam je u subotu i posetio. Bila je svesna, pitala me je od čega boluje. Rekao sam joj da je teška upala pluća, na šta mi je reka da je čula kako je leči neki doktor iz Amerike - kaže Perin ističući da je lekar iz Amerike zapravo bio Sava Nenić, koji se tada, tvrdi naš sagovornik, i fizički nalazio u toj državi. Lečio ju je, kaže Gavrilo, preko interneta. Bez ikakvog objašnjenja i najave, Gavrilo je u nedelju zatekao Milenu uspavanu i priključenu na aparate za disanje. Narednog dana, oko 23 sata je od dežurnog lekara saznao da je njegova sestra dobila sepsu. Ali i da joj je on spasao život.
- Rekao mi je da joj je spasao život primenom neke nove američke metode, radeći po instrukcijama dr Nenića sa kojim je sarađivao putem interneta. Bila je izobličena, kao balon. Rečeno mi je da joj je u organizam ubrizgano na desetine litara vode i da će to zaustaviti sepsu - priča Gavrilo, napominjući da je tada posumnjao da se i nad njegovom sestrom radi eksperimentalno lečenje. Dve nedelje nakon što je primljena u bolnicu, Milenin brat je lično upoznao dr Nenića, pošto se vratio iz SAD. Obavestio ga je da Milena ima rak pluća i insistirao da je vrati na odeljenje kako bi oslobodili krevet na intenzivnoj nezi, čemu se porodica žestoko usprotivila.
- Poslednji put smo je videli 10. marta u 14 sati. Bila je svesna, otvarala je oči i znala je da smo tu. Nakon dva sata, moj zet Dušan, njen suprug, otišao je da je vidi. Više nije bila u tom krevetu, već u mrtvačnici... U ta dva sata su je ubili - ogorčeno završava Gavrilo. Prema navodima krivične prijave, Milena je intravenozno već primala pet miligrama morfijuma na koje joj je dr Nenić, u samo sat vremena dao još tri doze od ukupno 40 miligrama tog narkotika. Pacijentkinja je od toga preminula, a njen krevet je oslobođen.

Propusti
Činjenicu da je skandal izbio na svetlost dana tek nakon četiri godine, u Institutu objašnjavaju slučajnošću.
Tim lekara ovog instituta, angažovan u nastavi na Medicinskom fakultetu, početkom avgusta je pripremao naučni rad o lečenju na ovom institutu i stopi smrtnosti. U potrazi za ovim podacima, kaže Milovančev, otkriveni su i propusti dr Nenića.

Milovančev: Ništa nije lično
Činjenica da sam dr Savi Neniću, kada se zaposlio u institutu, bio prvi žirant za stambeni kredit koji je podigao, demantuje njegovu tvrdnju da vodim hajku protiv njega. To što smo bili prijatelji nikako ne znači da je, kako on to podrazumeva, trebalo i na „stručnom“ polju i u neznanju da ga štitim. Kad sam došao do saznanja i činjenica o njegovim propustima prilikom lečenja, reagovao sam kako sam reagovao, pa makar i svih 46.000 evra njegovog kredita lično ja vratio - izjavio je za „Blic“ dr Aleksandar Milovančev.


