Evo možemo zajedno da računamo.

-Šta kažu bivši "štićenici" (odlomak) :

 

(...)Kako bilo, posao počinje, iako prethodno nije bilo doručka – prvi obrok je ručak, koji se dobija oko podneva. Pauza posle ručka je kratka i traje svega dvadesetak minuta, da bi se posao nastavio sve do četiri ili pet sati. Radni dan završava u 18, kada je večera.

Baš poput ručka, i večera je više nego skromna. "Hrana se uglavnom svodi na krompir, pasulj, soju i sočivo. Salata je kupus ili na kriške isečen luk, u sezoni i paradajz. Meso smo dobijali jako retko, možda jednom nedeljno, a i to u minimalnim količinima i u zavisnosti od toga koji si po redu za sipanje iz činije. Oni koji prvi sipaju obično pokupe sve meso, pa tebi ostane samo pasulj", kaže J. N. "Ribu nisam skoro nijednom jeo, supu smo dobijali ponekad, jabuku jednom u deset dana. Nekoliko puta jeo sam i makarone." Hrana je inače i razlog što se mnogi štićenici otimaju da idu na radnu terapiju u manastir: iako su u manastiru poslovi mnogo teži, "tamo dobijaš meso, salatu, nešto slatko, sok, paklu cigareta".
......
Boravak u Crnoj Reci podrazumeva pre svega "kauciju", depozit od približno sto evra – u slučaju bega ili nepredviđenih okolnosti taj iznos se ne vraća. No, i depozit i cena smeštaja i "lečenja" određuju se po kliznoj skali. Regularna cena depozita je sto, ali može biti i pet stotina evra, kao što mesec dana u Centru košta 350, ali i 500 i više evra.

Iako otac Branislav tvrdi kako njegov Centar ne plaća poreze zato što radi na osnovu Zakona o verskim zajednicama, problem nije samo porez, već očigledna pljačka. Za početak, roditelji ne daju "priloge", što bi bilo u skladu s crkvenom tradicijom – oni su prinuđeni da plaćaju. S druge strane, "usluga" koja se pruža štićenicima Crne Reke neuporedivo je jeftinija od traženog iznosa. Štićenici donose svoju posteljinu, svoja sredstva za higijenu, svoje šolje za kafu, svoje muzičke uređaje i televizore (vidi okvir "Sajt"). Oca Branislava to, dakle, ne udara po džepu. Goreopisani obroci takođe ne bi trebalo mnogo da koštaju – procena je da takva ishrana po osobi košta najviše 100 dinara dnevno. Grejanje u Crnoj Reci takođe je jeftino: grejnih tela na struju gotovo da i nema, a peći se lože drvetom koje prikupljaju i seku štićenici. Teško je izračunati koliko bi trebalo da košta jednodnevni boravak štićenika u Crnoj Reci, ali ako se saberu hrana, duvan, grejanje, struja, prateći troškovi i, eventualno, plate za saradnike, pretpostavka je da iznos ne bi prešao 200 dinara, odnosno, na mesečnom nivou, oko šest hiljada dinara. To je, da podsetimo, skoro 300 evra manje od cene koja se plaća. 


...I tako dalje...

...još neke od izjava bivših štićenika:

 Mlaćenje

"Onaj video-klip je ništa. To je kazna za neki manji prekršaj. Batine traju minimum 15 minuta, ali najgore su one koje traju satima."

"Za mesec dana u Crnoj Reci, video sam preko 20 batina. U drugim odeljenjima batina je manje. Za nekoliko meseci u odeljenju Dvorska kod Loznice video sam batine samo dva puta. Kad iz Crne Reke pređeš u Dvorsku, to ti je kao kad iz pakla pređeš u čistilište."

"Sve što napraviš, moraš da platiš. Kada neko prekrši neko od pravila, oglašava se zvono. Sledi okupljanje u letnjikovcu, u trpezariji ili u tzv. krugu pored letnjikovca. Onda obično bude objašnjenje koga će da biju i zašto. Glavni za batinanje su upravnik Keba, koji je na snimku, i još dvojica-trojica s njim. Kada kreneš da se sklanjaš, da izmičeš, udari te drugi sa strane, pa te u principu bije više njih istovremeno."

