клиторисе најбоље је да ти пошто си тако брижан одеш у црну реку и све који су добијали батине одведеш код себе кући на лечење, а коме је тамо добро нека остане. Само немој после да читамо у новинама како си их скидао са допа навлачећи их себи у крило. 

tebe sam vec navukao 

Не сумњам да се ти као и свака педерчина надаш тако неким гадостима али џаба ти.

Ok, da zavrsimo sa navlacenjem, zavlacenjem, batinanjem, ....


Lock

Protojerej Peranović neće biti pritvoren
Autor: E.Halilović, A. Ž. Adžić | 03.06.2009. - 08:10


BEOGRAD - Veće Opštinskog suda u Tutinu nije uvažilo predlog opštinskog tužioca iz Tutina da se odredi pritvor protojereju Branislavu Peranoviću, osumnjičenom za zlostavljanje štićenika u duhovno-rehabilitacionom centru Crna Reka, a Tužilaštvo u Tutinu je na ovu odluku uložilo žalbu Okružnom sudu u Novom Pazaru.

Tročlano veće Opštinskog suda smatra da nema osnova za određivanje pritvora jer Peranović ne može da ponovi isto delo s obzirom na to da je smenjen sa mesta upravnika i više ne boravi u Crnoj Reci. Sudsko veće smatra i da on neće uticati na svedoke jer je u istrazi priznao da je koristio batine kao metod.
Peranović i đakon Nemanja Radosavljević (31) iz Lazarevca, na saslušanju ispričali su detaljno o torturi nad pojedinim štićenicima centra Crna Reka navodeći da su „bili ubeđeni da je to što rade ispravno”.
Episkop bački Irinej izjavio je da je ono što se događalo u centru Crna Reka bilo iznenađenje za sve odgovorne ljude, kao i da su se svi članovi Svetog arhijerejskog sabora saglasili da je posredi zloupotreba i da je metoda lečenja batinama sa gledišta crkve u potpunosti neprihvatljiva.

Izvor: Blic

„Overio" se štićenik Crne Reke!

Veljko Vasić iz Jagodine umro od prekomerne doze narkotika samo nedelju dana posle bekstva iz Rehabilitacionog centra „Crna Reka"


Veljko Vasić (26) iz Jagodine, doskorašnji štićenik Rehabilitacionog centra za narkomane „Crna Reka", umro je pre nekoliko dana od prekomerne doze prljave droge! Njegovi roditelji Novica i Slobodanka kažu za Press da je Veljko umro samo nedelju dana nakon što je pobegao iz kampa, o kome je prethodnih dana u štampi pisano zbog brutalnih metoda kažnjavanja štićenika.

Vasići važe za dobro situiranu i uglednu jagodinsku porodicu, a Veljkov otac Novica tvrdi da je njegov sin „ubijen prljavom drogom", od koje u rodnom gradu nije imao kud da pobegne jer su mu je nudili na svakom koraku. Prema očevim rečima, povratak u Jagodinu, među staro društvo, bio je koban po njegovog sina.

Medijski pritisak

- Tačno je da je pobegao iz kampa „Crna Reka", ali ne zato što je tamo dobijao batine ili mu je bilo loše, već zato da bi bio sa svojom devojkom Tanjom, koju je mnogo voleo i kojom je imao nameru da se oženi. Nije mogao da sačeka, na našu i svoju nesreću, da posle šest meseci lečenja stekne pravo na petnaestodnevni odmor - priča Novica.

Prema njegovim rečima, Veljko je pobegao 30. maja, u vreme najveće medijske presije na centar „Crna Reka".

- Bio je potpuno čist kada je došao kući. Iz kampa su zvali da pitaju da li je kod nas, ali baš zbog medijske hajke koja se vodila protiv „Crne Reke" nisu smeli da dođu po njega. Droga mu je ponuđena vrlo brzo. Tačno znam koji je diler to učinio - priča za Press otac Novica, koji je skoro izgubio glas zbog tuge.

On kaže da je kobne noći njegov sin izašao s devojkom u grad. Vratili su se oko tri sata izjutra, a devojku je iz kuće ispratio sat kasnije.

- U međuvremenu, diler iz jako uticajne jagodinske porodice doneo mu je drogu. Ujutru, oko 9 sati, kada sam ušao u Veljkovu sobu, bio je mrtav. Organizam mu je prosto „pukao" jer je pet meseci bio čist. Mog sina je ubila prljava droga i ja znam ko mu ju je prodao. I sad, a i ranije, ali nikom ništa. Kažu da nema dokaza. A samo ove godine desetak mladih ljudi umrlo je od prekomerne doze narkotika ili od prljave droge - očajan je Novica.