Doktor Sava Nenić tvrdi da Milovančev vodi protiv njega ličnu hajku koja je „stručnoj javnosti poznata od ranije“.
- Eutanazija je za svakog lekara sa moralom bogohuljenje. Nažalost, detalja bolesti preminule pacijentkinje ne sećam se, budući da sam lečio na stotine pacijenata od 2004. godine. Bez uvida u dokumentaciju mogu samo da kažem da u karijeri nikada nisam radio ništa osim primene lečenja baziranog na činjenicama prema vodičima medicinske prakse propisane svetskim standardima - stoji u saopštenju doktora Nenića.
On skreće pažnju da je čudno što se slučaj razotkriva tek posle četiri godine. Lek „meronem“, kaže, koristio je standardno, a nikako eksperimentalno, dok je lek „novo seven“ upotrebljen u svrhu spasavanja života kritično obolele pacijentkinje, koja nije reagovala na konzervativnu terapiju, i to uz saglasnost njenog rođenog brata. Život joj je tako, kaže, spasen.
- Nikada nisam bio pred etičkom komisijom, a gospodin Milovančev osnovao je svoju tročlanu komisiju da ispita slučaj Martina Folćana koji je kod nas prebačen sa Prve klinike Instituta u ekstremno kritičnom stanju i teškoj komi, posle uspešne ali izuzetno otežane reanimacije. Posle dugotrajnog uspešnog lečenja, danas je čovek živ i zdrav. Potezanje ovog pitanja svedoči o nestručnosti onih koji su ga pokrenuli, jer gasnu analizu nazvati medicinskom intervencijom, svakom lekaru koji išta zna o medicini zvuči kao nonsens. Uz navedeno, postoje čvrsti dokazi da uzimanje gasnih analiza nisam niti naložio, niti sprovodio, o čemu posedujem dokaze - kaže Nenić i napominje da mu ta komisija jeste uručila opomenu 2006. godine, ali je on odbio da je potpiše i uložio je prigovor na koji nikada nije dobio odgovor.
Dr Sava Nenić je zahtevao u saopštenju da se isprave netačni podaci u njegovoj biografiji koji su objavljeni. Napisao je da je diplomirao u Novom Sadu 1992. sa prosekom 9,91, specijalizirao je internu medicinu na Allegheny General Hospital u Pitsburgu, a supspecijalizirao multidisciplinarnu intenzivnu negu na Pitsburškom univerzitetu. Od 2000. do 2002. bio je načelnik Intenzivnog bloka u Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, a od 2003. do 2006. bio je načelnik Intenzivnog bloka u Institutu za plućne bolesti u Sremskoj Kamenici. Od 2006. radi kao supspecijalista intenzivne nege u SAD.

Izvor: Blic

Zašto su bivše kolege okrivile bivšeg načelnika Odeljenja za intenzivnu negu u Sremskoj Kamenici dr Savu Nenića
Teške optužbe četiri godine nakon smrti pacijenta

Novi Sad - Kao grom iz vedrog neba odjeknula je vest da je Institut za plućne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici podneo Okružnom tužilaštvu u Novom Sadu krivičnu prijavu protiv bivšeg načelnika Odeljenja za intenzivnu negu u ovoj ustanovi dr Save Nenića zbog više krivičnih dela, među kojima i za teško ubistvo iz koristoljublja. U novosadskoj javnosti, pa i stručnoj, nemoguće je dobiti autorizovano mišljenje o ovom slučaju, ali se zato "iz pouzdanih izvora" može čuti mnoštvo verzija zbog kojih je pukla bruka, a možda i nešto više.

Nekadašnji miljenik medija
Pre samo pet godina, dr Sava Nenić bio je pravi miljenik medija a upućeni tvrde i miljenik dr Aleksandra Milovančeva, direktora Instituta za plućne bolesti u Sremskoj Kamenici. Novosadski mediji vrteli su priču o specijalisti interne medicine i supspecijalisti multimedijalne intenzivne nege iz Pitsburga u Americi dr Savi Neniću, koji se vratio u zemlju da bi joj doneo savremenu svetsku medicinu. U novembru 2000. godine, vratio se, posle pet godina života u Americi, u zemlju i na Institutu za KVB Dedinje osnovao prvu modernu jedinicu intenzivne nege, a na Institut za plućne bolesti u Sremskoj Kamenici prešao je te godine, jer je direktor dr Aleksandar Milovančev čovek koji, po Nenićevim tadašnjim rečima, "daje šansu mladim ljudima i veruje da sve može da se promeni".
Kako se kaže u prvoj tački krivične prijave koju je potpisao direktor Instituta za plućne bolesti dr Aleksandar Milovančev, 10. marta 2004. godine Nenić je, "suprotno pravilima medicinske službe i etičkim načelima u medicini, bez saglasnosti Etičkog odbora i porodice pacijenta", naložio da se bolesnici Mileni Lazović uključi kontinuirana infuzija morfijuma od pet miligrama na sat. Pored toga, stoji u prijavi, naložio je da se bolesnici u tri navrata jednokratno da veća doza morfijuma, i to dvaput po deset i jednom 20 miligrama. Usled toga "bolesnica je preminula u 16 sati istog dana". Zbog toga ga je Institut okrivio za teško ubistvo i teško delo protiv zdravlja ljudi, u vezi s nesavesnim pružanjem lekarske pomoći.