"U krug se dolazi kada neko treba da dobije batine, ali i kada nas obaveštavaju o nečemu. Tako da, kada nas pozovu u krug, ti ne znaš šta će se desiti: da li će neko uopšte dobiti batine, da li ćeš ih dobiti ti. A to ti ubija živce." ...

"Nisu samo batine. Ljude su vezivali na –20 stepeni za drvo i ostavljali ih tako satima."

"Ja sam zbog pisma koje sam pokušao da doturim svojima dobio 25 ašova."

"Branislav najbolje bije, ali nije loš ni njegov sin Pera. On je martinkama lomio ljudima rebra."

"Meni su izbili umnjak i slomili prst. Ipak, prestao sam da se drogiram."

"Jednog dečka doveli su majka i komšija, kao da se odluči hoće li ili neće da ostaje. On je posle razgovora rekao da neće, ali su ga onda odveli da vidi jednog koji je prethodnog dana dobio strašne batine i bio skroz plav. Dok je šokiran gledao, ovaj novi dobio je šamarčinu i rečeno mu je: ‘Ostaješ ovde.’ I on je potpisao ugovor."

"Najgore batine dobijaš ako pokušaš da pobegneš. Ali, dobijaš ih i za razne druge gluposti: ako se pred pogrešnom osobom požališ na nešto u Centru, ako nekome opsuješ majku, ako zapališ cigaretu tamo gde ne treba, ako dežurnima odgovoriš na neko pitanje, a oni procene da si bio drzak."


"Jedan dečko je pušio u sobi, što je kažnjivo. Upravnik Keba je došao u sobu i lupio mu šamar. Međutim, njegov cimer, koji je ranije trenirao boks, rekao je Kebi da ne izigrava šmekera i pozvao ga da se pobiju ‘na fer’. Keba je onda njega malo istukao u sobi, a zatim su ga odveli iza brvnare, da niko ne vidi. Svi saradnici, svi dežurni, ukupno njih petnaestak, tukli su ga pola sata. Onda su ga odveli na krug i mlatili ga pred svima još pola sata. On je nekoliko puta padao u nesvest. Glava mu je bila duplo veća nego inače. Oči su mu bile skroz zatvorene, nije video ništa. Tek mu se posle pet-šest dana otvorilo oko. Rebra su mu bila plava. Dobio je 60 ašova, što je do tada bio rekord.

Posle toga su ga vezali lisiciama za krevet. Par dana kasnije, kada su prebili jednog drugog dečka i izbili mu prednje zube, vezali su ih jednog za drugog. Imali su samo jedne lisice."

                        Bivši štićenici Duhovno-rehabilitacionog centra u Crnoj Reci

  Izvor: http://www.vreme.com/cms/view.php?id=866444

I koji je procenat,šta je rečeno???

I jel doneo neku potvrdu toga,pop je već uhvaćen javno u lažima,tako da je njegov kredibilitet kao iskrenog sagovornika veoma diskutabilan.


I naravno da sma hrišćanin,pravoslavac,Srbin i ponovo ti kažem da nije to u redu da svešteno lice to radi.

 E sad, neko bi mogao da kaže da se smišljeno uništava vera Srpska ali verujte, ovakvi kukolji kao što je pop i njegovi batinaši-truju pravoslavlje svojim postupcima i treba da snose konsekvence!
  Nije pravoslavna crkva zla već pojedini u njoj. Nažalost u našem narodu vlada uverenje da pop ne može biti grešan a kao što vidimo ovo je i više nego satanizam. Braneći ovakva čudovišta koja se kriju iza crkve je više nego bacanje ljage i anateme na celo pravoslavlje.
  Da ne govorim o tome da su snimke preuzele masovno sve veće svetske agencije i da su komentari na internetu puni zgražavanja, utoliko više što je pop (po mnogima potpuno neshvatljivo!) i dalje na slobodi

@ taxtex
Imaju li ti sticenici imena?