Roditelji nesrećnog momka, koji je studirao bankarstvo na BK univerzitetu, nemaju ružnu reč za „Crnu Reku". Naprotiv.

- Vodio sam sina na sva moguća lečenja. Deset godina pokušavali smo da ga iščupamo iz kandži droge. Lečili smo ga u svim mogućim institucijama, državnim i privatnim. U Beogradu, Kragujevcu, Ćupriji... „Crna Reka" je bila jedina svetla tačka u tom lečenju, jedina nada za nas. Veljko se skinuo s droge za samo dva meseca bez ikakvih hemijskih supstanci, samo uz upotrebu „brufena" i „diklofena". Posle je prebačen u manje strog kamp kod Loznice, koji takođe pripada centru „Crna Reka". Tu smo ga i obišli prvi put, na drugi dan Vaskrsa - kaže Novica.

Hteo da se ženi

On tvrdi da se Veljko u kampu potpuno fizički oporavio, da je procvetao i nabacio mišiće i da je priča oko batina iskonstruisana, politička priča.

- Kad smo obišli Veljka, videla mu se radost u pogledu, razmišljao je o budućnosti, hteo je da se ženi. Ali, eto, nije mogao da sačeka odmor. Nije psihički izdržao kad mu je ponovo ponuđena droga - priča Novica.

Veljkovi roditelji kažu da njihov sin u kampu nije dobio ni šamar, da su ga odveli tamo uz njegovu saglasnost i da su potpisali ugovor kojim se daje pravo na primenu sile ako se ne poštuje kućni red.

- Vi ne znate kakva je strašna bolest zavisnost od droge. Deca se tamo leče verom i nadom, a batine su korišćene u ekstremnim slučajevima. Tamo se štićenicima menja svest, a ne leči se samo njihovo telo i nikako ne možemo da krivimo „Crnu Reku" za tragediju koja nas je snašla - rekli su na kraju roditelji.

I ćerka u kandžama droge

Veljkova mlađa sestra Milena (22) takođe se godinama bezuspešno leči od bolesti zavisnosti. Majka Slobodanka kaže da je lečenje otežano činjenicom da droge ima čak i u susedstvu, praktično pod istim krovom. Ona trenutno ima ugrađen implant i leči se na Ruskoj klinici.

Z. PERIĆ

Izvor: Press

Хвала анеа и да замолим остале учеснике у разговору да пазе на своје понашање јер ће у противном поново бити закључана тема....

Kljucni dio clanka, i sustina lijecenja narkomanije, i zato je Crna Reka potrebna. Sa lopatom ili bez.

У већини случајева уместо од хероина „третирани“ постаје завистан од метадона. Једина разлика је у томе што уместо произвођача и дистрибутера хероина, свој профит повећава произвођач метадона и то без бојазни да ће због тога једнога дана завршити иза решетака. Према томе говорити о решавању проблема наркоманије метадонском терапијом је у најамању руку лицемерно. Чак шта више, овим “излечењем” зависнику се убија и свака нада да ће икада више живети без дроге, као што рече о.Перановић у поменутој емисији.


Један од гостију емисије „Да, Можда, Не“ емитоване 27. Маја 2009 на РТС-у била је и Мр Јасмина Кнежевић-Тасић, директорка фирме «Lorien Hospital» (ако je добро спеловаnо, јер фирме нема на интернету) која пружа третмане зависницима од дроге. На питање водитељке зашто се поново враћамо метадонској терапији при лечењу хероинских зависника (упркос лошим личним искуствима из прошлости) она је дословце изјавила: „…процена је запада да је то за земље у транзицији можда најефикаснији(!!!) и најефтинији(!!!) начин да се реши проблема наркоманије” Ваља укратко напоменути да се метадонска терапија састоји у томе да се зависницима уместо хероина даје метадон. Терапија би можда и имала смисла када би водила одвикавању од дроге. Међутим, искуства говоре потпуно другачије. Наиме, у већини случајева уместо од хероина „третирани“ постаје завистан од метадона. Једина разлика је у томе што уместо произвођача и дистрибутера хероина, свој профит повећава произвођач метадона и то без бојазни да ће због тога једнога дана завршити иза решетака. Према томе говорити о решавању проблема наркоманије метадонском терапијом је у најамању руку лицемерно. Чак шта више, овим “излечењем” зависнику се убија и свака нада да ће икада више живети без дроге, као што рече о.Перановић у поменутој емисији.