Prema drugoj tački krivične prijave, dr Nenić je 15. avgusta 2006. godine naložio da se pacijentu Martinu Folćanu izvadi krv za gasnu analizu, i to pet puta za jedan sat, u trajanju od nepuna 24 sata. Dakle, kaže se u prijavi, pacijentu je 50 puta izvađena krv u jednom danu, te je izvađeno 700 mililitara krvi, pa je pacijentu sledećeg dana data jedna jedinica transfuzije zbog niskih vrednosti hemoglobina. Time je, kaže podnosilac krivične prijave, dr Nenić teško narušio zdravlje pacijenta i neovlašćeno vršio medicinske eksperimente.

Prema trećoj tački krivične prijave, dr Nenić je od 1. do 27. avgusta 2006. godine klinički ispitivao i naložio prepisivanje antibiotika "meronem" za četiri pacijenta i lek "novo seven" jednom pacijentu sa sepsom. Usled toga, kaže podnosilac prijave, izazvao je teško narušavanje njihovog zdravlja, čime je, kaže se u prijavi, počinio krivično delo protivpravnog eksperimentisanja i ispitivanja leka.
"Eutanazija je za svakog lekara sa moralom bogohuljenje, kaže međutim teško okrivljeni dr Sava Nenić u pisanom saopštenju medijima. "Ja se detalja bolesti preminule pacijentkinje, nažalost, ne sećam, budući da sam lečio na stotine pacijenata od 2004. godine. Trenutno, bez uvida u medicinsku dokumentaciju, mogu samo da kažem da u karijeri nikada nisam radio ništa osim primene lečenja baziranog na činjenicama prema vodičima medicinske prakse propisane svetskim standardima. Iza mene stoji moj rad, moj ugled i pacijenti koje sam uspešno lečio."

"Vrlo je čudno da se ovako ozbiljan navodni slučaj prema navodima u tužbi razotkriva nakon četiri godine od smrti bolesnice", naglašava dr Nenić. "Na osnovu izjave koju je Milovančev dao medijima javnost može da se zapita, kakav je to rukovodilac Instituta kada mladi lekari posle četiri godine treba da mu pronađu dokaze o navodnom ubistvu."

"Ovo je samo još jedan u nizu ličnih napada Milovančeva na mene, koji traju već dve godine, a za posledicu su imali moj zahtev za sporazumni raskid ugovora o radu u junu 2007. i moj povratak u SAD, gde od tada ponovo radim kao supspecijalista intenzivne nege. Sve ovo govori o tome da nije reč o tome da se utvrde navodna teška krivična dela na osnovu činjenica, već o običnoj hajci dr Milovančeva, koja je stručnoj javnosti poznata od ranije, tvrdi dr Sava Nenić i dodaje da će biti dostupan nadležnim organima, gde god se nalazio.

Da li će se navodima krivične prijave i odbrane, osim čaršije, baviti i pravosuđe, zavisi najpre od odluke Okružnog javnog tužilaštva u Novom Sadu, za koje će presudna biti stručna mišljenja medicinskih eksperata i eventualna policijska istraga u samom Institutu za plućne bolesti.

Izvor: Danas

Afera na Institutu u Sremskoj Kamenici
Tužilaštvo još ćuti o optužbama lekara
Autor: A. Lalić | 27.08.2008. - 06:17



NOVI SAD - Novosadsko tužilaštvo, kojem je dr Aleksandar Milovančev podneo krivičnu prijavu protiv bivše kolege dr Save Nenića, optužujući ga za eutanaziju i eksperimentisanje nad bolesnicima, još nije naložilo policiji da proveri navode te prijave. U Odeljenju za borbu protiv privrednog kriminala potvrdili su da su upoznati sa ovim slučajem, ali da ne mogu ništa da preduzmu bez naloga tužilaštva.