 U kom si ti fazonu svega ti? Da li bi ti rekao svoje ime? Znaš li koliko njih je posle Abu Griba pristalo da govori u javnosti javno? Google bro,google...

Reći ime i prezime javno je potpisana smrtna kazna, da li si svestan toga?

Daj nelupaj majke ti.Kako ovi ljudi koji su stali u odbranu svestenika imaju svoje ime i prezime kao i oni koji su se tamo lecili.Pitam se ja sad gde su i sta rade ti koji su intervijuisani.Meni je validnija izjava nekog ko se skinuo sa igle i droge nego onoga koji to i dalje radi.Te izjave koje si preneo su izjave narkomana.

 

lazu, jer tako!? lazu da je bilo lopatanja? 

Bilo je lopatanja ali ne i cerecenja.
A zasto vi ne stanete tako i da se nekome drugome tako radi i kad neko drugi radi cak i gore stvari?

Slusam pre neki dan ministre razne kako niko ne sme da bije nikog,e da li to vazi i za policiju ili ona sve da radi cak i ovakve stavri...

Ovo je gore nego u ausvicu  

Kada je cimerima koji su ga maltretirali pokazao srednji prst, A. C. je kažnjen najpre šutiranjem, a potom i tako što je po tabanima dobio pedesetak udaraca vodovodnom cevi od pola cola. Iako sutradan nije mogao da hoda, a imao je i dva slomljena prsta, sagovornik "Vremena" i bivši štićenik Duhovno-rehabilitacionog centra u Crnoj Reci ni slutio nije da se kazna time ne završava.

Finalna epizoda dogodila se tek pošto je Centar posetio upravnik Branislav Peranović. "Nedelju dana posle batinanja, opet me tuku Branislav i još njih trojica-četvorica. Padao sam na svaki peti udarac, posle sam trnuo, ustajao, a oni su nastavljali. Na kraju sam se usrao. Poslali su me u WC, pa su me posle i pustili.

Branislav mi kaže: ‘Gubi mi se s očiju, đubre, govno jedno.’

Ja mu odgovaram: ‘Hvala, oče.’"


Crna reka donosi oko 58 000 evra mesecno. 

Nema matori napravio biznis plus sto ima ljude koji dzaba sljakaju i to sve moraju da plate, e boze ima li te....

DEJAN T. (26) Sarajlija je koji se od zavisnosti leči u jednoj od kuća zajednice “Zemlja živih”, smeštenoj u Vilovu, nadomak Novog Sada. Pre šest godina, s porodicom se odselio u američki grad Feniks, gde je i počeo da se drogira, uglavnom kokainom. Kada je, pre dve godine, prvi put dotakao dno, spas je potražio u zajednici “Crna Reka”, i nije je upamtio po dobrom.
- Bio sam 15 dana u samoj Crnoj Reci, a tri i po meseca i u Dvorskoj kod Loznice, u jednoj od kuća te zajednice. Sve ih je, s vremena na vreme, obilazio otac Branislav Peranović. Mene, da ne grešim dušu, nije tukao, ali sam gledao kako tuče druge. Takvu svirepost nikada nisam video. Od udaraca ašovom po zadnjici i butinama, niz noge im se slivala krv - vraća se u trenutke koje, iako bi to hteo, ne može da zaboravi.
Nije samo ašov bio sredstvo za “isterivanje đavola” iz momaka kojima je privid lepote stvoren drogom ubio duše.
- Još užasnije je bilo kad bi onom koga je kažnjavao rekao da stane ispred dve ikone koje smo zvali “ikone plača” i počeo da navlači rukavice za dizače tegova, one bez prstiju. Udarao ih je po glavi, izuzetno snažno, pa se sigurno plašio da ne raskrvavi i svoje ruke i tako od narkomana dobije hepatitis.
Sve ovo Dejan, kaže, ne govori da bi narkomane predstavljao samo kao žrtve, niti zato što misli da na putu izbavljenja iz pakla droge svaki metod mora da bude nežan.
- Znam da mi nismo dobri ljudi, da tek treba da naučimo da upravljamo sobom, da smo izneverili mnoge nežnosti i da nas je sebičnost dovela tu gde jesmo. Sam sam bio doterao dotle da sam, ispod jastučića mog sina, krao novac koji su rođaci, po srpskom običaju, tu ostavljali, samo da bih kupio drogu. Ali, ovo što sam video u Crnoj Reci bilo je gore i od Golog otoka.
U crnorečkoj zajednici, dodaje on, molitve nisu bile obavezne, a dan mu je počinjao kafom i cigaretom. Za četiri meseca, njegova porodica je platila za lečenje 2.000 evra. Izašao je, doduše, fizički “čist”, ali duhovno
prazan. Uskoro je ponovo počeo da se drogira, a posle tri meseca novog pakla, došao je u “Zemlju živih”, koja, po blagoslovu episkopa jegarskog i starešine manastira Kovilj Porfirija, radi i u Čeneju, Bačkom Petrovom Selu i Brajkovcu. Tu se, kaže, na silu i ne pomišlja, lečenje je besplatno, a briga o zavisnicima zaista očinska.     