Тешко да се може просудити ко је више крив: да ли „цивилизована“ EU са својим „хумано-економско-рационалним“ препоруком или наша наивност (да не употребим тежу реч) да их послушамо? Има ли EU право да препоручи метадонску терапију? Има ли онај ко влада над овим напаћеним народом морална и икаква права да је спроводи у дело?

Додатно се просто само од себе намеће питање да ли званичници ове државе нису способни (или не смеју) да сами одлуче чак ни о томе како да се помаже аларамантном броју жртaва дроге у земљи Србији? Страшно је и да се помисли колико ли тек (не)зависности имају када (законски) уређују остатак здравства, или пак школство, судство, па тек војску или полицију (са којом су пре 10 година били у рату)… Колико ли су тек ту (били) добронамерни? Какве ли су нам поводом тога тек „препоруке“ пристигле из Брисела? Ако ценимо на основу тренутног стања, изгледа да су нас на свим нивоима бацили на „метадонску терапију“ и да нам полако убијају наду на излечење. Је ли слепа послушност чак и на сопствену штету цена уласка у EU? Чега је то цена уопште? Видимо ли колико губимо и где нас такав став власти води?

Ако је политичарима свеједно, народу није. Морамо што пре да се отргнемо и почнемо да деламо по потреби свог опоравка и опстанка, а не по препорукама из Брисела. У супротном, а неће нам требати више простора на овоме свету него што ће заузима од пар редака будуће EU-историје.

Др. Саша Бонџић

Vreme i Crna Reka: Ko je ubio momka iz Jagodine?*

U utorak je, u danu kada se zaključuje ovo izdanje "Vremena", u redakciju i na adresu glavnog urednika stiglo dramatično saopštenje, s elektronske adrese rehabilitacionog centra Crna Reka, koje, bez obzira na sumnjičavost autora poruke, objavljujemo u celini, osim dela gde vređa našeg dopisnika koji je omogućio da javnost stekne uvid u lopatanje bolesnih ljudi, kao obaveznog dela terapije:

"Obaveštavam redakciju vašeg časopisa da je rezultat vašeg ogromnog truda u rasvetljavanju slučaja Crna Reka smrt 26-to godišnjeg Veljka Vasića iz Jagodine koji je danas u 06.00 časova umro od prekomerne doze heroina.

Budući da sebe smatrate ozbiljnom kućom razmislite o šteti koju ste naneli već pomenutom momku i njegovoj porodici. Veljko je potpuno sluđen i izmanipulisan vašim pisanjima o Rehabilitacionom Centru Crna Reka posle pet i po meseci terapije napustio centar i otišao pravo u ruke uličnim dilerima. Ubrzo posle nekoliko dana se upokojio. Sva nastojanja

njegove majke da ga ponovo vrati u centar su pala u vodu i tu se završila svaka njena nada da će njen sin ozdraviti. To je samo prva žrtva vašeg novinarskog senzacionalizma. Razmislite o tome koliko je vredan život jednog mladog čoveka u Srbiji koji je zapao u problem narkomanije…

Kao i u svakom prethodnom obraćanju uredništvu vašeg časopisa ne očekujem da ću ovime išta promeniti, kako onda tako i sada. Samo apelujem na spaljenu Savest."

U potpisu: "Crna Reka".

U principu, pisma nepotpisana imenom i prezimenom ne objavljujemo. Ovo je izuzetak. Stotinu puta u karijeri donosio sam odluke u kojima je politika nedeljnika koji uređujem bila otporna prema pojavama i društvenim deformacijama koje bi nam, da smo ih objavljivali, podigle tiraž ali bi štetile ljudima i javnom interesu.

Jedan što se lažno predstavlja kao novinar napisao je pre neki dan da nam je snimak batinjanja u Crnoj Reci dostavio – ni manje ni više nego – Džozef Bajden, potpredsednik SAD, kako bi, iako malotiražni, poradili nešto na krupnom planu: rušenju ugleda jedine preostale institucije, Srpske pravoslavne crkve.

Ova poruka s adrese Crne Reke, autentična ili ne, istinita ili izmišljena, ne otvara pitanje našeg morala, već percepcije javnosti prema javnim poslovima.

*iz uvodnika novog broja Vremena

D.Ž.