Prema krivičnoj prijavi podnetoj 14. avgusta, dr Sava Nenić se sumnjiči za krivično delo teškog ubistva iz koristoljublja, teško delo protiv zdravlja ljudi, nesavesno pružanje lekarske pomoći i zloupotrebu službenog položaja. Uprava Instituta tereti Nenića da je 2004. godine pacijentkinji Mileni Lazović dao prekomernu dozu morfijuma, što je dovelo do njene smrti, ali i da je nad pet pacijenata vršio eksperimetalno lečenje koje je dovelo do narušavanja njihovog zdravstvenog stanja.
Dok se priča i sudski ne ozvaniči, javnost će i dalje biti podeljena u mišljenjima o dr Savi Neniću, kao i o celom ovom slučaju.
Pacijentkinja iz Subotice Ivana Mijatović je, kako tvrdi, ostala živa zahvaljujući upravo dr Savi Neniću. Prilikom porođaja, nakon nesavesnog postupanja lekara u subotičkoj bolnici, Mijatovićeva je dobila sepsu koja je sa sobom povlačila otkazivanje organa.
- Dr Nenić i njegova ekipa vrlo stručno su vodili proces mog izlečenja, a sve laboratorijske analize su vođene u laboratoriji Instituta u Sremskoj Kamenici. Dr Nenić nije pravio razliku između mene i drugih pacijenata, niti nam je na bilo koji način naplatio svoje usluge. Ja sam mu iz sveg srca zahvalna i spremna sam da svedočim u njegovu odbranu - izjavila je Mijatovićeva.
Pozitivno iskustvo sa osumnjičenim doktorom imaju brojni Novosađani, ali i Beograđani koji su se proteklih nekoliko dana javili redakciji „Blica“. U javnosti se spekuliše da je u pozadini borba za fotelju načelnika Odeljenja za plućne bolesti. U njoj se trenutno nalazi dr Aleksandar Milovančev koji je podneo krivičnu prijavu. Milovančev reizbor na mesto načelnika, kako saznaje „Blic“, nije prošao skupštinsku proceduru.
- Radi se o čistom nedostatku vremena pokrajinske vlasti, ali očekujem da će se već u septembru stvar rešiti - potvrdio je Milovančev za „Blic“, ističući da ga je Upravni odbor Instituta u aprilu mesecu apsolutnom većinom reizabrao za načelnika.
„Novo seven“ nije klinički ispitivan u Srbiji
Zbog navoda krivične prijave, u kojem Nenića sumnjiče i za nelegalno kliničko ispitivanje leka „novo seven“ na jednom pacijentu, a sve u svrhu „obezbeđivanja prodaje ovog leka i sticanja koristi“, oglasilo se i proizvođač tog medikamenta.
- „Novo seven“ je registrovan u Srbiji 1997. godine za lečenje krvarenja u specifičnoj grupi pacijenata obolelih od hemofilije. Zbog mehanizama njegovog delovanja, u svetu je počeo da se primenjuje i u slučajevima akutnih kritičnih krvarenja van hemofilije, kao poslednja mogućnost da se spasi život pacijenata, o čemu svedoče brojne publikacije u najelitnijim medicinskim časopisima. Kompanija „Novo Nordisk“ nikada nije u Srbiji izvodila klinička ispitivanja sa lekom „novo seven“, niti bilo kom lekaru pribavila materijalnu korist za upotrebu ovog leka, pa ni dr Savi Neniću - navodi se u saopštenju kompanije.

Izvor: Blic

Doktor Sava Nenić uzvraća na optužbe
Lekar od starice na samrti uzeo stan
Autor: Danijela Nišavić | Foto:N.Sivački | 29.08.2008. - 07:57



BEOGRAD - Doktor Sava Nenić, koga je načelnik Instituta u Sremskoj Kamenici dr Aleksandar Milovančev optužio za eutanaziju Milene Lazović i eksperimentalno lečenje više pacijenata pre četiri godine, juče je obelodanio da je upravo protiv čoveka koji je poveo hajku na njega vođena istraga zbog sumnjive smrti starice iz Beograda.