PRIPREMA ZA POVRATAK
U alternativnim centrima, kao što je duhovno-rehabilitacioni centar za bolesti zavisnosti “Crna Reka”, zavisnici od narkotika se ne leče, već samo pripremaju za povratak u svoje prirodno okruženje - izjavila je Jasna Daragan-Saveljić, direktorka Zavoda za bolesti zavisnosti. Odlazak u te takozvane terapijske zajednice ili komune preporučuje se pacijentima koji po završetku medicinske rehabilitacije ne mogu da se uklope u sredinu iz koje potiču, rekla je ona Tanjugu.
- Reč je o trećoj, poslednjoj fazi terapije, koja se sprovodi samo na određenom broju pacijenata, ali koja je kod nas najspornija i najmanje razvijena - kazala je Jasna Daragan-Saveljić. - Status tih zajednica nije regulisan, niti se zna ko ih osniva i da li imaju program i metodologiju rada.

OTAC BRANKO
ZAHVALjUJUĆI, pre svega, brizi ljudi koji vode “Zemlju živih”, Dejan je, kaže, prvi put prepoznao nadu da bi, možda, definitivno mogao da okrene novu stranicu svog života.
- Osetio sam da bih, najzad, mogao da duhovnošću i hrišćanskom ljubavlju ispunim prazninu u sebi. Zato ću ovde da ostanem sve dok mi otac Branko Ćurčin, koji o nama vodi brigu kao o svojoj deci, ne da blagoslov za odlazak. Da li će to biti za dve, tri ili četiri godine, nije mi važno.

NARKOMANIMA U NIŠU POMAŽU NA TRI ADRESE
LEČE BEZ LOPATE

NIŠKI zavisnici od droge mogu da se leče samo na tri adrese: Klinika za mentalno zdravlje (sa oko 4.000 heroniskih zavisnika u bazi), Specijalna psihijatrijska bolnica “Gornja Toponica” i, u privatnoj praksi, niško odeljenje Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti otvoreno pre dve godine, gde je isključivo dnevnu terapiju prošlo oko 200 pacijenata.
Mirka Kocić, direktor odeljenja beogradske bolnice smeštene u naselju Beverli Hils, kaže da cena njihove terapije na godišnjem nivou u Nišu iznosi 3.500-4.000 evra, što je na nivou cena “lečenja” u Crnoj Reci, ali se, dodaje naša sagovornica, “umesto ašova, leči odgovarajućom terapijom”. Ovaj centar nema hospitalaziciju, pa se, po potrebi, pacijenti upućuju u Beograd. Prema podacima Odseka za bolesti zavisnosti na Klinici za mentalno zdravlje, lekarima se za pomoć u toku godine obrati oko 200 novoregistrovanih heroinaca i takozvanih politoksikomana (gutača tableta). Dr Vladan Radivojević, sa Klinike za mentalno zdravlje, kaže da je lečenje narkomana u jugoistočnoj Srbiji prepušteno odeljenjima psihijatrije u zdravstvenim ustanovama, pa je zato klinici dat zadatak da obuči kolege za rad sa zavisnicima.
S. BABOVIĆ

izvor: v novosti