On je otkrio da su Institutom pre izvesnog vremena kolale priče da su pojedini lekari deo organizovane kriminalne grupe koja je u bolnicu primala bogate gospođe i potom ih ubijala iz koristoljublja.
Vidno uzbuđen i potresen, on je pročitao mejl, čiji je autor navodno dr Jovan Matijašević koji je načelnika Milovančeva obavestio o ubistvu Milene Lazović. Nenić je rekao da ima nepobitne materijalne dokaze i svedoke da je pismo, koje baca novo svetlo na ceo događaj, autentično. Naime, u njemu se navodi da je dr Nenić, posle odlaska iz Instituta, namerno plasirao priču o ubijanju pacijenata u kojoj su učestvovali dr Matijašević i dr Milovančev.
Prema rečima doktora Save Nenića u pismu koje je dr Jovan Matijašević uputio jednom prijatelju, pisalo je sledeće:
-Na kraju sam, kao i mnogi drugi, imao žestoke neprijatnosti od inspektora za organizovani kriminal u ispitivanjima koja su usledila. Nakon svega, započeta je istraga, gospođa je ekshumirana i ništa nije dokazano. Hvala bogu. Ta prijava i danas stoji otvorena - pročitao je dr Nenić.
Nenić, međutim, tvrdi da on nikada nije plasirao takve optužbe. Na pitanje da li je upoznat o kojim smrtnim slučajevima je reč, dr Nenić je odgovorio da je to bilo pre nego što je dao otkaz u Institutu 2007. godine.
- Sećam se da je jedna starica od 91 godinu bila primljena na kliniku, u okviru koje se nalazi i intenzivni blok u kome sam radio. Članovima mog tima sam rekao da sa tom pacijentkinjom nemaju nikakve veze, jer smo imali negativno iskustvo kada se lečio tast dr Milovančeva. Ta starica je, kako je tvrdila Mira Ač, supruga dr Milovančeva, bila je njena tetka - ispričao je dr Nenić.
Konferenciji za štampu prisustvovao je i Goran Stefanović, čija ja maćeha Jelica bila ta starica koja se lečila kod dr Milovančeva i koja je potom svu imovinu prepisala supruzi dr Milovančeva. Posebnim ovlašćenjem, kaže on, njoj je ostavila i sav novac sa nekoliko računa u zemlji i inostranstvu.
- Mira Ač je uspela da se sprijatelji sa mojom maćehom. Krajem februara prošle godine odvela ju je na ručak u Novi Sad i tamo joj je pozlilo. Smestili su je u bolnicu kod dr Milovančeva. Petnaest dana sam pokušavao da saznam šta se sa Jelicom događa. Saznao sam da su joj drugog dana boravka u bolnici ugradili pejs mejker, što je van svih lekarskih normi. Kada sam angažovao privatnu kliniku „Anlave“ da je premestimo u Beograd, supruga dr Milovančeva je moju maćehu već prebacila svojoj kući. Od 15. marta prestaje svaki kontakt porodice sa njom. Po našim kasnijim saznanjima, ona je vraćena u bolnicu ponovo krajem maja i umrla je 27. jula, za šta smo saznali preko Jevrejske opštine dve nedelje kasnije. Sahranjena je u tuđem grobu. Pokušali su da je kremiraju, što je suprotno jevrejskim običajima. U oktobru je na moj zahtev urađena ekshumacija. Na 33 strane je data analiza lekarskog tima i mi smo u proleće podneli krivične prijave. Okružni sud još nije odlučio ništa o tome - tvrdi Goran Stefanović.
On navodi da su ga potom pozvali iz UBOPOK-a i da je dao izjavu.
- Ustanovljeno je da su mnoge stvari kod lečenja bile nepotrebne ili namerno rađene kako bi ona duže ostala u bolnici. UBOPOK je istraživao i vezu sa materijalnim koristoljubljem - kaže Stefanović.
Dr Nenić je naglasio da se protiv njega vodi hajka.
- Sumnjao sam da je u pitanju moguća smena Aleksandra Milovančeva sa mesta direktora i da je njegova namera da me diskredituje kao mogućeg protivkandidata - kaže Sava Nenić.
Pored toga, Nenić je optužio Milovančeva da stoji iza nestanka pet tona medicinske opreme, koja je stigla kao humanitarna pomoć iz SAD Institutu.

Milovančev: Lopov viče drž’te lopova
Dosta je bilo zamena teza. Sad imamo situaciju da lopov viče drž’te lopova. Podigli smo krivičnu prijavu protiv dr Save Nenića kako bi neko od nas mogao da stane u zaštitu naroda i pacijenata. Što se tiče njegovih kontraoptužbi, mogu samo da kažem da su to obične budalaštine i izmišljotine - rekao je dr Aleksandar Milovančev, komentarišući optužbe dr Nenića.

Nenić: Poričem sve optužbe
Doktor Sava Nenić porekao je sve optužbe i navode u krivičnoj prijavi Uprave Instituta u Sremskoj Kamenici. Krivična prijava ga tereti za teško ubistvo iz koristoljublja, teško delo protiv zdravlja ljudi zbog eksperimentisanja lekovima i nesavesno pružanje lekarske pomoći, kao i za prekomerno vađenje krvi.
Nenić je porekao da je dao smrtonosnu dozu morfijuma preminuloj Mileni Lazović. Po njegovim rečima, bolesnica je bila u teškom stanju i od samog prijema je tretirana morfijumom.
On je opovrgao da je stekao protivimovinsku korist upotrebom leka „novo seven“, kao i da je eksperimentisao lekovima. „Novo seven“ je, kako kaže, bila donacija od 20 ampula koju je odobrio dr Milovančev.
- Još jedan nonsens koji se navodi u prijavi je da za 50 gasnih analiza treba izvaditi 700 mililitara krvi. To eksperti lako mogu da potvrde - rekao je dr Nenić.

Izvor: Blic

Dvojica lekara ne prestaju da se međusobno optužuju
Policija započela istragu protiv lekara zbog smrti pacijentkinje
Autor: V. Dragić - A. Lalić | Foto:G.S. - S.V. | 30.08.2008. - 06:00

NOVI SAD - Novosadsko tužilaštvo naložilo je policiji da istraži navode krivične prijave koju je direktor Instituta za plućne bolesti u Sremskoj Kamenici dr Aleksandar Milovančev podneo protiv svog kolege dr Save Nenića, optužujući ga za ubistvo pacijentkinje Milene Lazović. Istraga je dodeljena Odeljenju za krvne i seksualne delikte novosadskog SUP-a, čiji su inspektori već pozvali Nenića na informativni razgovor, saznaje „Blic“.

Gotovo nedelju dana dr Nenić i dr Milovančev prepucavaju se preko medija o tome ko je od njih dvojice više zgrešio i ko nije dostojan lekarske profesije. Prvo je Milovančev optužio Nenića za eutanaziju Milene Lazović i eksperimentalno lečenje više pacijenata pre četiri godine. Posle dugog odbijanja da komentariše optužbe, Nenić se oglasio u javnosti tvrdnjom da je „hajka na njega“ otpočela pošto je Milovančev poverovao da je Nenić navodno prijavio policiji slučaj zbog kojeg je ovaj, inače direktor Instituta, bio pod policijskom istragom.


Policijski Inspektori već su pozvali doktora Savu Nenića na informativni razgovor. Lekarska komora će 3. septembra raspraviti i o optužbama protiv dr Aleksandra Milovančeva.



Nenić je uz ovu tvrdnju, novinarima otkrio i da su pre izvesnog vremena Institutom kolale priče da su pojedini lekari, među kojima i Milovančev, primali u bolnicu starije, bogate gospođe i ubijali ih posle njihovog pristajanja da im prepišu svu svoju imovinu. Priče su koliko neverovatne, toliko i zastrašujuće. Nameće se pitanje da li je moguće da lekari u Srbiji tako nešto čine i kako to da se priče, makar bile i kuloarske, otkrivaju tek posle nekoliko godina. Stiče se utisak da se i u najhumanijoj profesiji prljav veš iznosi po potrebi.
Da se u fiokama krije mnogo toga potvrdio je juče i Sindikat lekara i farmaceuta Srbije. U saopštenju upućenom medijima taj sindikat je zapretio da će „ukoliko javne rasprave o krivičnim prijavama postanu manir“, oni rado „novinarima priložiti sve krivične prijave protiv pojedinaca i dokaze o tome kako se pojedine vladine institucije bave narušavanjem integriteta naše institucije“! Predsednica tog sindikata dr Nevena Dimitrijević objašnjava za „Blic“ da je ovo saopštenje upućeno direktorima zdravstvenih institucija, koji ne poštuju zakone.
- Ako je neko podneo krivičnu prijavu, onda treba da ostavi istrazi da obavi svoj posao. Ružno je prepucavanje preko medija. To samo podupire rušenje dostojanstva i ugleda lekara. Ako direktor optužuje zaposlenog za čiji je rad on sam odgovoran, a pri tom nema prave dokaze, ne sačeka istragu, već zove medije, onda to nije u redu. Direktori krše zakone na razne načine, a zaposleni nemaju jasan instrument kojim mogu da dokažu da su u pravu. Na mnogim mestima direktori ne poštuju zakone, a lekari se plaše da se suprotstave direktoru čak i na sudu - kaže dr Dimitrijević.
Dok se dvojica lekara danima prepucavaju u medijima, Lekarska komora Srbije još nema zvanični stav o tome, niti o njihovom budućem statusu. Komora još nije formirala sudove časti, niti se zna koje su sankcije za lekare koji umesto da leče pacijente, iznose ozbiljne optužbe.
- Ne mogu ništa zvanično da kažem pre sastanka Upravnog odbora Komore koji će se održati 3. septembra. Što se tiče sudova časti, taj posao smo ozbiljno shvatili, mnogo toga smo uradili, njihovo formiranje je pri kraju i uskoro očekujemo da se taj posao završi - rekla je za „Blic“ dr Tatjana Radosavljević, direktorka LKS.
U međuvremenu, u Sremsku Kamenicu je doputovala komisija koja je započela stručni nadzor dosadašnjeg lečenja pacijenata, organizacije rada, nabavke medikamenata i druge sanitarno medicinske opreme. Prema saznanjima „Blica“, ovo nije prvi put da policija, pa čak i UBPOK vrši određene provere vezane za Institut u Sremskoj Kamenici. Mada zvanično nije potvrđeno, pretpostavlja se da iza teških optužbi dvojice lekara stoji zapravo borba za mesto direktora Instituta. Milovančev je, kako tvrdi, reizabran na to mesto, dobivši svih sedam glasova Upravnog odbora. Međutim, reizbor nije prošao skupštinsku proceduru kojom bi trebalo da se njegova funkcija potvrdi ili, pak, oduzme. I dr Nenić je otvoreno rekao da je potencijalni kandidat za to mesto, što donekle potvrđuje spekulacije da iza priče stoji borba za fotelju. I to veoma zastrašujuća borba, za koju su se možda obojica godinama naoružavala.

Milosavljević: Nedostojno lekara
Ministarstvo zdravlja saopštilo je juče da je inspekcija počela vanrednu proveru kvaliteta rada Instituta za plućne bolesti u Sremskoj Kamenici kako bi se utvrdile činjenice u vezi sa optužbama koje su stigle na adresu obojice lekara. Ministar zdravlja Tomica Milosavljević izjavio je da je komunikacija Milovančeva i Nenića preko medija nedostojna lekara.

Izvor: Blic

Sarajevo: Doktorka upisivala pogrešne krvne grupe trudnicama
Autor: Blic online | Foto:Ilustracija | 29.09.2008. - 11:35

Tužilaštvo Kantona Sarajevo pokrenulo je istragu protiv sarajevske doktorke Svjetlane Kapetanović zbog sumnje da je dopisivala, tj. menjala krvne grupe trudnica, piše "Dnevni avaz".

Doktorka Kapetanović je radila u Zavodu za transfuzijsku medicinu FBiH, a prema rečima portparola Tužilaštva Kantona Sarajevo Edine Pirije, sve je primećeno na vreme, tako da nijedna pacijentkinja nije primila pogrešnu krvnu grupu, što inače može izazvati smrt ili teški invaliditet.

Policija je privela doktorku Kapetanović 5. septembra. Ona je nakon saslušanja puštena. Doktorka je trenutno na bolovanju i više nema pristup radnom mestu. "Dnevni avaz" nezvanično saznaje u Tužilaštvu da su krvne grupe promenjene kod nekoliko pacijentkinja.
"Sve je primećeno na vreme i u knjižice pacijentkinja upisane su pravilne krvne grupe, a ceo slučaj MUP-u Kantona Sarajevo prijavio je upravo Zavod", rekla je direktorka Zavoda dr. Hasija Hadžić.
Kako prenosi sarajevski list, o motivima ovog slučaja još uvek je rano govoriti. Međutim, iz više izvora "Dnevnom avazu" je rečeno da je doktorka Kapetanović navodno imala dugogodišnjih problema s alkoholom.

Izvor: Blic

koji  idiot od zene , lekar a  alkoholicar , radis  smrtno ozbiljan posao i dajes  sebi  mogucnost da pogresis